Ja moram da kažem da mi je sad malo lakše. Kolega Rančić je tako intervenisao, rekoh ode imunitet, ovde zatvor ne gine, ali, dobro je, u redu je, iako sam se ja prilikom pripremanja za ovaj amandman dugo vremena bavio i tražio adekvatan izraz, jer suština je da se tim osobama pomogne i ostalo je i u teoriji i u literaturi upravo ovako kako sam ja govorio, ali sad to nije toliko ni bitno.

Vi ste predlogom rekli da osoba koja reši stambeno pitanje na ovaj način, ne sme da otuđi taj stan u daljem roku od 10 godina. Mi smatramo da je to dug period, da mogu da nastupe neke promenjene okolnosti na koje ne može korisnik stambenog prostora da utiče, pa smo smatrali da je adekvatno predložiti da se ovaj rok smanji sa deset na pet godina.

Ima ovde jedan problem kojem se vi niste uopšte posvetili. Juče smo govorili i prethodnih nekoliko dana, vezano za postupanje javnih izvršitelja, šta će se desiti ako ovakve osobe pre nego što se čak i usele u te stanove ili kad usele dođu pod udar javnih izvršitelja? Šta će se onda desiti ukoliko oni se onako obruše na izvršenje tog rešenja? Da li će neko njima da pomogne i da stane u njihovu zaštitu?

Mogli ste, poštovane kolege, da vidite da od ukupno 32 amandmana na ovaj Predlog zakona, SRS je podnela 27. Dvadeset i šest amandmana se odnosilo na konkretne predloge koji su da ne kažem bolji, ali bi na jedan potpuniji, da ste prihvatili amandmane, i na jedan neuporedivo bolji način rešili problem građana Srbije koji očekuju, koji zaslužuju posebnu pažnju od države. Kad kažemo države, mislim na sistem koji je trenutno na vlasti i sistem koji čini državu. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Studenka Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena gospođo Gojković.

Pa, mene je podstakla ona diskusija o prosveti i želela sam da neka svoja razmišljanja podelim kako sa kolegama, tako i sa građanima.

Znate, prosveta je, pored zdravstva, još jedan vrlo važan segment suštinski značajan za društvo. Ako uzmemo u obzir da prosveta ima vaspitno-obrazovni karakter i da je zadužena za proces usmeravanja ličnosti u željenom pravcu od ranog detinjstva, pa do stizanja psihofizičke zrelosti i da se kroz taj proces obrazovanja formiramo kao ljudi, odnosno kao nacija i da u tom procesu dobijemo znanje, veštine i vrednosti, jasno je da u tom procesu učestvuju ljudi, odnosno prosvetni radnici koji sami poseduju dovoljno i znanja i veština i vrednosti kako bi na đake preneli ono najbolje.

To je vrlo odgovoran posao i za njegovo obavljanje svakako je važno da postoje određeni uslovi među kojima spada i zadovoljenje nekih potreba prosvetnog kadra. Ali, pre svega, mi moramo težiti tome da otklonimo jednu pojavu u društvu na koju ja želim da skrenem pažnju, a koja je počela da se širi. Tiče se sledećeg.

Postoji ona emisija na televiziji, verovatno ste gledali, u kojoj anketiraju mlade ljude na ulici, a nastala je zbog one teze koju Savez za Srbiju propagira, kojom građane Srbije dele na elitu pod kojom podrazumevaju sebe i svoje pristalice, a ove druge na glupe, krezube sendvičare. E sad, valjda je to navelo autora emisije da proveri da li je to u stvari baš tako i onima koji se izjasne da su protiv aktuelne vlasti postavljaju pitanja tipa – da li znate da je Vučić odlučio da ukine stomatologe, da ostanu samo zubari? Da, inače na to odgovaraju uvredama na Vučićev račun. Ili na pitanje da li ste čuli da je Vučić sa savetnika uzeo Vinstona Čerčila, koji se bavio kriminalom, odgovori su – da, znamo, sramota, pročitali smo tu vest, pa poručuju Čerčilu da nema šta da traži u Srbiji itd.

Naime, to su izmišljena šaljiva pitanja, a Čerčil nije već dugo među živima i u svemu ovome ja samo jedno ne razumem – zašto ne kažu ne, ne znam? Prosto, nemati saznanja o nečemu nije sramota, ali lagati svakako jeste. Nemati znanje nije nenadoknadiv gubitak. Ljudi uče tokom celog svog života.

