Hvala.
Reč ima po amandmanu, gospodin Žarko Bogatinović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

U komentaru na predloženi zakon osvrnuo bih se na neke detalje koji su bitni i za uslovno male sredine, za refleksiju zakona o lokalni nivo, imajući u vidu i malo finansijsko tržište, kao što je finansijsko tržište u Leskovcu.

Nesumnjivo je da se ovim zakonom daje zakonodavni i institucionalni okvir za regulisanje osnivanja, funkcionisanja poslovanja, izveštavanja društva za upravljanje fondovima i koji je prethodno važeći Zakon o investicionim fondovima, imaju i za cilj stvaranje temelja za organizovanje i osnivanje i funkcionisanje investicionih fondova, kao novih oblika institucionalnih investitora na tržištu kapitala u Republici Srbiji. Domaće tržište kapitala je ostalo nedovoljno razvijeno sa konstantnim nedostatkom finansijskih instrumenata u koje bi investitori mogli da ulažu, a veliki deo imovine pod upravljanjem domaćih investicionih fondova uložen je u depozite kod banaka, što svakako nije svrha postojanja i poslovanja ovakvih institucija.

Osnovni cilj donošenja ovog zakona i regulisanje društva za upravljanje fondovima na način adekvatan uslovima domaćeg tržišta kapitala. Izvršena je dodatno preciziranje, upravljanje preciziranje imovine u kojoj je dozvoljeno ulagati, uključujući ograničenja i izuzetke od ograničenja, detaljnije su uvođeni politika, upravljanja rizicima investicionog fonda, kao i politika nagrađivanja, usluge i odgovornost depozitara i nadzorna ovlašćenja komisije.

Bitniji elementi zakona koji omogućavaju dodatno angažovanje kapitala, malih investitora kakvih je potencijalno mnogo na teritoriji grada Leskovca su sigurnost profitabilnost i dostupnost uloženih sredstava.

Sigurnost ulaganja koja je jedna od osnovnih tendencija donošenja ovog zakona, ogleda se i u tome da se ulaganjem u investicione fondove, individualnih sredstava svakog investitora poveravaju licima sa sertifikovanim profesionalnim znanjem iz ove oblasti, koji je u skladu sa investicionom strategijom fonda ulažu sredstva u različite vrste imovine. Veći stepen sigurnosti zajedno sa uvođenjem novih formi i struktura organizovanja ovih fondova privući će veći broj domaćih i stranih investitora i doprineti razvoju tržišta kapitala. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Bogatinoviću.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite, gospodine Saviću.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o otvorenim i investicionim fondovima je još jedan od zakona iz serije tzv. evropskih zakona koji i ne daju baš neke rezultate ovde kod nas u našem ekonomskom i finansijskom ambijentu. Da je to tako govori i podatak da je ovo treći put da se menja ovaj zakon, odnosno da se on unapređuje, kako se kaže u obrazloženju od 2006. godine, pa 2008, 2011. godine i tako dalje. Međutim, vidimo sada da se ovaj zakon menja opet iz temelja. Znači, da je nešto bilo dobro, da je bilo primenljivo kod nas već bi dalo rezultate.

U obrazloženju ovog zakona kaže se da on neće prouzrokovati dodatne finansijske troškove građanima i budžetu Republike Srbije, međutim, odmah već u sledećoj stavci se kaže da li će primena ovog zakona opravdati troškove njegove primene. Što se odmah negira ova činjenica da će biti određenih nekih troškova. Dobro, to i nije toliko važno.

Zakon suštinski se donosi iz više razloga, ali jedan osnovni je da se omogući, da se olakša investitorima pristup na tržištu kapitala. Iz iskustva znamo pristup tržištu kapitala će uvek, to je bilo kod svih režima, da će uvek imati privilegiju. To se najbolje vidi na primeru izgradnje Moravskog koridora gde je bukvalno bez tendera, bez ikakve tržišne utakmice „Behtel“ dobio tender za izgradnju tog koridora. Hvala vam.

Hvala, gospodine Saviću.

Po amandmanu se javila Nataša St. Jovanović. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege narodni poslanici, morala sam da se javim po ovom amandmanu i da kažem sledeće, da nema nikakve smetnje zaista da bude iznos protivvrednost u evrima po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru. To se radi i kada se daju bankarski krediti i to je neophodno zato što se radi ovde i domaćim i o stranim investitorima. To ništa ne bi trebalo da bude sporno.

Takođe, kolega Savić je izneo da ovaj iznos koji je 250 miliona evra u dinarskoj protiv vrednosti zamenjuje se rečima 30 milijardi dinara. Kurs stalno varira, iza njega stoji i brine se o njemu NBS u ovom slučaju, tako da u januaru 2019. godine bio je 118,49, a najjači je u septembru bio 117,57. To su minimalne razlike. Narodna banka reaguje na međunarodnom tržištu tako što interveniše i kupuje tako da je od početka godine kupila dve milijarde i 80 miliona evra. Naš kurs je apsolutno stabilan. Međutim postoje neke male…

(Narodni poslanik Vjerica Radeta dobacuje s mesta.)

Molim vas predsedavajući da utišate koleginicu, nije kulturno.

Radi se o tome da minimalne razlike u kursu postoje zbog toga je veoma precizno dato da bude protivrednost u evrima jer je to sigurnije i mnogo bolje zato je to i Vlada dala u svom obrazloženju. To nije ništa sporno da bude u dinarima, nego mora da bude u evrima, kako bi bili sigurni strani investitori koliki novac su uložili, jer se uopšte to usklađuje sa evropskom regulativnom kao i uslovima domaćeg tržišta kapitala. Znači, mi moramo da budemo u svetu i da budemo usklađeni sa njima. Na taj način mi proširujemo mogućnost ulaganja imovine i postižemo bolju diversifikaciju rizika samim tim i veću zaštitu investitora. Zbog toga je izraženo u evrima, a ne u dinarima. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.
Izvolite, gospođo Radeta.

