Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nadovezao bih se na ove diskusije i na prethodni amandman koji je obrazlagala koleginica Vjerica Radeta i naravno sugestija da i mislim da zajednički tu možemo da radimo i složio bih se potpuno sa time da prvenstveno utvrdimo jednu državnu politiku koja ide u smeru ka tržišnoj ekonomiji i to tržišnoj ekonomiji koja će funkcionisati u punom kapacitetu.

Nema boljeg regulatora, svih mogućih odnosa, privrednih, ljudskih, sve ono što definiše društvene odnose, nema boljeg regulatora od samog tržišta. Mislim da mi treba sigurno i dinamično da idemo ka tome da što više ukidamo prepreke, da ukidamo dozvole.

Ovo o čemu je koleginica Radeta pričala je jako, jako značajna stvar da otvorimo tržište, da pustimo svima koji ispunjavaju minimum bilo kojih uslova i preduslova da mogu da rade i da na taj način stvorimo i društveni i poslovni ambijent u kojem će se ljudi takmičiti po svojim sposobnostima, po svojim kvalitetima, kvalifikacijama.

Neko iz poslaničke grupe SNS isto tako je pričao o tome da otvorimo našu zemlju i naše tržište potpuno za jednu konkurenciju, jer upravo ta ruka tržišta najbolje moguće definiše privredne odnose. Ja slobodno mogu da kažem da sam protiv bilo kakvih zabrana, protiv bilo kakvih dozvola. Ako treba u ovom gradu i u ovoj zemlji da bude 50 hiljada vozača, neka bude 50 hiljada. Ako hoće da se prijavi da radi 100 hiljada ljudi taj posao, neka im država to obezbedi, neka pokušaju da rade, neka pokušaju da zarade na istom tom tržištu i protiv sam bilo kakvog oktroisanja i bilo kakvih vrsta zabrana, pogotovo u biznisu, pogotovo u poslovnom sektoru.

Tako da, u svakom slučaju moramo razmisliti, vidim da ima volje i sa jedne i sa druge strane o tome da skidamo prepreke za biznis, skidamo prepreke za poslovni ambijent, ukidamo parafiskalne i bilo koje druge namete i obezbedimo najbolje moguće uslove za rad i za poslovanje u državi Srbiji.

Mi smo u proteklih sedam godina puno uradili, puno parafiskalnih nameta je skinuto. Privreda je potpuno rasterećena. Izveli smo definitivno vrlo teške ekonomske reforme i to nam priznaju svi, od domaćih društvenih činilaca, do međunarodnih organizacija i institucija.

Stvorili smo, naravno na čelu sa predsednikom Vučićem, jedan stvarno sjajan ambijent za poslovanje. Imamo lidersku poziciju u ovom regionu, možemo još bolje, možemo da stignemo i do pet procenata rasta u narednom periodu, koji će nam naravno omogućiti da se još više razvijamo, omogućiće još više radnih mesta, ali u tom smislu moramo i treba zajednički da radimo, da ostavimo maksimalno tržištu da se samo razvija, a da država ima samo taj isključivo korektivni faktor i da se bavi onim pitanjima koja su od značaja za one društvene grupe koje ne mogu same da se snađu i da opstanu na tržištu.

Znači, država treba da se bavi socijalnom politikom, da obezbedi maksimum socijalne pravde, a biznis da ostavimo ljudima koji hoće da rade, koji hoće da pokreću svoje privatne inicijative. Ako neko hoće da vozi, neka vozi. Ako hoće neko da radi bilo koji posao, treba mu dati mogućnost da u jednom danu pokrene taj posao, da se oproba na tržištu i da vidimo da li može da pobedi one koji su mu konkurencija. Nema lekovitije stvari na ovom svetu, nema bolje i lekovitije stvari u političkim društvenim, ekonomskim odnosima od konkurencije.

Konkurencija je majka razvoja. I ja vidim da ovde imamo vrlo, vrlo mogućnosti da konkurenciju razvijamo i da zakonski okvir prilagođavamo, naravno, razvoju konkurencije i razvoju poslovnog ambijenta. Hvala, uvaženi predsedavajući.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala još jednom.

Par napomena samo u svrhu želje da opet doprinesemo kvalitetu današnje diskusije.

