Hvala, gospođo Jovanović.
Reč ima Žarko Bogatinović. Po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Tendencija ovog zakona jeste objedinjavanje malih kapitala, kapitala malih ulagača, čime se omogućuje učešće i finansijska objedinjavanje uslovnog sitnjenja kapitala. Time bi se neaktivan finansijski potencijal u manjim sredinama postao aktivan na tržišnim principima. To je posebno značajno da razvoj investicionih fondova, naročito za male investitore, predstavlja alternativu štednje u bankama i omogućava da se domaće finansijsko tržište usmeri ka nekim finansijskim institucijama, a na samo ka banka.

Takozvani mali investitori imaju veću mogućnost za profitabilniji i sigurnije ulaganje svojih sredstava, što samim tim doprinosi većoj finansijskoj ponudi, odnosno daljem razvoju tržišta kapitala.

Od izuzetnog značaja je propisana obaveza fonda da od investitora otkupi investiciju na jedinice, najkasnije u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva, čime bi sredstva bila ponovo dostupna klijentu. Ovo predstavlja još jednu prednost investiranja, jer su za razliku od sredstava oročenih u bankama, kojima klijent do momenta isteka oročenja ne može da raspolaže, sredstva investirana u Investicioni fond su ponovo dostupna klijentu i to najkasnije u roku od pet dana.

Ovim se omogućava bolje aktiviranje kapitala kod konzervativno opredeljenih ulagača kakvi su u većini na teritoriji grada Leskovca, sigurnost ulaganja, veća profitabilnost i dostupnost uloženih sredstava u kratkom roku je ono što je potrebno da se dodatno aktiviraju finansijska sredstva i sa teritorije grada Leskovca koji su trenutno neaktivna ili u okviru ponude banaka.

Naravno, treba naglasiti i da zakon samim daljem usklađivanjem sa propisima EU i celishodnim propisivanjem vrste imovine, u kojima Investicioni fond može ulagati prikupljena sredstva, dodatno stimuliše osnivanje novih društava, što će svakako postići i tržišnu konkurenciju. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Bogatinoviću.
Na član 80. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Izvolite, gospodine Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, investicioni fondovi su u poljoprivredi veoma bitni. Bilo bi dobro kada bi taj novac bio plasiran u primarnu poljoprivrednu proizvodnju, stočarstvo i preradu, ali investicioni fondovi uvek idu na visoko profitabilne poslove, a to je, recimo, informisanje, internet, telekomunikacije itd.

Ponovo ću da navedem jedan primer. Prvo, kada je gospodin Soroš nešto investirao u Srbiji, naravno posle nevladinih organizacija, antivladinih ili nazovite to kako hoćete, on je investirao u telekomunikaciju i internet, u KDS sisteme. To je ovaj nesrećni Šolak, Đilasov partner. To su ovi najuspešniji izvoznici našeg novca. Veliki izvoznici našeg novca, najveći mogući.

Dakle, to su oni čiji poslovi i biznisi i jesu u Srbiji, gde im srpski pretplatnici, srpski građani donose prihode, ali poreze ne plaćaju ovde. Sistem koji su oni razvili je parazitski - izvući što više novca, što bi bilo legalno ukoliko je to zakonito, a što manje uložiti. Koristili su cevovode, dalekovode, EPS-ovu mrežu, toplane, da razvuku taj sistem. Šolak je svoje akcije prodao, Soroš je takođe svoje akcije prodao, ali su zadržali određeni broj akcija i određene interese.

„United Group“, koju je vodio Dejvid Petreus, poznat po aferama u SAD, bivši šef CIA i bivši komandant vojnih snaga i za milijardu i po KKR je kupio „United Group“, u kojoj su bili glavni Šolak, a bogami, i Đilas. Postoje dokazi finansijski o povezanosti Đilasa i Šolaka „United Media“ i „Direct Media“. Transakcije su vredne desetinama miliona evra.

