Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, predloženi zakoni su izuzetno kvalitetni, sveobuhvatni i temeljni i svaki segment koji čini zdravstveni sistem Srbije, svakom segmentu je posvećena maksimalna pažnja.

Za predloge zakona vlada veliko interesovanje javnosti, građana Republike Srbije, ali i svih nas koji radimo u zdravstvenom sistemu Srbije. Činjenica je da smo svi u određenom trenutku ili periodu života korisnici zdravstvenih usluga tj. pacijenti.

Moramo priznati da je u poslednjih pet godina mnogo toga dobrog i kvalitetnog uradila država Srbija, pre svega mislim na predsednika države, gospodina Aleksandra Vučića i Ministarstvo zdravlja, na čijem ste vi čelu, kako bi zdravstveni sistem Srbije bio kvalitetniji, efikasniji, kako bi zdravstvene usluge bile jednako dostupne građanima na teritoriji cele Srbije.

Želim da kažem da su rezultati rada Ministarstva zdravlja, na čijem ste vi čelu, zaista respektabilni i spisak dobrih i kvalitetnih rešenja je jako dugačak, počev od izgradnje novog kliničkog centra u Nišu, rekonstrukcije doma zdravlja u Nišu, najvećeg doma zdravlja u Srbiji, izgradnje i rekonstrukcije kliničkih centara i drugih zdravstvenih ustanova širom Srbije, nove opreme, novih tehnologija, novih lekova, IZIS-a, kadrova, specijalizacija, povećanja plata itd. Tako, da svi ovi rezultati su zaista za poštovanje i predstavljaju temelj za zdravstveni sistem, a kakav svi želimo i kome svi težimo.

Kada govorimo o Zakonu o zdravstvenom osiguranju, zbog javnosti, želim da kažem da je on rezultat saradnje Ministarstva zdravlja sa drugim državnim organima. Tu mislim na Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo omladine i sporta, zatim Zaštitnikom građana, Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, RFZO-om, zatim Centralnim registrom za obavezno socijalno osiguranje, timom za reformu javne uprave pri Vladi Republike Srbije, udruženjima, kao što su NURDOR, Udruženje žena obolelih od raka dojke, Udruženjem osiguravača Srbije, republičkim stručnim komisijama, ali i predstavnicima svih drugih zainteresovanih udruženja i nevladinih organizacija.

Javna rasprava je održana u periodu od 25. decembra 2016. godine, do 20. januara 2017. godine. Četiri prezentacije su održane u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu i svi zainteresovani, i stručna i opšta javnost, su imali prilike da se upoznaju sa Predlogom zakona, da diskutuju, da iznesu svoje predloge, primedbe i sugestije, a u vreme održavanja javne rasprave, takođe Predlog zakona je bio istaknut na internet stranici Ministarstva zdravlja, tako da su svi zainteresovani mogli putem elektronske pošte da upute svoje primedbe, predloge i sugestije. Tako da, zakon predstavlja široki konsenzus svih pomenutih organa, ali i fizičkih lica.

Dosta toga je rečeno o novinama u Predlogu zakona, ja ću samo pomenuti neke od njih. To je, recimo, da novinu predstavlja i kada se osiguranik upućuje na lečenje u stacionarnu ustanovu, koja je udaljena najmanje 50 kilometara od mesta stanovanja, ima pravo da naplati troškove prevoza, bez obzira da li se zdravstvena ustanova nalazi na teritoriji matične ustanove, ili ne.

Zatim, novina je da na osnovu novog predloga zakona osiguranici dobijaju pravo da mogu, recimo medicinska pomagala i lekove višeg standarda da dobiju uz doplatu razlike u ceni u odnosu na pomagalo ili lek koje se izdaje na teret osiguranja. Isto važi i za rehabilitaciju, kada se osiguranik uputi u neki rehabilitacioni centar, izrazi želju da bude smešten u apartman, a naravno to može uz doplatu razlike u ceni koju priznaje osiguranje.

