Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč?

Koleginice Jovanović, izvolite.

Da se nadovežem na ovo što je kolega Nikola Savić počeo da otvara kao jedan problem. Zaista smo vas upozoravali da će do ovoga da dođe.

Kao što smo pre desetak dana i naročito je kolega Aleksandar Šešelj to potencirao, izneo vam je kao argument više da se ukine svaka zabrana zapošljavanja u zdravstvu, da nam ne bi ostale sve zdravstvene ustanove i bez tehničara i bez lekara. Ovo je sad stvarno veliki problem za Srbiju, nedostatak licenciranih vozača i za putnički saobraćaj i za teretni svakako.

Kako to može da se reši? Kada ste došli kao Vlada Srbije i ministar Šarčević u Skupštinu sa Predlogom zakona o dualnom obrazovanju, mi smo vam rekli da to nije dobar put, već da Srbija već tradicionalno ima odlične škole koje su specijalizovane za određena zanimanja, pa tako i saobraćajne škole u svim većim gradovima u Srbiji. Zar vama nije bilo logičnije da kroz anketu tih učenika već u drugom, trećem razredu te strukovne škole za saobraćaj vidite ko je od njih taj koji se i po tom zanimanju opredeljuje da bude budući profesionalni vozač?

Da li vi znate gospodine Đorđeviću, da bi se dobila takva dozvola potrebno je najmanje 2.000 evra? Sada mnogi ti mladi ljudi i na kraju krajeva ljudi koji su i radili u nekim preduzećima, koji su imali kategoriju vozačke dozvole za putničko vozilo, sebe smatraju dovoljno sposobnim da se bave i prevozom putnika, a ostali su bez posla u nekom preduzeću, negde su tehnološki višak, oni nemaju novca da plate da bi dobili tu dozvolu.

Dakle, te škole i ta preduzeća uz pomoć države koja treba da sagleda koliko je tog kadra za budućnost potrebno moraju da se uključe i da kroz subvencije za dobijanje takve dozvole omoguće ljudima da steknu to zanimanje kako ne bismo zaista došli u situaciju, kao što je to slučaj u mnogim zemljama, da uvozimo profesionalne vozače. Pogledajte samo koliki je to problem ne samo u Nemačkoj, čak i u Slovačkoj, sve veći broj naših sunarodnika i tamo odlazi da se bavi ovim poslom. Na kraju krajeva, i druge zemlje u našem okruženju kubure sa tim kadrom.

Ne možete tako da radite i da puštate nešto da se stihijski dešava, svako će da gleda da ide negde da zaradi koliko mu treba da omogući pristojan život svojoj porodici, ali sa druge strane nečinjenjem da se to spreči na adekvatan način kada ima mogućnosti, samo da imate volje da to uradite na pravi način, nećemo doći u taj problem. Brzo prođe i pet i deset godina, a nemojte da se onda hvatamo za glavu.

Hvala koleginice Jovanović.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite koleginice Radeta.

U ovom članu 26. na koji se odnosi član 3. predviđeno je između ostalog da vozač ne može biti lice kome nisu prestale pravne posledice osude za krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja. To jeste u redu naravno ali postoji jedan problem u praksi zbog čega smo mi zapravo i pisali ovaj amandman da bismo skrenuli pažnju kao što inače i radimo, da ono što je problem u praksi, mi pokušavamo kroz amandmane da vam skrenemo pažnju da se to ugradi u zakon, u Predlog zakona, pa u zakon i da se ti problemi ne bi ponavljali.

Nama je prilično neverovatno ministre Đorđeviću da neko ko je gledao, neko iz ministarstva Zorane Mihajlović, da nije obratio pažnju i da ovaj amandman prihvati. Dakle, mi smo tražili da vozač ne može biti lice kome nisu prestale pravne posledice osude za krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, što se utvrđuje na osnovu odgovarajuće potvrde izdate od strane MUP.

