Koleginica Radeta je zaista pokrenula kao ključnu stvar jer ogroman je broj korisnika. Ja samo tražim od vas gospodine ministre, dok traje ova rasprava, da dobijete sada zvanično od Ministarstva zdravlja, pustite vi Agenciju za lekove. Ovo je preporuka Evropske agencije za lekove, da se ovi lekovi povuku sa tržišta. Sad vi, pošto više nema, ne znam da li znate koleginica Radeta, nema više ni ovih „Alkaloidovih“. Znači, sada je rečeno i to, zbog te hidrohloride.

Evo ovde je dosta lekara u sali, pa i profesor Knežević koji je patolog, molim vas da se ne bi uznemiravala javnost i da mi ne idemo, ja to kupujem svoju majku, koleginica je kupila ili za svoje potrebe, neko za decu, što kaže, dajte vi nama zvaničnu informaciju, jer govorimo ovom zakonu, da li je taj proizvod i ovaj sada „Alkaloidov“ bezbedan?

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Milan Lapčević, Dejan Šulkić.
Da li neko želi reč? (Da)
Koleginica Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, gospodine Arsiću, što ste mi dali reč.

Informacija kojima raspolažu nadležni organi u vezi sa rizikom koji predstavljaju proizvodi po zdravlje i bezbednost potrošača dostupne su javnosti. Posebno će se ove odredbe odnositi na svojstvo proizvoda, očekivane rizike i mere koje su preduzete.

Dakle, potpuno je nelogično da se predloži brisanje člana 7. iz Predloga zakona. Predlagač je članom 7. izmenio član 13. važećeg Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda. Ako bismo brisali ovaj član, ne samo da bi se otežalo razumevanje zakonskih odredbi, već uopšte ne bi moglo da se govori o jednom sistemu koji treba da postoji, a odnosi se na razmenu informacija o opasnim proizvodima.

Moram da kažem da nisam videla da su predlagači ovog amandmana u drugim amandmanima ponudili rešenje za ove odredbe čije brisanje traže, jer ako predlog na kraju posmatramo kao celinu, onda bi ukoliko brišemo ovu odredbu postojao problem u smislu nedorečenosti ili nepotpunog regulisanja ovih pitanja.

Iz tih razloga ja se slažem sa mišljenjem Vlade da ovaj amandman treba odbiti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Takođe sam saglasna da ovaj amandman ne treba prihvatiti jer u pogledu uslova i načina informisanja javnosti, razmene informacija u celosti se menjaju odredbe važećeg zakona, tako što se propisuje da će informacije koje su dostupne nadležnim organima u vezi rizika koje proizvodi predstavljaju po zdravlje i bezbednost potrošača, ali i drugih korisnika biti dostupni javnosti u skladu sa uslovima transparentnosti, bez obzira na ograničenja koja nameću aktivnosti praćenja istraživanja.

Takođe, dalje pojašnjava se da će javnosti biti posebno dostupne informacije o identifikaciji proizvoda, prirodi rizika, kao i o preduzetim merama.

Dalje, u ovom članu 7. se kaže – u opravdanim slučajevima neće se objavljivati informacije dobijene u svrhu primene ovog zakona koje po svojoj prirodi predstavljaju poslovnu tajnu, osim informacija koje se odnose na bezbedonosna svojstva proizvoda, koja se moraju objaviti ako to zahtevaju okolnosti, da bi se zaštitilo zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika proizvoda.

Na ovaj način predlagač vrši dodatno usklađivanje sa navedenom direktivom EU i pojašnjava ovaj veoma važan mehanizam koji doprinosi efikasnoj primeni zakona i efikasnijem ostvarivanju cilja zbog kojeg se upravo i zakon donosi, a to je opšta bezbednost proizvoda.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Periću, izvolite.

Opšta bezbednost proizvoda, uključujući i prehrambene proizvode, svakako za nas je od primarnog značaja i sve subjekte koji mogu doći u kontakt sa proizvodima mi možemo da svrstamo u tri grupe.

Na prvo mesto bi stavili državu. Kad kažemo država, mislimo na državnu upravu koja bi trebala od propisa, kontrole i obaveštavanja javnosti da odradi svoj posao na najkvalitetniji način. To je jedno jačanje odgovornosti proizvođača kada je u pitanju opšta bezbednost proizvoda, to bi bio drugi faktor subjekata. Treći svakako da bi bili potrošači.

Nama je poznato da još iz rimskog prava postoji jedna maksima, kaže - neka i kupac bude oprezan. Znači da moramo podeliti odnos prema bezbednosti proizvoda u tri kategorije subjekata koji mogu da dođu u kontakt sa tim.

Mi sada na neki način i delimično štitimo bezbednost proizvoda Zakonom o opštoj bezbednosti proizvoda i Zakonom o bezbednosti hrane, ali lično mislimo da to još uvek nije dovoljno dok se ne promeni odnos svih ovih učesnika na relaciji proizvodnje samog proizvoda, stavljanja u promet i konzumiranja tamo gde je to moguće.

Mi smo predložili kada postoje rizici od nebezbednih proizvoda, da javnost o tome mora da bude obaveštena, pod uslovom da je to nekim drugim zakonima čak zabranjeno. Ovde nema ničeg opasnog i nema ničeg što bi dovelo u zabunu bilo koga u pravnom sistemu Srbije, jer ovde se radi i kaže se - ako postoji rizik od opšte bezbednosti proizvoda, treba obavestiti javnost. Praktično, trebalo bi napraviti i neke uzbunjivače koji bi imali obavezu da nadležnim organima, nije ovo iz "Krušika" nego vezano za bezbednost, za opštu bezbednost proizvoda kojim bi obavestili nadležne organe da mogu da intervenišu.

