Hvala, doktore Orliću.

Pravo na repliku Vojislav Šešelj.

Prvo, nije nadležna Skupština grada da donosi odluku za smenjivanje člana opštinskog veća, zato što je nešto uradio mimo svoje funkcije na javnom mestu.

Ja sam vam rekao. To je trebala da uradi policija, još nije kasno, da ga lepo privede policija, izvede pred sudiju za prekršaje. To je nekada bilo dva meseca, ne znam da li je tu nešto menjano. Mene je iznenadilo i što su vezali ove sudove za prekršaje sa pravosudnim institucijama. Nekad je to bio organ državne uprave a ne pravosudni organ. Ove dosmanlije su zaista upropastile sve i malo se teže snalazim tu.

Sud za prekršaje je sad pravosudni organ, a on je uvek bio organ državne uprave. Dva meseca zatvora zaslužuje onaj ko je na javnom mestu zapalio knjigu zato što je uznemirio javnost. Teško uznemirio javnost.

(Marijan Rističević: Zastavu?)

Zastavu, ako je srpska, kaznio bih žestoko. Ako je neke neprijateljske zemlje, tog bih odlikovao. Ja kad zapalim hrvatsku zastavu, zaslužujem odlikovanje, nikako Vučić da se seti da mi dodeli. Kad zapalim zastavu NATO ili zastavu EU, takođe.

Ko je ovaj Trifunović? Odmah sam ga napao preko Tvitera, onda su me blokirali na Tviteru zbog Milojka Pantića. Ja sam tamo aktivan i reagujem na takve stvari. Da bi se neko smenio sa funkcije treba da se dokaže da se ogrešio nečim konkretnim na toj funkciji. Ovo neka ide pred sudiju za prekršaje, pa kako mu sudija odredi.

Ja, lično, kao pravnik, smatram da to zaslužuje dva meseca zatvora. Nije krivično delo, ali jeste uznemirenje javnosti. Zato je nadležan sud za prekršaj i svi koji su s njim u tome učestvovali. Vi ne preduzimate ni kada vam neko uništi imovinu, ništa ne preduzimate. Ovi što su upali na državnu televiziju, svi su trebali da budu pokažnjavani, bar prekršajno. Pa je li prekršajno? A, nisu. Ovi što su opkolili predsedništvo i blokirali predsedništvo, takođe. A vi niste.

Vi imate političke razloge što to ne radite. Vi dižete galamu oko toga, a nećete da preduzmete efikasne mere da vam se ne bi zamerilo da ste represivni, a hoćete da vas ja sledim u toj galami. Ni u kakvoj galami vas neću slediti, ali kad god se desi nešto što smatram da nije u redu reagovaću. Nije u redu kada se blokira Beograd iz dana u dan. To sam rekao.

Videli ste, vi niste smeli da se s ljotićevcima obračunate. Policija je branila ljotićevce koji su me sprečavali da uđem u Narodnu skupštinu. Ja sam hteo da ih pogazim džipom sve tamo, da se nisu razišli pred džipom, bilo bi i pogaženih. Dobro, ne bi išli brzo, pa bi bilo samo po nogama. Jedan je malo dobio i po njušci. Jedan najistaknutiji među njima, a Boško Obradović je na lepoj distanci od mene tarabio, 15, 20 metara.

Dakle, mi pokazujemo to. Ne može mi niko zabraniti, ako me narod izabrao, da uđem u zgradu Narodne skupštine. I ko mi se ispreči ili će on mene pregaziti ili ja njega. Vi niste ništa preduzeli. Policija je čak branila ljotićevce, tako je bilo.

Hvala, doktore Šešelj.
Reč ima dr Vladimir Orlić, pravo na repliku. Izvolite.

Dobro, sad baš da je policija tu spašavala ovog ljotićevca Obradovića, nisam siguran. Meni je delovalo, možda grešim, takav je moj utisak bio, da je on bežao iza leđa policije, da se tamo zakloni, sakrije, pa je možda zbog toga delovalo kao da ga neko štiti.

Nije to važno. Ozbiljnije su stvari ovde u pitanju. Znate, mi pričamo o nekim nalazima, rezultatima zvaničnih izveštaja, izveštaja koje su sačinile relevantne institucije. Razgovarali smo mi o tome ovde i pokazivali te izveštaje. Ako treba da ih donesemo ponovo, nije problem nikakav, sad će stići brzo.

