Hvala, kolega Despotoviću.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite, kolega Periću.

Uvođenje reda u sve sfere života, a posebno u oblasti prevoza u drumskom saobraćaju ima i te kako smisla, ali tu treba imati meru, pa u vezi s tim mi smo podneli amandman na član 8. koji se odnosi na član 160. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju koji vi predlažete da se menja. Taj član 160. govori ko ima sve pravo kontrole, pa je to sad, osim policije, i organi u lokalnoj samoupravi i organi u autonomnim pokrajinama, i saobraćajna policija, i komunalna policija i još neke druge inspekcijske službe.

Ovde je meni posebno interesantno u stavu 2. ovoga člana, gde se kaže da komunalna policija ima pravo da zaustavlja putnička vozila, ne ona vozila koja vrše javni prevoz, nego putnička vozila, ukoliko oni procene da ponašanje vozača u putničkom vozilu nije adekvatno ili bi moglo da upućuje na neke neregularnosti. Kako i na koji način sad komunalni policajac procenjuje šta tu nije u skladu sa njegovim mišljenjem, valjda? Malo nam je to nelogično i mislim da to može da predstavlja velike zloupotrebe u stvarnosti, u životu.

Konkretan amandman se odnosi na to da na tablici koju poseduje komunalna policija ne mora da stoji - STOP komunalna policija, dovoljno je - STOP, pošto je ovaj član tačno regulisao kako treba da izgleda ta palica, njene dimenzije, lična osvetljenost. Dovoljno je da postoji - STOP i onda će vozač na koga se to odnosi razumeti poruku službenog lica, a na osnovu, ako treba, njegovog legitimisanja, na osnovu uniforme koju poseduje, će prepoznati da se radi o službenom licu, gde on mora da sarađuje, odnosno mora da se ponaša onako kako se u datom momentu od njega i očekuje.

Čini mi se da dosta ovde postoji mogućnosti za zloupotrebu od strane službenih lica. Uostalom, kao što ih ima i danas.

Potrebno je malo više savesti, potrebno je puno više odgovornosti prilikom upravljanja motornim vozilima, ali potrebno je i od strane službenih lica da strogo poštuju zakonske propise, kako ne bi došlo do njihove zloupotrebe. Trauma nam je dosta i od strane javnih i privatnih izvršitelja, zar sad treba da imamo traume, odnosno građani Srbije, i od službenih lica koji na osnovu nekih važećih propisa imaju određena prava i ovlašćenja. Hvala.

Hvala, kolega Periću.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Izvolite, kolega Ljubenoviću.

Hvala, predsedavajući.

Poslanička grupa SRS je podnela amandman na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.

Mi smo ovim amandmanom predložili da se član 9. Predloga zakona briše. Naše je mišljenje da je staro rešenje bolje i sveobuhvatnije.

Naime, članom 9. predlagač želi da izmeni član 161. postojećeg Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Izmena koja se predlaže je kozmetička, ničemu ne doprinosi i lošije je rešenje u odnosu na postojeće rešenje. Mi smo pokušali predlagaču da amandmanom na to skrenemo pažnju.

Ovo nije prvi put da se vrše izmene ovog zakona. Predlagač je naveo da se izmene vrše zbog neophodnosti hitnog usaglašavanja sa odredbama zakona i podzakonskim propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima, u delu koji određuje kvalifikacije profesionalnih vozača, kao i zbog neophodnosti preciziranja pojedinih odredbi zakona radi obezbeđivanja jedinstvene primene propisa od strane organa upravljanja svih jedinica lokalne samouprave.

Navedeno je još da će ove izmene dovesti do stvaranja povoljnijih uslova za obavljanje navedenih delatnosti, bez nametanja bilo kakvih novih troškova i obaveza privrednim subjektima.

Ukoliko predlagač zaista teži ka ovome što je naveo u obrazloženju, trebalo bi još jednom dobro da razmotri amandmane Srpske radikalne stranke i prihvati ih. Hvala.

Hvala, kolega Ljubenoviću.
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 12. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice Radeta.

Ovaj amandman odnosi se na član kojim se u izvesnom smislu reguliše nešto vezano za taksi prevoz, za putnička vozila kojima se obavlja taksi prevoz. Reći ću nekoliko stvari koje su aktuelne u Beogradu i u celoj Srbiji.

