Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2019.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/225-19

6. dan rada

09.10.2019

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Marinković

Sednica je trajala od 10:05 do 13:25

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.

Reč ima Olivera Ognjanović, po amandmanu. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Olivera Ognjanović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala predsedavajući.

Slažem se sa kolegom da u Srbiji ima mnogo investiranja. Srbija se gradi i razvija.

Međutim, predlažem da se ovaj amandman odbije. Neophodno je Predlogom zakona obuhvatiti, odnosno naglasiti koji su fondovi izuzetak na koje se ne primenjuje ovaj zakon.

Član 4. se odnosi na zatvorene investicione fondove koji pretežno svoju imovinu ulažu u akcije, kojima se trguje na berzi i ne otkupljuju svoje akcije, osim u slučajevima koji su navedeni u osnivačkom aktu.

Na zatvorene investicione fondove se primenjuju odredbe zakona, kojima se uređuje tržište kapitala i odredbe zakona kojima se uređuju privredna društva. Isto se odnosi i na investicione fondove bez javne ponude, jer te institucije prikupljaju kapital, bez promovisanja prodaje svojih jedinica u javnosti.

Slažem se sa obrazloženjem koje je dato, a koje kaže da se amandman odbija iz razloga što se dodatno preciziraju institucije za kolektivno investiranje na koje se ne primenjuje ovaj Predlog zakona. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Kada su se prvi put pojavili zakoni za, prvi Zakon o investicionim fondovima u Srbiji, SRS, ima tome 10 godina, bila je opoziciona, kao i sada, politička stranka, i pompezno su tada najavljivane velike promene na tržištu hartija od vrednosti i na berzi.

Ne možemo da kažemo da nije osnovan određeni broj fondova u proteklih 10 godina, ali kao što i sami priznajete sada vi 10 godina posle u nekom većem razvojnom obimu privrede Srbije nije imala od toga koristi.

Fondovi i to sami znaju, pa evo i ovde kolege koje su radile i u privredi, u bankarskom sektoru su veoma oprezni kada su u pitanju određena ulaganja. To nije tako jednostavno, najpre zato što odluku o tome na koji način će da plasiraju svoja sredstva i gde da ulažu je odluka ne samo menadžera i tog portfilija koji on ima, već celog upravljačkog društva koje o tome donosi odluku.

Sada ovde razgovaramo o otvorenom investicionom fondu sa javnom ponudom. U zemljama EU kada odluče da izađu na neku berzu takođe veoma gledaju šta je to što je profitabilno, kakav je rizik ulaganja, koliki se eventualno gubici. Tako da ne možete sa takvim hvalospevima, da govorite, ovo je samo zakonski okvir, da će to nešto da bude odlično, da će privreda, mala, srednja preduzeća, pojedine privredne grane odmah od toga da imaju koristi.

Odkud vi to znate? Odkud znate kakva je upravljačka politika tih društava i onih koji su članovi tih fondova? Vi se samo nadate da će ova mogućnost Srbiji da donese to da imamo nove startapove, da se ulaže u taj IT sektor itd.

Međutim, sam način kontrole tih fondova, predviđeni ovim zakonom, koji je koncipirao USD po SRS nije dobar. Mi smatramo da umesto Komisije za hartije od vrednosti koja izdaje dozvolu, koja prati rad fondova i društva za upravljanje, to treba da radi isključivo Ministarstvo finansija, kako bi se sprečila mogućnost, jer vi ćete da usvojite, imate skupštinsku većinu ovde, ali da nam obeća ministar da će on da bude taj koji će da kontroliše upliv na srpsko tržište kapitala koje dolazi iz ovih zemalja, da li je to novac, odnosno da li su to privredna društva koja ulažu u te fondove, koji imaju jasne namere, koji žele dobro našoj privredi, a ne tako – usvojićemo zakon i neka dođe ovde svako ko ne može ni da posluje na tim tržištima, pa je Srbija meka za sve i svašta, kao za jeftinu radnu snagu, za minimalno plaćanje radnika. Tako ćemo sad širokogrudo da nastupamo i prema onima koji hoće ulažu taj svoj novac u ove fondove, naročito kada bude reči o ovim alternativnim investicionim fondovima.