Zašto ovo pišemo? Zato što se dešava u praksi da čovek ode u MUP kada mu istekne, kada prođu te pravne posledice, isteknu mu sve kazne i on ide da traži potvrdu da je to zaista, faktičko stanje i njemu tamo kažu da se u MUP samo izdaju potvrde da li je neko osuđivan ili nije osuđivan za krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaj. A čoveku znate baš treba ta potvrda da on nije osuđivan i da su mu prestale pravne posledice osude da bi mogao da radi svoj posao, jer tamo negde gde dođe da radi traže mu taj dokument. On ne može da ga dobije i kako će on onda dokazati tamo nekom svom poslodavcu da su njemu prestale pravne posledice te njegove osude?

Dakle, ovo je jedan vrlo praktičan problem, a mi vam predložili da ovo prihvatite pa da to više ne bude problem. Niti se ovde menja suština Predloga zakona na koji inače imamo puno primedbi, kao što smo imali i kada je donošen, jer su ovo izmene i dopune, dakle, ovo je nešto što je samo tako reći pravna redakcija, skretanje pažnje MUP da mora, jer znate svaki organ, mora dati svakom čoveku, državljaninu Republike Srbije potvrdu kakvu god on traži ako u svojoj evidenciji taj organ ima te podatke. Ministarstvo unutrašnjih poslova ima te podatke da je neko imao pravne posledice u saobraćaju, kaznene, pa da više tih pravnih posledica nema i u čemu je problem da takve potvrde ne žele da izdaju. Hvala.

Hvala koleginice Radeta.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Umesto da olakšavamo i pojednostavimo funkcionisanje taksi službi, ministarstvo se trudi da bude upravo obrnuto. Naime, da bi se čovek danas bavio taksiranjem, odnosno da bi obavljao taj posao ispada po ovim dopunama zakona da je lakše završiti fakultet na privatnim fakultetima nego biti taksista dobiti te silne dozvole. Vi ministre, razumete se u ovaj posao i vi znate da određene probleme imaju i taksisti koji, molim vas ministre samo malo pažnje, gledajte, i ovako su problemi jako veliki sa kojima se susreću registrovani taksi prevoznici. Ovde imamo uvođenje tzv. kartica taksista što je potpuno normalno i prihvatljivo je. Imamo taj sertifikat, odnosno kako se već zove ta 95 šifra i to je sasvim normalno da to poseduje svaki taksista. Zašto je to normalno? Da bi se sprečilo to tzv. divlje taksiranje i da ove ljude eliminišemo što više sa ulica i sa prostora gde oni rade to ne plaćajući porez, obavljajući i rizikujući i svoj i tuđi život.

Šta je ovde suština? Ovde se uvodi novo ovlašćenje komunalnim inspektorima da komunalni inspektor posedujući palicu na kojoj piše stop propisanih dimenzija može da zaustavi taksi prevoznika i da ga na neki način legitimiše, da s njim obavlja određene radnje, kao što je eventualno neki prekršaj itd. Malo je saobraćajne policije, malo je ovlašćenja inspektorima, pa i komunalnoj politici gde na taksi stajalištu može da kontroliše svakog ko obavlja takav posao, pa još i u toku saobraćaja komunalna policija treba da ga zaustavi i da ga dodatno maltretira. U najvećem broju slučajeva to je maltretiranje.

Sa druge strane divlja nam, bukvalno cveta, pogotovo u Beogradu oni koji nisu prijavljeni, oni koji nemaju ni jedan jedini sertifikat. Pa šta je suština države? Šta je suština Vlade? Suština je Vlade da pojednostavi i ovde su rigorozni uslovi, ovde je pet godina radnog iskustva, ovde je posedovanje automobila određenih performansi, sve su ovde rigorozni uslovi. Još na to uvodimo mu duplu kontrolu osim saobraćajne policije, regularne policije treba i komunalna inspekcija, odnosno policija da ga zaustavlja sa stopom tablicom. Pa, možete misliti kako se oni osećaju, oni ljudi jedva sastavljaju kraj sa krajem dok plate sve obaveze. Uostalom, vi imate potpuno razumevanje za te ljude.

