Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege poslanici, ovi krovni zakoni iz oblasti zdravstva imaju puno pozitivnih efekata i ja ću se truditi da ih što više spomenem.

Zakon o zdravstvenoj zaštiti kao krovni zakon u oblasti zdravstvene zaštite usvojen je 2005. godine i od tada se nije značajnije menjao. Ovim zakonom uređuje se sistem zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, njegova organizacija i sprovođenje, kao i društvena briga za zdravlje stanovništva.

Osnovni razlog za donošenje novog zakona je i potreba i neophodnost da se ova oblast detaljnije pravno uredi i da se oblast zdravstva reformiše u skladu sa novinama u sistemu zdravstvene zaštite koje su se pojavile od donošenja prethodnog zakona.

Sam pojam zdravstvene zaštite regulisani članom 2, da ga ne čitam, ovim zakonom je utvrđeno da pravo na zdravstvenu zaštitu sem građana Republike Srbije imaju i strani državljani, lica bez državljanstava, koji su stalno naseljeni ili povremeno borave u Republici Srbiji ili koji prolaze preko teritorije Republike Srbije.

Razlog za proširivanje obima lica kojima se utvrđuje pravo na zdravstvenu zaštitu, osim potrebe da se ista sveobuhvatno pruži svim licima na teritoriji Republike Srbije je javno zdravstveni značaj za stanovništvo Republike Srbije, odnosno u sprečavanju mogućnosti nastanka i širenja epidemija i njihovih posledica na zdravlje.

Novina ovog zakona je i ta što se uvodi pojam zdravstvene nege, koja predstavlja neizostavni deo zdravstvene zaštite, naročito za pacijente na bolničkom lečenju, palijativnom zbrinjavanju, kao i u uslovima kućnog lečenja.

Propisano je i da Republika Srbija može da obezbedi zdravstvenim ustanovama čiji je osnivač i sredstva za izvršenje obaveza po izvršenim sudskim odlukama za obaveze koje se finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ili na drugi način.

Propisano je i da se obezbeđuju sredstva za ostvarivanje opšteg interesa, sprovođenje ciljanih preventivnih pregleda, odnosno skrininga prema odgovarajućim nacionalnim programima, upravljanje medicinskim otpadom u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, obezbeđivanje i specijalizacija i užih specijalizacija zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini, osiguranje imovine i kolektivno osiguranje zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini od posledica nesrećnog slučaja, osiguranja u slučaju težih bolesti i hirurške intervencije, kao i osiguranje odgovornosti prema trećim licima u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, tekuće održavanje objekata, prostorija, servisiranje medicinske i nemedicinske opreme i drugog, a sve to iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje.

Ovim zakonom uređuje se i praćenje finansijskih tokova, formiranje nacionalnog zdravstvenog računa, kao i sprovođenje nadzora nad istim.

Zakonom su uvedene i tri nove kategorije stanovništva obuhvaćene društvenom brigom za zdravlje, koje smo već spominjali.

Datim zakonskim rešenjem razdvojena je briga za zdravlje na nivou autonomne pokrajine i lokalne samouprave, tako da društvena briga za zdravlje na ovim nivoima može da obuhvati mere za obezbeđivanje i sprovođenje zdravstvene zaštite, a koje su više od normativnih u pogledu prostora, opreme, kadrova, lekova, medicinskih i nemedicinskih sredstava, a sve sa ciljem od interesa za građane ovih teritorija. I, tu bih napomenula samo kratko, možda ne bi bilo loše da lokalne samouprave koje žele iznad normativa da zaposle kadrove i finansiraju njihove zarade, možda ne bi bilo loše da se potpišu ugovori sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje samo radi dobijanja ID broja. Samo to, mala digresija.

Ono na šta bih ja dobronamerno, a to dugujem svojoj struci, skrenula pažnju je član 75. kojim je propisano šta obuhvata osnovnu delatnost domova zdravlja. Ovim članom dom zdravlja više ne mora da obezbeđuje specifičnu zdravstvenu zaštitu zaposlenih, odnosno medicine rada. Specijalisti medicine rada u službi za zdravstvenu zaštitu radnika moraće da se opredele za izabrane lekare. Zbog toga će dom zdravlja neminovno izgubiti pravo obavljanja delatnosti medicine rada. Tako će nestati službe medicine rada u javnoj svojini na primarnom nivou zdravstvene zaštite.