U načelnoj raspravi smo govoreći o ovim zakonima smo rekli da pre svega treba da se baziramo, ako hoćemo da pomognemo našoj domaćoj privredi i tim malim i srednjim preduzećima, na onaj akumulisani kapital kao višak koji vi imate u budžetu da se drugačije napravi struktura budžeta za sledeću godinu, da sav novac koji se troši na razno razne agencije, a njih je preko 130, usmerite u Fond za razvoj i u druge konkretne projekte po Srbiji, jer složićete se, tu je i kolega Milija rekao, zaista se slažem sa njim, poznajući taj kraj, kao i Zapadnu Srbiju, kao i jug Srbije, kao i potencijale koje Srbija ima i u turizmu, i u poljoprivredi, i u svim segmentima, šta je to što treba da bude strategija privrednog razvoja.

Završićemo ovaj mandat Skupštine Srbije a da po mnogim granama privrede uopšte niste izašli sa nekim strateškim projektima, već onako ad hod, od prilike do prilike. Sada će da dođe „Fosfvagen“. Nije došao. „Mercedes“ je puta želja. Pa je došao „Fosfvagen“ pa se gurali u „Ikarbusu“. Ne možete tako.

Šta će onaj tamo što živi u nekom selu na Zlataru. Verujte, tokom leta sam išla u jedno udaljeno selo, inače je poznata kao turistička destinacija, selo Štitkovo. Ne verujem ni da ste čuli za to. Samo ovi što su iz tog kraja su išli tamo. Kada sam prošla kroz ceo taj predeo, onakva lepota Zlatara, onakvi pašnjaci, onakva mogućnosti, verujte mi, videli smo četiri krave, možda jedno malo stado ovaca. Isto vam je i na Pešteru. Nema tamo ni razvijenog stočarstva.

Mnogo još treba da se ulaže u sve te krajeve, a da ne govorim o ovome što se desilo sa Kuršumlijskom banjom. Jeste ona sada prodata, ali dela infrastruktura okolo treba da se uradi. Jeste li videli onog poštara gde se probija i gde ide da odnese ljudima osnovne namirnice u selima oko Kuršumlijske banje. Nije to tako baš sve jednostavno.

Sada će da dođu ti neki. Samo ponavljate kao neka, bože sačuvaj, mantra ovde - pravilnik EU, direktiva, biće dobro, najvažnije je da mi donesemo pravni okvir da uskladimo zakone. Čekajte ljudi, šta od toga ima konkretno taj neki čovek tamo? Pogledah u Ivanu sa Uba. Oni su tamo započeli te neke, a voleli bi da imaju još više investicija. Je li tako?

Svako normalan hoće da ulaže jer uloženi dinar u sve to, u zdravu proizvodnju hrane – vratiće se, u turizma – tri puta će se vratiti. Nije to problem. I infrastruktura i autoputevi, ali sve to prateće pored toga.

Budite sigurni da ako gledate, a ima vas koji možda i to pratite, interesuje vas iz ekonomske struke, pa čitate te časopise, kako domaće, tako i strane, nije tako baš laka situacija sa tim fondovima. Ako hoćete ili neki privredni subjekti iz vaše opštine pa obratite se nekom fondu iz bilo koje zemlje EU i kažete – evo, mi ovde imamo odlično podneblje, zdravu zemlju, klimu, sve, imate neku propalu fabriku, možete li vi da prihvatite da to pogledate i da vaš novac i kapital uložite da se to oživi ovde. Garantujete i kažete – ovo je nekada dobro radilo, ovi žuti i svi petooktorbaši su to uništili, pre toga su tu ljudi radili, bila je sigurna zarada, siguran plasman, znate li koliki je to put do toga da oni uopšte dođu i da investiraju u to vaše mesto i da daju novac iz ovih fondova?

Ovo je samo pravni okvir koji i nije dobro urađen, koji je isključivo po direktivi EU. Nemamo ništa protiv, ali brisali smo svuda gde se isključivo govori o zemljama EU. Stavili smo apsolutno da su sve zemlje dobrodošle sa svojim kapitalom, pre svega kapital za direktne investicije iz Kine i iz Rusije, jer njihovi nacionalni fondovi i zajednički fond koji je formirala kinesko-ruska vlada 2014. godine napravio je i te kako veliki bum na svetskom tržištu i mi samo od takvih zemalja možemo da očekujemo, koje imaju ogroman kapital, i dobro je da smo na ovoj mapi, je li tako, profesore Obradoviću, kineskog novog puta svile i da očekujemo te direktne strane investicije da dođu.