U banju se takođe po novom predlogu zakona može otići ne samo na osnovu uputa izabranog lekara, nego i po uputu specijaliste odgovarajuće grane medicine koja leči pacijenta. Čuli smo i za palijativno zbrinjavanje. Novina je da će osiguranici moći da ostvare šira prava iz zdravstvenog osiguranja u slučajevima kada zbog propusta poslodavaca nemaju redovnu uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje. Do sada je u takvim slučajevima osiguranik mogao da ostvari pravo samo na hitnu medicinsku pomoć, međutim, sada će moći da ostvari pravo i palijativno zbrinjavanje i na sprovođenje obaveznog skrininga, kao i na obaveznu imunizaciju.

Novina je i to da lica kojima se u određenim slučajevima obezbeđuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, recimo nastanak povrede ili profesionalne bolesti, a koji obavljaju sezonske poslove rada, u skladu sa zakonom koji određuje ovu materiju i ovakav način rada.

Takođe, izvršeno je i usklađivanje sa Zakonom o sportu. Smatram da je to jako bitno da kažem, da pregledi dece od šest do 14 godina života radi utvrđivanja opšte i posebne zdravstvene sposobnosti da se bave sportom, se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Za žene operisane od karcinoma dojke, kojima je urađena jednostrana ili obostrana maksetomija obezbeđuje se rekonstrukcija ili korekcija dojki na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja. Takođe, proširen je i obim prava osiguranih lica tako što je predloženo da sva odrasla osigurana lica, ne samo žene imaju pravo na preventivne preglede u vezi sa planiranjem porodice, a ne samo žene u vezi sa trudnoćom. Tako da se na teret osiguranja može obezbediti i imunizacija i hemioprofilaksa, što je jako bitno u cilju zaštite stanovništva od zaraznih bolesti.

Kada govorimo o Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, želim da kažem da novi zakon detaljno uređuje sistem zdravstvene zaštite, njegovu organizaciju, društvenu brigu za zdravlje stanovništva, opšti interes, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog propisa. Samo bih htela da ukažem na to što je meni, mnogo toga ste i vi rekli u uvodnom izlaganju, a i mnoge moje kolege iz SNS, recimo reći ću ovo što jako pozitivno ocenjujem.

To je da Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova je definisana ovim zakonom, članovima od 196-202 i prvi put nakon 11 godina rada Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova dodata je mogućnost akreditacije privatne prakse. Na ovaj način se pruža mogućnost da se akredituje i privatna praksa. U tom kontekstu se otklanja diskriminacija privatne prakse u sticanju nacionalne akreditacije. Do sada je Agencija akreditovala preko 200 zdravstvenih ustanova, različitih nivoa, od domova zdravlja, KBC, KC, opštih bolnica, gde je evidentno da je došlo do povećanja kvaliteta u pružanju zdravstvenih usluga i bezbednosti, kako po pacijente, tako i po zaposlene. Novim zakonom očekuje se i povećanje kvaliteta i bezbednosti u pružanju zdravstvenih usluga i u privatnoj praksi. U danu za glasanje, SNS će podržati sve predloge zakona i glasati za njih. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se kao i moje koleginice koje su danas govorile, ovlašćeni predstavnik Danijela, Vesna i Danica, osvrnuti pre svega na Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakon o zdravstvenoj zaštiti.

Ono što na početku želim da kažem, da pored ovih zakona koji su kvalitetni i dobri krovni zakoni, sve pohvale vama ministre zato što se za opremanje zdravstvenih ustanova i da ne zaboravimo da ste vi omogućili da se zaposli u prvo 100 najboljih studenata, pa nakon toga 60 najboljih studenata medicine, koji su dobili specijalizacije i plaćene doktorske studije i ugovore na neodređeno radno vreme. Jedan takav student koji je imao prosek preko 9 se zaposlio i u opštoj bolnici u Vrbasu i na tome smo vam zahvalni.

Pored toga želim da istaknem da u ovom zakonu ima dosta dobrih rešenja, koje pozdravljamo kao poslanička grupa. Veća prava za one koji nemaju zdravstvenu knjižicu.