Državnu brigu za zdravlje radno aktivne populacije ne bi trebalo da prepustimo samo privatnicima, jer je to veliki deo stanovništva koji je bitan za razvitak zemlje, za društveni proizvod i za njihovo zdravlje treba da brine država.

Ne samo to, veliki broj poslodavaca angažuje za periodične preglede službe medicine rada izabrane na tenderu, te se može desiti da svake godine druga služba bude nosilac usluga, a tako se gubi kontinuitet u praćenju zdravlja, njegovom narušavanju i bez mogućnosti praćenja uzročnika narušavanja zdravlja radnika, da li je ono uslovljeno profesionalnim štetnostima, bolestima u vezi sa radom ili van njega.

Pored navedenog, moram da istaknem da služba medicine rada ima obaveze i zadatke i u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu. Naime, u članu 41. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu kaže se da za obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih na radu poslodavac angažuje službu medicine rada i navodi se dalje šta je ova dužna da obavlja.

Ako ove navedene stvari ne uzmemo u obzir, dobićemo situaciju da će se sistem zdravstvene zaštite radnika morati ponovo da izgrađuje, što je već viđeno u Hrvatskoj.

Ovim zakonom, što bih izuzetno pohvalila, jer dosadašnje rešenje koje je dato još 2005. godine u odvajanju domova zdravlja od opštih bolnica, naročito bih pohvalila osnivanje zdravstvenih centara, jer na ovaj način se uvodi racionalizacija, organizacija zdravstvenih ustanova radi bolje iskorišćenosti i raspoloživosti kadrova, prostora i opreme. Ovim rešenjem omogućeno je spajanje nemedicinskih delatnosti, uključujući i specijalističko–konsultativne delatnosti. Ovo vraćanje će biti i efikasnije, brže i lakše nego što je bilo njihovo odvajanje, koje po mom skromnom mišljenju nije ni trebalo da se dogodi, što je rezultat još jednog hira demokratske vlasti u prošlosti.

Razdvajanjem domova zdravlja i opštih bolnica mi smo imali dva pravna subjekta koja su međusobno plaćala sve usluge bilo medicinske, konsultantske, laboratorijske, tako i nemedicinske usluge i mnogo drugih nedostataka koje će ovim zakonom biti rešena.

U skup delatnosti koje se mogu obavljati samo u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini uvrštena je i sudsko-medicinska delatnost. Uvedene su i novine koje se odnose na slučajeve obaveznog vršenja obdukcije. Zakonom je propisano i ko može i pod kojim uslovima osnivati privatnu praksu. Data je definicija novih zdravstvenih tehnologija, kao i da ministar rešenjem izdaje dozvolu za korišćenje iste.

Uvedena je zakonska mogućnost da dom zdravlja može da obezbedi sanitetski prevoz, kao i prevoz pacijenata na dijalizu samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove u skladu sa zakonom i planom mreže.

Izvršena je izmena stručnih zvanja i to doktor dentalne medicine, kao što je do sada bio doktor stomatologije.

Pohvalne su i promene u smislu da je propisano ovim zakonom da se plan razvoja kadrova u zdravstvu donosi u skladu sa planom upisa na fakultete i škole zdravstvene struke. Samim tim, Ministarstvo zdravlja uključuje se u donošenje upisne politike uz mišljenje Ministarstva obrazovanja.

Novo zakonsko rešenje i da specijalizaciju iz deficitarnih grana medicine, dentalne medicine i farmacije, Ministarstvo odobrava i zdravstvenom radniku koji je obavio pripravnički staž i položio stručni ispit i onome ko je nezaposlen i zaposlen na određeno vreme, u skladu sa zakonom.

Naziv tradicionalna medicina zamenjen je nazivom komplementarna medicina, iz razloga što je navedeni termin adekvatniji, imajući u vidu da komplementarna medicina predstavlja upotpunjavanje metode i postupaka konvencionalne medicine, a ministar izdaje dozvolu za obavljanje određenih metoda i postupaka komplementarne medicine na osnovu mišljenja Republičke stručne komisije za komplementarnu medicinu.

Zakonom je detaljnije uređena apotekarska delatnost u Republici Srbiji koja se obavlja u primarnoj, sekundarnoj i tercijarnoj i privatnoj praksi.

