Ovo je Predlog zakona, kako nam je napisano u obrazloženju, podnet po nalogu Svetske banke i mi se prosto ježimo više na ovaj vaš poslušnički stav, šta god vam ko zatraži iz belog sveta, vi izvolite, evo zakon, evo predlog zakona, a što taj zakon nema veze sa realnošću, što nema veze sa primenljivošću u Republici Srbiji, što je to u koliziji sa nekim drugim našim propisima, Ustavom često, vas to jednostavno nije briga.

Ove dopune, odnosno izmene su zaista čisto onako nešto reda radi, ništa suštinski, pa ste onda reda radi i menjali naslov, pa je Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisan u registar, dodato i – stvarima i pravima, kao da nešto sada to suštinski menja. Kako je to moglo sve ove godine od kada je taj zakon donet 2003. godine, nema potrebe da sve što je predmet zakona da bude napisano u samom naslovu.

Ne mora naslov biti tako opisan, ali je interesantno vaše obrazloženje, vi ne prihvatate amandman i onda objašnjavate da je Predlog zakona, dopunjuje se naziv zakona i dodaje se ova reč koja se dodaje, i vama je to obrazloženje zbog čega amandman ne prihvatate.

Mi kažemo, eto, baš iz tog razloga treba da prihvatite. Rekli smo vam više puta, probajte nekada da nam se suprostavite argumentima, a ne nekom praznom pričom, kao što ste ovde u obrazloženju napisali da je jedan od zahteva Svetske banke koji bi doveo do boljeg pozicioniranja Republike Srbije, zahtev da se predmet zaloge i obezbeđeno potraživanje opišu tako da budu odredivi, bez preciznog navođenja podataka o svakom predmetu i svakom potraživanju, čime se delimično odstupa od do sada važećeg načela specijalnosti.

Dakle, gospodo pravnici, ne moram ponovo da vam čitam, ali ovo je nešto što je apsolutno neprihvatljivo i što vi sebi dozvoljavate da vi napišete sve što vam padne na pamet, i da li onda mislite da se ovo ne čita, da ovo ne ostaje i u trajnim arhivama, to prosto nije normalno.

Dakle, mi nećemo glasati za ove vaše izmene. Ako mislite da treba u zakonu nešto stvarno da se menja, onda lepo posle toliko godina, dakle, zakon je iz 2003. godine, a poslednja izmena 2011. godine, mada u ovoj oblasti, u oblasti založnog prava koje je regulisano Zakonom o obligacionim odnosima, nema nekih dramatičnih promena, ali ako vi mislite da hoćete nešto da uradite, onda predložite nove zakone, pa da se malo ozbiljno pozabavimo ovom problematikom. Hvala.

Hvala, koleginice Radeta.

Pravo na repliku ima Veroljub Arsić, ovlašćeni predstavnik SNS.

Dame i gospodo narodni poslanici, valjda nas život uči da ni jedan zakon nije savršen i on kada uđe u primenu, pokazuje neke svoje nedostatke.

Druga stvar, valjda i civilizacijski napredujemo, pa se ukazuje potreba da se određeni zakoni promene, odnosno prilagode činjeničnom stanju.

Ovde posebno, što se uvek pojavljuje jedan otpor, ako je neko od međunarodnih finansijskih institucija, u najboljoj meri predložio nešto Vladi Republike Srbije da neki problem reši u nekom zakonu, uvek se postavlja, da kažem, ta sumnjičavost, da se sve to radi u interesu bankarskog sektora, kao da su banke jedini poverioci kojih ima u državi.

Slažem se da su možda najveći broj banke, ali i svi koji se bave nekom određenom delatnošću, prilikom svog poslovnog odnosa i nastanka dužničko poverilačkog odnosa traže određene garancije da će za njihovu robu ili usluge koje isporučuju to isto da bude plaćeno.

Zbog toga se traži ovim zakonom da se precizno utvrdi šta je predmet zaloge, njegov opis i na taj način da onaj koji vrši robu ili promet robe ili usluga, a traži garanciju koja neće biti menica, koja je često nenaplativa, znači da do detalja bude upoznat sa tim šta mu se daje u zalogu kao garancija.

Ja tu ne vidim ništa sporno u ovom delu, ne vidim taj određen otpor, zakoni se primenjuju, pokazuju svoje nedostatke. Meni samo još uvek nije jasno odakle tolika žal za zakonima iz 2003. godine, zašto se zakoni iz 2003. godine menjaju, postavlja se to pitanje, kada dobro znamo kakav režim i po čijem nalogu su takvi zakoni osnovni, 2003. godine doneti?

Hvala, kolega Arsiću.
Povreda Poslovnika, koleginica Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice Radeta.

Da, povreda Poslovnika, člana koji govori o pravu na repliku. Zaista ste bez ikakvog razloga malopre dali repliku. Ja, kada sam govorila, niti sam pomenula nekog ni imenom ni prezimenom, niti sam pomenula poslaničku grupu, niti sam pomenula čoveka trećeg milenijuma, nikoga zbog koga bi trebalo da date repliku.

Govorila sam o Svetskoj banci, to ovaj čovek nije. Govorila sam o pravnicima, to ovaj čovek nije. Govorila sam o režimu koji je 2003. godine doneo zakon, ne znam šta ima s tim, zaista.

