Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2019.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/225-19

6. dan rada

09.10.2019

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Marinković

Sednica je trajala od 10:05 do 13:25

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Jovanović.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Izvolite, kolega Despotoviću.

Zoran Despotović

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, do sada u Srbiji nije postojao zakon o alternativnim investicijama i investicionim fondovima, samo Zakon o otvorenim investicionim fondovima. Razlika je u tome što alternativni investicioni fondovi imaju jasno definisano u šta se sve može ulagati hartije od vrednosti, dok investicioni fondovi imaju širok spektar ulaganja.

Najveći značaj ovog nacrta svakako se ogleda u tome što će domaći kapital, privatni kapital fizičkih lica, moći da se mobiliše u ventur kapital fondove i investicije. Tačno je da su oni neizvesni i neisplativi odmah, ali tek rezultati tih fondovi su vidljivi za nekoliko godina.

Ovakva ulaganja su vrlo rizična, ali ako se pronađu firme koje posluju na zdravoj osnovi, tada se ulaganja i isplate. Takve fondove je koristio i naš veliki Nikola Tesla još u 19. veku.

Ideja nije loša, ako zaživi, tako da uz ove fondove Srbija bi trebalo da reši nagomilane probleme u ekonomiji, privredi, poljoprivredi i zaštiti životne sredine i tako vrati, recimo, poverenje, kako investitora, tako i korisnika tih sredstava.

Nadam se da će se ovim novim Predlogom zakona o alternativnim investicionim fondovima malim i srednjim preduzećima dati mogućnost da se mogu zaduživati kod banaka u većem obimu nego do sada, kao što je to bilo da se u Srbiji samo jedna petina malih i srednjih preduzeća mogla zaduživati kod poslovnih banaka zbog rigoroznih zahteva. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Despotoviću.
Za reč se javio po amandmanu Žarko Bogatinović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Žarko Bogatinović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, u svom poslednjem izlaganju u toku današnjeg dana podvukao bih i da je od velike važnosti očuvati finansijsku i ekonomsku stabilnost. Rekao bih da je to odlučujuće.

U prethodnom periodu se delovalo na posledice. Uzroke smo pobedili i sklonili sa vlasti 2012. godine, da se više nikada ne vrate. Lečili su se, da tako kažem, bilansi i države i banaka i sada je vreme da se deluje i preventivno, da se predupredi bilo kakva kriza i da jednom budemo spremni za sve ono što nas očekuje, našu državu i naš finansijski i bankarski sistem, u budućnosti.

Glad za preuzimanjem rizika u bankarskom sektoru uglavnom je pozitivna stvar, jer se sredstva plasiraju privredi i stanovništvu. Ali, mi smo se odlučili za sistem sigurnosti.

Depoziti građana i privrede su na prvom mestu. Stabilnost je veliki korak napred u kreiranju poslovnog ambijenta, koji je priznat i od velikih međunarodnih institucija i agencija, MMF, "Fič rejtings", biće očuvan i unapređen ovim zakonima o kojima raspravljamo poslednjih dana.

Ako banka želi da rizično posluje, to mora i da plati. I to je suština ovih zakona. Plaćanjem premije dodatno se osigurava zaštita depozita građana i privrede i to na najpravedniji način. Veću premiju plaća onaj ko ima veći rizik u poslovanju.

Na ovaj način se sistem osiguranja depozita, kao i ostali zakoni, sada u uslovima značajno unapređene finansijske stabilnosti, dodatno usklađuje sa najboljim standardima u međunarodnoj praksi, kao i pravnim tekovinama EU.

Da se sada vratim na moje sugrađane koje predstavljam u ovom domu. Ovi zakoni će dodatno uticati na poboljšanje poslovnog ambijenta i u mom gradu, biće još više investicija i radnih mesta, sa velikim potencijalom za rast zarada u narednom periodu.

Svesni smo da građani to prepoznaju i to znamo zbog sve veće podrške SNS i Aleksandru Vučiću. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Bogatinoviću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Marijan Rističević, izvolite.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, crkva je odvojena od države. Ali, mnogi od nas, velika većina građana Republike Srbije, nije odvojena od crkve. S tim u vezi ja želim da čestitam predsedniku Republike Srbije na ordenu Svetog Save i mislim da je time nagrađen ne samo predsednik Republike Srbije, već svi građani koji veruju u njegov rad i trud.

Svetosavski je, i ako se ne slažete sa tim, priznati da je to neko zaslužio, ne gunđati previše, ali, bože moj, svetosavski je i praštati onima koji se ne slažu sa time da jedan čovek koji je dosta toga uradio za crkvu kao predsednik Republike Srbije, dobije od te iste crkve odlikovanje, a verovatno je crkva cenila i njegov doprinos očuvanju države.

