Na član 72. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Nikolić, izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo i amandmanom tražili da se i ovaj član zakona briše i na taj način smo još jednom iskazali naš stav da ceo ovaj zakon ne valja, jer ako se u toku izvršnog postupka promeni vlasnik nepokretnosti, sprovođenje izvršenja se nastavlja na predmetnoj nepokretnosti, a novi vlasnik je dužan da trpi namirenje. U tom slučaju javni izvršitelj donosi zaključak o nastavljanju izvršnog postupka protiv novog vlasnika.

Nesporno je da se status izvršnog dužnika može zloupotrebiti, ali se ni novi vlasnik koji ipak može biti savestan ne sme dovesti u stanje pravne nesigurnosti.

Zakonom mora da se uspostavi ravnoteža između poverilaca i dužnika i mi ćemo to predložiti novim zakonom koji će da bude u skladu sa potrebama države i građana Srbije. Znači zakon koji će biti u interesu svih građana, a ne povlašćenih monopolista i ne po direktivama EU.

Znači, nov zakon kojim će se poštovati dostojanstvo i sva prava građana Srbije. Mi tražimo da se javni izvršitelji ukinu i za dužnike ćemo pronaći način rešavanja pojedinačnih slučajeva, pre svega otplatom duga na više mesečnih rata i sprečićemo da iko ostane bez krova nad glavom i da bude izbačen na ulicu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na član 73. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 74. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč?

Kolega Šešelju, izvolite.

Hvala gospodine Arsiću.

Nadovezao bih se na ono što sam rekao malopre, dakle, nikakve elektronske table neće pomoći kontroli nad javnim izvršiteljima o tome kada je planirano iseljenje ili izvršenje. Dakle, praksa nam je pokazala da dužnici nisu obavešteni ne samo o visini svog duga, nego ni o danu ni času kada će biti izvršenje.

Nakon toga, nakon sve toga, znači, izvrši se, dug se naplati, postoji još jedno dugovanje što je izvršenje bilo uspešno. Dakle, zamislite, neko vas izbaci iz stana zbog duga od npr. 3.000 evra ili 4.000 evra i vi ste pod pratnjom policije izbačeni iz stana, a na sve to morate da platite to što su vas izbacili iz stana. Evo, to je ovaj zakon i to je institut javnih izvršitelja.

Osnovni problem se nije rešio izmenama zakona. Osnovni problem se produbljuje, a ovde nam se nudi neka uteha u vidu nekih trivijalnosti, kakva je na primer elektronska tabla.

Osnovni problem je stati na put nenormalnom bogaćenju na već prezaduženim licima, uzimanju ekstra profita od strane trećih lica iz dužničko-poverilačkog odnosa. To se neće rešiti kozmetičkim izmenama, to može samo da se reši novim zakonom, a sa novim zakonom izaći će Srpska radikalna stranka gde će opet izvršenje vratiti u sudsku nadležnost u oktobarskom redovnom zasedanju Narodna skupštine, tj. u jesenjem zasedanju. Mi smo i dalje u procesu prikupljanja potpisa građana za jedan takav predlog, kojih već danas ima više od 100.000.

Zahvaljujem.
Na član 76. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Kolega Periću, izvolite.

Nije ni čudo što se javni izvršitelji ponašaju ovako kako se ponašaju, imajući u vidu stavove koje iznosi ministar pravde ovde u ovom parlamentu.

Gospođo Kuburović, preko puta vas sede i iznose vam svoje stavove i konkretne primere iz prakse iz života građana u Srbiji ljudi koje su upravo oni birali, a ti ljudi su izabrali vas. Vi ponekad selektivno tu nastupate kad hoćete da ponizite nekog od narodnih poslanika, pre svega poslanika SRS, vi se javite pa postavite neko pitanje, a kad mi iznosimo konkretne slučajeve vi ćutite.

Ne treba nama ni da odgovorite, ali ovo što su vam izneli kao konkretan primer, evo potvrdio je kolega Marković ovaj slučaj o kojem je koleginica Nataša Jovanović pričala da je on potpuno tačan. Zabeležite, proverite to, ne vidim da to radite nego se povremeno okrenete gospođi Deretić da bi vam ona dala neki primer gde bi vi mogli možda da oponirate poslanicima SRS.

