Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, mojim amandmanom sam predložio preciznije rešenje ovog člana 1.

U obrazloženju za donošenje ovog zakona navedeno je da je namera da se poveća broj stranih investicija, kao i da se rasterete privredni subjekti koji posluju u našoj zemlji.

Ovaj zakon je bio zatvoren šest godina i, kako reče moj kolega Miljan Damjanović, zar je bilo potrebno toliko vremena da se uvidi da je procedura kontrole uvoza robe dvostruke namene smetnja? Ispostavilo se da smo mi jedina zemlja u Evropi koja izdaje dozvole za uvoz robe dvostruke namene.

Onda kada smo se opredelili za nešto što je samo naša unutrašnja stvar, mi smo kontrolisali više od onoga što je Evropa propisala. Ovo je svojevrsna potvrda samokritike rešenja za koje smo se opredelili, ali zaista nema opravdanja da je potrebno šest godina da se ukine jedna procedura čije ukidanje, uzgred, traje oko 30 dana, a koja predstavlja smetnju.

Drugim rečima, kada nam Evropa nije branila mi smo otežali stvar, a onda je Evropa preko poslovnih subjekata pospešila promenu rešenja koja se sada predlažu kroz izmene i dopune ovog zakona.

Dame i gospodo, SRS smatra da se mi u ovoj našoj zemlji igramo i poigravamo zakonima, bilo da ih donosimo ili sprovodimo. Kod nas zakon nema značenje kao u drugim razvijenim i stabilnim zemljama. I kada nismo u krizi ili tranziciji ili kada se harmonizujemo i usaglašavamo sa evropskim uzorima, nama su zakoni sezonska rabota. Zato ili kratko traju ili se često menjaju i dopunjavaju. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Despotović. Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podnela SRS na Predlog zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene odnosi se na član 1. postojećeg člana 3. stav 1. tačka 4. alineja 2. Predloga zakona posle teksta: „telefonom“, dodaje se tekst: „aplikacijama za pametne telefone“, uz obrazloženje da je amandmansko rešenje preciznije za prenos softvera i tehnologije putem elektronskih medija, telefaksom ili telefonom na području izvan Republike Srbije.

Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene je karakterističan po tome što u vreme donošenja zakona naš predlagač, to jest Vlada nije imala obavezu da odabere ovakvo rešenje, ali oni, gle čuda, odaberu rešenje koje je dodatno opterećivalo privredu administrativnim procedurama. Drugim rečima, Evropa nas nije silila da odaberemo takvo rešenje kontrole uvoza i izvoza robe dvostruke namene, a mi smo to već sami uradili i sada tu grešku ispravljamo sa zakašnjenjem negde oko šest godina.

U prilogu ovih zakonskih rešenja naveli ste da su učestvovali eksperti iz evropskih zemalja, pa je tako u tekstu dosta evropskih predloga kao što su lista 1, lista 2, lista 3. Konvencije o zabrani razvoja proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja, to jest međunarodni ugovori ili tzv. hemijska konvencija. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pre svega, da vas pitam šta je sa ministrom Rasimom Ljajićem, nema ga već duže vremena u Skupštini, a koliko vidim od strane Vlade Republike Srbije, upravo je on taj koji je ovlašćen, pa se zanimamo da li je sve u redu?

Druga stvar, gospodine ministre, koju bi ste vi morali da objasnite, pa makar umesto Rasima Ljajića, je zašto ovaj zakon nije donet mnogo ranije? Opet jedno pričate, drugo radite a treće mislite.

U obrazloženju ovoga zakona i u analizama efekata zakona vi pričate najpre o tome kako je zakon donet, kako je u potpunosti usaglašen sa regulativom EU, kako je izuzetno dobar, a onda skačete sami sebi u usta i kažete – jeste dobar, ali moramo ga menjati zato što nije baš, baš u saglasnosti sa regulativom EU.

Vi ovde nama, podsećam vas i 2013. godine, tvrdite kako je zakon usaglašen sa regulativom EU. Što se mene tiče, kamo sreće da se ni jedan zakon ne donosi da bi se usaglasio sa regulativom EU.

Međutim, vi nama otkrivate još nešto. Kažete da su još 2013. godine u izradi zakona učestvovali eksperti EU koji su vam još tada, kako sami kažete, skretali pažnju da je evropskim zakonodavstvom propisano, a i da je takva međunarodna praksa, da se kontroliše uvoz robe dvostruke namene, kao i pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći, dok se uvoz ove robe ne kontroliše.