Mi smo se na lokalu, pošto dolazim iz lokalne samouprave, susretali sa ovim problemom kada su u pitanju palijativna zbrinjavanja osoba koje nemaju zdravstvenu knjižicu, onih koji su u procesu privatizacije ostali bez posla, koji nisu ostvarili pravo na penziju i onda su dolazili kod nas sa zahtevom da im pomognemo. Oni su imali pravo da se jave kao hitni slučajevi, ali i da nađemo načina kako bi oni mogli da se leče. Zato sve pohvale što ste ovaj problem koji smo imali na lokalu ovim zakonskim rešenjem rešili.

Što se tiče skrining i preventivnih pregleda, ranog otkrivanja karcinoma dojke, grlića materice i debelog creva, mogu da vam kažem da u opštoj bolnici u Vrbasu upravo 17. i 23. marta i u opštoj bolnici i u domu zdravlja su organizovani preventivni pregledi, ginekološki pregled i ultrazvuk dojke.

Tako da smo se uključili i u ovu akciju i pozdravljam što je doneto, iako to kažete da je kaznena odredba, ovde su neki navodili, možda ne popularna, a ja je smatram kao preventivnu meru za ove preventivne preglede i nadam se da nećemo imati potrebe uopšte da tu kaznenu meru upotrebljavamo i da sankcionišemo one koji se ne odazovu preventivnom pregledu.

Mi smo u više navrata u saradnji, lokalna samouprava u saradnji sa lekarima iz doma zdravlja i opšte bolnice, organizovali predavanja upravo gde smo ukazivali našim sugrađankama na važnost tog preventivnog ginekološkog pregleda, pošto se karcinom grlića materice razvija u nekom vremenskom periodu od 10 godina i dok on dođe u onu fazu kada ne može da se leči vi ste u prilici da jednom u šest meseci ili godinu dana gde smo mi njih ubeđivali da obave taj ginekološki pregled kako bi bio karcinom izlečiv.

Isti je slučaj i sa karcinomom dojke koji se negde razvija i po 12 godina, a da u onoj predkliničkoj fazi kada može da ga i hirurg napipa, to je negde već u zadnjoj godini i zato su neobično važni svi ovi preventivni pregledi i rad na svesti naših sugrađana da se odazovu ovim preventivnim pregledima. Po oboljevanju i po smrtnosti smo drugi u Evropi i zato pozdravljamo i ovu meru koja, u slučaju da se ne odazovu tri puta na poziv, na preventivni skrining pregled i da ne opravdaju svoj izostanak tj. da nisu bili bolesni ili da nisu bili odsutni negde na putu, i da će morati da plate 35% od cene lečenja.

Ono što je neobično važno i po nama dobro to je da roditelji dece koja su obolela od teških bolesti od karcinoma imaju pravo na bolovanje bez umanjenja tokom kompletnog lečenja do izlečenja dece ili do navršenja 18 godina i to u naknadi zarade u punom iznosu od 100% što je do sada bilo 65% i bolovanje je moglo da bude svega četiri meseca. Izabrani lekar može da otvori bolovanje za privremenu sprečenost od rada sada do 60 dana, a bilo je 30 dana i lekari specijalisti pored izabranog lekara, što zaista pozdravljamo, da daju uput za bolničko lečenje, a to je negde otežavalo pacijentima kada već se jave kod specijaliste na pregled.

Naravno, to su već i pomenuli pojedini poslanici, ali nije zgoreg da i ja ponovim. Žene koje su operisane od karcinoma dojke imaju sada pravo na korekciju i rekonstrukciju dojke o trošku države. Što se tiče objedinjavanja i mogućnosti objedinjavanja doma zdravlja i opštih bolnica u zdravstveni centar i to je svakako dobro što se uradilo, jer smo mi konkretno u opštini Vrbas bili možda tu među prvima koji su krenuli u taj postupak razdvajanja Zdravstvenog centra Veljko Vlahović u Vrbasu na dom zdravlja i na opštu bolnicu. Negde je Vojvodina prednjačila u tome, a pokazalo se to da nam je dovelo do nekih problema iako, ja pozdravljam i ono što ste vi danas rekli, da neće niko ostati bez posla dok ne ode u penziju, jer smo mi te ljude tada rasporedili u dom zdravlja i u opštu bolnicu, ali smo naišli na jedan problem zbog čega je ovo vaše zakonsko rešenje dobro, da smo imali višak lekara određene specijalnosti u domu zdravlja, a nedostatak konkretno pedijatara u opštoj bolnici.