Ovim zakonom usklađene su odredbe sa novim zakonima o zdravstvenim osiguranjima.

Cilj ovih zakona iz oblasti zdravstva je potreba da se obuhvati što veći broj građana sistemom obaveznog zdravstvenog osiguranja, čime se postiže veća socijalna sigurnost, veći kvalitet, veća efikasnost zdravstvene zaštite građana Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragana Barišić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, danas raspravljamo o veoma važnim zakonima iz oblasti zdravstva, a koji će unaprediti kako naš zdravstveni sistem, a tako će uticati i na naše osiguranike, ali i na medicinske radnike.

Najvažnije izmene predviđene su u zakonima iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, pa bih se ja tokom diskusije upravo na ove zakone i usredsredila.

Ono što je jako bitno jeste to da će se u Zakonu o zdravstvenom osiguranju dovesti do određenih promena, a to je poboljšanje položaja roditelja bolesne dece. Naime, roditelji dece obolele od malignih, hroničnih i metaboličkih bolesti neće imati dosadašnjih 65% plate na bolovanju, već će imati 100% od plate.

Ono što radi ova Vlada jeste da misli na sve kategorije stanovništva, kako od mališana, tako do penzionera, što pokazujemo kroz sve ove zakone koje smo doneli u prethodnih nekoliko godina.

Ovom prilikom želela bih da podsetim naše građane, pre svega, na ono šta je radila Đilasova Vlada u vreme od 2008-2012. godine. Ne samo da nisu brinuli o građanima Srbije, nisu brinuli i o našoj budućnosti, o našoj deci. Tada je na lečenje van Srbije poslato tek 500 dece, dok je preko budžetskog fonda i RFZO samo u periodu od 2014. godine, kad je taj fond osnovan, do kraja 2018. godine upućeno preko 2000 dece, što znači da je preko dva i po puta uloženo više sredstava.

Ne znači to da u tom periodu nije bilo obolele dece, nego to da su oni mislili samo na svoje, na svoje ministre, čak su ministra zdravlja u to vreme slali za rutinsku operaciju u inostranstvo, a za bolesnu decu i za građane Srbije se nije imalo uopšte sluha. Zato su prošli tako kako jesu. Džaba im sve ovo što rade i što na silu žele da osvoje vlast, građani Srbije ne zaboravljaju.

Zatim, ovim izmenama kroz Zakon o zdravstvenom osiguranju, uređuje se i dužina bolovanja, što je jako bitno, jer dosadašnjih 30 dana koliko je izabrani lekar mogao da da osiguraniku bolovanje, sada se produžava na 60 što će smanjiti i čekanje a i odlaske na lekarske komisije.

Jako bitno je i to što se sada skrininzi i imunizacija omogućava i pacijentima koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu, što znači da se zaista misli i na te takve pacijente, jer znamo sami koliko je važna imunizacija. To smo imali priliku da vidimo u nedavnom periodu kada je došlo do, maltene, epidemije morbila, koji su nekada bili iskorenjeni, ali, nažalost, zbog opet nekih, koji šire neke dezinformacije, laži, došlo je i do pojave te bolesti.

O tome kolika je važnost toga da se rade preventivni skrining testovi, govorile su i moje kolege. Ja bih ovom prilikom samo želela da podsetim naše građane da je jako bitno da vodimo brigu o zdravlju, da redovno kontrolišemo zdravlje i da odlazimo na skrining testove, jer ukoliko se neke od ovih bolesti za koje se radi skrining otkrije na vreme… Za rak debelog creva procenat izlečenja je čak 70%, ako se otkrije na vreme, a za karcinom dojke i karcinom grlića materice može ići čak i preko 90%. Zbog toga apel našim sugrađanima i našim uopšte građanima Srbije da odlaze redovno na preventivne preglede, pogotovo sada kada država razmišlja i o onim kategorijama stanovništva koji nemaju overene zdravstvene knjižice.

Dodala bih i to da se redovnim pregledima misli i na budžet Republike Srbije, jer svakako manje sredstava se ulaže za preventivu nego za lečenje citostaticima ili razne druge metode koje se primenjuju za lečenje maligniteta. Tako da je ovo za svaku pohvalu i poslanici SNS će podržati ove zakone.