Dakle, da se vidi, kada neko kaže malopre – hoću da bude osuđen, ja pitam – što ne primenjujete isti aršin svuda, onda se koriguje i kaže – nisam rekao da hoću da bude osuđen, hoću da se to utvrdi od strane nadležnih. Ja kažem – evo, utvrđeno, sad ćete videti, pa se treći put koriguje i kaže – vraćam se na ono prvo. Ako hoćete ozbiljno, nije problem, sad će da stignu izveštaji, pa slobodno pogledajte. Kažem vam, već smo dostavljali, pokazivali i već se to vidi i zna.

Politička odgovornost je ono o čemu mi pričamo ovde. Niko ne očekuje od vas da vi sad uzmete i prekršajno osudite ovog Miljuša kog ste, kažete, videli svojim očima da je organizovao paljenje knjige. Pitamo – da li ima tu političkog stava sa vaše strane? Ako ima, vi onda kažete – ovaj više ne može po našim kriterijumima da bude na rukovodećem mestu u opštini u kojoj se mi pitamo, a vi se pitate. Vi se pitate. Dakle, vi ga tamo držite da bude opštinska vlast, i Bastaća i njega. Ima li političke odgovornosti u tom spaljivanju knjiga? Smatram da mora da bude. Ako ćete da pokažete neke vrednosti i da ne služite slepo njihovim interesima za tu i tamo poneko mesto u nekom lokalnom preduzeću ili neko nameštenje, onda se kaže – izvinite, mi ovo više ne podržavamo.

Da li će da reaguje prekršajni sud ili neće? Nema nikakve veze sa tim da li ćete vi da pokažete politički stav. Baš kao i u slučaju Bastaća. Znate, čovek je uhvaćen u švercu deviza. Kako će on da prođe, što se tiče prekršaja kao prekršaja, to je jedno pitanje, a druga je stvar ima li tu političkog stava i odgovornosti. Vi ste u prilici da kažete – ovaj čovek će da nastavi da rukovodi jednom gradskom opštinom i da se kiti kako on nekoga predstavlja, kako je neki politički lider ili neće. Da li vi želite da kažete – nije sporno što je čovek švercer deviza, što je najbliži saradnik Dragana Đilasa, što je jurišao na galeriju „Progres“, što je organizovao linčovanje političkih protivnika, što je opsedao kuće, uznemiravao porodice? Za to vi treba da date politički stav.

Gradska opština Stari grad u godišnjem budžetskom izveštaju o radu budžetske inspekcije za 2015. godinu nalazi se, ovaj aparat nije pokazao evidenciju strana, u poglavlju 10. Ne piše koja strana tačno, ali nalazi se u poglavlju 10. Ovo ću da vam ostavim danas. Po izvršenoj kontroli primene odredaba člana tog i tog Zakona o budžetskom sistemu utvrđeno je da je predsednik gradske opštine Stari grad zasnovao radni odnos sa tri nova lica na neodređeno vreme na taj način što je prilikom postavljenje na mesto pomoćnika predsednika gradske opštine, uzimajući u obzir izuzetak od zabrane zapošljavanja koja se odnosi na postavljena lica u skladu sa članom tim i tim zakona, a posle samo pet dana ta ista lica razrešavao dužnosti pomoćnika, a načelnik uprave gradske opštine Stari grad svojim rešenjima raspoređivao na sistematizovana radna mesta u upravi.

Dakle, ovo što se dešava sada na opštini Stari grad je isto ono što ste, siguran sam, 10 puta kritikovali javno kada se dešavalo na drugim opštinama, a isti ljudi radili, ista je ovo organizacija. Na Voždovcu, čini mi se, toliko su veštački rotirali i postavljali za pomoćnike predsednika opštine, kada je žuto preduzeće vladalo tamo. Mislim da je tamo je možda jedina gradska opština na kojoj je svaki građanin, koji uđe na njihova vrata, mogao da se pohvali – lično me primio i dočekao predsednik opštine. Znate zašto? Pedeset i nešto svojih ljudi su veštački postavljali na mesto pomoćnika, pa onda raspoređivali na druge dužnosti, da su i portiri, vratari bili pomoćnici predsednika opštine u nekom trenutku.

(Predsedavajući: Hvala.)

Isto to se danas dešava kod vas, utvrdila je nadležna institucija, prikazala i, kad pitate – hoćemo dokaze, ja vas pitam – šta vas sprečava da po ovim dokazima postupate. Ako vas mrzi da čitate, kažite politički stav – da li zaslužuje da predstavlja bilo koga neko ko imitira fašistički Jobik mađarski ili naciste Hitlerove iz 1933. godine? Zaslužuje li Bastać, koji to radi, Miljuš, koji to radi, i ostali rukovodioci opštine Stari grad da se pitaju bilo šta? To je pitanje vrednosti.

Hvala.