Hvala kolega Mirčiću.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite profesore Bojiću.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju je stupio na snagu 2015. godine a puna primena ovog zakona je počela dve godine kasnije, znači, 2017. godine da bi pojedine odredbe ovog zakona stigle na izmenu već 2018. godine, što dovoljno govori o neozbiljnosti predlagača i jednom neozbiljnom pristupu rešavanja ovog problema.

Danas imamo Predlog izmena i dopuna ovog zakona i to po hitnom postupku. Predlogom zakona propisano je da se briše definicija licence za obavljanje poslova profesionalnog vozača, a briše se i obaveza privrednim subjektima da vrše overu putnog naloga kao i obaveza da vozač mora imati licencu za obavljanje poslova profesionalnog vozača.

Pojedine odredbe ovog zakona, odnosno Predloga zakona, izazivaju nedoumice kod pojedinih organa lokalne samouprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja u vršenju poslova inspekcijskog nadzora.

Dobro je što je uvaženo mišljenje Udruženja "Kombi prevoz putnika", "Limo servisa" i brojnih sindikata taksi vozača.

Postavlja se pitanje - kada ćemo na ulicama gradova Srbije imati ujednačene tipove automobila, estetski čiste i lepo uređene, kao moderne taksi službe u velikim gradovima Evrope?

Problem vozača se rešava ad hok, što znači, od slučaja do slučaja, od situacije do situacije. Ovo pitanje mora jednom da bude rešeno pravedno i efikasno, u korist i društva i samih vozača.

Nema dobrih ni trajnih rešenja od strane države, ali ni lobističkih od strane udruženja vozača.

Stare boljke su: uslovi za taksi vozila, godine starosti i vrednost vozila visoke kategorije, uslovi za sticanje kompetencija za obavljanje poslova profesionalnih vozača.

I na kraju, hoće li se ovim predlogom stvarno smanjiti troškovi privrednih subjekata u pogledu iznosa troškova i izrade korišćenja pečata? Hvala.

Hvala.
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Izvolite, kolega Despotoviću.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je donet zakon, 2015. godine, očekivalo se da će tada prilično urediti saobraćajno tržište prevoza putnika u Republici Srbiji.

Nažalost, to se nije desilo, jer se sa ovim Predlogom zakona o prevozu putnika predlaže za određene grupe prevoznika i njihove interese, jer vidimo lobiranja koliko menjaju ovaj zakon.

To pokazuje i nova, četvrta izmena ovog zakona, za kratko vreme, gde se izlazi u susret nelegalnim prevoznicima putnika, putničkim vozilima do osam sedišta koji prevoze veliki broj putnika u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju, dok obaveze prema državi ostaju neispunjene.

Imamo i saznanja da pojedini saradnici ministarke Mihajlović vrše pritisak na inspekciju, koja je potpuno samostalna da sprovodi zakon i donosi odluke i da ih isti sputavaju da primenjuju zakon prema nelegalnim prevoznicima.

Dok zakon nalaže registrovanim prevoznicima komplikovane procedure dobijanja licenci, takvim neodgovornim odnosom Ministarstva prevoznici ne mogu dobiti licencu sa trajanjem dužem od dve godine, gde im se zagubi dokumentacija i gde nastaje još veći problem.

Još gora situacija je u prevozu tereta, gde se zbog takođe komplikovane procedure dobijanja licenci naši prevoznici sele u Sloveniju, registruju preduzeće i za dva sata dobijaju sve dozvole za rad, koje, nažalost, u Srbiji ne mogu da dobiju, kao što sam i malo pre rekao, za dve godine.

Bilateralne dozvole i centovi koje izdaje Ministarstvo u poslednje dve godine dostigle su neverovatno visoke cene, ali na crnom tržištu. To nam govori da je krajnje vreme da ministar sa svojim saradnicima podnese ostavku i spasi delatnost saobraćaja u Republici Srbiji. Hvala.