Dakle, kada je reč o uvođenju konkurencije i uvođenju modernih tehnologija, to je, naravno, zajednički interes i zajednički cilj. Međutim, treba da budemo potpuno precizni oko toga na šta se odnose predložene izmene i šta je problem koji se rešava. Nije, dakle, ovde intencija predlagača da spreči modernizaciju bilo kakvog rešenja, pa ni rešenja koje se odnosi na pružanje ove vrste usluga koje se odnose na prevoz ljudi.

Ovde je, dakle, jasan razlog i jasan motiv, da se spreči jednoumlje i insistiranje na tome da se radi suprotno zakonu. Ja sam siguran, svi će se o ovoj sali složiti da to ne smemo da dozvolimo.

Evo, upravo ovaj predlog odnosi se na situaciju koja se tiče, bilo je o tome reči danas, jednog prevoznika pod nazivom „Kargo“. Zašto kažem da ovo nije način da se spreči upotreba modernih rešenja i upotreba savremenih tehnologija? Kod nas je apsolutno moguće koristiti tu vrstu tehnologije kako bi se pružila ova vrsta usluge. Dokaz da je to moguće, pa eto, svedoči, recimo, i pojava taksi operatera na našem tržištu, koji je upravo zasnovan na ovoj vrsti koncepta. Reč je o operateru „Jandeks“. On koristi istu vrstu usluge kao i „Kargo“, s tim što je njegov rad, za razliku od ovog udruženja, danas je to udruženje „Kargo“, usklađen sa zakonom. To je osnovna razlika o kojoj mi pričamo ovde i osnovni motiv za ovu vrstu izmena i dopuna zakona. Dakle, zakon koji reguliše usluge prevoza koje se koriste, usluge vozača sa važećim taksi odobrenjem.

Ono što ni postojeći zakon, a ni ove izmene koje mi danas raspravljamo i koje ćemo, verujem, uskoro i usvojiti, ne dozvoljava, to je da se pojave preduzeća ili preduzetnici, pojedinci, koji nemaju odgovarajuće odobrenje i koji odbijaju da se usklade sa onim što definiše zakon. Ja mislim da to ne može ni u jednoj oblasti, ne bi smelo da bude dozvoljeno ni u ovoj. I to, još jednom, nema nikakve veze sa konkurencijom. To ima veze sa postojanjem formalnih pravila i onoga što smo pominjali danas, neke vladavine prava, je li tako?

Ono što je važno da znaju ljudi koji ovo slušaju, „Kargo“ može pod postojećim uslovima da funkcioniše bez ikakvih problema. Potrebno je samo da te uslove prihvati i da se zakona drži.

Treba da znaju da se samo to udruženje izjasnilo da ne želi da poštuje zakon, već žele da rade po nekim pravilima koja definišu sami. Sada, da li to bilo gde na svetu može, neka svako od nas razmisli sam, ali da se koriste pravne praznine, to nije dobra praksa, da se na taj način izigrava zakon, to nije nešto što će prihvatiti bilo koji uređeni sistem na bilo kom delu kugle zemaljske.

Pričali smo i o tome šta je standard u Evropi i šta je praksa drugih država i da li to kod njih može, a kod nas ne može. Da znate, ovo na čemu mi insistiramo da se zakon poštuje i da pravila moraju da budu jasna i primenjena na sve, bez ikakvog izuzetka. To je pravilo kojim su se rukovodili i u Evropi. I evo šta se tamo dogodilo. Evropski sud pravde u sporu taksista Barselone protiv „Ubera“, gde je identična vrsta problema kao ova koju mi rešavamo sa ovim udruženjem „Kargo“, doneo je presudu kojom je konstatovao da „Uber“, koristeći mobilnu aplikaciju za povezivanje korisnika sa neprofesionalnim vozačima, koji pružaju uslugu prevoza, ne pruža uslugu informacione tehnologije, kako su želeli da to zvanično predstave, već uslugu koja je klasična saobraćajna, i dužan je da svoje poslovanje prilagodi nacionalnim propisima o transportu svake zemlje u kojoj se poslao.

Srbija ovim predlogom zakona ne traži ništa više od ovoga. Traži da se to poslovanje, koje jeste klasična usluga, ne pružanje nekih savremenih informacionih tehnologija, već klasična usluga prevoza, jednostavno upodobi i prilagodi našim nacionalnim zakonima koji tu oblast regulišu. I tumačenje suda EU identično je u ovom slučaju i tumačenju našeg nadležnog ministarstva.