Mi smo, dame i gospodo poslanici, ja mislim još 2005. godine u Skupštini doneli zakonski okvir da se naprave ove slobodne industrijske zone po Srbiji i kasnije je to prošireno sa sedam gradova, izmenama i dopunama zakona na još nekoliko. Ti industrijski parkovi koji treba da niču širom cele Srbije, gde su napuštene hale, gde su nekada ljudi radili, to i vi znate, gospodine Marinkoviću, da to može kroz te male proizvodnje, da podigne privredu Srbije.

Kako su to uradili Kinezi? Ako pogledate, napravili su jedan, mi smo bili tamo kao delegacija, potpuno novi grad kako što je Sudžo, jedan od najvećih industrijskih parkova na svetu. I lepo da se usmerimo na to, da sa takvim strateškim partnerima iz tih zemalja pravimo te industrijske parkove, a ne da dovodite ove pojedine fabrike sa zapada koje će da vam traže ovde od šest do 11 hiljada po radnom mestu, sa kratkim ciklusom proizvodnje, neizvesnim koliko će to da traje, sa oročenim. Uglavnom traže jeftinu i niskokvalifikovanu radnu snagu, a nama su potrebni novi tehnološki razvoj i procesi koji će da daju Srbiji podstreka i pre svega da povećaju BDP.

Koristila sam vreme ovlašćenog predstavnika. Ako sam malo produžila, ja se izvinjavam. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Nema problema, sve u redu, hvala vama.
Reč ima po amandmanu Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite, gospođo Jevtović.
...
Srpska napredna stranka

Milanka Jevtović Vukojičić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.

Saglasna sam sa predlogom Vlade da amandman ne treba prihvatiti, jer jedan od osnovnih ciljeva ovog zakona je unapređenje tržišta kapitala. Moram da kažem da mi od 2013. godine pa do sada nismo bili na međunarodnom tržištu kapitala. Međutim, ove godine bili smo na Londonskoj berzi i moram da kažem da smo izlaskom na Londonsku berzu povratili međunarodni ugled koji se tiče naše finansijske stabilnosti i povratili ugled što se tiče poverenja stranih investitora u ulaganje u našu zemlju.

Naime, na Londonskoj berzi za ponuđenih milijardu evra javilo se više od 6,5 zainteresovanih, odnosno više od 320 investitora. Dobili smo istorijski najnižu kamatnu stopu od 1,62%. To je istorijski uspeh i sve čestitke Vladi i vama ministre lično. Za šta je iskorišćen taj novac? Taj novac je upravo iskorišćen da bismo vraćali one skupe kredite kojim nas je zaduživala vlast do 2011. godine, a čija je kamatna stopa bila preko 7,5%. Samo na ovako niskoj kamatnoj stopi od 1,62% izvršena je ušteda na kamate od 3,8 milijardi dinara.

Inače, što se tiče poverenja stranih investitora, što se tiče ekonomske stabilnosti i ekonomskog napretka naše zemlje, moram da istaknem da Republika Srbija, zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, politici Vlade, krupnim koracima korača napred.

Srbija je najbrže rastuća ekonomija u Evropi, drugi put zaredom. Dinar je u 2018. godini proglašen za drugu najstabilniju valutu. U Srbiji trenutno ima 41.000 gradilišta. Do 2012. godine na kompletnoj teritoriji Republike Srbije bilo je 1.550 gradilišta. Danas samo u Beogradu ima preko 2.000 gradilišta, znači više gradilišta nego 2012. godine što je bilo na čitavoj teritoriji Republike Srbije. Zašto su gradilišta važna? Zato što se povećava zaposlenost i zaposlenost jeste povećana realno, stvarno jer se podaci dobijaju iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja. Nezaposlenost je sada rekordno niska, 10,3%, ali za SNS ona je i dalje visoka i dalje ćemo preduzimati sve da se ona približi onoj cifri kakva je u zemljama demokratskim, razvijenim u zemljama EU.

Što se tiče ulaganja u industrijske zone, moram da istaknem da opština iz koje dolazim je opština Priboj, da je izgrađena jedna od najvećih industrijskih zona u zapadnoj Srbiji, da u toj industrijskoj zoni koja je nekada bila jedno devastirano, zapušteno zemljište sada posluje više kompanije iz Španije, iz Holandije, iz Turske, ali posluju i naše kompanije iz Požege. U industrijskoj zoni zaposleno je oko 450 radnika. Srbija zahvaljujući ekonomiji na realnim osnovama korača krupnim koracima napred.