Sada ćemo ovim predloženim rešenjem o spajanju i taj problem rešiti i to mislim da je dobro rešenje. Mi smo potrošili značajno vreme na razdvajanje, a nadam se i onako kako piše u Predlogu zakona da će nam mnogo manje vremena trebati da dođe do spajanja, i to što je prešlo osnivačka prava prelaze na Republiku Srbiju, odnosno na autonomnu pokrajinu kada su u pitanju domovi zdravlja i opšte bolnice. U AP Vojvodini i do sada su finansirane plate i moram da vam kažem da zaista mali iznos sredstava smo mi na lokalu bili u mogućnosti da izdvajamo za održavanje kako i domova zdravlja i iz tog razloga mislim da je i ovo dobro rešenje koje ste predložili.

Dopunski rad lekara u matičnoj ustanovi, ustanovi do jedne trećine vremena, naravno i to što ste pojasnili, danas je neobično važno, to je u slučaju da ne postoji lista čekanja i da lekari mogu najviše još sa tri privatne medicinske ustanove potpišu te aneks ugovore.

Iz svih ovih navedenih razloga, poslanička grupa SPS podržaće sve predložene zakone u zajedničkom pretresu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vlado Babić.
Izvolite kolega.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice, kolege narodni poslanici, osnovni razlog za donošenje Zakona o zdravstvenoj zaštiti je potreba da se ova oblast detaljnije pravno uredi i uskladi sa izmenjenim društvima ekonomskim odnosima s obzirom da je prethodni zakon donet još 2005. godine.

Ovim zakonom se uređuje i sistem zdravstvene zaštite, njegova organizacija, društvena briga za zdravlje stanovništva, opšti interes u zdravstvenoj zaštiti i nadzor nad sprovođenjem ovoga zakona.

U definisanju zdravstvene zaštite uvodi se pojam zdravstvene nege, a izbacuje se termin – zdravstvena služba i uvodi se novi, širi pojam sistema zdravstvene zaštite koju čine zdravstvene ustanove, privatna praksa, fakulteti zdravstvene struke i druga pravna lica koja obavljaju poslove zdravstvene delatnosti, zdravstveni radnici, saradnici i organizacije i finansiranje zdravstvene zaštite.

U grupacijama stanovništva obuhvaćena društvenom brigom za zdravlje, uvedene su tri nove kategorije stanovništva, pre svega mlade i nezaposlene osobe koje su na školovanju, a najviše do 26 godine života, lica sa statusom borca, izbegla lica i raseljena lica sa mestom boravka u Srbiji i žrtve terorizma, kao i lica kojima se obezbeđuje, sem obavezne i posebne imunizacije i lica kojima se obezbeđuje skrining prema odgovarajućim nacionalnim programima.

Iz razloga celishodnosti, pojednostavljenja i efikasnosti postupka, propisano je da umesto dosadašnjeg plana razvoja zdravstvene zaštite koju je donosila Narodna skupština, sada se donosi strategija razvoja zdravstvene zaštite, koju donosi Vlada. Kao opšti interes u zdravstvenoj zaštiti uvodi se, a finansira se iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, pre svega sprovođenje cilja preventivnih pregleda, odnosno skrininga, upravljanje medicinskim otpadom, obezbeđivanje specijalizacija i subspecijalizacija, osiguranje imovine i kolektivno osiguravanje zaposlenih od posledica povreda, odnosno nesrećnog slučaja, tekuće održavanje objekata i troškovi investicionog ulaganja, investiciono održavanje i nabavka medicinske i nemedicinske opreme.

