Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 83 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutan 91 narodni poslanik, odnosno da imamo kvorum i mogućnost da nastavimo rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vladan Zagrađanin, prof. dr Miladin Ševarlić i Ljiljana Malušić.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 8. tački dnevnog reda – Predlog zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da prisustvuju ministar finansija, gospodin Siniša Mali, i njegovi saradnici iz ministarstva.
Dame i gospodo narodni poslanici, primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Marijan Rističević, Vjerica Radeta, Nataša Spasoje Jovanović, Sreto Perić, Milorad Mirčić, Aleksandar Šešelj, Dubravko Bojić, Ružica Nikolić, Nikola Savić, Petar Jojić, Zoran Despotović, Nemanja Šarović, Aleksandra Belačić, Miljan Damjanović i Filip Stojanović.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, gospođo Radeta.

Hvala.

Podneli smo amandman na ovaj član, a mogli smo slobodno i na sve druge članove. Toliko je propusta u ovom predlogu zakona, ali smo mi zapravo hteli samo da preciziramo ovu tačku stava 1. i člana 1. Predloga ovog zakona i zapravo da još jedanput ponovimo i da skrenemo pažnju na ono što je suština ovih investicionih fondova i otvorenih i alternativnih.

Vi ste to najavljivali u medijima i o tome govorili kao o nekom ekonomskom bumu koji će se, i finansijskom, koji će se desiti u Srbiji i stalno ste u onoj istoj temi - mi smo najbolji i prvi put u istoriji čovečanstva, mi smo lideri u ovom u onom. Naravno, ništa od toga nažalost nije tačno. Mi bismo bili srećni da Srbija jeste u nečemu, u pozitivnom smislu, najbolja ili među najboljima, ali smo još uvek daleko od toga.

Ovi zakoni su loši pre svega zbog činjenice o kojoj vam je Nataša Jovanović govorila da su ove zakone pisali i ona je konkretno imena navela, neki u USD, koji svakako nisu neko ko želi dobro građanima Srbije i državni Srbiji.

Kako će funkcionisati ovi fondovi i šta ćemo mi imati od toga? Videćemo to u praksi, ali svakako moramo malo da osvežimo pamćenje svih nas, javnosti pre svega, da vidimo šta se tu dešavalo oko nekih drugih fondova zbog kojih smo mi bili opet prvi u svetu, prvi od nastanka sveta, prvi u istoriji lideri na Balkanu, u Evropi, na zemaljskoj kugli, ne znam gde sve i to je bilo, da vas podsetim, 2013. godine 31. jula je tada Vučić rekao da u četvrtak posle toga 31. jula počinju razgovori sa „Mubadalom“ vezano za fabriku čipova.

Po toj fabrici čipova smo trebali da budemo lider u Evropi, ali izgleda da smo ostali lideri jedino u čipovanju u Evropi. To je ono što je problem i upravo to pokazuje i činjenica ko su autori ovih predloga zakona.

Podsećamo koliko se pisalo, pričalo da će „Mubadala“ da otvori, taj njihov fond, fabriku aviodelova, da ćemo otvoriti fabriku čipova, da će biti zaposleno sve živo i neživo, da će svi morati da idu u IT stručnjake. Prosto tog jula 2013. godine nije se moglo živeti od toga.

Sećate se, a da podsetimo javnost, u ime ljubavi prema „Mubadali“ čak je tadašnji režim, a vi ste isti i sada, školi „Sveti Sava“ u Novom Pazaru dali ime „Halifa bin Zaed Al Nahjaha“. To je nešto što je tada šokiralo i dalje šokira javnost u Srbiji.

Mi smo ovde, između ostalog, i da podsećamo javnost u Srbiji na neke stvari koje vi pokušavate da gurnete pod tepih, promovišući nešto novo, nešto kao da mi sad ne znamo kakva su bila obećanja i od „Tenisa“ i od „Mercedesa“ i od „Folksvagena“ i od ovih što su trebali da dođu u Priboj. Dakle, sećamo se mi i „Folksvagena“ i „Mercedesa“, sećamo se znaka „Mercedesa“ koji je nalepljen na autobus – i gde je to sad? Kad se pojavila vest da će u Zemun u „Ikarbus“ da dođe „Folksvagen“, ja se prosto uplašila, kuku, pa šta će biti sa „Mercedesom“, moraće njega da isteraju, kad ono „Mercedes“ nikad nije ni došao.