Dame i gospodo, investicioni fond jeste kupovao i preprodavao telekomunikacije u Srbiji, ali sve vreme u Srbiji prave gubitke, fiktivne gubitke. Dakle, SBB koji je nosilac televizijskih kanala i interneta u Srbiji, pravi gubitke. Međusobno povezane firme „Adria News“, koju vodi Jugoslav Ćosić, pravi gubitak od sedam i po miliona, a pri tome Jugoslav Ćosić ima platu 4.000 evra, pa vas ja, dame i gospodo, pitam kako jedan investicioni fond, a nedavno je bio Statopulos Nikos ovde, predstavnik „BC Partners“, investicionog fonda koji je kupio firmu od KKR, od Dejvida Petrousa za 2,6 milijardi evra. Zamislite kad neko plati 2,6 milijardi evra, neku firmu koja pravi gubitke, a SBB godinama prikazuje da pravi gubitke u Srbiji. Taj koji je to kupio verovatno zna gde se odliva novac, verovatno zna gde je ta odlivna cev preko koje novac od pretplate pretplatnika Srbije SBB-a izlazi napolje, a da pri tome u Srbiji izbegavaju sve obaveze, ne plaćaju poreze, naknade REM-u, RATEL-u, imaju lažne prekogranične televizije, imaju lažne kompanije, imaju gubitke i sad ja pitam kako jedan investicioni fond plaća Jugoslava Ćosića 4.000 evra, kad on sa firmom „Adria News“ d.o.o. koja, uzgred budi rečeno, nije osnivač N1 televizije, ali se tako ponaša ili osnivač „Adria News“ i Luksemburga… dakle, kako neko ko pravi 7,5 miliona evra gubitka ima platu 4.000 evra? Kako to „BC Partners“ plaća Jugoslava Ćosića 4.000 evra, jer to je sad krovna kompanija, jel, to je onaj koji je kupio celu „Uniteg Group“, kako on u tom sistemu toleriše jedno preduzeće koje pravi, koje ima jednu antivladinu televiziju, što meni ne smeta, smeta mi što nije registrovana u Srbiji, već je lažna, prekogranična, preko koje se odliva novac napolju? Kako oni plaćaju 4.000 evra Jugoslava Ćosića ako je njegova firma u gubitku 7,5 miliona evra?

Evo, da sam ja vlasnik „BC Partners“, ja bih se zapitao kako ja to plaćam čoveka 4.000 evra, a on meni pravi gubitke od 7,5 miliona evra. Verovatno je na tako visoku platu, a još u privatnoj kompaniji ima interese iz te „United Group“, „United Media“ od 12.000 evra mesečno, kako tvrde dobro upućeni, kako ja to plaćam sa tako velikim novcem čoveka koji prave gubitke u mom sistemu? Pa, tako što mi on omogućava da se novac odliva iz Srbije negde u Luksembrug, da ja taj novac preuzimam i pri tome, recimo, N1 televizija ne može da bude tužena. Nije registrovana u Srbiji, nije davalac medijske usluge. Ukoliko je tužite, njihov advokat će reći da oni nisu registrovani u APR-u, nisu registrovani kod REM-a kao davalac medijskih usluga, pružalac medijskih usluga, a pri tome oni izbegavaju svaku vrstu odgovornosti za informacije koje pružaju. Pri tome ne moraju da plaćaju naknadu REM-u i RATEL-u, koje druge televizije plaćaju pa i do milion evra, ove centralne velike televizije. Dakle, plaćaju naknadu RATEL-u, plaćaju REM-u, plaćaju SOKOJ-u. Te obaveze N1 televizija, sport klubovi, 13 sport klubova, Nova S ne plaćaju ništa u državi Srbiji. Ne plaćaju čak ni porez na reklame zato što reklame ugovaraju preko „CAS Media“, koja je vlasništvo takođe „United Group“, koja je u vlasništvu investicionog fonda koji se sada zove „BC Partners“, koji je to kupio od bivšeg šefa CIA, čiji savetnik je bivši ambasador. To je Klintonov ambasador Kameron Monter, dakle, veoma antisrpski raspoložen.

Ceo taj sistem je napravljen na telekomunikacijama. Nije Soroš ušao u poljoprivredu. Nije Dejvid Petreus ušao u poljoprivredu. Nije ni „BC Partners“ ušao odmah u poljoprivredu. Ušli su u telekomunikacije, gde se brzo zarađuje, ali to im je bilo malo, pa su napravili takav sistem, po meni protivzakonit, pomoću koga ispumpavaju novac, bez ikakvih obaveza u Srbiji. U Srbiji ništa ne plaćaju i onda vam se Šolak pojavi iz Švajcarski i kaže – ja sam poreski obveznik u Švajcarkoj. Sada ja pitam Šolaka i Đilasa da li su ove milionske transfere zaradili u Švajcarskoj ili u Srbiji, pljačkajući sirote pretplatnike SBB-a, kojima preporučujem da pređu na „Telekom“.

