Zahvaljujem.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, gospodine Mirčiću.

Nije zgoreg samo da podsetimo, suštinska primedba naš srpskih radikala na ovaj predlog zakona je zastarelost pojedinih rešenja, odnosno pojedinih podataka koje sadrži ovaj zakonski predlog. Što bi se u narodu reklo, izbačena je i diližansa kao sredstvo kojim se služilo za slanje pošte otkad je ovaj zakon.

Tako da, mi srpski radikali prosto smo iznenađeni kako je Vlada prihvatila amandmane ne samo vladajuće koalicije, odnosno poslanika vladajuće koalicije, nego i pojedine amandmane SRS, poslanika SRS.

Ono što je u ovom članu 9. gde se definišu opšti uslov funkcionisanja poštanskih operatera, a te opšte uslove verifikuje agencija, mi mislimo da bi agencija mogla da bude taj regulator kada je u pitanju konkurencija, kada je u pitanju zaštita korisnika ovih usluga.

Vlada misli da to agencija ne treba da radi, da tu ima telo koje se bavi zaštitom konkurencije, a mi mislimo da ipak agencija treba, jer smo i u načelnoj raspravi jasno stavili primedbu da nije tačno, odnosno precizno izdefinisano koje su nadležnosti agencije.

Kad ste već prepisivali, gospodo, vi iz resavske škole, onda ste mogli da vidite, da uporedite zakonske predloge i Republike Crne Gore i Republike BiH i Hrvatske. Videli ste jasno, precizno izdefinisane nadležnosti agencije, a ovde se kroz mnogo članova provlači ta nadležnost, tako da, u suštini, agencija odobrava te opšte uslove, ali agencija se ne meša kada je u pitanju definisanje opštih uslova koji idu na štetu eventualno korisnika.

Tako da, nama srpskim radikalima nije jasno kakva je suštinska uloga agencije, osim ono da agencija kao organ donosi podzakonske akte, na čemu smo mi insistirali da se izdefinišu koji su to podzakonski akti, da li je to sama registracija, da li je to cena, da li je to kontrola konkurencije, nelojalne konkurencije i, na kraju krajeva, davanje licence.

Znači, mi smo ti koji insistiramo da to preko ovog amandmana agencija ima u svojoj nadležnosti, što je sasvim i logično, jer ona i odobrava ove opšte uslove, pa samim tim, logikom stvari, ona bi trebala da ih koriguje, te opšte uslove, odnosno, postoji neki rok koji mi dajemo šest meseci da oni koriguju te opšte uslove.

Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, operatori mogu sarađivati na osnovu ugovora poštanski, a samo da podsetim da je juče na Svetu Petku bilo 176 godina kako su se zakonom upriličile poštanske usluge. Dakle, zakon je donet 27. oktobra 1863. godine i imao je zanimljiv naziv „Ustojenije poštanskog zavedenija“. Dakle, to je juče bilo, 176. godine.

O saradnji operatora. Hajde da vidimo kako sarađuje N1 televizija, „Nova S“, sa operatorom SBB. Zamislite, kad neka naša pevačica, estradna zvezda ili čak osrednja pevaljka ode da peva u Nemačku, pa i u Luksemburg, u Austriju, u zapadnu Evropu, ona svoj nastup mora da prijavi i mora da plati naknade predviđene zakonom u toj zemlji. Kada N1 televizija, „Nova S“, 13 sportskih klubova, kanala, „Sinemanija“, itd, kanali u vlasništvu SBB registrovani fiktivno u Luksemburgu odakle ne emituju program… Zamislite kad oni nastupaju i navodno reemituju, u stvari emituju program u Srbiji i ne plaćaju nikome ništa. Zamislite N1 televiziju koja nema PIB, „Novu S“, nema PIB, kako onda oni naplaćuju reklame, kako plaćaju radnu snagu, kako plaćaju dobavljačima, kako plaćaju električnu energiju itd? Ako to radi firma Jugoslava Ćosića „Adria njuz“, onda to nije dozvoljeno, jer plaćati novcem jedne firme zaposlene i obaveze druge firme nije zakonito, jer se radi o ispumpavanju kapitala.