Dakle, radite vi vaš posao i gledajte da Srbiji bude što bolje, ali nemojte da pravite famu od svakog vašeg posla. Nemojte da svaki najobičniji posao predstavite kao nešto najbolje na svetu. Nije, nažalost. Nije tako, nažalost.

Ta „Mubadala“ koja je trebalo da u Srbiji gradi fabriku čipova najveću na Balkanu, na svetu, u Evropi, ne znam ni ja gde, koja je trebalo da radi avio-delove, da se zaposli ne znam koliko ljudi, e, taj njihov fond je pukao već 2016. godine. Znači, tri godine posle tih obećanja koje ste vi ovde nama davali taj fond je pukao, oni su tada rekli ogroman neki minus je bio u pitanju, navodno zbog, ne znam, poskupljenja sirovina itd.

Samo vam govorimo primere koji ne treba da vam budu primeri i govorimo vam da sve zakone morate da upodobite stanju u Srbiji. Govorićemo o tome i kroz buduće amandmane. Ponavljamo, nemojte sve što radite, što je redovan posao i ministarstva i Vlade i skupštinske većine, nemojte da predstavljate kao epohalno, ništa ovo epohalno nije. Hvala.

Hvala, gospođo Radeta.
Na član 1. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Izvolite, kolega Despotoviću.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, otvoreni investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja gde se prikupljaju novčana sredstva, a mogu se ulagati u imovinu, odnosno investicionom politikom kreirati i ostvariti dobit.

Zakon o investicionim fondovima donet je 2006. godine gde su se stvorili uslovi za osnivanje i funkcionisanje tih fondova, kao novog oblika finansiranja na tržištu kapitala u Republici Srbiji. I dobro je što je tako, ali samo na papiru.

Dok zemlje u okruženju imaju po 90 i više takvih fondova, Srbija nažalost ima desetak, pa ću nabrojati neke, poput „Delta plus“, „Fima proaktiv“, „Fokus premijum“, „Cepter kapital“ i drugi. Mnoga mala i srednja preduzeća u Srbiji su kreditno nesposobna gde je nedovoljno obrtnih sredstava za sirovinu koja im je neophodna da bi svoje poslovanje imalo efekat i dalo finansijsku korist. Tržište je nedovoljno razvijeno, nedovoljno prisustvo hartija od vrednosti koje bi privukle potencijalne ulagače.

Ulaganjem sredstava u investicioni fond omogućiće se pristup tržištu kapitala gde bi tim sredstvima upravljali iskusni stručnjaci menadžeri i to bi dalo veće benefite od same štednje. Ovaj način investiranja sredstava koji je još 2007. godine prisutan u Srbiji, nažalost, nije u potpunosti iskorišćen, jer građani se pre odlučuju za štednju nego za rizik uloga u nekom još uvek nepoznatom fondu. Hvala.

Hvala, gospodine Despotoviću.
Sad reč ima Jelena Žarić Kovačević, po amandmanu. Izvolite.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre, danas govorimo o otvorenim investicionim fondovima, kao jednom od načina za dalje jačanje srpske ekonomije. Potrebno nam je kreiranje novih poslovnih prilika za domaće i strane investitore, kao i nove aktivnosti u cilju razvoja tržišta kapitala.

Svetska banka, to smo mogli da čujemo i u raspravi u načelu, Svetska banka je procenila da naš BDP može da raste i do 7% godišnje i da je značajan deo rasta uslovljen upravo razvojem tržišta kapitala. Zbog toga je Ministarstvo i radilo na Strategiji za razvoj tržišta kapitala. Pre sveta, treba obezbediti regulatorni okvir koji će olakšati dalji razvoj privatnog i javnog sektora u Srbiji.