U okviru načela zdravstvene zaštite, uvodi se novo načelo, poštovanje ljudskih prava i vrednosti u zdravstvenoj zaštiti. Kao zakonski termin, uvodi se i pojam pružaoca usluga za zdravstvene zaštite, zdravstvene ustanove u javnoj i privatnoj svojini, visokoškolske ustanove zdravstvene struke i obrazovne naučne ustanove uz mišljenje ministarstva, privatna praksa, zdravstveni radnici koji obavljaju svoju delatnost u skladu sa zakonom, itd.

Ponovo se u zdravstveni sistem uvode zdravstveni centri, opšte bolnice, domovi zdravlja čiji su osnivači republika ili autonomna pokrajina svojoj teritoriji, a planom mreže je predviđeno koji će zdravstveni centri postojati.

Uvodi se i novo zakonsko rešenje kojim zdravstvena ustanova može angažovati radnika druge specijalnosti za rad u svojoj ustanovi zaključivanjem ugovora o dopunskom radu, čime se postiže unapređenje kvaliteta pružanja zdravstvene zaštite, a zdravstvena zaštita je i bezbednija.

Inače, zdravstvene ustanove se mogu organizovati i na propisima kojima se reguliše javno-privatno partnerstvo. Data je i definicija uvođenja novih zdravstvenih tehnologija u rad zdravstvenih centara ili opštih bolnica. Nova zdravstvena tehnologija uvodi se rešenjem ministra zdravlja. Tako je i somborska bolnica krajem decembra 2014. godine dobila rešenje o uvođenju nove tehnologije u njen rad, angio sale u kojoj se sada rade kateterizacije srca i građani Sombora ne moraju više da čekaju na ovu dijagnostičku metodu i idu na listu instituta za kardiovaskularne u Sremskoj Kamenici.

Treba istaći da se Zakon zdravstvene zaštite usklađuje i sa zakonima iz oblasti biomedicine. Osim toga, organizaciona jedinica skrining mora da uspostavlja i vodi evidenciju u elektronskom obliku, koja se odnosi na sprovođenje nacionalnog programa za rano otkrivanje bolesti.

Što se tiče izbora direktora zdravstvenih ustanova, uvedeno je novo zakonsko rešenje da se direktori imenuju na četiri godine sa pravom reizbora.

Imajući u vidu da je zdravlje svih građana Srbije od posebnog državnog interesa, da se ono obezbeđuje samo razvijenim zdravstvenim sistemom i razvijenom zdravstvenom zaštitom, kao i u dobro uređenim i opremljenim zdravstvenim centrima i domovima zdravlja, nažalost, u vreme prethodnog režima, a posebno je to iskazano u Vojvodini, najznačajnijem pitanju građana, njihovom zdravlju, nije se poklanjalo dovoljno pažnje, bolje rečeno, skoro da je nije ni bilo. U prilog ove tvrdnje, podsećam vas na ogromne dugove apoteka sa kojima se susrela Vlada Republike Srbije odmah na početku svog mandata, zbog čega smo ulazeći u apoteke zaticali prazne police. To bivšu vlast uopšte nije interesovalo.

Dolaskom SNS, od 2012. godine pa do danas, postigli smo značajan pomak na zdravstvenoj lestvici, a slika o domovima zdravlja i zdravstvenim centrima širom Srbije, pa tako i u mom Somboru, mnogo je bolja, lepša i sasvim drugačija. Slika koja je otišla u svest o dodeli 29 savremeno opremljenih sanitetskih vozila koje je Vlada AP Vojvodine obezbedila i dodelila domovima zdravlja u Vojvodini upriličuje i govori da se ova Vlada brine za naše građane i da u svakom momentu teži poboljšanju kvaliteta zdravstvene zaštite u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.
Izvolite, kolega.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani koji gledate prenos, da pomenem samo, mimo ovog seta zdravstvenih zakona koje danas razmatramo, da smo u ove prethodne dve godine imali više setova iz različitih oblasti zdravstvene zaštite, tako da bih pohvalio rad Ministarstva, samim tim i Vlade i predsednika Vučića, jer je aktivnost Ministarstva u zakonodavnom smislu bila veoma značajna. Svi ti zakoni su doneli mnoga poboljšanja i unapređenja u zdravstvenoj zaštiti u oblasti na koje se odnosi. Mimo pohvale za predan, odgovoran rad Ministarstva, što se tiče zakonodavnih stvari, mislim na zakone, moje kolege su pomenule, moram da pomenem da je i ovom proteklom periodu bilo mnogo investicionih ulaganja, mnogo ulaganja u nabavci opreme, mnogo ulaganja i truda u prijemu novih kadrova, kako mladih doktora, tako vezano za odobravanje specijalizacije, tako isto što se tiče srednjeg medicinskog kadra. Tako da, u svim aspektima pohvale za rad Ministarstva, a ne samo u ovom zakonodavnom smislu.

