Hvala, koleginice Rakić.
Pravo na repliku, Sreto Perić. Izvolite.

Meni uopšte, i nama u SRS, nikada nije bio problem da učimo i od mlađih i od starijih. Najbolji od najboljih, valjda, uče. To nije sporno.

Amandman, ukoliko se prihvati, on postaje sastavni deo. To nije nešto što je odvojeno, što nema veze sa osnovnim Predlogom zakona.

To na koji vi način objašnjavate amandman, dalje neću da komentarišem, ali ipak bi trebalo nešto da znači. Moguće je i mi hoćemo unapred neke stvari da se reše i da se znaju, jer se tiču stečenih prava, prava vlasnika nepokretnosti. To nije čak ni ono malo pre amandman na član 11. gde smo pričali o objektima koji su izgrađeni na građevinskom zemljištu, a nisu izgrađeni u skladu sa zakonom, a to znači da nemaju građevinsku dozvolu, nego ovde gde postoji pravo svojine i gde neko zbog javnog interesa želi da ograniči to pravo svojine.

Kako ga ograničava? Ograničava ga proglašavanjem javnog interesa i načinom oduzimanja iz njegovog poseda, odnosno iz vlasništva, a to je moguće Zakonom o eksproprijaciji. Samo tražimo, insistiramo na tome da proces dogovora, vrednost nakade bude uspostavljen i dogovoren pre i kaže se u ovom članu da je to strogo formalni akt. Mora postojati pisani ugovor, a to mu daje svu mogućnost, ukoliko bi ovaj amandman bih prihvaćen. Vi ne morate da prihvatite, samo trebalo bi ovoliko znati da nema nikakve smetnje, zakonske, i bilo kakve druge da se može prihvatiti. Samo, da li vi hoćete takav način u rešavanju ovog problema da prihvatite kao moguć ili nećete, to je drugo pitanje.

Hvala, kolega Periću.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri izveštaje iz dnevnog reda ove sednice.
Nastavljamo dalje sa radom.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice Radeta.

Da i to na stav 3, gde smo predložili da se sporazum iz ovog člana zaključuje poravnanjem pred nadležnim organom lokalne samouprave. Sada treba da se objasni šta to znači.

Ceo koncept ovog zakona je takav da vi zapravo hoćete da što pre ljudima eksproprišete nekretnine, da uzmete nekretnine, da uđete u posed i onda da se dogovarate oko naknade, a kad već oduzmete nekretninu onda ljudi više nemaju šta da traže, vi ćete ih uputiti na sud. To stoji ovde u obrazloženju da ste vi, zbog čega ne prihvatate amandman, da ste vi predvideli neke različite moduse utvrđivanja naknade i sporazumevanja oko naknade za eksproprisane nepokretnosti.

To nije dobro. Ponovićemo, ne znam koliko puta. Zbog utvrđenog opšteg interesa niko u Srbiji ne sme da trpi štetu.

Vi ste ovaj zakon koncipirali tako da će svi ili gotovo svi, osim onih koji su u dogovoru sa vama i koji su na ovaj ili na onaj način vaši, pa ste njih provukli kroz ovaj amandman skupštinskog Odbora, svi drugi ljudi, manje, više, će trpeti štetu.

Ako vi dovedete nekoga kome se ekspropriše nepokretnost pred svršen čin, Ako kažete – vi prihvatite eksproprijaciju, a naknada će biti utvrđena naknadno, vi uvedete u posed onoga izvođača radova i onda taj vlasnik te nepokretnosti može da utvrđuje naknadu kod nadležnog suda. To može da traje više godina, tu mora da se plaćaju takse, moraju da se plaćaju veštaci, mora da se utvrđuje činjenično stanje na različite načine i to se, jednostavno, nikome neće isplatiti. Proći će mnogo godina pre nego što ljudi dobiju naknadu.