Ono što bih još dodala jeste to da je jako bitno i to što se ovim zakonom uređuje i palijativno zbrinjavanje i pada u celini na teret fonda. Zatim, i hospitalizacija bez uputa. Kada već pacijent poseti izabranog lekara i dobije uput za lekara specijalistu, malo je čudno bilo da mora ponovo da se vraća izabranom lekaru kako bi dobio uput za hospitalno lečenje. Sada se taj put skraćuje i pojednostavljena je i procedura hospitalizacije.

Ministar je dosta govorio o dopunskom radu lekara. Zaista se slažem sa time. Na ovaj način smanjiće se i liste čekanja i smanjiće se i bilo kakvi problemi što se tiče pregleda i mislim da je zaista ovo dobro.

Što se tiče privatnog javnog partnerstva, jako je bitno, pojednostavljene su metode i procedure kao i kriterijumi za osnivanje ustanova privatnog karaktera, tako da je i ovo dobra strana ovog zakona.

Kada je reč o Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, kao lekar koji pripada Opštoj bolnici Kruševac, mislim da je veliki problem bio prilikom razdvajanja opšte bolnici doma zdravlja baš zbog kadra, kao što je ministar i rekao. Konkretno, u našem zdravstvenom centru usluge sanitetske službe su jako bolje funkcionisale dok je bila forma zdravstvenog centra. Tako da će se i sada sve to urediti, a i zbog medicinskog kadra je jako bolje, jer će se lekari određenih specijalnosti moći angažovati, kako u bolnici tako i u domu zdravlja.

Ovom prilikom želela bih i da dodam i da zahvalim Ministarstvu zdravlja na sredstvima koja su opredeljena pre mesec, dva za kupovinu mikroskopa za očno odeljenje, čime će pacijenti koji idu na operaciju katarakte moći uspešno da se operišu. To nije sve. Vi ste u prethodnoj godini zaista uložili u Kruševačku opštu bolnicu i dom zdravlja ste pomogli, dobili smo i sanitetsko vozilo u saradnji sa Ministarstvom pravde, a o uspesima i o svemu onome što je uloženo u Kruševačku bolnicu pričala sam prethodnih puta, tako da ne bih sada da se ponavljam.

Svakako kad je odgovorna vlast, kako na republičkom nivou, tako i u lokalnoj samoupravi, uspesi ne izostaju. Ovom prilikom još jednom da ponovim da ćemo podržati ove zakone i da ćemo u danu za glasanje biti za njihovo izglasavanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, izabran sa liste SNS.

Kao narodni poslanik podržaću set svih ovih zakona i govoriću više o ovom zakonu vezano za zdravstvenu zaštitu, gde ću se pozvati na član 17. Konkretno, taj član 17. definiše kako će raditi i na koji način će se raditi zdravstvena zaštiti u Republici Srbiji. Ima 30 stavova. Stav 23. tačno kaže da zdravstvena zaštita bude prisutna na svakom delu teritorije Republike Srbije i da se stavi akcenat na područja koja su nerazvijena, na područja koja su demografski ugrožena. Iz takvog područja ja dolazim.

Konkretno, primarna zdravstvena zaštita za sve nas, za te ljude koji žive u malim sredina, kao što je Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han, kao što je Babušnica, Merošina i veliki broj takvih opština, imaju potrebe da, kroz ovaj zakon je stavljen akcenat na takve opštine, domovi zdravlja mogu da nastave da rade, da domovi zdravlja mogu da obezbede prisutnost u svakom delu svoje teritorije, jer smo svedoci da je veliki problem naših ljudi, koji žive na selu, koji žive od poljoprivrede… Njima je potrebna veća pažnja. Kroz ovaj zakon smo dali mogućnost.

Pozvao bih vas, uvaženi ministre, da vi u okviru svojih nadležnosti, zajedno sa svojim kolegama date veću podršku takvim domovima zdravlja i pozivam vas da se iznađe mogućnost da se obezbedi da svaki dom zdravlja ima, da se obilaze naša sela, da ruralna područja imaju svoje ljude, svoje doktore, svoje sestre koje će zajedno biti sa njima. Veći je broj starih opština. Veliki broj sela je veoma staro i u svakom trenutku moramo doći do tih ljudi, pomoći im i u svakom trenutku biti sa njima.