Prosveta i zdravstvo su u fokusu Vlade Republike Srbije i dosta toga se postiglo u ovim oblastima. Sada su izdvajanja za prosvetu mnogo veća, pa će se, nadam se, taj napredak u prosveti odraziti i na ovu pojavu o kojoj sam govorila, jer na mladima svet ostaje. Zahvaljujem.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Kada smo pre neki dan ovde sa Zoranom Mihajlović raspravljali o ovom Predlogu zakona, pitali smo je da li je tačno, a pojavila se informacija, da neke od zgrada u Nišu koje se grade u okviru projekta vezano za ovaj zakon, o stanovima koji će pod povoljnim uslovima kupovati predstavnici službi bezbednosti, a posle ovih današnjih izmena i članovi palih boraca, vojni i mirnodopski invalidi, pojavila se informacija da za neke od tih zgrada nisu obezbeđene sve dozvole. Tada je to Zorana Mihajlović kategorički odbila. Rekla je da to nije tačno. Ali, gledajući ovaj član 7. Predloga zakona, rekla bih da će biti uobičajeno da se bez određenih dozvola grade svi ovi objekti ili većina ovih objekata.

O čemu se ovde radi? Ovde je predviđeno u članu 7. da se građevinska dozvola pre formiranja katastarske parcele za redovnu upotrebu objekta , pardon, za formiranje katastarske parcele za redovnu u potrebu objekta može izdati građevinsku dozvolu na građevinsku parcelu koja predstavlja zemljište za redovnu upotrebu, uz obavezu da se građevinska parcela formira pre izdavanja upotrebne dozvole.

Dakle, ovo nije normalno. Građevinska dozvola se može izdati na određenu već formiranu građevinsku parcelu. Građevinska parcela mora da ima svoje granice. Gradnja objekta na građevinskoj parceli mora da bude u skladu sa građevinskom linijom koju određuju urbanisti.

Dakle, ne može se graditi, pa da se naknadno formira građevinska parcela. Pitali smo i pre neki dan, a evo sada ponavljam – šta ako se formira građevinska parcela, pa njena granica ide kroz dnevnu sobu nekog od ovih stanova ili šta ako se izgradi objekat, a ispostavi se da se, recimo, ispod dela građevinske parcele nalaze podzemni kablovi, da se nalaze instalacije, da se nalaze podzemni katastri koji ne mogu da se menjaju. Dakle, jednostavno, ne može se ići unazad. Mora se, koliko god vi žurili, ali samo na papiru, zato ste nakaradno doneli i Zakon o planiranju i izgradnji, zato je nakaradan i Zakon o ozakonjenju i katastru, a posledica tih nakaradnih zakona jeste njihova neprimenjivost u praksi.

Zato imamo zakone, a nemamo rezultate primene tih zakona. Zato imamo zakone o ozakonjenju, nemamo ozakonjene objekte. Zato imamo zakone iz građevinske oblasti, a imamo sad predviđeno da se može graditi objekat, zamislite, bez formirane građevinske parcele.

Mi mislimo da je ovo i stručno i nestručno i neozbiljno i da se samo donosi zakon onako reda radi, a da ćemo opet imati probleme u primeni zakona. Kada bi se ovaj član primenio moglo bi biti problema velikih i po pitanju eventualnih eksproprijacija i po pitanju imovinsko-pravnih odnosa i uopšte, jednostavno, ne može se radi ništa napamet ako se zalažemo da se uvede red u ovu oblast, onda to treba da se uvodi i ovim zakonom i svakim drugim zakonom koji reguliše građevinsku oblast.

Ako kažemo da imamo već na milione se računa broj objekata koji su građeni bez građevinske dozvole, šta to znači? Sad ćemo graditi uz građevinsku dozvolu, ali nećemo imati građevinsku parcelu. Pa, šta će u građevinskoj dozvoli pisati da se gradi objekat na delu parcele levo od desnog ćoška ili ne znam kako će se, na kom mestu će se graditi taj objekat ako nemamo formiranu građevinsku parcelu?

Dakle, kakav ministar takav i predlog zakona i šteta jedino što je zapalo ministra Đorđevića da u ime Vlade pokuša da kaže nešto po našim amandmanima, ali evo nije se mnogo ni upuštao čovek zato što mu je jasno da smo podneli amandmane koje je svakako trebalo prihvatiti.

Biće uskoro izmena i dopuna ovog zakona, kao i svih drugih zakona, upravo iz razloga što ne slušate ni struku, ni nauku, ni praksu, jednostavno, želite da stavite crticu, da u nekom izveštaju napišete doneli smo toliko i toliko zakona, nikada nećete da kažete koliko je to zapravo samo izmena i dopuna zakona, ali vi ispunjavate neku vašu agendu od koje nažalost malo ko u ovoj zemlji ima neke koristi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Violeta Lutovac Đurđević.