Ali, mi nismo rekli da mi imamo neki žal za zakonom iz 2003. godine, mi smo rekli da je nama nedopustivo da se ovi iz Vlade igraju sa predlozima zakona, da kada kome padne napamet, kada ko dobije nalog iz nekog tamo belog sveta, onda evo ga, menjaj jedan član, dva i po člana, tri člana. Mi kažemo, jel nije dobar zakon, izvolite kompletno nov predlog. To smo rekli i za ovaj zakon, ali kolega koji se poistovetio sa Svetskom bankom, sa pravnicima, sa bivšim režimom, očigledno nije ništa slušao, pa nije ni čuo da smo rekli, predložite nov zakon, kanite se izmena i dopuna zakona. Hvala.

Hvala. I, vi ste u pravu. Naravno, ne može da se poistoveti sa Svetskom bankom, ali može sa predstavnikom vladajuće većine, i sami ste to rekli da ste pomenuli i Vladu i…

(Vjerica Radeta: Ni ti me ne slušaš. Šta vam je ljudi?)

Slušao sam pažljivo. Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje, a i u demokratskom duhu u kojem radimo, naravno ima pravo.

(Vjerica Radeta: Prejeo si se na pauzi, pa sada ne slušaš.)

Nažalost, nisam ručao.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu u glasanje?

(Vjerica Radeta: Ne.)

Ne. Hvala.

Veroljub Arsić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Član 107. Poslovnika, dostojanstvo Narodne skupštine. Pa, ne menja Vlada zakone, oni mogu da predlože. Zakone menja Narodna skupština, i neka mi kaže jedan poslanik da mu je neko nešto naredio iz Svetske banke, da mora da glasa za ovaj zakon. Evo, ja tvrdim da nikome nije naređeno. Znači, to je stvar narodnih poslanika, i njihovog ubeđenja. Sada, da li je to dobro za građane i državu ili nije, ali niko nije naredio nijednom poslaniku za koji će zakon da glasa za, za koji će protiv. To je isključivo na savesti narodnih poslanika. Dešavalo se da poslanici koji pripadaju poslaničkoj grupi SNS smatraju da neki zakoni nisu u skladu sa njihovim shvatanjem ispravnosti. Glasali su protiv, i niko im ništa nije rekao.

Tako da, nemojte da narušavate dostojanstvo Narodne skupštine i integritet narodnih poslanika, oni su nosioci suvereniteta građana i to pravo niko ne može da im ospori, ni jedna politička stranka. Zato i jesu ukinuti imperativni mandati, da bi narodni poslanik po svojoj slobodnoj volji savesti donosio odluke kako će da glasa.

Hvala kolega Arsiću.
Ja sam se stvarno trudio i trudim se da nikako ne urušim integritet bilo kog narodnog poslanika. Ne želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje, hvala vam zbog toga.
Prelazio dalje, na sledeći amandman.
Amandman na član 2. je podnela narodni poslanik Nataša Spasoje Jovanović. Izvolite.

Sada kada bi se otvorila ovde diskusija i kada bi bio i gospodin Martinović inspirisan i gospođa Radeta i tu Sreto Perić, koga ima od pravnika, da govore o Založnom pravu, svašta bismo mogli da čujemo iz prakse, a i njihova različita tumačenja. Ovo što vi radite izmenom ovog zakona je nešto što nije u korist ni zalogoprimcu, ni onome ko je dužnik, iz prostog razloga što izvršne sudske presude koje bi se primenile i koje se primenjuju u postupku kada je upisana ta zaloga, ne idu u prilog, uglavnom, onima koji su dugo čekali na rešavanje nekog spora. Mi smo protiv bilo čega što može da se reši na drugačiji način, nego da se pojavljuje izvršitelj i što državni, što javni izvršitelji i da se otima nečija imovina.

Ovde u ovom zakonu stoji da to što je predmet Založnog prava, može da se oglasi i da se proda način na koji se licitira i zaista je žalosno da danas u zemlji Srbiji postoji jedan sajt da reklamira naziv, dakle, samo jedna prepoznatljiva reč koja je uobičajena i u narodu kada nekome kaže da mu se ta imovina tako rasprodaje, gde se reklamira, evo bud-zašto, u 30, 40% cene kupite kuću, plac, nešto drugo što je predmet založnog prava, a založno pravo je i hipoteka nad određenom stvari, odnosno na onim što taj poverilac traži.

I, sad se postavlja pitanje - kako to da se izbegne i kako da ubrzamo rad sudova u parničnim postupcima gde ljudi ne mogu da ostvare svoja prava dugi niz godina, gde se jednostavno opstrukcijom od strane, uglavnom, sudija koje pripadaju ovom žutom korpusu, jer su imenovani u to vreme, sada ove nove generacije što dolaze i koji su stupili na sudijske dužnosti, ako opravdaju, to ćemo videti u budućnosti poverenje koje im je dato.

Nama je lako da ovde govorimo i da se bavimo ovim kozmetičkim izmenama zakona, a i suštinskim koje neće u pravnoj praksi da poboljšaju ovu oblast. Šta će jedan običan čovek koji ide kod advokata, njega moli, advokat pokušava to da reši, jedna strana opstruiše, pa se ne pojavljuje. To su problemi gde se devalvira ta imovina koja je predmet tih dužničko-poverilačkih odnosa.

U tom smislu, vi treba da razmišljate kako da se ne držite samo, kao što reče koleginica – puko direktive EU da bi se doneo taj neki zakon, i da bi se predmet zaloge koja se upisuju u Registar proširio pojmovno, u smislu - šta je to sve još, o čemu govori ovaj član o kome ja pričam, već da poboljšate efikasnost i da utičete svojim autoritetom na organe vlasti da oni rade svoj posao kako treba.

Hvala koleginice Jovanović.
Reč ima doktor Vladimir Orlić. Izvolite.