Sada zamislite tu vrstu saradnje, gde SBB ima svoje kanale. U Hrvatskoj, Sloveniji, to nije dozvoljeno. To je isto kao kada bi vlasnik kioska imao svoju štampu. Naravno, da on to prvo istakne. Naravno da je SBB prekršio zakon i stavio svoje kanale mimo logičkog postavljanja, što zakon naređuje, stavio na prvo i drugo mesto.

Tako smo sinoć mogli da gledamo reemitovanje Olje Bećković. Navodno je ona bila u Luksemburgu, navodno je naš cenjeni vladika Grigorije bio u Luksemburgu, i odande su emitovali, odnosno ovde reemitovali program koji su oni uređivali, donosili programske odluke u Luksemburgu i na takav način, kroz saradnju sa SBB, reemitovali program našim gledaocima. Da li neko veruje da je Olja Bećković sinoć bila u Luksemburgu? Da li neko veruje da je naš čestiti vladika Grigorije bio u Luksemburgu? Da li neko veruje da je tom prilikom iz Luksemburga pohvalio sudiju Majića?

Neće mene vladika Grigorije naterati da se odreknem Srpske pravoslavne crkve. Ja sam vernik crkvi, ne vladikama. Dakle, vladike mogu da budu dobre ili loše. Crkva je odvojena od države, ali ja nisam odvojen od crkve, ali mogu da budem odvojen od vladika. Vladike su božije sluge, ali često se ponašaju, a i vladika Grigorije, ako smem to da kažem kao vernik, kao da je njima Bog sluga, a ne oni sluga Bogu.

Dakle, sinoć ste mogli videti kako jedan vladika podržava kršenje božijih zapovesti. Mogli ste videti na navodnom programu koji se reemituje u Luksemburgu, što je laž, prevara, utaja poreza itd. Mogli ste videti da, recimo, on podržava ne kažnjavanje pedofilije. Podržao je javno sudiju Majića, maltene ga proglasio mučenikom, čoveka koji je svojom presudom oslobodio pedofila uz obrazloženje da on nije znao da je pedofil kada je obljubio mlađe maloletno dete.

Takođe, kaže – ne ubij. Zamislite kada ubije neko 80 ljudi i ne bude kažnjen za to, nego sudija Majić sa Hadžiomerovićem, apelacionom presudom, oslobode ubice 80 Srba i mučitelja 250. Zamislite kada jedan duhovnik, teolog, vladika Grigorije na programu koji se navodno reemituje iz Luksemburga u saradnji sa SBB, Šolakom, koji vozi avion od 55 miliona evra i koji prihoduje godišnje 500 miliona evra kroz pretplatu i prihode od reklama… Zamislite kada, zahvaljujući tom operatoru i reemitovanju, možemo da vidimo kako jedan vladika, duhovnik podržava i maltene proglašava mučenikom sudiju Majića, koji je oslobodio 11 šiptarskih terorista koji su ubili 80 Srba i mučili 250, a ubistvo su počinili metodom – lagano uzimanje duše. Dakle, mučili su ljude dok ne umru. To je taj metod i, pri tome, o tome su svedočili u beogradskom sudu, Albanci, svedoci saradnici, koji su pri tome ispričali na koji način su Srbi lišeni života i na koji način su mučeni, tako što su ženama sečene dojke i pržene na vatri.

Dakle, takav čovek je oslobođen i za mene je neprihvatljivo, kao verniku, da sveštenik Srpske pravoslavne crkve, u ovom slučaju vladika, u reemitovanom programu iz Luksemburga, pohvali sudiju i maltene ga proglasi mučenikom, iako je ovaj prekršio božiju zapovest – ne ubij, 80 puta je to učinjeno, a sudija Majić to nije kaznio, a eto naš vladika Grigorije ima razumevanja za to.