Hvala uvažena predsednice.

Slušajući danas predložene amandmane svojih kolega mogu da zaključim da suštinski i nema zamerki na Predlog zakona, odnosno izmene i dopune ovog predloga zakona, sem predloga za proširenjem kategorija lica koja bi učestvovala u ovom projektu izgradnje stanova i kupovine stanova pod povoljnijim uslovima.

Moram da naglasim da poslanička grupa SNS nema ništa protiv proširenja ovih kategorija, ali naravno kada se za tako nešto stvore ekonomski uslovi, sigurno ne može preko noći.

Samo želim da naglasim još jednom da smo upravo izmene i dopune ovog zakona odradili kako bismo proširili kategorije ljudi da pored pripadnika snaga bezbednosti, gde su pripadnici policije, Vojske Srbije, pripadnici BIA, Ministarstva odbrane, još i obuhvaćeni i porodice palih boraca, zatim borci, kao i ratni vojni invalidi i mirnodopski vojni invalidi, što će povećati ukupan broj ljudi koji će rešiti svoje stambeno pitanje, odnosno svoje životno pitanje.

Svakako, prioritet rešavanju stambenog pitanja zaposlenih ljudi, odnosno pripadnika snaga bezbednosti vidimo u tome što je najveći broj nerešenih stambenih pitanja upravo među pripadnicima snaga bezbednosti. Na ovaj način će im se država odužiti i reći jedno veliko hvala, tako da apsolutno postoji opravdanost za donošenje izmena i dopuna ovog zakona. Zahvaljujem.

Na član 8. amandman je podneo Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, tradicija srpske vojske počiva na seljacima, oni su branili svoje kuće porodice, njive, nisu bili agresori, nisu ratovali za slavu, već su tu slavu sticali braneći.

Mi treba da pokažemo, pod broj jedan, da kao nacija nećemo uzalud ginuti, da će naš vojnik biti dobro situiran, ali da ga nećemo izlagati tuđim ratovima, da nećemo više ginuti za druge, već da ćemo živeti za sebe. Mi takođe treba da pokažemo razliku između nas i njih koji danas nisu ovde, koji nisu cenili ljudski život, koji nisu opremali vojsku. Kaže, dobro naoružana vojska, to je ono za šta se ja zalažem, posebnom tehnikom da za, ne daj Bože, ne trošimo ljude, nego tehniku.

Ovi pre nas su nam ostavili dobro razoružanu vojsku. Srbija nije bila vojno neutralna. Srbija je bila vojno neutralisana. Tenkovi su prodati za pet hiljada dolara, pretapani u raznim železarama. Oni su se hvalili time što su penzionisali oficire sa najviše iskustva i što su dobro razoružali našu vojsku.

Srpski paradoks, oni koji su vladali Srbijom se mogu ogledati u sudbini Tibora Cerne, vojnika sa Košara koji je poginuo, mađarske nacionalnosti. U trenutku kada je poginuo, bio je daleko manje i slabije naoružan od napadača. Da bi neutralisali bolje naoružanog, on je prineo svoju žrtvu. Kažu da je rekao poslednje: „Za ovu zemlju vredi umreti“.

Istovremeno, te 1999. godine onaj koji je govorio da Vučić naseljava Mađare, a Tibor Cerna je bio Mađar, Sergej Trifunović je pobegao praktično na agresorsku stranu, otišao je u Ameriku za vreme rata. U to vreme, Đilas je češkao reklame u Češkoj, malog Vuka Jeremića, budućeg savetnika vrhovnog komandanta Borisa Tadića i ministra odbrane je otac poslao u Englesku da mali ne bi omirisao barut, a veliki borac „Boškić Žutić“, „Boškić Ljotić“, u to vreme nije išao na Kosovo da pogine, nego je otvarao, odnosno pokretao list „Dveri“. Danas je taj isti spreman u toj grupi da pogine, ne za Kosovo, već za Đilasove i Šolakove biznise.

Mi treba da pogledamo njihove greške. Mi svoju vojsku treba da cenimo i opremamo. Ljudi su smrtni, ljudi umiru, slava boraca za slobodu nikad ne umire i poruka Tibora Cerne, u ovom trenutku kada mi dižemo vojsku i dižemo vojnu moć, kad više nemamo samo jedan avion, kada naša vojska nije razgolićena, kada naša vojska nije gladna, kada naša vojska nije razoružana, kada naša vojska više neće biti pretvorena u beskućnike, poruka Tibora Cerne bi bila: „Za ovu zemlju vredi živeti“. Hvala.

Hvala.
Na član 9. amandman je podneo Milorad Mirčić.