Proverite vi da li je to tačno da je Draško Darijević, ne, rešenjem suda, nego rešenjem javnog izvršitelja kažnjen sa 100.000 dinara zato što nije pružio asistenciju kad je trebalo izvršiti u Fabrici rezanog alata u Čačku. Proverite slučaj porodice Delić, o kojem smo malo pre pričali, da li je to tačno. Proverite privatizaciju Polimlja, da li je tačno da je sudski spor trajao pet godina, da izvršenje ni posle dve godine nije namireno i proverite još neke slučajeve o kojima smo vam konkretno pričali i dajte odgovor građanima, nama ni ne morate, ali nije korektno takav odnos da pokazujete prema poslanicima SRS ili poslanicima uopšte koje su birali isti ti građani.

Ne mogu do kraja ni da razumem u jednom danu kada je naša koleginica Maja Gojković podnela jedan amandman i predsednik parlamenta i kad je završila svoj govor… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem kolega Periću.
Na član 78. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Koleginice Radeta, izvolite.

Videli ste u članu 78. novi član 171a da se nepokretnost može prodati i na elektronskom javnom nadmetanju, ako tako odluči javni izvršitelj po službenoj dužnosti ili na predlog stranke. Na koju ste stranku mislili? Na poverioca verovatno.

Zašto ne prihvatite amandman gde smo mi rekli, nemamo ništa protiv, može se prodavati na elektronskom javnom nadmetanju ali ako se tako dogovore stranke u postupku. Šta to znači na predlog stranke? Koje stranke? Opet pokazujete da ste na strani izvršitelja.

Naravno, evo, ja ću opet, imam vremena da navedem jedna primer. Prošle godine se desilo, malo smo zaboravili učestvovanje banaka u ovim trange-frange kombinacijama sa izvršiteljima. Eurobanka je dala kredit čoveku koji je bio podstanar u stanu porodice Maurer, i marta prošle godine je ta porodica u Bulevaru u Beogradu je iseljena iz stana, a ostalo je da se vodi postupak da oni dokazuju da je falsifikovana lična karta na osnovu koje je taj podstanar dobio kredit.

Naravno, tužili su i Eurobanku i tog podstanara i tako dalje, ali zamislite puste žurbe kod tih izvršitelja da uzmu više hiljada evra, isele porodicu, a toliko očigledno da su iseljeni zato što je kredit dobio njihov podstanar, a stavio hipoteku na taj njihov stan. Eto, o tome kako funkcionišu, odnosno u kakvoj su sprezi, a to smo vam prvi dan govorili banke, ovde konkretno Eurobanka, banke, bankarski službenici, izvršitelji i uvek neko lice koje se tu pojavi da im pomaže.

Zahvaljujem.
Na član 79. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Kolega, Rističeviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se spominju banke i dugovi građana. Nismo mi ti koji smo doveli strane banke, strane trgovinske lance, to su uradili ono koji su rasprodali imovinu svih građana, pri tome doveli strane banke i strane trgovinske lance i počeli smo za tuđi novac da kupujemo tuđi robu i zemlja je ostala bez proizvodnje.

Hoću da kažem ako ne možemo da usmeravamo vetar, onda makar da malo usmerimo jedra. Dakle, na nama je da rešavamo siromaštvo koje su ostavili neki drugi. Svi govorimo o dugovima građana Srbije. Ti dugovi u ovom trenutku zahvaljujući tome što se Srbija ekonomski razvija su po stanovniku najmanji u regionu. Prosečni građanin Srbije duguje 2800 eura koliko znam, prosečni građanin u Hrvatskoj duguje 9000 evra, prosečni građanin u BiH duguje 6000 evra, i to su najbolji pokazatelji da naša zemlja izlazi iz krize. Radujem se ekonomskom napretku Srbije jer samo ekonomski napredak i bolje plate mogu da smanje dugove građanima Srbije. Hvala vam.