Ovi zakoni su značajni ne samo radi usaglašavanja sa EU, ali ne možemo da zaboravimo da Srbija upravo najveću spoljnotrgovinsku razmenu ima sa zemljama EU, nego radi nas samih i radi boljitka života svakog našeg građanina. Ne možemo da zaboravimo i ne smemo da zaboravimo, to je fakat i to je činjenica, da u nemačkim kompanijama radi preko 60.000 naših građana, da u francuskim kompanijama radi preko 15.000 naših građana, to su sve primanja i prihodi naših građana i primanja i prihodi kojim se, na kraju krajeva, puni i republički budžet i budžeti lokalnih samouprava. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Vukojičić.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite, gospođo Nikolić.
...
Srpska radikalna stranka

Ružica Nikolić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlozi zakona o investicionim fondovima na prvi pogled izgledaju kao produkt ozbiljnog rada, ali nažalost to je zaključak koji je izveden isključivo na osnovu obima, kada pogledate sam predlog. Međutim, kada je u pitanju sadržaj Predloga zakona o alternativnim fondovima, možemo videti da je prisutan veliki uticaj raznoraznih nevladinih organizacija i da nam je i ove zakone kreirala EU. Nama to nikako ne treba zato što je njihov interes isključivo njihova ekonomska dominacija i svakako im ne odgovara ekonomski jaka Srbija.

Kao što rekoh, oba ova zakona o investicionim fondovima su u okviru obaveza koju Srbija ima u procesu pridruživanja EU. Kada su u pitanju investicije mi ne treba da se isključivo oslanjamo na potencijalne investitore koji dolaze iz EU, već treba da se oslanjamo na one investitore i na one investicije koje dolaze od strane naših tradicionalnih prijatelja, a to su Rusija i Kina. Zaista moramo da tražimo isključivo strateške investicione fondove i da saradnju ostvarimo samo sa proverenim fondovima.

Kada je u pitanju poslovanje investicionih fondova, konkretno otvorenih investicionih fondova, kako bi se izbegla svaka mogućnost zloupotreba, sva pitanja njihovog poslovanja moraju biti u nadležnosti ministarstva i to je ono što smo i ovim amandmanom i većinom amandmana predložili. Zahvaljujem.

Kada je u pitanju poslovanje investicionih fondova, konkretno, otvorenih investicionih fondova kako bi se izbegla svaka mogućnost zloupotreba, sva pitanja njihovog poslovanja moraju biti u nadležnosti ministarstva i to je ono što smo i ovim amandmanom i većinom amandmana predložili. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Nikolić.
Po amandmanu se javila Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jelena Žarić Kovačević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, pa kada govorimo o visini osnovnog kapitala, društvo za upravljanje, novčani deo iznosi najmanje 125.000 eva u dinarskoj protivvrednosti i to je važno reći. Taj iznos se uplaćuje na privremeni račun.

Ono što je takođe važno, jeste da kapital društva za upravljanje mora u svakom trenutku da bude veći od minimalnog iznosa osnovnog kapitala. Komisija za hartije od vrednosti je ta koja je nadležna za donošenje podzakonskih akata koji regulišu primenu zakona iz ove oblasti, ali je isto tako nadležna i za vršenje nadzora i za izricanje određenih nadzornih mera o aktivnostima u razvoju tržišta kapitala, nije moglo mnogo da se govori i da se razmišlja pre nekoliko godina, a sada govorimo o zakonskim rešenjima koje se tiču učešća i razvoja investicionih fondova na tržištu Srbije, kako bi baš prisustvo preduzeća izvorima finansiranja bio bolji.

Radi se na tome da trgovina bude intenzivnija, da se pruži veća sigurnost i domaćim i stranim investitorima, da se domaće tržište učini još atraktivnijim. To nam pokazuje i da su reforme koje smo sproveli bile dobre, ali nam to i otvara nove puteve u razvoju naše privrede i naše ekonomije. To je samo jedan od faktora za rast našeg BDP, pored domaćih i stranih investicija o konkurentnosti tržišta pored razlike između uvoza i izvoza, što će na kraju rezultirati rastom naše privrede. To nam sa druge strane pokazuje i koliko su se promenile stvari o kojima govorimo.

Pre nekoliko godina, pričali smo o deficitu, pričali smo o tome da nema para za plate i penzije, pričali smo o ogromnom javnom dugu, a danas govorimo o povećanju minimalne cene rad, o povećanju plata i penzija, o suficitu u budžetu, o javnom dugu koji je sada pod kontrolom o nezaposlenosti koja je na 10% i svemu tome još boljim rezultatima, smatram da će upravo doprineti i predlozi zakona o kojima mi danas raspravljamo. Hvala.