Kada se oglašavaju ovi javni izvršitelji i njihova komora, oni su stalno skloni tome da optužuju medije, verujem da će i sada posle ove rasprave da daju izjave, gde argumentovano govorimo da oni kao takvi, kao zaista jedna organizovana mafija, ne treba da postoje. Optužuju da su to, ne znam kakva senzacionalistička pisanja, natpisi, a u stvari, svi ti slučajevi nesretnih građana Srbije trebali su do sada vama da budu signal i znak, da tu nešto nije u redu.
Nemoguće je ako oni imaju zakon koji vi hvalite i tvrdite da je dobar, pa pravilnik kako treba da postupaju, da sve to krše i rade takve stvari i da su to zaista frapantni primeri ljudi, porodica u celoj Srbiji koji nisu mogli ništa da urade da zaštite svoja prava. Kakav sud, kakve žalbe, kakvi apelacioni sudovi, jednostavno, oni su prepušteni sami sebi i raznim, pojavljivali su se neki aktivisti, neko udruženje, ali pre svega, poslanici SRS i sami ste i čitali, i mogli ste da čujete od nas, da su i koleginica Radeta i drugi naši aktivisti išli u Surčin, ne znam u koje još lokacije, u Zemunu, da sprečavaju da se ljudima ruši kuća.
Imamo i jedan primer, evo još jedan dokaz. Mi non-stop iznosimo te primere, jer to su životne prave priče. Porodice Muhameda i Aljiše Šaulić iz Sremske Mitrovice, oni su sedmočlana porodica, imaju četvoro dece i unučiće i zbog nekakvog fiktivnog ugovora i duga koji je nastao, dva stana su im izvršitelji prodali, odnosno i drugi je nedavno bio na licitaciji.
Gde je tu duša nekoga ko treba da vodi računa i moral i osnovna ljudska vrednost prema takvoj porodici koja je na prevaru izgubila sve što je radom sticala 40 godina?