Ja ću zamoliti oba govornika još jedan krug replika i ja bih voleo da…

(Vojislav Šešelj: Sa mnom završavamo.)

… još jedan krug vi, Orlić i idemo dalje. Može?

Eto, džentlmenski dogovor, da damo i drugim ljudima priliku.

Izvolite.

Vidiš Orliću, ti iznosiš neke argumente koji su jaki, za koje ja ne znam.

Po ovim nalozima treba da postupa nadležni državni organi, a ne ja. Ja sam tu, samo ako nadležni državni organi utvrde da se neki srpski radikal ogrešio o zakon da ga partijski kaznimo opomenom, opomenom pred isključenje ili isključenjem. To je kada je reč o našim kadrovima, a mi ne hapsimo, ne zatvaramo, osim ponekada što nekoga strpamo u gepek po zasluzi, pa šta da se radi. I gepek je za ljude, jel tako? Jeste.

To su jaki argumenti ako su tačni, ali treba državni organi da to provere i izreknu odgovarajuće sankcije, ali to što mu spočitavate da je uneo tri hiljade evra više od dozvoljenog…

(Aleksandar Martinović: Trinaest hiljada.)

Pa, 10 je dozvoljeno, Martinoviću.

(Vladimir Marinković: On to ne zna.)

Pa, zna li, ne zna li, to je ipak relativno sitan prekršaj za koji se izriče novčana kazna možda petina iznosa, petina iznosa prekoračenja.

(Aleksandar Martinović dobacuje.)

Pa, znam, ali je to ipak više za duhovite novinarske dosetke, nego za ozbiljnu raspravu.

Ovde su ljudi koji su pokrali milione, pokrali državu…

(Aleksandar Martinović: Da li je to uobičajeno?)

Pa hajde to dokažite.

(Aleksandar Martinović: Rekla je inspekcija.)

Čekajte, što sada dalje ne radi inspekcija? Neću ja da radim, po tom slučaju.

(Aleksandar Martinović: Kako mi da radimo kao poslanici?)

Pa, eto neka radi inspekcija, vi ste vlast, vi ste vladajuća stranka, vi snosite odgovornost za sve takve pojave, koje nisu procesuirane.

(Aleksandar Martinović: Vi snosite vlast u Starom Gradu.)

Šta? Ne, ne, nemamo te organe što su zaduženi za tako nešto. Nemamo takve organe, jer opština nije država, opština je organ lokalne samouprave, a gradska opština je mnogo mnogo manje od toga.

Mnogo manje nadležnosti ima opština Stari Grad, nego tvoja opština Ruma.

(Aleksandar Martinović: Kriminal je kriminal.)

Jeste, ako je utvrđen kriminal, ja nikoga neću štititi. Pa, da li ja njega štitim za neki kriminal.

(Aleksandar Martinović: Štitiš ga.)

Za koji?

(Aleksandar Martinović: Držiš ga na vlasti.)

Držim ga na vlasti?

Pa, ako ga osuditi više od šest meseci zatvora, automatski će otići sa funkcije.

(Aleksadar Martinović: Po toj tvojoj logici ni Hitler nije ratni zločinac.)

Šta?

(Aleksadar Martinović: Po toj tvojoj logici ni Hitler nije ratni zločinac.)

Slušaj, ratni zločinac je nešto posebno, ljudi su se proglašavali za ratne zločine, politički aktima i bez ikakvog procesa i kod na je to rađeno.

Ratni zločinac mu dođe neka vrsta negativnog narodnog heroja.

(Aleksandar Martinović dobacuje.)

Jeste. Pazi, on je proglašen za ratnog zločinca. Čovečanstvo ga je proglasilo, ali nije suđen. On je umro neosuđivan, ali proglašen je za života i bio bi osuđen da je uhvaćen.

(Aleksandar Martinović: Kako za života kada se ubio 30. aprila?)

Šta? Kažem – on je proglašavan od strane čovečanstva i za života za ratnog zločinca.

(Aleksandar Martinović dobacuje.)

Kolega Martinoviću, javite se za reč slobodno.

Ovaj Martinović ko da je u obdaništu negde. Šta je ovo?

Što se tiče ove zamerke za tri hiljade, to je kao iz topa da gađaš vrapca. Pored tolikih milionskih pronevera u državi sada je glavna vest da je Bastać imao više tri hiljade evra u džepu.

(Marijan Rističević dobacuje.)

Pa nije ranije utvrđeno. Nije uhvaćen.