U Beogradu deluje nekoliko, više taksi udruženja i oni su, uglavnom, da kažem, usklađeni sa zakonom. U međuvremenu su se pojavili i „Jandeks“ taksisti u Beogradu, onda su ovi regularni, do tada taksisti iz udruženja protestvovali, bunili se, itd, jer nisu želeli konkurenciju, pa je onda „Jandeks“ u međuvremenu potpuno legalizovan. Dok to nije bilo vi pozovete, imate aplikaciju, tražite da vam dođe „Jandeks“ vozilo, a to su uglavnom bila vozila iz nekih udruženja i oni ljudi moraju da skidaju onu taksi tablu, a vi kao korisnik te usluge kao da se vozite sa nekim komšijom, a ne sa taksistima zato što to nije bilo uređeno.

Dakle, „Jandeks“ je u međuvremenu svoj status uredio. Sada imamo ovu grupu „Kar go“, udruženje koje sad ponovo ima problema na ulici. Ta vozila nemaju nikakve oznake, oni takođe imaju aplikaciju, imaju ljude u radnom odnosu, zaposlene i opet postoji problem komunalne inspekcije, kao što je to bilo i kod „Jandeksa“ i kod nekih taksi udruženja na način kako u taksi udruženjima, pod navodnicima, love divlje taksiste, penzionere koji taksiraju, pa onda sad ove „Kar go“ vozače. Zamislite vi koja je to drskost da komunalni inspektor instalira aplikaciju, pozove „Kar go“ prevoznika, on dođe po njega, odveze ga na neko odredište i kad dođe tamo čeka ga pauk, nosi mu, oduzima mu automobil.

Ljudi, vi sve što ne možete da rešite kao pravna država, vi rešavate silom. Vi otimate. Izvršitelji, komunalni inspektori, pa kako sme neko oduzeti vozilo čoveku koji je u „Kar go“ udruženju?

Dakle, to što država nije sposobna, u ovom slučaju tvrdimo, evo ceo dan, Zorana Mihajlović želi haos u državi. Između ostalog zato koristi trenutno ovu borbu sa „Kar go“ udruženjem. Ana Brnabić, predsednik Vlade, kaže da to udruženje može normalno da radi, Zorana kaže – ne može i onda Zorana šalje inspektore koji, zamislite, ljudima uzimaju vozila.

Dakle, to rade regularnim taksistima, taksistima regularnih udruženja koji su u penziji, pa rade, a znate da penzionisan čovek može da radi, to je zakonom dozvoljeno. Ona pokušava, prvo da uništi konkurenciju, drugo da upravo na takav način stvara nezadovoljstvo ljudi, jer je onda nezadovoljan, ako se vi vozite „Kar go“ udruženjem i ako tamo neki komunalni inspektor zaustavi to vozilo, pa oduzima vozilo, vi ste tu kao neko ko je krenuo na posao ili negde, ne znate u kom ste se čudu našli.

Dakle, ne sme se oduzimati imovina, ne može bez krivičnog postupka. Ako se u krivičnom postupku dokaže da je imovina stečena krivičnim delom, onda može da se oduzme, a ako je neko nešto prekršio, ne možete mu uzeti automobil. Problem je, i evo završavam, problem je u tome što neko nema petlju, nema volju, nema želju, a ima želju, volju i petlju da pomogne šetačima, o Zorani Mihajlović govorim, dakle, da stvara haos u državi, neće da reši ovaj problem.

Jel ne može „Kar go“? Onda ne može i tačka. Jel može „Kar go“ pod određenim uslovima? Onda može, tražite da ispune uslove. Dakle, oduzimanje vozila od strane komunalne inspekcije, i od policije, to je prosto nemoguće. Nemoguće je nekome uzeti imovinu bez vođenja krivičnog postupka i utvrđivanja činjenice da je imovina stečena krivičnim delom. Drugog načina nema.

Ili, ako nađe eksploziv u automobilu ne može mu se oduzeti automobil trajno. Može samo da oslobodi eksploziva, pa da opet vodi postupak, a da se oduzima imovina ne može, a to se radi i to, zamislite, komunalni inspektor na ulici oduzme čoveku automobil. Pa, to je zaista strašno i neverovatno.