Ne mogu mene vladike naterati, bez obzira na svoje političke stavove, bez obzira na saradnju sa SBB, sa Đilasom, a Đilas vodi do svog kuma Mlađana Đorđevića, a ovaj aktivno učestvuje u potpomaganju mišljenja određenih vladika u srpskoj crkvi, a protiv legano izabrane vlasti. Kaže – poštuje Boga na nebu, vlast na zemlji. To je ono što su nekada vladike propovedale. Međutim, očigledno da to više ne vredi i, po meni, oni imaju pravo na svoj stav, ali jedan duhovnik je takođe podložan kritici iz mog stava da nikako nije smeo sinoć pohvaliti sudiju Majića, jer nije za pohvalu hvaliti čoveka koji je oslobodio ubice 80 Srba i mučitelje 250 i čoveka koji je oslobodio jednog pedofila. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić, po amandmanu. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, dozvolite da izrazim zadovoljstvo što je Vlada Republike Srbije prihvatila ovaj amandman kolege Rističevića.

Kada smo već kod N1 televizije, dozvolite da kažem da ona ponovo u vidu Gebelsa radi iste stvari kada je u pitanju vladajuća koalicija, a posebno kada je u pitanju predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić.

Prošle sedmice ponovo je Goran Marković, u narodu znani kao bumbar, isijavao na N1 CIA, u intervjuu mržnju i otrov na Aleksandra Vučića. Goran Marković je na toj televiziji rekao da je Aleksandar Vučić, citiram – nevaspitan čovek, završen citat. U tom intervjuu je rekao, u svojoj 73. godini da je upisao filozofiju da studira, kako kaže, citiram njega – da popuni mračne praznine u sebi, završen citat.

Pošto on ima mnogo praznina u sebi mračnih, da živi tri života ne bi ih popunio, preporučujem Goranu Markoviću reditelju da ovaj put upiše i pedagogiju kako bi popunio prazninu vaspitanja koje ga nema, a vrlo često nastupa na toj N1 i Dušan Teodorović, ovo što spomenu kolega Marković, naziv zvani glavotres. Zašto glavotres? Jer, kada spomene on ime i prezime predsednika Republike trese se od mržnje. To je taj akademik glavotres koji je za vreme bombardovanja dobio otkaz na Saobraćajnom fakultetu, imao sam priliku da gledam dokumentaciju, i pobegao u SAD, radio ono što je radio u SAD, vratio se kasnije i radi iste stvari one koje radi.

Kolega Rističević je govorio o episkopu Gligoriju. Poštovani građani Republike Srbije, ne mogu da verujem da jedan duhovnik se toliko petlja u politiku i gle čuda šta je izjavio sinoć i to u završnoj reči u emisiji o kojoj je govorio kolega Rističević, čak mu je bilo žao što je srpska lista na KiM dobila 98%. Nazvao je to glupim. Znači, uplit po njemu, uticaj Republike Srbije na Kosovu je glupa stvar. Mene to i ne čudi kad vidimo o kakvom se duhovniku radi. Nije ovo jedini gaf, što bi rekle moje kolege, imao ih je on više u zadnjih dvadesetak godina.

Prema tome, preporučujem ovoj televiziji, koju, N1, CIA nazivam, da prestane više sa tim. Tamo gostuje često i Raša Karapandža, kojeg sam ja nazvao, ima mesec dana, da je naučni secikesa i monstrum naučni. To je onaj Karapandža koji je upisao doktorat, nije imao uslove. Preporučujem, ali sad ne znam koliko je moguće, da naše ministarstvo izvrši inspekcijski nalaz da vidimo da li ima elemenata da se pokrene postupak za ukidanje doktorata Raši Karapandži. Znam da on nije u našoj zemlji momentalno, jer on isijava silnice negativne iz susednih zemalja.

Prema tome, i ovoj televiziji preporučujem, ne samo kao što reče kolega Rističević da plaća porez, da emituje tamo odakle bi trebalo da emituje, nego da se malo i uljudi. Hvala.

Zahvaljujem, profesore Atlagiću.

Po amandmanu reč ima narodna poslanica Snežana B. Petrović.

Izvolite.

Poštovani predsedavajući, drage kolege i koleginice, izmenjen je član 10. glasi – poštanski operator može prilikom obavljanja poštanskih usluga koristiti poštansku mrežu, tehničko-tehnološka rešenja i baze podataka drugih poštanskih operatora na osnovu ugovora.