Tačka 6) u članu 1. glasi: „i druga pitanja od značaja za oblast otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom“ i svakako obuhvata širi krug pitanja u odnosu na predloženo amandmansko rešenje koje se odnosi na zaduživanje.

Kada smo kod zaduživanja, u predlogu se član 57. odnosi na to pitanje, pa je možda trebalo podneti amandman na taj član, ukoliko je predlagač amandmana želeo da interveniše u tom smislu. Samo moram da kažem da se slažem sa mišljenjem Vlade da se ovaj amandman odbije. Hvala.

Hvala, gospođo Žarić Kovačević.

Sada po amandmanu reč ima Nataša St. Jovanović, pa Žarko Bogatinović da se pripremi.

Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, podržavam koleginicu koja je govorila da ovaj amandman ne treba usvojiti, iz razloga jer ovaj amandman je, kao što je i Vlada istakla, zaduživanje otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom potpuno nepotrebno. U samom članu 1. stav 1. – organizovanje i upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom takođe u tački 6. kaže: „i druga pitanja od značaja“, tako da mislim da je to u potpunosti obrazloženo i u potpunosti zaokruženo.

Ovaj zakon o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom faktički odnosi se na unapređenje tržišta u Srbiji. O tome nismo mogli ranije da pričamo, jer nije bila takva klima, uopšte nije bilo takvo stanje budžeta. Najvažnije izmene ovde se odnose, u stvari, na kupovinu investicionih jedinica koje će moći da se vrše uplatom u dinarima i devizama, a investiciona jedinica će biti prenosivi finansijski instrument.

Mi sada proširujemo finansijske instrumente i osnovni cilj ovog zakona što se tiče učešća i razvoja investicionih fondova na tržištu Srbije je obezbeđivanje uslova kojima se mogu privući veći broj učesnika na tržištu, ali i bolji pristup preduzeća izvorima finansiranja i u tome je poenta.

Ovo sve podrazumeva još intenzivnije trgovanje, to je nama u stvari cilj. Evo, imamo primer sada i predsednika Erdogana, koji je došao sa 200 privrednika. Mi želimo na svaki način da privučemo investicije. Jedan od načina je upravo i ovaj Zakon o investicionim fondovima sa javnom ponudom. Takođe, domaće tržište će biti atraktivnije za strana ulaganja i biće omogućen pristup kako ovim, a pričaćemo takođe i o alternativnim izvorima finansiranja.

Da ne dužim mnogo, ovaj amandman je potpuno suvišan i podržavam stav Vlade da ovaj amandman ne treba usvojiti. Hvala.

Hvala, gospođo Jovanović.
Pravo na repliku ima Vjerica Radeta.
Izvolite.

Naravno, neko može da kaže da ovaj amandman nije potreban, mi smo rekli da je veoma bitan, da je ključni upravo zbog organizovanja, osnivanja i rada otvorenih investicionih fondova. Mi koncepcijski na drugi način gledamo na to i videće se kroz kasnije amandmane, mi želimo da Ministarstvo i ministar budu direktno i zaduženi i odgovorni za ovaj posao. Ali, interesantne su primedbe na ovaj amandman, očigledno su pomešani papiri za čitanje. Ovde govore koleginice o tački 6, a amandman je na tačku 1.

Hajde da se dogovorimo da stvarno govorimo i ako kažemo zbog čega neki amandman nije dobar, mora se znati koji tačno amandman nije dobar i reći argument zbog čega. Nijedan argument nismo čuli, kao što ga nismo čuli ni u mišljenju Vlade. Ovde nam je takođe koleginica čitala, kaže – ona se slaže sa Vladom, kao što je Vlada rekla, ne znam tačno koja je Vlada u pitanju, pošto ono što je rekla Vlada Republike Srbije nema veze sa ovim što je koleginica rekla, potpuno suprotno obrazloženje od onoga što ste vi ministre i Vlada rekli zbog čega ne prihvatate amandman. Hvala.