Mislim da je sada dovoljno jasno svima koji su učestvovali u ovoj raspravi koji problem otklanjamo, a šta je nesporno naša motivacija, razvijena, svakako, moderna, bez ikakve sumnje, ali uređena država, država u kojoj se poštuju zakoni i vodi računa o vladavini prava. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Od vremena poslaničke grupe.

Evo, znači, nije sporno da se svi u ovoj sali zalažemo za stvaranje konkurencije, ali stvaranje konkurencije na ravnopravnim osnovama, što i jeste problem sa pojavom nekih aplikacija, gde se određeni tržišni uslovi menjaju i gde, jednostavno, ako to prihvatimo, neko bude u povlašćenom položaju.

Prvo, da raščistimo da je taksi prevoz vid javnog prevoza i kao vid javnog prevoza podleže posebnim zakonskim odredbama. Prvo, da bi neko obavljao taksi prevoz, mora da prijavi delatnost i da na osnovu prijave delatnosti ostvaruje svoja prava i za penziono osiguranje i za zdravstveno osiguranje, dakle, da uplaćuje određene doprinose državi.

Kroz prijavu delatnosti ima i obavezu plaćanja određenog poreza na dohodak ili dobit lica koja obavljaju određenu delatnost. Dalje, pošto obavlja javni prevoz, njegovo vozilo podleže posebnom režimu utvrđivanja ispravnosti vozila za učestvovanje u javnom saobraćaju i javnom prevozu, što povlači, koliko je meni poznato, dva puta godišnje obavezan tehnički pregled i da svakog dana taksi prevoznik mora da popuni određenu listu kojom garantuje ispravnost svog vozila pre nego što se uključi u javni saobraćaj.

E, sad, ovi nazovi taksisti u pokušaju, koji su pokušavali, pokušavaju i dalje određenim pritiscima, blokadama puteva da ostvare profit navodno tako što oni upošljavaju veći broj građana i da je njihova usluga jeftinija. Dolazimo do kršenja onog načela, a to je načelo ravnopravnosti na tržištu. S jedne strane, taksisti koji su dužni državi da uplaćuju sve poreze, doprinose i porez na dohodak i da plaćaju posebne takse za obavljanje delatnosti gradu Beogradu, u ovom slučaju, su u nepovoljnijem položaju nego oni drugi koji pružaju takav vid prevoza.

E, sad, teorije i diskusije da li ima pravo da mu se oduzme vozilo ili ne, u kom slučaju se oduzima vozilo ili ne, naravno da vozilo ne može da se oduzme ako se samo utvrdilo da je tim vozilom vršen nelegalan prevoz u javnom saobraćaju. Ali, ako je u trenutku kontrole utvrđeno da se obavlja javni prevoz suprotno zakonskim odredbama, i te kako može. Ne oduzima se vozilo trajno, nego privremeno, a iz razloga da bi se sprečilo kršenje zakona. Ništa drugo nije u pitanju, da bi se sprečilo kršenje zakona.

Neko će da kaže – to je prekršajno. Ja ću da citiram jednog profesora, doktora pravnih nauka, kaže – pa i prekršajno delo je krivično delo, samo zato što je blaži oblik društvene opasnosti, drugačije se tretira u sudskom i drugom postupku. Znači, vozilo se privremeno oduzima da bi se sprečilo vršenje krivičnog dela.

To rade lica, koja na osnovu zakona imaju javna ovlašćenja. Komunalni inspektori su lica koja utvrđuju, na osnovu Zakona o inspekcijskim službama, da li neko lice krši zakon ili ne, o tome obaveštava nadležni sud radi pokretanja postupka. Drugi deo priče je da li se oduzima vozilo ili ne. Znači, da razdvojimo te neke stvari i nemojte populističke priče.

Znači, ko učestvuje na tržištu mora da ima prijavljenu delatnost, mora da bude na posebnom režimu tehničkog pregleda njegovo vozila, da garantuje svojim potpisom i izjavom da je tehničko vozilo ispravno da bi učestvovalo u javnom prevozu, da na sve to plaća poreze i doprinose da bi se izjednačio sa onima koji to već rade. Oni koji to ne rade nema šta da traže na ulici. Znači, vozilo će im biti vraćeno, ali neće više moći da obavljaju tu delatnost dok vozilo nije kod njih. Zahvaljujem lepo.