Naravno, već smo rekli, ova dva zakona su krovni zakoni u zdravstvenoj zaštiti, pogotovo Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Taksativnog sam nabrojao krupne stvari koje predstavljaju novine i značajno unapređuju neke odnose u zdravstvu. Da li sam dobro izbrojao? Ja sam novina 56 izbrojao, ne računajući mnogo doterivanja koja predstavljaju usklađivanje ovog zakona sa već donetim zakonima. Tako da, kada bi gledali broj članova i ovo što sam registrovao, mislim da su mnogi članovi korigovani, na ovaj ili onaj način, znači da je u mnogim elementima ovaj zakon doneo poboljšanje i samim tim podizanje kvaliteta zdravstvene usluge, što je prevashodno u cilju naših građana.

A sad malo konkretnije neke stvari koje nisu kolege pomenule, da pomenem zbog građana. Umesto dosadašnjeg Plana razvoja zdravstvene zaštite koji je donosila Narodna skupština, ubuduće se Strategija razvoja zdravstvene zaštite razmatra na Vladi, odnosno Vlada će da bude ta koja će da donosi tu zdravstvenu strategiju. O racionalizaciji rada zdravstvenih ustanova nekoliko kolega je reklo, davno kada je Tomica Milosavljević sa „žutima“ i sa G17 razdvajao zdravstvene centre razbijao ih je i kada je ukazivano i tada, na osnovu logike racionalizacije, kako opreme, tako kadra, tako finansijskih mogućnosti lokalnih samouprava, to se tada odbijalo o zid, sa mnogim argumentima. Oni su to isterali i krenuli u razbijanje i dovođenje u ove situacije da domovi zdravlja pripadaju lokalnim samoupravama i sada, zahvaljujući SNS i radu Ministarstva, ono što nije trebalo da se dogodi mora da se krpi i sada moraju kestenje iz vatre da vade, ali su to na pravi zakonski način regulisali i to je dobro. Na svu sreću, mislim da sedam-osam možda zdravstvenih centara nije ni uspelo da se razdvoji, tako da će oni praktično biti u statusu u kakvom su bili.

Šta treba još pomenuti? Treba pomenuti da je u ovom delu razrešen na neki način odnos između Ministarstva zdravlja i Fakulteta medicinskih nauka, gde je na zakonit način pokušano da se razreši pitanje saradnje fakulteta koji školuju medicinski kadar, u smislu nastavnika i saradnika, da se na odgovarajući način razreši pitanje da vođenje, zbog gledalaca, vežbi profesora iz kliničkih predmeta, pošto se radi sa pacijentom, podrazumeva i zdravstveni deo rada, naravno, to će odgovarajućim ugovorima i između fakulteta i kliničkih centara da bude detaljno razrešeno.

Šta je još veoma značajno? Postojala je diskrepanca između zapošljavanja i čekanja doktora na birou i prijema studenata na medicinske fakultete. Ovde u ovoj zakonskoj regulativi odgovarajuće mišljenje o upisnoj politici treba da da i Ministarstvo zdravlja, naravno, uz saglasnost ministra visokog obrazovanja. Tako da se nadam da će ovom saradnjom uspeti da se razreši ta diskrepanca, taj problem prijema studenata medicine i kasnije, kada završe, problemom sa njihovim zapošljavanjem. Tako da je to isto značajna stvar koju treba pomenuti. Pomenuo sam u toj konotaciji saradnje da će biti regulisan status nastavnika i saradnika fakulteta.