Postoje države bez demokratije, ali nema demokratije bez države. Država je pretpostavka demokratije i mi ne bi bili predstavnici ovde ukoliko ona nestane.

Verujem da je crkva cenila i trud koji se ulaže da naša država i naš narod opstane, ne samo u ovoj državi, već i u državama u okruženju.

Dame i gospodo, ja sam se malo ogrešio o Đilasa. Koliko se on ogrešio o narod i o državnu i gradsku kasu, mogu i ja malo o njega. Ja nisam znao, ali su me obavestili, da je on postao malo moj kolega poljoprivrednik. Kaže, kada je pošteno, znojem, trudom i radom zaradio 619 miliona evra, da je odvojio jedan komadić novca i u Sikolama kupio firmu koja se zove "Omladinka" i da ima 25 hektara zemlje. Verujem da ne može baš da pogodi njivu, ali, bože moj, kupio je svoj udeo u poljoprivredi. Malo me podseća na Živkovića, ali, eto, sem Živkovića, ja među političarima imam i drugog kolegu poljoprivrednika koji je od 619 miliona evra nešto malo odlomio i to je otišlo, ja mislim da je to opština Negotin, u Sikole, za zadrugu ili tako nešto, koja se zove "Omladinka". Verovatno to Đilas po radnim akcijama.

Dame i gospodo, kad smo već kod Đilasa i Šolaka, ja moram Đilasu da objasnim zašto ga građani neće. Ako si prihodovao 619 miliona evra, a pri tome si skromnog porekla, nisi nasledio zlatan rudnik, rudnik dijamanata, nisi u Drvaru pronašao naftu itd, skromnog si imovinskog porekla, iako si se domogao 619 miliona evra, tebi je porasla, odnosno njemu je porasla ambicija ne da bude ravnopravan sa biračima, već da bude gazda svojih birača. A birači baš ne vole u demokratiji da imaju gazdu. Oni vole da mogu da učestvuju u donošenju odluka ili da utiču na donošenje odluka. Demokratija voli jednakost, a on ima ambiciju da bude mnogo nejednak, da ima 619 miliona evra. Birači to ne cene, jer veruju da taj novac potiče iz njihovih džepova. I naravno da ta nejednakost između vođe i birača, on misli da treba da bude vlasnik, a oni podanici, ne može da da rezultat. I zato sve ove stranke oko njega ne mogu da pređu 11%.

Samo da vas podsetim da je DS, koja je uništila sama sebe, imala biračko telo uvek oko dvadesetak procenata, nekad više, ali nikad puno manje. Ali, DS je podržavala sve pokrete koji su se pojavljivali, „Žuta patka“, DS, Balša i ekipa, svi se zalete, podržavaju „Žutu patku“, „Žuta patka“ uzme svoj deo, onda dođe grešni Janković, oni svi podržavaju Jankovića, onda svi podržavaju Bastaća. Svako od njih uzme svoj deo. Onda se pojavi Đilas, oni svoje biračko telo ustupe Đilasu.

Sad kad su ostali bez biračkog tela, sad bi oni da bojkotuju izbore. Valjda pretpostavljaju da bi mi trebali sad da naredimo svim biračima da moraju da čitaju „Danas“, da čitaju „Blic“, da čitaju „Vreme“, da čitaju „Nin“, da čitaju „Nedeljnik“, da gledaju „Novu S“, da gledaju N1 televiziju, koliko sam ja to medija nabrojao, dakle, i da podržavaju ove urednike u RTS, a od kojih ni jedan nije smenjen, svi su iz žutih vremena. Valjda treba da naredimo da moraju da se gledaju Olja Bećković, valjda moramo da naredimo da se gleda onaj mali, kako se zove, Ivan Ivanović. Dakle, valjda treba da naredimo prvo biračima da moraju to da gledaju. Valjda Đilas veruje i ta ekipa da mi treba sad da naredimo biračima, ne samo da gledaju, da slušaju akademika Teodorovića, itd, te svetinje, te tamo druge Srbije, Bećkovićku, tatu i ćerku, sve to zbirno moraju da slušaju i da gledaju.

Na kraju, mi bi trebali biračima da naredimo da čitaju one nalepnice sa saobraćajnih znakova dok voze u saobraćaju, dok učestvuju u saobraćaju. Valjda treba da naredimo, na kraju, da glasaju za stranku koja je ostala bez birača.

Gospodine Đilas, uzmite vi vaših 619 miliona evra, pod znacima navoda vaših, vratite taj novac onima kojima pripada, vratite to onima koje ste opljačkali, pa možda steknete neki utisak o biračkom telu, jer demokratija podrazumeva neku jednakost, elementarnu jednakost između vođe i birača, a vi ste, gospodine Đilas, zajedno sa Šolakom izgubili. Vi branite svoje Šolakove biznise. Vi ne branite demokratiju, ne branite ljudska prava, vi ne branite pravo države Srbije da postoji, vi branite samo svoje džepove. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Tomislav Ljubenović. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Ljubenović

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Hvala, predsedavajući.