To je očigledno vaša namera i vi ste zato zapravo i radili leks specijalis, zbog toga i zbog onog drugog slučaja gde ste predvideli da uvučete „Behtel“ na mala vrata, da se ukrade iz budžeta 300 miliona evra i vi ste tim posao završili. I, onda ćete da se hvalite kako radite, koliko radite itd. Da ste iole ozbiljni, i vi u Vladi i skupštinska većina, onda bi stvarno ozbiljno razmotrili ove naše amandmane, a ne bi pravili neku priču koja nema veze ni sa realnošću, ni sa Zakonom o eksproprijaciji, ni sa leks specijalisom ovim i uopšte sa leks specijalisom, niti bi vam palo napamet da ovde držite predavanje nekome ko zna mnogo bolje od vas ovo o čemu govori, ali vama nije namera da ovaj posao uradite čisto, niste ga čisto počeli, nećete ga čisto ni završiti.

Sad će neko opet da se javi, pa da kaže kako smo protiv izgradnje Koridora, autoputeva, puteva itd. Ne, nismo. Građani treba da znaju, nismo protiv, mi želimo da se gradi, mi podržavamo sve što je izgrađeno, ali mi želimo da se radi pošteno, mi želimo da budžet niko ne krade, mi želimo da građane i privrednike niko ne krade, da ovaj posao bude završen, zaista na jedno opšte zadovoljstvo.

Ovim predlogom zakona i onim što ćete vi usvojiti kao zakon, svakako to neće biti. Vi, onda pokušavate, mislim na skupštinsku većinu, kroz vaše rasprave i malo pre ste to čulo kako smo mi isti kao oni neki koji ne sede ovde zato što su oni protiv gradnje, pa i mi smo protiv gradnje, itd. Neće biti gospodo, vi i oni ste isti. Vi odavde pokušavate da kažete da smo mi protiv onoga što je prosperitetno u Vladi Republike Srbije, a oni iz parkova pokušavaju da kažu da mi ovde sedimo zato što podržavamo vas i što smo isti kao vi. Ni jedno, ni drugo nije tačno.

Mi se razlikujemo i od jednih i od drugih. Vi ste isti. Vi ste isti po mnogo čemu. Vi ste isti i po vođenju unutrašnje i spoljne politike. Vi ste isti i po tome što su oni zaključili 14 nekakvih pojedinačnih sporazuma vezano za Kosovo i Metohiju, pa ste ih vi objedinili u jedan Briselski sporazum. Vi ste isti zato što insistirate na putu za EU, a i juče vam je rečeno da neće biti proširenja EU, kanite se više toga.

Vi ste isti kao i oni zato što su oni uveli izvršitelje, a vi na upražnjena mesta doveli svoje ljude. Vi ste isti kao oni zato što su oni uveli notare, a vi na upražnjena mesta doveli svoje ljude. Vi ste isti kao oni zato što ste prihvatili i dalje dajete strancima subvencije bez ikakve kontrole i bez ikakvih kriterijuma. Vi ste isti kao oni uopšte u vođenju vaše politike, ponavljam, i unutrašnje i spoljne. Nemojte nas srpske radikale mešati u to. Mi se apsolutno razlikujemo i od jednih i od drugih.

Vi ste možda najbolji, i jedni i drugi, mi smo možda najgori, ali se razlikujemo i od jednih i od drugih. Niti podržavamo vas, niti podržavamo njih. Mi ovde sedimo, radimo posao narodnog poslanika. Mi smo ovde ti koji tri i po godine pokušavamo da vam objasnimo šta je parlamentarna demokratija i kako treba da se radi u Narodnoj skupštini. Vi to niste prihvatili dok nije došao Fabricio, pa vam pripretio i onaj nacionalni konvent, gde ste okupili nekakve nevladine organizacije, pa se njima ispovedali i objašnjavali kako radite i zašto radite. To sam više puta rekla, što je, zapravo, nacionalna sramota.

Mi smo ti koji smo govorili da postoje u Vladi Republike Srbije ministri koji ne rade u interesu države Srbije i Vlade Republike Srbije. Mi smo imenima i prezimenima prozivali i Zoranu Mihajlović, i Rasima Ljajića, i Lončara, i Vanju Udovičića i sve ministre koje je trebalo i koje smo s razlogom prozivali. Šta se sada dešava?

Imaš li ti odgovor na pitanje, što dobacuješ, na koga je tačno Vučić mislio kada je rekao da postoje u Vladi ministri koji ne rade u interesu Republike Srbije? Hajte sad, junaci. Kažite sad vi i pokažite koji su to ministri na koje je Vučić misli.