Šta je još jedna stvar, da pomenem, da ne trošim vreme, zbog drugih kolega? Što je u ovom zakonu oblast, kako se kaže, komplementarne medicine, a u suštini se menja izraz tradicionalna medicina u komplementarnu medicinu, jer se smatra da je to adekvatniji termin i u skladu sa tim i ministarstvo formira republičku stručnu komisiju za komplementarnu medicinu i davanje rešenja onom ko će da se bavi tom oblašću i metodama i postupcima komplementarne medicine. To je još jedna novina. Ima drugih i nomenklaturnih, više nema doktor stomatologije, nego doktor dentalne medicine.

Još jedanput, na kraju, ovo je zakon koji je pun novina koje poboljšavaju ne zakon samo, jer poboljšanje zakona u stvari poboljšava rad zdravstva i medicinskog osoblja, a samim tim i pacijenti dobijaju kvalitetniju uslugu i imaju veću stručnu, ličnu i emotivnu sigurnost u zdravstveni sistem. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Violeta Lutovac. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svoje izlaganje ću usmeriti na Zakon o zdravstvu, odnosno na Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti i Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju.

Pre svega, želim da vam kažem da, kao lekar u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, često sam bila svedok problema sa kojima se pacijenti susreću, kako na primarnom, tako i na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, ali smatram da će donošenjem ovih zakona i Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju veći deo ovih problema biti rešen.

Obzirom da smo zakon doneli poslednji put 2005. godine i da je pretrpeo veliki broj izmena i dopuna Predloga zakona, odnosno članova ovih zakona, otuda zapravo vidim apsolutnu nužnost za donošenjem novih zakona, kako o zdravstvenoj zaštiti, tako i Zakona o zdravstvenom osiguranju. Ovim zakonima mi pre svega omogućavamo našim građanima Republike Srbije jednu socijalnu sigurnost.

Zatim, ono što dobijamo usvajanjem ovih zakona, kako Zakona o zdravstvenoj zaštiti, tako i Zakona o zdravstvenom osiguranju, jeste unapređenje kvaliteta i zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, a ujedno pratimo i savremena dostignuća u medicini, kao i novine u zdravstvenoj zaštiti.

Ovim zakonima dolazimo do usklađivanja stalne potrebe porasta stanovništva za zdravstvenom zaštitom, odnosno za pružanjem zdravstvene zaštite, iz čega proizilazi i porast obima zdravstvenog osiguranja. Sve to dovodi do finansijskih izdvajanja, povećanih finansijskih sredstava i na razdelu Ministarstva zdravlja i na razdelu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, odnosno više finansijskih sredstava će biti odvojeno iz budžeta Republike Srbije i imaćemo sa jedne strane sagledivo koliko je zapravo potrebno izdvajati finansijskih sredstava i kolike su realne potrebe.

Takođe, ovi zakoni i Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakon o zdravstvenoj zaštiti su direktno povezani sa svim organizacijama koje utiču direktno ili indirektno sa sprovođenjem i zdravstvene zaštite i zdravstvene organizacije.

Samo ću se ukratko osvrnuti na dobre stvari koje dobijamo donošenjem Zakona o zdravstvenom osiguranju. Pre svega, mi sada definišemo jasno šta je to obavezno zdravstven osiguranje od dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, koga sprovodi, ko će izdvajati sredstva za sprovođenje istih.

Takođe, proširujemo prava osnova osiguranja. Za poljoprivrednike imamo dva nova osnova osiguranja za korisnike penzija i naknada za invalidnost kod korisnika inostranih penzija, a ti ljudi su na prebivalištu na teritoriji naše zemlji i razlikovanje od korišćenja tih sredstava, kada naša država ima potpisan međunarodni ugovor sa inostranim zemljama od onih sa kojima nema.