Ono što SRS zamera predstavnicima vlasti prilikom rasprave u ovom Predlogu zakona o alternativnim investicionim fondovima jesu navodi da se zakon usvaja zbog potrebe da se naše zakonodavstvo uskladi sa evropskim zakonodavstvom.

Podneli smo ovaj amandman na član 3. i predložili da se u njegovom stavu 1. briše tačka 4. Član 3. se odnosi na izuzetke od primene ovog zakona i u tački 4. su nabrojane nacionalne institucije, kao što su: Evropska centralna banka, Evropska investiciona banka, Evropski investicioni fond, evropske razvojne finansijske institucije i bilateralne razvojne banke, Svetska banka, MMF i druge nacionalne institucije i slične međunarodne organizacije. Smatramo da ovo ne treba unositi u tekst zakona koji će se primenjivati u Republici Srbiji.

Zanimljivo je da deo obrazloženja za donošenje ovog zakona koji je napisao predlagač u okviru procesa pristupanja Republike Srbije EU i pregovaračke pozicije Republike Srbije za Poglavlje 9 - finansijske usluge Republike Srbije, između ostalog preuzeo obavezu da do kraja trećeg kvartala 2021. godine transponuje Direktivu 2011/61 EU, Evropskog parlamenta i Saveta od 8. juna 2011. godine, a koja se odnosi na upravljanje alternativnim investicionim fondovima u nacionalnim pravnim okvirima Republike Srbije donošenjem posebnog zakona kojim se uređuju alternativni investicioni fondovi.

Članom 266. Predloga zakona redom su pobrojani članovi zakona koji će početi da se primenjuju od dana prijema Republike Srbije u EU. Mi iz poslaničke grupe SRS smo u svakoj raspravi do sada savetovali predstavnicima vlasti u Republici Srbiji da zakoni koje usvaja Narodna skupština moraju biti u interesu građana Republike Srbije, da interesi građana Srbije moraju biti zaštićeni kroz poštovanje zakona koji se usvaja u Narodnoj skupštini, a ne zbog toga što postoji potreba za usklađivanje sa tuđim zakonodavstvom. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, ovde smo nekoliko puta čuli da usvajanjem ovog zakona, odnosno donošenjem ovog zakona omogućiće se još lakše, efikasnije ulaganje novca od strane banaka u mala i srednja preduzeća, odnosno u privredu.

Mislim da treba konačno izlaziti iz takvih zabluda koje vladaju i iz te mantre koja se ogleda u tome da će evropske banke ili bilo koja banka u Srbiji više novca ulagati u privredu, nego što ulažu u nešto što je u svakom slučaju korist bankama, ali nije tolika korist samoj Srbiji i razvoju njene privrede, a to je da se sve više poslovne i druge banke bave kupovinom hartija od vrednosti koje emituje država Srbija, koje plasira na tržište, i banke su više zainteresovane za kupovinu takvih akcija, odnosno tih vrednosnih papira, nego da ulože u nešto što je velika neizvesnost i velika nesigurnost.

Zašto je velika neizvesnost? Oni bolje poznaju ekonomsku situaciju u kojoj se nalazi Srbija, nego što se to predstavlja, prezentuje nama od strane predstavnika vlasti. Oni znaju da je ovo trusno područje, da na ovom području ne vredi nešto dugoročno ulagati, bolje je kupovati hartije od vrednosti. Iza hartija od vrednosti stoji garancija države, stoji njena imovina, a, na kraju krajeva, to su mnogo bolje i povoljnije kamate koje se realizuju preko kupovine hartija od vrednosti, nego što je u nekim redovnim postupcima, kada se, recimo, uloži u privredu, pa se čeka da se plasira taj proizvod, pa se čeka da dođe do dividende, do zarade, pa onda se to deli. Tu je, u krajnjem slučaju, ne samo manja korist, finansijska, nego dosta, dosta neizvesno.

Nama je taj problem suštinski što država se finansira dobrim delom iz te emisije hartija od vrednosti. Vidite, pogledajte i u pregledu, u završnim računima, pogledajte u predlozima budžeta, videćete da su to milijarde faktički koje se ostvaruju tako što emitovanjem i prodajom hartija od vrednosti Srbija prihoduje. Mi moramo prekinuti sa tom praksom.

Što se tiče ovih zakona, ništa oni neće poboljšati Srbiji, doneće boljitak onima koji svoj kapital plasiraju na sigurnije tržište, odnosno kupovinu hartija od vrednosti.