Hvala, koleginice Radeta.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite, kolega Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 13.

Inače, ovaj član 13. odnosi se na predviđene novčane kazne. Ja sam svojim amandmanom tražio da se ove kazne umanje, iz prostog razloga što cilj ovog i bilo kog zakona nije samo da se kažnjava, nego je cilj svakog zakona da on ispuni svoju predviđenu ulogu.

U prethodnom mom amandmanu sam govorio o tome da se država Srbija suočava sa problemom nedostatka vozača i upravo iz tog razloga mora se imati u vidu sve ovo o čemu sam govorio i u prethodnom i o čemu ovde govorim.

Naime, imamo situaciju odliva kadrova, odliva vozača u inostranstvo i to nije samo u oblasti saobraćaja, nego i u svim drugim oblastima kao što je zdravstvo, pogotovo je drastičan primer u zdravstvu. Ali, ako neke stvari, recimo, u zdravstvu možda mogu da se, ajde da kažem, malo nadoknade, nategnu tako što će, recimo, jedan doktor umesto 30 ili 40 pacijenata koliko mu je danas norma malo se više namučiti, pa taj broj povećati za 10, 20 ili 30%, jedan vozač, pogotovo vozač putnik u drumskom saobraćaju, to svakako ne sme, jer strogo je zakonom predviđeno koliko u toku 24 časa vozač može voziti, koliko treba da odmara, itd.

E, sad, imamo situacije da kandidat položi za određenu kategoriju, ispunjava onaj starosni uslov i direktno, bukvalno, sa poligona seda u autobus na relaciji Niš-Subotica ili Skoplje-Zagreb, itd, i gde vozi putnike, jer jednostavno, drugih mogućnosti nema.

Dakle, mora se imati u vidu ove stvari i izaći u susret i prevoznicima i vozačima, da ne bi došli u poziciju da nema ko da nas vozi.

Evo, recimo u Hitnoj pomoći imamo, takođe, problem gde pored toga što je došlo do ograničenja iz zabrane zapošljavanja, imamo ljude koji bukvalno voze pacijente, a vozači hitne pomoći su ujedno, ne samo vozači, nego oni su deo sanitarne ekipe, deo medicinske ekipe. Znači, oni su tamo, imaju ulogu bolničara, pomažu u prenosu, šta ja znam, zbrinjavanju bolesnih i povređenih, i sada čovek dođe prvi put na posao, a mora da se susretne sa tim stvarima, tako da mora se imati u vidu ovo.

Naravno, stvari pokušavaju da se reše prekvalifikacijom ili dokvalifikacijom vozača, što nije sporno, toga je uvek bilo ali taj jedan kontinuitet u ovoj delatnosti mora da postoji i mora da se vodi računa o svemu ovome. Hvala.

Hvala, kolega Saviću.
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Spasoje Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nataša SP Jovanović. Izvolite.

Verujem da nešto niste svi zaboravili, i vi i gospodin Marinković i vi narodni poslanici, da je 2017. godine na predlog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu izdvojeno iz budžeta Republike Srbije 2,5 miliona dinara da bi se poboljšao imidž komunalne policije i da bi se ostvarila bolja komunikacija komunalnih policajaca sa građanima.

Evo, sad je 2019. godina, a čuli ste sve ove primere iz raznih gradova Srbije, o bahatosti pojedinih komunalnih policajaca mnogo novinara i istraživača je pisalo, a i na kraju krajeva, građana koji su doživeli zaista neverovatne stvari od pojedinih koji rade u toj službi.

Koliko je to bilo loše da se uopšte jedna takva služba ustanovi govorili smo kada je izglasan taj zakon 2010. godine, jel tako beše, i kada smo rekli da će oni da imaju svoj paralelni sistem koji će i te kako da remeti, da unosi zabunu među građane, a na kraju krajeva negde i paniku i strah.

Šta je bilo obrazloženje, vi tada niste bili u Skupštini gospodine Marinkoviću, ali mogli ste da pratite kao građanin ili učesnik u društvenom životu ove zemlje, razlog da se osnuje komunalna policija? Da se smanji nivo buke, da se reguliše sve ono što mesta u jednom naselju, da vode računa o tome da se poštuju propisi jedinica lokalne samouprave.