Utvrđujemo i prioritete zdravstvenog osiguranja, pre ćemo doći u situaciju da jedan osiguranik ima više prava osiguranja, već ćemo izabrati samo jedan osnov osiguranja. Zatim, uvodimo i dva nova osnova osiguranja za žrtve terorizma, kao i za borce po svim propisima i načelima kojima im pripadaju. Imamo jednu novu definiciju povreda na radu, nove povredne liste sa kojima će lekari opšte prakse, pre svega da se susretnu, na primarnom zdravstvenom osiguranju i takođe prošireno prava osiguranika.

Kada govorimo o proširenom pravu osiguranika mi zapravo tu imamo da je pravo osiguranika prošireno za planiranje porodice kod svih odraslih vidova stanovništva, ne samo za trudnice i takođe imamo da ovaj zakon nam omogućava da poboljšamo materijalni i socijalni položaj porodice, što bih istakla kao jednu od najboljih mera koje uvodi ovaj zakon, Zakon o zdravstvenom osiguranju, a to je pravo na novčanu naknadu zarade gde usled neke potrebe za negom člana uže porodice ili dece obolele od malignih bolesti ili pak oštećenja moždanih ili stanja gde je potrebna produžena rehabilitacija. Osoba koja vrši negu tog člana porodice ili svog deteta imaće 100% novčanu naknadu, za razliku od pre kako je bilo, a bilo je 65%.

Takođe, ovaj zakon prepoznaje usklađenost sa Zakonom o sportu gde sva deca od šeste do četrnaeste godine imaju pravo na obavljanje svih pregleda vezano za obavljanje sportskih delatnosti o trošku obavezno zdravstvenog osiguranja.

Ono što bih istakla, kao pozitivno, to je proširenje obima osiguranika kod osoba nakon mastektomija, gde je o trošku RFZO omogućeno osiguranicima da nakon mastektomije odstranjivanja jedne ili obe dojke o trošku RFZO odrade rekonstrukcije istih i samim tim poboljšamo kako njihov zdravstveni status, tako i psihički. Ovim zakonom je uređen i paket zdravstvenih usluga, njihova numenklatura, cenovnik i jasno je definisano šta podrazumeva da se finansira iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Ovaj zakon takođe donosi pravo da osobe koje nemaju zdravstvenu zaštitu, odnosno da bi me razumeli građani Republike Srbije šta govorim, znači oni koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu imaju mogućnost na besplatno lečenje, odnosno da je 100% o trošku RFZO, ranije je bilo samo hitna stanja, a sada pod potpunim 100% plaćanja od strane RFZO je i palijativno zbrinjavanje, takođe za sprovođenje skrininga i zaštite stanovništva zaraznih bolesti, odnosno sprovođenja imunizacije.

Kategorije koje čine obavezno osigurana lica su socijalno ugrožene kategorije stanovništva, takođe osobe sa invaliditetom, dobrovoljni davaoci organa, ćelija i tkiva.

Za sprovođenje ovih zakona obezbeđena su sredstva u RFZO, kao i u budžetu Republike Srbije na razdelu Ministarstva zdravlja i potvrđeno je da Ministarstvo zdravlja ima dobar odnos i sluh sa ostalim ministarstvima koji su zajednički odradili Zakon o zdravstvenom osiguranju.

Samo bih kratko rekla za Zakon o zdravstvenoj zaštiti da je donošenje ovog zakona apsolutno opravdano jer povećava i kvalitet zdravlja stanovništva, a i kvantitet. Sve ovo dovodi do pozitivnih efekata i na zdravstvene ustanove i na pacijente i na privatnu praksu, kao i na sistem zdravstvene zaštite.

Zbog svega pobrojanog i mnogo pozitivnih efekata, koje nisam stigla da pobrojim, kada je reč o zakonima o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenom zaštiti.

U danu za glasanje ću podržati ovaj paket zakona i pozivam svoje kolege da to isto učine. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice.
Reč ima narodni poslanik Branko Popović. Izvolite.