Ovaj zakon daje veliki broj mogućnosti za lokalne samouprave i dobro je to što konačno Ministarstvo zdravlja ima mogućnost… Vi ste kroz ministarstvo, kroz budžet Republike Srbije finansirali veći deo sredstava i plate i sve ono što ide u domove zdravlja. Sada konkretno imate još veću obavezu da zajedno sa lokalnom samoupravom pratite i radite na tome da svaka ambulanta u tim selima može dalje da živi i da se tamo ljudi leče i da imaju iste uslove, kao u većim centrima, kao u većim gradovima. To ovaj član 17. stav 23. daje kao obavezu.

(Predsedavajući: Privedite kraju, kolega Miletiću.)

Pozvao bih sada i poslanicu Mariju Obradović i zahvalio se njoj što je podnela ovaj Zakon o bezbednosti saobraćaja, jer taj zakon daje mogućnost našim poljoprivrednim proizvođačima, koji imaju svoje mašine, traktore, koji su stari, da to za njih bude pozitivno, da to za njih bude dobro, da nemaju veći trošak, nego što su imali do sada.

Zahvaljujem, kolega Miletiću.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.
Izvolite, kolega.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Vlade, koleginice i kolege, i Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju i Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti posmatram kao deo reforme našeg zdravstvenog sistema.

S obzirom da je prethodni Zakon o zdravstvenom osiguranju donet još 2005. godine, sasvim je očigledno da je neophodno uskladiti pravni okvir sa promenama i dostignućima koje su se dogodile u prethodnih 14 godina.

Cilj predloženih promena je da se postigne veća socijalna sigurnost građana i da se unapredi kvalitet zdravstvenih usluga za što veći broj građana koji će biti obuhvaćeni sistemom obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Moram da istaknem humani aspekt ovog zakona i on se pre svega ogleda u tome što je proširen obim prava osiguranika. Moje kolege su već govorile o nekim mogućnostima, neću ponavljati to, istaći ću neke druge primere, a to je da će ako usvojimo ovaj zakon ubuduće sva odrasla osigurana lica imati pravo na preventivne preglede koji se odnose na planiranje porodice. Takođe, predviđeno je da osigurana lica imaju pravo na naknadu troškova, ako je neophodno da izvrše lekarski pregled 50 kilometara udaljenosti od mesta njihovog stanovanja.

Ovo je posebno značajno za deo Srbije iz kog ja dolazim, to je grad Kraljevo. Grad Kraljevo se prostire na velikoj površini, tako neki moji sugrađani moraju da putuju do 100 kilometara da bi došli i obavili pregled kod lekara specijaliste, tako da će ove predložene izmene njima naročito značiti, pre svega, u nekom materijalnom smislu.

Ovaj Predlog zakona, možda sadrži i jednu nepopularnu meru, ali svakako opravdanu i ta mera odnosi se na one građane koji se neopravdano ne odazovu na skrining preglede, ali je veoma važno da definišemo i da uspostavimo mehanizme koji će dati rezultat u oblasti preventivnih pregleda.

Očekujem da će Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti unaprediti ovu oblast. Praksa je očigledno pokazala da sadašnji oblik organizacije, gde su domovi zdravlja u nadležnosti gradova i opština, a opšte bolnice u nadležnosti ministarstva, da ovaj oblik organizacije nije ispunio očekivanja. Nadam se da će vraćanje domova zdravlja u nadležnost ministarstva biti važan korak ka boljem planiranju aktivnosti u budućim zdravstvenim centrima i da će, naravno, taj proces biti brži nego što je bio proces razdvajanja domova zdravlja i opštih bolnica.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije podržaće i predložene izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ovim izmenama omogućićemo pre svega poljoprivrednim proizvođačima da i ubuduće za njihova vozila važe trajne registracije, s tim što će, naravno, postojati uslov da jednom godišnje moraju da izvrše tehnički pregled kao dokaz ispravnosti vozila, čime obezbeđujemo bezbednost saobraćaja na drumovima. Tako da smo na ovaj način pokazali spremnost da uskladimo pravnim okvir sa situacijom na terenu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Danica Bukvić.
Izvolite koleginice.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, set zakona o kojima danas raspravljamo uvodi suštinske promene u organizaciji zdravstvene službe.

Promene se odnose, kako na one koji pružaju zdravstvene usluge, tako i na one koji zdravstvene usluge koriste, a reguliše se i odnos javnog i privatnog zdravstva.