Kada onaj nesrećni Teodorović može da preporučuje da se odjave… Pazite, on prima platu iz državnog budžeta? Telekom uplaćuje višak prihoda u državni budžet. SBB pravi minuse, ispumpava pare odavde, samim tim potkrada budžet Republike Srbije i Dušan Teodorović, ovaj begunac za vreme rata u Ameriku savetuje pretplatnike da se odjave i izbegnu mogućnost da novac završava u budžetu Republike Srbije, da se odjave sa „Telekoma“ koji pravi dobitak, uplaćuje ga u budžet, da se odjave i da pređu na SBB, koji pravi ovde minuse i tako oštećuje budžet Republike Srbije. Uzgred budi rečeno, Dušan Teodorović masnu platu prima iz budžeta. Dakle, to je kao kada bi mi seljaci hteli da muzemo kravu, a da je ne hranimo.

Dakle, to je kao kada bi mi seljaci hteli da muzemo kravu, a da je ne hranimo. To bi mogao četiri dana, a posle četiri dana bi uginula. E, to preporučuje velikan, akademik Dušan Todorović. Kada on može to da preporučuje, ja u kontri dragi moji gledaoci. Vi koji možete da izbegnete SBB i „Total“, pokušajte da se prijavite na MTS, na Telekom itd, kablovske mreće i da na takav način pomognete svojoj državi, jer punjenjem budžeta Telekoma punite budžet Republike Srbije i pomažete sport i kulturu, jer je Telekom najveći sponzor sporta i kulture, reprezentacije, njihovih aktivnosti, sportista itd, u državi Srbiji, što SBB i cela ova bulumenta raznih špijuna, šefova CIA, bogova oca, komandata vojnih snaga i raznih drugih belosvetskih secikesa nije. Hvala.

Hvala gospodine Rističeviću.

Sada reč ima po amandmanu dr Milan Ljubić.

Izvolite gospodine Ljubiću.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici.

Zakon o investicionim fondovima predstavlja veoma bitan korak u jačanju srpske ekonomije, njene raznovrsnosti i kreiranja novih poslovnih prilika, kako za domaće, tako i za strane investitore.

Osnovni ciljevi donošenja ovog zakona su obezbeđivanje uslova za privlačenje većeg broja učesnika na tržištu, kao i pružanje veće sigurnosti investitorima. Uz nove forme i strukture organizovanje ovih fondova očekuje se veća sigurnost domaćih i stranih investitora. Suština je razvoja tržišta kapitala i razvoj industrije investicionih fondova.

Omogućavanje rada i podsticanja rada investicionih fondova otvorile bi se nove mogućnosti da se u našu privredu ulože dodatna novčana sredstva, a samim tim otvorila bi se nova radna mesta. Sve ovo je u ekonomskom interesu kako bi Srbija rasla i razvijala se i imala veće stope rasta. Cilj je stvaranje boljeg poslovnog ambijenta, podsticaj razvoja domaće privrede i privlačenje potencijalnih stranih investitora. Zahvaljujem.

Hvala doktore Ljubiću.
Na član 91. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda – Predlog zakona o alternativnim investicionim fondovima.
Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vjerica Radeta, Milorad Mirčić, Miljan Damjanović, Nataša Jovanović, Dubravko Bojić, Zoran Despotović, Petar Jojić, Tomislav Ljubenović, Nemanja Šarović, Ružica Nikolić, Sreto Perić, Aleksandar Šešelj, Nikola Savić, Aleksandra Belačić i Marijan Rističević.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram Pretres predloga zakona, u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite gospođo Radeta.

Ista je sadržina amandmana na član 1. kao i na ovaj prethodni zakon zato što u suštini imamo istu primedbu na ovaj prvi stav, samo je različito obrazloženje Vlade zašto ne prihvata. Kaže da ne menjamo suštinu predloženog člana ovim amandmanom. Menjamo baš, zato što ste vi ovde napisali u Predlogu zakona, govorite o uslovima za osnivanje i upravljanje alternativnim investicionim fondovima. Mi mislimo da tu mora da stoji – uslovi za osnivanje, poslovanje i upravljanje. Ali, dobro, ako vam to ne menja suštinu. Suština je nešto drugo.

Suština je da ono što su danas narodni poslanici vlasti, se neće desiti na žalost. Mi bismo zaista bili srećni da bude tako, ali ta priča da će se iz tih fondova sredstva slivati u poljoprivredu, da će se našim privrednim društvima dodeljivati neka sredstva iz fondova itd, to su samo bajke. Ja ću sada da vam na jednom primeru pokažem, nadam se stići ću do kraja, za dva minuta.