Vi mudri ovih dana ćutite, a ovi neki koji nemaju toliko mudrosti i političke zrelosti, oni se javljaju i ovde komentarišu šta im padne napamet, a mudri ćute, čekaju da vide na koga će Vučić pokazati prstom i da li će ići baš onim redosledom kojim smo mi iz SRS pokazivali. Vodite vi malo o tome računa, gospodo.

Još jednom vas molim, nemojte nas da mešate ni sa onima iz parka, a njih da nas ne mešaju sa nama.

Hvala, koleginice Radeta.
Pravo na repliku dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Na temu ko je isti i po čemu. Isti su oni koji u ovoj sali, baš kao i ovi iz šatora, iz šume, izvan sale, govore da nekih 300 ili koliko miliona, zamislite, mi hoćemo da ukrademo. Po tome se, recimo, ne razlikuju ni najmanje.

Po čemu još? Gledam odgovor na amandman i potpuno je u pravu Ministarstvo. Dakle, Predlogom zakona, kako je dostavljen Narodnoj skupštini, nudi se građanima više. Više opcija im se nudi, nego što se predlaže amandmanom.

Onda kada čujem da sada neko štiti građane ovim što predlaže, ja mogu samo da zaključim da ne poznaje svoj amandman, a i u tome su isti sa onima koji su u tom šatoru ili šatora više nema. Mislim da su nestali šatori. Sada su negde po Srbiji. Ne znam gde su ih odneli. I oni, takođe, ne znaju šta predlažu. Danas su držali konferenciju za medije ovde u centralnom holu. Mislim da je Jeremićev poslanik došao da kaže da je on podneo amandman, da on zna da ga zla većina u parlamentu neće usvojiti, ali, eto, to bi moglo da spase ovaj zakon. On ne zna šta je sa njegovim amandmanom, baš kao što izgleda ne znaju ni neki u ovoj sali. Taj amandman je on posle povukao, ali izgleda da o tome nije obavešten. Dostavili su zahtev i on i ovi šta sa njim čine poslaničku grupu da povlače amandman, ali ne poznavanje sopstvenih amandmana izgleda je još jedna sličnost.

U čemu su još isti oni koji kritikuju apsolutno sve što mogu i ne mogu da smisle, Aleksandra Vučića i SNS? Isti su u tome što očigledno shvataju da neće moći nikada da konkurišu u toj vrsti rezultata koje postižemo mi. Da li se to kaže isti u zavisti, ne znam, ali su sami zaključili da su u mnogo stvari apsolutno isti. Između ostalog, udružili su se u Starom gradu da pokažu koliko mogu da budu složni zato što se dobro razumeju, zato što su izgleda iz ugla jednih, drugih, trećih oni apsolutno isti. Mislim da je ovo dobar odgovor na pitanje ko je ovde isti i po čemu. Hvala lepo.

Pravo na repliku Vjerica Radeta. Izvolite.

Da li vredi objašnjavati, ali, pre svega, zbog javnosti vredi. Da li postoji bolji i pravičniji način za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti od onoga što smo mi predložili? Mi smo rekli da se sporazum zaključuje poravnanjem pred nadležnim organom lokalne samouprave.

Organ lokalne samouprave, inače, vodi postupak eksproprijacije i organ lokalne samouprave razgovara, ispred sebe ima vlasnika nepokretnosti i predstavnika investitora. Dakle, ovaj zna sa koliko para raspolaže, ovaj zna koliko njegova nepokretnost vredi. Na licu mesta na jednoj raspravi ovaj kaže – prihvatam eksproprijaciju, odričem se prava na žalbu, ovaj takođe – odričem se prava na žalbu zato što smo se sporazumeli i minut posle toga zaključili poravnanje da se ta nepokretnost ekspropriše po toj i toj ceni. Koji su to drugi načini koji mogu biti pravičniji od ovog?

Šta vi sad želite da poručite narodu? Da mi nešto loše mislimo na ovaj način? Znaju ljudi šta je eksproprijacija. Znaju da to podrazumeva oduzimanje nečega što je njihovo i ljudi hoće upravo ono što mi kažemo. Evo, mi to dajemo zato što je to opšti interes, ali mi tražimo da nam država za to plati taj i taj iznos i država to prihvata i to se zove poravnanje i to je volja oboe strane. Ne postoji bolji način ni sudska odluka, ni ne znam čija druga odluka ne postoji, drugi pravičniji, bolji način od ovoga koji mi nudimo.