Formiranje i održavanje baze podataka poštanskih adresnih kodova obavlja javni poštanski operator. Kako su nastale ove baze podataka? Na osnovu iskustva pameti i stručnosti naših stručnjaka, saobraćajnih inženjera, elektroinženjera i te baze jesu vlasništvo Pošte Srbije, ali takođe jesu jedan od vidova prihoda Pošte Srbije, jer mi želimo profitabilan sistem koji raste i razvoja se.

Tako da ovi ugovori i sve navedeno u članu 10. može da se koristi na osnovu ugovora, uz određene cene. Da bismo sačuvali Poštu Srbije kao profitabilan sistem koji može da raste i razvoja se Pošta Srbije mora sačuvati ovu stavku kao jednu od komercijalnih usluga koje pruža uz naknadu. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Petrović.

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 19. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Trebali ste da prihvatite ovaj amandman. Gospodine Đorđeviću vi ste ovde sad čovek koji zastupa Vladu i legitimno je to. Međutim, mislim da je ovaj član i ovaj amandman neozbiljno shvaćen od strane predlagača je ovaj ministar i ovo ministarstvo nisu u situaciji da kada su u pitanju osobe sa invaliditetom bliže uređuju uslove kako bi se njima omogućilo da u svakom trenutku imaju pristup univerzalnoj poštanskoj usluzi, pošiljci zato što je to, na kraju krajeva, jednim delom i nešto što se tiče i Ministarstva zdravlja i vašeg ministarstva.

Postoje krajevi u Srbiji gde je zaista neverovatno da u 21 veku kada su pitanju stari i bolesni ljudi još uvek nema pošte. Govorila sam u načelu kao i druge kolege, srpski radikali, da Pošta Srbije i Uprava Pošte i direktor Pošte, bez obzira ko da je to, ne može sama tu strategiju da sprovodi bez opsežne podrške Vlade i vašeg sagledavanja sveukupnog sistema u kojem Pošta funkcioniše.

Ako Pošta Srbije ostvaruje dobit od skoro tri milijarde, jel tako, na godišnjem nivou, Vlada Srbije onda mora da odredi prioriteta, pošto je Pošta institucija od nacionalnog značaja, zove se javno preduzeće, ali znate, svuda u svetu i kroz našu istoriju, unazad 170 godina, imala je tako važno mesto, pominjala sam čak i ministra za poštanske usluge u neko vreme između dva svetska rata, pošto to danas nije slučaj, o ovom pitanju treba da se pristupi na takav način.

Ova era digitalizacije i elektronske pošte nije uopšte učinila ono što su mnogi predviđali, čak i u nekim zemljama na zapadu, mislim u Velikoj Britaniji, šezdesetih godina je Vlada rekla poštama Britanije – pripremite se, evo sada polako i kasnije kada su stigli oni teleprinteri, pa kasnije faksovi da se više koriste u kompanijama, vi ćete imati jedan krah, maltene ćete da bankrotirate. To uopšte nije tačno. Pismonosna pošiljka je najzastupljenija u okviru poštanskih usluga. To je jedna tradicija, pa čak naprotiv, istraživanja su pokazala da u razvijenim zemljama i u onima gde je rast ekonomskog prosperiteta, pomaka, aktivnosti čak se povećava broj pismonosnih pošiljki jer to je jedna sigurnost kako za ekonomske činioce u jednom društvu, tako i naravno za građane koji tu imaju najveće poverenje.

Nemojte da izbegavate da prihvatite naše amandmane gde jasno ukazuje da jedno ministarstvo, kao što je to ovde slučaj, nije u stanju da samo propiše te uslove. Drugo, gustina poštanskih jedinica u Srbiji, sada treba da se sagleda i opet je tu potrebno da se uključe dva ili tri ministarstva i demografska slika i prateća infrastruktura i sve ono što bi omogućilo da kako na početku reče koleginica u svakom mestu u Srbiji imamo, tamo gde pogotovo žive stari i bolesni ljudi, poštansku upravu koja će adekvatan način da pruži svaki vid poštanske usluge.

Opet ponavljam, u ukupnom prometu svih poštanskih usluga pismonosna pošiljka, ono što je univerzalno za poslovanje Pošte obuhvata najveći procenat i on čak seže, zavisi od kraja do kraja Srbije, preko 60% u ukupnom poslovanju Pošte. Hvala.