Podsećam na 2015. godinu. Tada je potpisan memorandum o razumevanju između Srbije i Tenisa. Tada je trebalo da mu se obezbede 24.000 ha zemlje da dođe da razvije našu poljoprivredu. Pa onda slušajte – 22. juna 2016. godine Vučić kaže – ugovor sa Tenisom se priprema za jun, dobili smo konačnu vest o Tenisa da želi da ulaže i želi da radi u našoj zemlji i to dugo godina da ovde ostane i da oporavi posrnulu srpsku poljoprivredu, 22. februar 2016. godine.

29. april 2017. godine, ministar Nedimović kaže – da li će Tenis poslovati u Srbiji saznaće se do 29. aprila 2017. godine. I ništa se nije saznalo, još uvek. Zapravo jasno je da neće. I nije ovo žal za Tenizom. Može da se ulaže u našu poljoprivredu, našim seljacima, našim gazdinstvima i da od 2,8 miliona dođu na 4 miliona svinja, kao što je Teniz obećavao. Samo govorimo, ilustrujemo kako zapravo Srbiju ne poštuju onako kako se vi hvalite i sve liči na ono što reče malopre jedna koleginica, kurs dinara stalno varira, ali je stabilan. Hvala.

Hvala gospođo Radeta.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Izvolite koleginice Jovanović.

Evo, da malo se dotaknemo onoga, ministre, što su sad već uspesi pojedinih fondova u Srbiji, da ne bude da omalovažavamo svačiji rad ili nastojanje da se poboljša stanje u srpskoj privredi.

Naime, menadžment kompanije „Moji brendovi“, neću pominjati imena tih ljudi, je pokazao da kroz osnivanje svog investicionog fonda po važećem zakonu, ako rade na poboljšanju proizvodnje, kako oni vole da kažu brendiranju, ja bih pre rekla promociji tih proizvoda kao što je industrija „Bambi“, „Knjaz Miloš“ i drugi koje su oni uspeli da podignu iz pepela i da ih prodaju za ogromne milionske iznose, njima nije bilo potrebno da imaju ove zakone.

Ja verujem da u Srbiji ima još takvih ljudi i sposobnih ekonomista ili onih koji prepoznaju koji je to potreban segment u privredi da se ojača kroz najpre investiranje, a tu država treba da ponudi određena sredstva, mnogo veća nego ovim stranim investitorima ili mnogo veća nego što su davali oni šakom i kapom. Sećate se one Marije Rašete, jel tako beše Vjerice, koja je tamo za kao razvoj stočarstva u kraju gde živi njen svekar uzela od Fonda za razvoj u to vreme, ja mislim da je bilo skoro 10 miliona dinara. Znate vi ko je to, kao da kupuje ovde, kad tamo neka diskoteka, neki bordel, neki noćni klub, to je nešto strašno.

Dakle, ako ima takvih ljudi, evo ova dvojica su pokazala iz ove kompanije da oni to umeju i znaju, a verujem i drugi, dajte ministre fokusirajte se na to, a ne da čekate da pojedini evropski investicioni fondovi, jer im vi omogućavate ovim zakonom i pre nego što je Srbija, a nikada neće ući u EU, da oni menjaju i sedište svog fonda i da se igraju na raznorazne načine, nego ovako vi lepo razmislite koje su to privredne aktivnosti koje treba da pokrene Vlada Srbije, a ne dovođenjem ovih kompanija iz inostranstva, iz zemalja EU, kojima dajete ovolike subvencije.

Evo, vi ste zaista stručnjak za ekonomska pitanja. To što su ovi došli nisu ni „Braunfild“ ni „Grinfild“ investicije, u pravom smislu reči, jer to ne poznaje osim davanja lokalne infrastrukture i oslobađanja od svih tih taksi, davanja ovakvih subvencija za svako radno mesto.

Zašto niste? Mi smo imali, što bi rekli ovi ekonomisti, pilot projekat u Staroj Pazovi, kada je predsednik opštine bio naš srpski radikal, Srđo Komazec, on je doveo mnoge strane kompanije i o tome smo stalno govorili i pričali, kad vi uopšte niste ni znali šta je to, ali bez toga da traži da država daje subvenciju od 10 hiljada evra za svako radno mesto.