Vi danas imate situaciju da po parkovima širom zemlje idu zveri od pasa, komunalni policajci ništa ne rade da sprovedu odluke. Čuli ste nedavno za slučaj jedne, nažalost, devojčice, pa pre toga jednog takođe malog dečaka. Oni šetkaju, eto tako gledaju, bar je tako u Kragujevcu, da li je procvetalo cveće u parku, jer nema nigde ni onog Radomira Nikolića, gradonačelnika, nestao je, nema ga. Sve je propalo i sad samo treba komunalni policajac da ide onom palicom i da lupa taksisti po šoferšajbni ili nekom drugom ko ima dozvolu za prevoz putnika u drumskom saobraćaju.

Još što je najgore od svega je da su oni, ne znam da li je to sada zamenjeno, do pre dve godine imali metalne palice, pa pored ovih 2,5 miliona dinara da se poboljša njihov imidž raspisan je i tender za nabavku gumenih palica. Da li je ovo normalno?

Živimo u društvu u kome komunalni policajci parkiraju na zelenoj površini. Malopre mi je jedan kolega srpski radikal, Bojan Mladenović poslao i neke fotografije, na jednom parking mestu je stajala jedna bicikla, onda naišao komunalni policajac pa on treba da se parkira. Što bi naš narod rekao, onako, zavrljači onu biciklu, ono otišlo na krošnju obližnjeg drveta, to je zaista neverovatno i strašno.

Evo, koleginica Grozda, jel tako, je pokušala pre par godina da spasi jednu mačku u naselju u kojem ona živi. Kad su došli komunalni policajci oni su trebali, ona je možda žena u Udruženju za zaštitu životinja, jel tako koleginice, kako god, možda, izvinite ako to niste vi, koindicira se sa istim imenom i prezimenom, ali ko god da je od nas to uradio. Znate, i tim bespomoćnim stvorenjima treba pomoći. Ne, mi imamo komunalne policajce koji će još dodatno da ih gaze.

Zaista, mora da se dođe u Skupštinu sa predlogom da se ova oblast uredi i ne možemo da pravimo, bar o tome je govorio kolega Mirčić, u bezbednosti saobraćaja neki paralelni sistem.

Ako mi imamo policajce, saobraćajnu policiju koja radi u teškim uslovima i po najvećoj vrućini, kada je kolaps u saobraćaju i razne druge situacije, ne može da dođe komunalni policajac da se onda njemu meša u posao i da on zaustavlja i da on usmerava taksiste.

Onda objasnite, vi ste svi iz različitih gradova, ako su izdate tolike dozvole za rad taksi udruženja, evo, konkretno u Kragujevcu, neka izađe pametni Radomir Nikolić i neka onda kaže gde će da parkiraju ti taksisti, kojima je od te iste Skupštine grada data dozvola i od njih se uredno naplaćuje u svakom udruženju po 100 evra za onu nalepnicu, odnosno za njihovu taksi stanicu.

Jednostavno ne možete da tražite stalno od naroda, a da uzvrat ne date ništa, još će da idu i da tuku ljude po ulici sa onim palicama i da im pišu kojekakve kazne, koje niko više ne može da plati.

Skoro sam išla da registrujem svoje vozilo, jel mi verujete koliko smo mi, na kraju krajeva, koliko je taj narod siromašan. Došli su ljudi, jedan čovek samo što nije počeo da plače, stajao je na šalteru bio ispred mene, kad je predao on svu dokumentaciju u MUP Kragujevac, ova gospođa mu je rekla – ne možete, imate kaznu, utuženi ste. On niti ima pojma, a stigla mu je upravo od komunalaca ta kazna. Sada ide ko zna koliko, utužio ga je na kraju taj što priča kolega Perić, što deru kožu narodu, privatni izvršitelj i on čovek ne zna to ili mu nije stiglo na tu adresu rešenje ili tek treba da stigne, a on u tom trenutku da registruje neka kola koja je jedva kupio, dođe na šalter - ne može, platite, pa onda dođite.

Stalno – traži, traži, traži; a ljudi ne bi imali tolike kazne da su ovi upravo iz Komunalne policije normalniji, tako da ste džabe dali dve i po miliona dinara 2017. godine u budžetu Republike Srbije jer njihov imidž nije popravljen.