Samo da vas podsetim da za dva meseca, to je decembar 2007. godine i januar 2008. godine, da smo morali da povučemo iz prometa u Srbiji negde oko 510.000 igračaka. Onda vi vidite sada šta mi sve kupujemo i kakve poklone dajemo našoj deci.

Ono što je i kolega Mirčić posebno akcentirao, naravno i koleginica kada je bila rasprava u načelu, rekla da prosto i neke igračke i školski pribor dovode ne samo malu decu, nego i malo ozbiljnije potrošače u zabunu. Te s toga svaki proizvod koji je namenjen prometu, pa čak i kao sirovina mora biti višestruko iskontrolisan da ne bi došlo do narušavanja zdravlja nacije. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15,00 časova.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Kolega Rističeviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, bezbednost je veoma bitna.

Ja ću sada govoriti o bezbednosti po pitanju prehrambenih proizvoda. Juče smo govorili o tome koliko je krava poklano za vreme vladavine žutih žohara, odnosno Dušana Petrovića, dok je bio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ali i trgovine. Oni su se prisetili da bi se moglo trgovati interesima naših seljaka, da bi se moglo trgovati i interesima, samim tim i interesima države.

Dvesta hiljada krava, jedna krava daje sedam hiljada litara mleka, ako je visokomlečna. Ja računam da je to pet hiljada. To je milijarda litara mleka, svake godine vrednost tog proizvoda je bila 300 miliona evra. Pri tome se radilo o kvalitetnom domaćem proizvodu, koji nije bio dvostruke namene, nije bio obmanjujući, a od mleka se prave i kvalitetni sirevi, pavlake, kajmak itd.

U isto vreme, za vreme vladavine Dušana Petrovića, nestalo je sa stanja milion i po svinja. Vrednost toga je novih 300 miliona evra. Kada uzmemo podmladak kao rezultat, da je 200 hiljada krava opstalo, naš gubitak je samo u teladima negde oko 300 miliona evra. Samo četvorogodišnja, a i nešto kraća vlast Dušana Petrovića, koštala nas je 900 miliona evra svake godine.

Mi izvozimo tri i po miliona kukuruza, kada je rekordna godina, nekada nešto manje, izvozimo proizvode od soje, izvozimo stočno brašno, sve u svemu, izvozimo biljnih proizvoda, poljoprivrednih, za milijardu kilograma mesa žive vage.

Mi imamo 0,33 grla po hektaru, a potencijal, kada bi uzeli evropsku normu, nam je negde oko pet miliona. Dakle, imamo tri i po miliona manje uslovnih grla nego što je to evropski prosek. Vrednost te proizvodnje je negde tri i po milijarde, prerađeno, ne u konačnu fazu, u proizvodima to bi bilo negde oko sedam milijardi evra. To je ono što gubimo. A za biljnu proizvodnju koju izvezemo, dobijemo negde oko 700 do 800 miliona evra.

Znači, naš gubitak je, kada od sedam milijardi oduzmete 800 miliona, naš gubitak je preko šest milijardi. Klanična industrija nam radi sa 30% do 40%, vinarije nam rade sa 30% do 40% kapaciteta, i pri tome uvoze grožđe iz Makedonije. To znači da su nam umesto naše proizvodnje, biljnom proizvodnjom, ovi koji su vladali pre nas, podigli, intenzivirali poljoprivrednu proizvodnju drugih zemalja.

Izvozimo biljnu proizvodnju, a uvozimo meso i proizvode često sumnjivog karaktera. Morali smo da menjamo na desetine pravilnika da bi sprečili uvoz lošeg mesa, mleka i tako dalje, loših prehrambenih proizvoda u Republiku Srbiju.

Mislim da još taj štetni uticaj nismo sprečili i da pokušavamo na sve načine da očuvamo bezbednost i zdravlje ljudi, na koliko-toliko prihvatljivom nivou.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo došli u situaciju, koju su oni želeli, da premiramo biljnu poljoprivrednu proizvodnju, a da zauzvrat ona služi za podizanje stočarske proizvodnje, proizvodnje mesa, mleka i jaja u nekim drugim državama. Mi pokušavamo to da okrenemo i sredstva koja ulažemo u poljoprivredu i prehrambenu proizvodnju su negde u zadnje tri godine u subvencijama bile oko milijardu evra.

Ali, ja apelujem i dalje na Vladu da sledeće godine, ako ne uvećamo iznos podsticaja u Republici Srbiji, ono bar da očuvamo na ovom nivou, a to je negde oko 43 milijarde evra.

Mislim da to valja uvećavati, jer podizanjem poljoprivredne proizvodnje, podizanjem podsticaja, stvaramo uslove da naša prehrambena industrija ima po povoljnim okolnostima, po povoljnim uslovima da ima sirovinu za proizvodnju i na takav način da bude konkurentna, pre svega, na domaćem tržištu i na tržištu CEFTA, a i na evropskim tržištima, ukoliko se to može.

Zato apelujem pred donošenje budžeta na Vladu Republike Srbije, na nadležna ministarstva finansija i poljoprivrede, da dobro razmisle, jer novac utrošen u poljoprivredi je kao semenka koja niče. Dakle, ona će dati prvo dobru biljku, a posle će dati zreo plod. Ukoliko želite da jedete ukusan hleb, onda morate posejati pšenicu. Ukoliko želite da jedete slatku voćku, morate da zasadite drvo.

Prema tome, valja investirati u poljoprivredu i prehrambenu proizvodnju, jer na takav način će biti uvećan BDP i taj novac će na ovaj ili onaj način doći do svih nas. Hvala.