Hvala, kolega Arsiću.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 13. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENI I DOPUNI ZAKONA O POSTUPKU UPISA U KATASTAR NEPOKRETNOSTI I VODOVA
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Vjerica Radeta, Milorad Mirčić, Nataša Sp. Jovanović, Sreto Perić, Nemanja Šarović i dr Aleksandar Martinović.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice Radeta.

Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova donet 2018. godine, menjan 2018. godine, to je bilo daleke ili je to bilo prošle, i 2019. godine ponovo se menja zakon.

Kaže Zorana Mihajlović, a to je negde i u medijima izjavila, evo u obrazloženju, u izradi teksta ovog zakona izvršena je analiza problema u praksi, pa zbog dugotrajnog postupka rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, prilikom planiranja itd. Da li je moguće, ljudi moji, da neko predloži Narodnoj skupštini i Narodna skupština, pored svih naših primedbi koje smo imali na ovaj predlog zakona, zakon usvoji i da neko za manje od godinu dana dva puta menja taj zakon i onda kaže - u praksi se ispostavilo, a kako se zakon predlaže? Na osnovu čega neko dođe ovde u Narodnu skupštinu? Zar ne kaže donosimo zakon, regulišemo tu i tu oblast i kada ovaj zakon usvojite, kada stupi na snagu biće to ovako, biće to onako? Ne, Zorana Mihajlović eksperimentiše sa predlozima zakona i mi to pričamo nekoliko godina. Zorana Mihajlović eksperimentiše sa državom. Zorana Mihajlović podmeće klipove sopstvenoj Vladi, Vladi u kojoj sedi.

Zašto je katastar nekoliko meseci u štrajku? Kako je moguće da onako sposobna žena, kakva je Zorana Mihajlović, nije u stanju da reši problem ljudi u katastru? Kako je to moguće? Vi rešiste onu grupu ljudi koja je štrajkovala zbog švajcaraca. Neustavan zakon ćete doneti da rešite trenutni problem. Namešteni problem štrajka u Pošti. Gospođa Mira, direktor, otišla razgovarala sa ljudima, našli rešenje, problem će biti rešen.

Svi mogu da reše problem sa nekim grupama koje štrajkuju, svi odu voljni da razgovaraju sa štrajkačima, sa njihovim predstavnicima, sa sindikatima, da nađu neko rešenje. Jedino Zorana Mihajlović neće, nju ne zanima što katastar štrajkuje. Šta nju briga što katastar štrajkuje? Ona još kaže, izađe na televiziju i kaže - nije tačno, samo štrajkuje ne znam koliki procenat, ostali rade. Ljudi jadni potrče, kažu - eno rekla ministarka, dođu, šalteri zatvoreni.

Znate li vi šta znači to što nekoliko meseci ne radi katastar, čak i samo delimično da je u štrajku? To znači da ljudi ne mogu da dobijaju građevinske dozvole, ne mogu dokumentaciju za legalizaciju, ne mogu da vrše kupoprodaju nepokretnosti, nema gradnje. To je prosto zaustavljanje razvoja u tom delu države Srbije.

Sad neka neko kaže da mi nešto imamo protiv Zorane Mihajlović, pa mi ovo naglašavamo. Ne, nego mi vidimo šta ta žena radi, mi vidimo da ona kao agent Skotov u Vladi buši iznutra sve ono što neko drugi možda hoće da uradi i radi to sistematski, vremenom. Mi upozoravali, upozoravali, pa ona ukrade na „Behtelu“ 300 miliona evra, pa vi opet ćutite, pa mi kažemo – neće se ništa desiti po onom Zakonu o legalizaciji, jer je napravila takve uslove koje niko ne može ispuniti. Vi ćutite, glasate. Sada imate katastar koji ne radi. Ona prstom ne mrda. Ide pred Novu godinu, kada je sa roze šlemom otišla, kaže, ide u Predejane ili gde je otišla, neće se vratiti dok se Koridor ne završi. Vrati se ona, prođe vreme, Koridor se ne završava, pravi sprdnju sa državom, pravi sprdnju sa Vladom, pravi sprdnju sa narodom.