Ja ću komentarisati prvo neke odredbe Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Pre svega bih rekla da je društvena briga za zdravlje stanovništva definisana jasno na nivou Republike Srbije, odnosno Autonomne Pokrajine, na nivou jedinice lokalne samouprave, na nivou pojedinca i taksativno su nabrojane obaveze svih nivoa.

Posebno ističem da je propisana obaveza da se iz sredstava za ostvarivanje opštih interesa koriste sredstva za sprovođenje ciljnih preventivnih pregleda, odnosno skrining pregleda, a prema odgovarajućim nacionalnim programima.

Značaj ovih pregleda je veoma veliki, jer prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za borbu protiv raka, oboljevanje u svetu od malignih bolesti a i kod nas je u porastu i prema nekim podacima 18,1 miliona ljudi u svetu oboljeva od malignih bolesti, a 9,6 miliona umire od njih.

Prema podacima i proceni Međunarodne organizacije za istraživanje raka za 2018. godinu žene u Srbiji su pod visokim rizikom od umiranja od raka dojke. Preventivni pregledi doprineće smanjenju stope oboljevanja od malignih bolesti, a ranim otkrivanjem i lečenjem smanjiće se smrtnost od ovih bolesti, što će svakako doprineti poboljšanju zdravlja nacije, a ovim pregledima će se značajno smanjiti i troškovi lečenja.

Da bi se ove mere uspešno sprovele doneta je, takođe, uredba, odnosno u zakonu, da je on dužan, odnosno građanin da je dužan da se obavezno odazove na ovaj ciljani preventivni pregled.

Sa druge strane, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti je predviđeno, mada, kako je već rečeno, možda nepopularna mera ali korisna u cilju stimulisanja građana da se odazivaju ovim preventivnim pregledima, da u slučaju da građanin koji se ne odazove preventivnom pregledu koji je predviđen Nacionalnim programom za skrining preglede, je dužan da snosi 35% troškova svog lečenja ako oboli od bolesti za koji se skrining pregledi vrše.

Novim zakonom obuhvaćen je pojam nege koja je neizostavni deo zdravstvene zaštite, posebno kod bolesnika na bolničkom lečenju i kućnom lečenju, što do sada nije bio slučaj.

Takođe bih htela još jednom da istaknem značaj racionalizacije ponovnim uvođenjem u sistem zdravstvene zaštite zdravstvenih centara koji čine opšta bolnica i domovi zdravlja, čime se postiže bolja organizacija rada, bolja iskorišćenost kadrova i opreme.

Republika koja sada postaje osnivač ovih zdravstvenih ustanova istovremeno će preuzimati obaveze izmirenja pravosnažnih sudskih odluka za ove ustanove jer je poznato da u periodu dok su oni bili u nadležnosti lokalnih opština zbog različite ekonomske moći tih opština danas ima 28 zdravstvenih ustanova koje su u blokadi.

Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju gotovo u potpunosti menja sistem zdravstvenog osiguranja u našoj zemlji. Povećava se obim prava iz sredstava Republičkog fonda zdravstvene zaštite.

Istakla bih veoma značajnu novinu, da će roditelji dece obolele od malignih, retkih bolesti, metaboličkih i drugih hroničnih bolesti koje zahtevaju dugogodišnje lečenje sada biti u mogućnosti da uz svoju decu budu do izlečenja, odnosno do 18 godine života uz 100% nadoknade, a što je do sada iznosilo 65%.

Takođe, mislim da je veoma značajno da oni koji nisu imali svoje overene zdravstvene knjižice, a do sada su imali samo pravo na služenje hitne medicinske pomoći o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje, sada imaju prošireno to pravo i na palijativno zbrinjavanje, obaveznu imunizaciju i vakcinaciju, kao i skrining preglede.

Prava građana koji koriste na teret zdravstvenog osiguranja biće proširena na žene koje su operisane od karcinoma dojke i one će imati takođe mogućnost da o trošku osiguranja urade korekciju ili rekonstrukciju dojke.

Novina je svakako i uvođenje javno-privatnog partnerstva, o čemu je već bilo dosta reči, čime će se znatno doprineti kvalitetu pružanja zdravstvenih usluga u zemlji.

Zbog značaja predloženih zakona i kvaliteta predloženih zakonskih rešenja poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todovorić. Izvolite.