Hvala, gospodine predsedavajući.
Dobro, razumem želju da u široj raspravi više različitih tema, koje se smatraju interesantnim javnosti, izbaci u prvi plan, mada, zna sigurno predlagač amandmana, da i kada smo raspravljali o ovom zakonu koji se tiče prostornog planiranja, tu nije bilo reči o legalizaciji, kao što ni sad u ovom zakonu nije reč o štrajku Katastra. I jedan i drugi se odnose na nešto što je, rekao bih od prvorazrednog značaja za Republiku Srbiju.
Dakle, o načinima da se uvede dodatna efikasnost u izgradnji objekata linijske infrastrukture. Dakle, za građane koji slušaju, da razumeju to bolje, pričamo o putevima i prugama, da se uvede dodatna efikasnost tamo gde je potrebna. Zaista jeste kada je reč o projektima koji su od posebnog značaja za Republiku Srbiju.
Dakle, usvajamo rešenja, ja se nadam već koliko sutra, koja će omogućiti da se ta efikasnost postigne kroz uvođenje mogućnosti da se posao izvodi u fazama, da se, kada je reč o Zakonu o planiranju i izgradnji, dođe do dozvole koja je posle osnov da se obezbedi finansiranje. Kad se obezbedi finansiranje, deo po deo, tamo gde je pravno regulisana situacija na propisan način, da mogu radovi da se izvode, da to ne čeka sve zajedno, jer to čekanje mnogo košta. I, ovde da se ti poslovi, koji su neposredno vezani za ono što se radi u Katastru, mogu bukvalno, evo, kolokvijalno rečeno, otčepiti, jer to čekanje može da bude jako dugo, a to čekanje puno košta.
Kakvi projekti i zašto je to važno, da čuju naši građani? Projekti vezani za plan od 2019. do 2021. godine, po planu Ministarstva, infrastrukturni projekti od značaja za Republiku Srbiju u vrednosti procenjenoj na oko pet milijardi evra. I, sad slušajte o čemu je reč.
U putnoj infrastrukturi, u izgradnji autoputa, deonica Preljina-Požega, o izgradnji Moravskog koridora, deonica Pojate-Preljina, o izgradnji autoputa Beograd-Sarajevo, Fruškogorski koridor, deonica Novi Sad-Ruma, saobraćajnice Ruma-Šabac, autoput Šabac-Loznica tzv. brza saobraćajnica, izgradnja autoputa Niš-Merdare, obilaznica oko Beograda, Kragujevac-Batočina.
U železničkoj infrastrukturi, brza pruga Beograd-Budimpešta, rekonstrukcija pruge Jajnici-Mala Krsna, rekonstrukcija Niš-Dimitrovgrad, rekonstrukcija pruge Niš-Brestovac.
Kad se zna, a zna se da je ovde reč o doslovce desetinama kilometara po trasi i hiljadama različitih poslova koje se tiču neposredno Katastra, mislim da je potpuno jasno zašto je potrebno da ove poslove učinimo efikasnijim. To je jasan interes Republike Srbije i svi građani, ako podrazumeva uređenje zakona na pravi način, sigurno će to svako od nas moći samo da podrži.
Da to ima veze i sa ovim ljudima koji su tokom rasprave pomenuti, konkretno onima kojima su marširali sa vešalima na ulicama Beograda, potom upadali sa električnim testerama u RTS, tamo se vandalski ponašali, razbijali vrata, prozore, uništavali inventar, pretili novinarima, pretili da moraju da ih puste u program, inače će verovatno one električne testere da upotrebe isti ti koji danas demoliraju gradilište u centru Beograda i na Kalemegdanu.
Oni, siguran sam, sa ovom vrstom projekata nikada ne mogu imati ništa. Dakle, oni pod jedan, nisu bili u stanju da izvedu tako važne projekte kao što su izgradnja auto-puteva ili brzih pruga. Pod dva, nije ih bilo briga. Dakle, oni o ovim stvarima nikada razmišljali nisu. O čemu su razmišljali jako dobro znamo, o tome svedoče one stotine miliona prometa u Đilasovim firmama, o tome svedoče oni milioni evra za koje ni gospod Bog ne može da objasni odakle Jeremiću na njegovom računu sa egzotičnih destinacija.
O čemu su razmišljali i o čemu su se nadali, sve znamo jako dobro, sve razumemo jako dobro i zato su tu gde jesu. Na pitanje, to je predlagač amandmana pomenuo - da li treba da ih rešimo? Biće da je njih narod rešio trajno. Narod rešio trajno, između ostalog to vidimo po tome što oni u ovu salu više da privire ne smeju. Ne smeju tom narodu u oči da pogledaju, da mu se u direktnom prenosu obrate i objasne šta to zaboga rade, da objasne na šta to liči i šta ovoj zemlji žele kada bukvalno fašističkim metodama na žene nasrću, kada ljudima prete, kada uništavaju imovinu koja pripada svim građanima ove zemlje. Iz Doma Narodne skupštine i drugih institucija su se povukli tamo gde sami smatraju da im je više mesto, a to znači, kako su najavili u neki park i u neku šumu, gde planiraju da kampuju i da sami sebe proglašavaju za nekakve paralelne institucije.
Da su oni već u izvesnom smislu dostigli zasluženu sudbinu, dokaz vam je ono što se dogodilo juče. Juče su ostali ovi fašisti iz Dveri bez još jedne poslaničke grupe. Zaključili su ljudi da to sve zajedno odavno nikakvog smisla nema. I zbog toga što su krali, ajde sami sebe, tu svoju stranku, koju ne vole da pominju da je stranka, ali jeste, tako je registrovana, nego ljotićevci ne vole da koriste taj termin, ali je to njihova intimna stvar. Dakle, što su potkradali sami sebe, jedni druge varali i nameštali, pa su se posvađali, to je manji deo problema, ali što jedni druge optužuju i sami sebe optužuju da su krali državu, budžet, e to je jasan dokaz da će ostati bez poslaničke i bilo koje druge grupe. Ne samo u Sazivu ovom ili nekom sledećem, nego će ostati bez prilike da bilo kada zavrede jedan jedini glas na izborima.
Pogledajte njihova istraživanja, i ako oni sami kažu da se među tim ljudima koji se okupljaju na Đilasovim protestima, 60% gadi svih njih kao političara, a od preostalih da 2% podržava Đilasa, taman koliko i Radulović, otprilike su jednako relevantni, to je malo više nego Jeremića, a malo manje nego Dveri, a da niko od njih među svojim pristalicama nema ni 5%, da među svojim potencijalnim glasačima nema ni cenzus, potpuno vam je jasno, oni su tamo gde i treba da budu zato što su to sami zaslužili. Neće narod u Srbiji, pa ni ti za koje Đilas, Jeremić i Obradović smatraju da mogu da ih prevare, neće ni oni kabadahije, siledžije, huligane ni lopuže. Hvala.