Dakle, opstruiše državu Srbiju Zorana Mihajlović. Vi joj dozvoljavate, umesto da joj vratite ovaj zakon i onaj malopre i da kažete – daj tamo službama da napišu ljudski zakon, pa neka ovde dođe neko drugi. Evo, ministar koji je sada tu neka u ime Vlade govori o tome zakonu, nemamo mi ništa protiv, ali neko mora da predloži nešto što je vredno pažnje. Ovo što Zorana radi nije vredno pažnje zato sve brišemo.

Hvala, koleginice Radeta.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo, jako je zanimljiva ta priča o štrajku i kako je pokušano da čitava država postane talac jedne male grupice ljudi. Znate, još uvek ne postoje jasno definisani uslovi šta to štrajkači traže od rukovodstva Republičkog geodetskog zavoda ili od Vlade Republike Srbije. Ne smeju da kažu šta traže. Nisu u pitanju plate, nisu u pitanju uslovi rada. U pitanju je da Srbiju žele da vrate u 19. vek.

Mnogo je ovde bilo priče o korupciji. Donet je zakon koji je u mnogome sprečio ili umanjio mogućnost koruptivnih radnji, baš u tom katastru. Ranije stranka je morala sama da ide, da čeka na šalterima, da predaje dokumentaciju, da je šetaju od šaltera do šaltera.

(Vjerica Radeta dobacuje.)

Ja vama, koleginice, nisam dobacivao.

Kada ispunite sve uslove i predate zahtev, onda vaš predmet stoji mesecima da se ne obrađuje, uz uslov da, eto, referent hoće da pomogne, nije do njega, ali oni koji obrađuju treba malo da se pomognu sa jedno 200, 300 evrića. Tako se sprovodio postupak u prvom stepenu u katastru, tamo gde se sad štrajkuje. Štrajkuju zato što više nema 200, 300 evrića, jer prvostepeni postupak može da pokrene i notar. To njima smeta. To njima smeta zato što su javna ovlašćenja, jedan deo njihovih javnih ovlašćenja, data drugima.

Znači, on samo pokreće postupak, ocenjuje, e to njima smeta, to njima smeta zato što su javna ovlašćenja, jedan deo njihovih javnih ovlašćenja data drugima. Znači, on samo pokreće postupak, ocenjuje ispunjenost uslova da neko započne postupak knjiženja na nekoj nepokretnosti i pokreće sam pred katastrom. Kao rezultat imate samo rešenje koje načelnik potpisuje. Notar odgovara za verodostojnost isprave, isto kao i službeno lice u katastru. I jednom i drugom su data javna ovlašćenja, s tim da notar radi za nagradu, odnosno naknadu koju mu plaća stranka u postupku, a gospodinu katastru radi za platu koja se obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije.

Pošto oni smatraju da im je mala plata ili su se mnogo raširili dok su uzimali po 200-300 evrića, odredbe tog zakona treba da budu ukinute ili barem da se ne primenjuju da bi oni mogli dalje od svake stranke u postupku da traže po nekih stotinak, dvesta evra. Ljudi, neko će da kaže da to i nije mnogo. Ma to je samo od jedne stranke, od samo jednog postupka. Na stotine ljudi prolaze tamo. To su desetine i hiljade evra za nedelju dana. To su im ovi zakoni onemogućili, zato štrajkuju.

Da li im treba izaći u susret? Ne, pogotovo tim nekim asocijacijama pošto i znam neke od tih štrajkača koji predvode i buču ispred „Pošta Srbije“, ispred Republičkog geodetskog zavoda itd, koji su kao radnici nikakvi radnici, evo to vam kažem, nikakvi, ali kao sindikati koji će da zaustavljaju građane da uđu u javnu instituciju, tu su jako uspešni. Isto su nasilni kao i Boško Obradović koji tuče žene. Ma ne može niko građanina da spreči u javnu instituciju, gde ima pravo da ostvaruje svoj zakonski interes. Nema niko prava.

To rade po onom istom scenariju kao što to radi Boško Obradović, kao što to radi Đilas, kao što to radi predsednik Bastać. I oni isto, uzeli su šablon, ogrezli su u parama dosad, pa im je to malo, hoće još. Nema više toga. Neka zaborave i neka se vrate na radna mesta. Ako im je mala plata neka daju otkaz. Građani Srbije ih plaćaju da rade. Ako im se ne sviđa radna knjižica na tržište, pa se snalazite.