To što vi pokušavate da ovde pričate da neko ne zna svoje amandmane nastaviću po drugom dva minuta.

Hvala, koleginice Radeta, na razumevanju.
Narodni poslanik Đorđe Komlenski, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uz svo uvažavanje argumentacije koja se iznosi, mislim da je ono što je predloženo u članu 13. stav 3. da je daleko preciznije, sveobuhvatnije i povoljnije po građane Srbije, odnosno po one kojima se ekspropriše nepokretnost.

Naime, suštinska razlika između termina sporazum i poravnanje ne postoji, ali u pravničkom žargonu, da pojasnim, poravnanje podrazumeva postojanje nekakvog spora apriori. Polaziti od činjenice da postoji spor između dve strane, a da se to ne zna, zaista bi dovelo u pitanje sve ostale postupke i procedure.

Možda neće postojati nikakav nesporazum i nesaglasnost između korisnika eksproprijacije i onoga čija se nepokretnost ekspropriše, prema tome nema razloga unapred postavljati takvu tezu da tu mora da postoji obavezno sporni odnos.

Zaista sam saglasan da neko mora da utvrđuje merila i kriterijume na osnovu kojih se i taj sporazum može postizati. Zašto? Zato što ne sme da se dozvoli da niko od onih kojima se nepokretnost ekspropriše bude oštećen time što bi eventualno organ koji vodi postupak mogao da mu ponudi nižu cenu, a da on to prihvati, jer to, jednostavno, ne bi bilo korektno u odnosu na sve one druge korisnike eksproprijacije, ali se isto tako ne sme dozvoliti da se bilo kome privilegovano ponudi bilo šta više.

U stavu sledećem ovog člana 13. je jasno rečeno da visinu i procenu te vrednosti vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava. Da li je postojala mogućnost za još nekakvo drugo rešenje? Postojala je, ali iz iskustva i prakse, a ovde ima dosta kolega advokata, ja bih lično moju kuću u Stublinama danas odmah prodao upola cene za ono što proceni Uprava prihoda u Obrenovcu kao njenu tržišnu vrednost, bez razmišljanja, i tako bih najbolje prošao.

Ne tvrdim da je to po svim opštinama tako, ali tu jednostavno merilo i kriterijum postoji. Stranka u postupku, onaj kome se nešto izuzima je apsolutno zaštićena na više načina. Znači, prvo, ne može mu se ponuditi manje od onoga što je odgovarajuća procena koja se utvrđuje prema predviđenom standardu i kriterijumu, ako su stranke saglasne, a na osnovu eksproprijacije koja je vršena na teritoriji Obrenovca u 95% slučajeva nije bilo nikakvog nesporazuma u odnosu i ne saglasi u odnosu na ponuđene parametre i kriterijume.

Onda, postoji ona druga instanca gde je stranka takođe zaštićena da ne može biti oštećena, gde će umesto Uprave prihoda, procenu tržišne vrednosti nepokretnosti ili građevinske vrednosti nepokretnosti, ako se radi o objektima koji nisu ozakonjeni ili nisu legalno izgrađeni ići putem veštačenja i veštaka i naravno, zna se ko snosi troškove postupka u toj celoj poziciji.

Ukoliko opravdano tražite više, naravno da će onaj ko vam nije ponudio dovoljno, na kraju morati da plati te troškove postupka.

Prema tome, postavljati sporazum ili poravnanje kao prethodno pitanje ispred mogućnosti da se postupak eksproprijacije i izgradnje nastavi, nije svrsishodan, ostavlja određeni prostor za zloupotrebu od strane onih kojima nepokretnost treba da bude izuzeta.

Mislim da je tu jedna mala začkoljica u svim ovim raspravama, koje trenutno imamo oko svega ovoga. Mislim da su sa ovim lek specijalisom, kao što sam govorio i u načelnom delu, a sada i u ovom članu 13. ono što je najvažnije i državni interesi ali i pre državnih interesa, interesi onih čije se nepokretnosti izuzimaju i isplaćuju, apsolutno zaštićeni na najbolji mogući način, kako se to može zakonom predvideti. Hvala.