Predložili smo u članu 12. da se tačka 5) briše, i moram da pročitam, nemam običaj da čitam šta piše u toj tački, odnosno onome što brišemo. Ovde govorite o komisiji koja izdaje dozvolu za rad kada utvrdi valjano zahteva iz prethodnog člana 11. Pa, između ostalog, da na osnovu dobijenih informacija se može zaključiti da su lica koja poseduju kvalifikovano učešće podobna i pouzdana.

Prvo, ne kaže se koja poseduju, već koja imaju, ako ste vi to radili, prevodili pardon. Niste, znamo ko je radio. Kako se to može utvrditi da je neko podoban i pouzdan? Da li na osnovu članske karte stranačke ili ne znamo, nismo razumeli. Ali, nije to ni važno.

Važno je da smo se mi ovde danas naslušali toliko lepih reči, a ja stvarno ne bih nikoga da uvredim, ali verujte da imam utisak da jedan broj narodnih poslanika iz vlasti ne zna ni šta je tržište kapitala, bukvalno da ne znaju o čemu govore. Zaista ne želim nikoga da uvredim, ali samo malo da se edukuje neko pre nego što govori o nekoj temi.

Čuli smo ovde, ne znam šta sve ovde nije urađeno, šta će da se uradi iz ovih fondova, kako će se razviti poljoprivreda, kako će se razviti ovo i ono. Ali, hajte sad malo da izađemo iz zemlje cvetova i leptira, pa da se vratimo u Srbiju.

Desilo se juče u Petrovcu na Mlavi izgrađen most, koštao preko 100 miliona dinara. Radila je domaća firma, domaći kapital, neka firma „Bauwesen“ tako nekako iz Lazarevca. Juče je trebala Zorana Mihajlović da ide da pusti taj most u funkciju. Dobila dojavu da je most popucao, što je tačno, još nije pušten u rad popucao, ima građevinsku, nema upotrebnu dozvolu. Čak ni Zorana Mihajlović nije htela da ide da otvara taj ispucali most. Potpuno je nebezbedan za bilo kakvo kretanje po njemu. Ali, pošto se predsednik opštine pripremio za feštu, onda je on sam juče popodne, sa par saradnika pustio most za pešake i bicikliste, Ali, ni to nije najvažnije. Najvažnije je da je posle toga 300 njih, e ne znam sad iz kog fonda je to otišlo, bilo na nekoj fešti, jeli, pili, kao da su stvarno otvorili most.

Dakle, to je realnost. Ne razumem zašto nećete bar jednom nešto da priznate od onoga što vam je realno stanje u Srbiji. Pa, vama će zabraniti ljudi da dolazite u ulice, u komšiluk, u prodavnice, ljudi će vam govoriti – alo, o čemu pričate, pa vidite kako mi živimo. Nemojte da po vama merite sve. Vama, koji pored poslaničke plate imate i upravne odbore, uglavnom. Hvala.

Hvala, gospođo Radeta.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 49. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Marijan Rističević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 58. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 77. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Spasoja Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodna poslanica Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite, gospođo Jovanović.

Kako brzo čitate gospodine Marinkoviću, rekoh prelete i ovaj moj amandman, ali dobro.

Pri kraju smo ovom prvom fondu rasprave i da napravimo neki rezime. Sama ideja, što se tiče institucionalnog načina finansiranja srpske privrede je u ovim predlozima zakona definisana kroz direktivu EU i kako je to i priznao i sam predlagač u ime Vlade. To je bio taj okvir, pravni okvir da se da mogućnost za razvoj malih i srednjih preduzeća. Mnogi od njih zaista se ne osuđuju da uzimaju bankarske kredite, mnogi su se zaleteli posle 2000. godine. Neki od njih koji su dobro poslovali su, nažalost doživeli krah, ugasili svoja preduzeća, otpustili zaposlene.

Najveći problem u tome je što je Srbija kada je u pitanju razvoj privrede kroz fondove, ove alternativne, investicione fondove u mnogome zakasnila od drugih zemalja iz tog bivšeg socijalističkog sistema, jer da smo mi imali vlast kako treba, a da nismo imali sankcije od ovih NATO zlikovaca i njihovih prijatelja SAD, svih zemalja EU, da nismo morali da branimo našu otadžbinu, kako ovde KiM 1999. i 1998. godine, tako i pre toga srpske zemlje preko Drine i Dunava, onda bi drugačija situacija bila i onda biste mogli da pravite neku paralelu sa tim kako ti fondovi mogu da ožive srpsku privredu.

Nažalost, u opustošenoj Srbiji, koja tek sada može da kaže da, eto, i ne možemo to sad sve kod vas da kritikujemo, ali to je malo i treba mnogo više. Morate da vodite računa i ti fondovi sa Zapada, koje vi ovde hvalite neće u takvoj meri da ulažu. Oni ne vide Srbiju kao sigurno tržište gde svoj kapital treba da plasiraju. Drugo su ove fabrike koje dobijaju podsticaje i subvencije i jeftinu radnu snagu. Oni će veoma dobro da odmere šta je njihov prioritet.

Ovaj član zakona definiše šta su to potfondovi, „krovni fond“. To postoji svuda u svetu. U nekim zemljama gde to je okvir za funkcionisanje tržišta kapitala ide tradicija, on i prevazilazi BDP tih zemalja. Ali, to neće biti slučaj. Mi ne možemo da očekujemo takvu ekspanziju, zato što nas iskustvo do sada uči da oni uglavnom traže nešto što je ovde jeftino i, manje više, besplatno.