Hvala dr Šešelj.
Pravo na repliku dr Vladimir Orlić.
Molim vas da ne pričamo svi u glas. Slobodno se javite svi za reč. Svi ćete dobiti reč.
(Aleksandar Martinović: Sada mi treba tebi da verujemo na reč, a ti ne veruješ papiru državnom?)

Uvek je tako.

U jednom krugu replika Vojislav Šešelj tvrdi jedno. Ja kada ga to isto pitam, onda menja, pa treći put vraća na prvo.

Znači, dok ne utvrdite da li vam je dovoljno to što je nadležna institucija nešto utvrdila ili nije, ja ću da vas podsetim samo šta vi tačno konkretno sada branite. Utvrdila je ta budžetska inspekcija, pored ovoga što sam vam već čitao, još da su nezakonito angažovana lica po ugovoru o delu, po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge u upravi gradske opštine, zatim Poslovni centar „Milan Gale Muškatirović“, jel ste pitali gde je to utvrđeno, evo ovde u ovom dokumentu je utvrđeno, takođe opet nezakonito višak zaposlenih ima veze sa onih 100 miliona štete. Nije to jedino preduzeće. Evo vam i javno preduzeće Stari Grad „Parobrod“, to je ustanova kulture gradske opštine. To je sve utvrdila inspekcija.

Vi kada kažete – ja sa tim nemam ništa zato što taj Bastać nije moj član, ni taj Miljuš nije moj član, mene zanimaju samo moji članovi. Jeste li izbacili iz spiska članstva one ljude koji kao odbornici ove stvari podržavaju i za ovo glasaju? Niste. Vi ovde tvrdite – to je uz moju saglasnost, to je uz moj blagoslov, to je po mom kriterijumu da se podržavaju dobri i pošteni ljudi na lokalu ko god da su.

Ne može da bude dobar i pošten čovek jedan Bastać koji je dokazani švercer deviza. Čovek je sam priznao, za novine izjavio – jesam, prenosio sam devize te za koje su objavili da sam ih prenosio u tom iznosu koji je objavljen, sve sam priznaje, ali hoće nama da da kaže da je on nevin u celoj priči zato što, zamislite, nije znao koliko sme, a koliko ne sme.

Da li vi, evo vi ste rekli da ste najbolji pravnik ovde, smatrate da to što neko nije znao kako glasi zakon njega oslobađa odgovornosti i krivice? Neće biti. Znate to jako dobro, nego je druga stvar ovde po sredi. Treba sada da se malo pravimo naivni. Švercer deviza po vašim kriterijumima i vašim vrednostima zaslužuje da bude predsednik opštine koga vi podržavate, za koga vaši članovi glasaju i kažu – ovaj treba da bude predsednik, za koga glasaju zajedno i sa tim LDP, koga ste pomenuli maločas, i oni su deo te vaše koalicije i kojekakvi drugi reslovi žutog preduzeća, a svi su danas u službi Dragana Đilas, jer mu je Bastać desna ruka za grad Beograd?

Dakle, Miljuš koji širi nacizam zajedno sa Bastaćem, spaljuje knjige, pravi nacističke lomače, linčuje druge ljude, pokušava da im fizički naudi, narušava svetinju tuđeg doma, jel po vašim kriterijumima političkim, svetonazorima, životnim, kako god hoćete, zaslužuje da predstavlja bilo koga i bilo šta u ovoj zemlji?

To je jedino pitanje koje se ovde postavlja. Sudovi neka rade svoje i oni koji se bave prekršajima i ovi koji se bave ozbiljnijim i težim delima, ali ako ćemo da pričamo o tome šta je vrednost, šta je ono što želimo u Srbiji, kakvu zemlju i društvo hoćemo da gradimo, onda pričamo o ovim stvarima o kojima govorimo sada. Dokazani kriminal, pravljenje štete za opštine, za gradove i za celu zemlju, bacanje ljage na lice Srbije, da li je to nešto što bilo ko treba da u ovoj zemlji podrži?

Ako smatrate da treba, ako građani smatraju da treba, neka slobodno pobedi Dragan Đilas i njegov klan na sledećim izborima, ali građani kažu – ne baš ne treba i zbog toga oni nemaju glasova ni za lek, zbog toga oni sebi pokušavaju alibi da nađu za to što nemaju glasova ni za lek u nekakvim besmislenim pričama o bojkotima. Činjenica je, kaže narod, nećemo to, ne treba nam to. Hoćemo poštenu Srbiju, domaćinsku, sposobnu, vrednu, Srbiju koja pobeđuje. Hoćemo Aleksandra Vučića i SNS. A ko je za one i onakve vrednosti, taj je sam sebe sveo na to da bojkotuje jer ne može sa cenzusom da se izbori.