U tom momentu, vi kažete, sada ovo u ime Vlade - smatrali smo da nema uslova za ukidanjs kontrole uvoza ove robe. Eksperti EU su naglašavali da je važno da se uskladimo sa odredbama obavezujuće regulative broj 428/2009 u smislu definicija i procedure izdavanja dozvola, a da je unutrašnja stvar zemlje da li će kontrolisati više od onoga što je regulativom propisano.

Kažete - u tom momentu to je bila praksa i u zakonodavstvu većine zemalja okruženja. Vi niste, dakle, u stanju da navedete ni jedan jedini ozbiljan razlog za takvo rešenje. Tvrdite da su vas vaši eksperti iz EU upozoravali da rešenje nije dobro. Priznajete praktično da ste napravili grešku i kao jedini razlog vi navodite to što su zemlje u okruženju imale slično zakonsko rešenje.

Onda kažete – u međuvremenu Republika Srbija je praktično ostala jedina zemlja u Evropi koja kontroliše, odnosno izdaje dozvole za uvoz robe dvostruke namene. Naime, zemlje u okruženju su svoje zakonodavstvo u tom smislu već izmenile – Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, pa čak i Albanija.

Mene zanima, gospodine ministre, zašto je Srbija, ako vi stalno govorite kako smo neki svetski prvaci i kako živimo u zlatnom dobu i kako smo na sedmom mestu Svetske banke na njihovoj biznis Duing listi, da li zna EU za ovo, da li zna Svetska banka? Naravno da zna i vi ste, evo to je još jedan zanimljiv podatak, još 2015. godine, utvrdili da zakon nije dobar, da treba doneti drugi, pa ste tada, kako sami kažete, napravili jednu radnu grupu.

Znači, radna grupa sastavljena od predstavnika Ministarstvo odbrane, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Ministarstvo finansija, Uprava carina, Bezbednosno-informaciona agencija i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je učestvovalo u radu na pripremi zakona uz eksperte EU.

Imali u septembru 2015. godine neke sastanke, pa utvrdili da treba da se menja zakon, pa 21. oktobra 2015. godine, opet zanimljivo, uz podršku programa Vlade SAD održali seminar za akademske i naučne institucije i privredu Republike Srbije pod nazivom – Kontrola uvoza i izvoza robe dvostruke namene i tad, pretpostavljam, doneli slične zaključke.

Četiri godine od tada je prošlo. Bilo je više nego dovoljno vremena da taj zakon bude i mnogo ranije u skupštinskoj proceduri. Naravno da nije, ali isto tako, naravno, vi ćete nastaviti da nas ubeđujete da je dobro kada raspravljamo po više puta o istom zakonu, da je to valjda neka dobrobit i da to pokazuje koliko je Srbija demokratska zemlja, a zapravo bi bilo mnogo bolje kada biste vi ipak malo više slušali i cenili i tuđe mišljenje i kada biste neke dobronamerne savete, koje dajemo i kroz svoje diskusije i kroz amandmane koje podnosimo, poslušali ranije, a ne kasnije.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega.

Evo nešto što je interesantno za kolegu Markovića pošto je on tu statističar, pa prati... A nije tu. Izvinjavam se.

U ovom članu 1. smo predložili da izvoznik može da izvozi različita sredstva komunikacije i obaveštavanja, pa smo rekli, između ostalog, da postoje ove odrednice elektronskom poštom, da može da stoji i – društvenom mrežom.

Ministarstvo odbija amandman. Sredstva komunikacije, prenos informacija i svega onoga što čini savremeni svet su između ostalog i društvene mreže. Ono što u svakom slučaju može da se okarakteriše kao pozitivno to je da se u pojedinim delovima kada su pitanju oprema koja se uvozi recimo za potrebe sajma definitivno oslobodi te papirologije koja je vezana za uvoz jer to je oprema koja se izlaže na štandovima sajma pa nema potrebe da se toliko dugo čeka zbog te administrativne procedure.

Kasnije ćemo u amandmanu, a sada da kažemo, da intervenišemo recimo za opremu koja se koristi na teritoriji Srbije i izdaje se dozvola maksimalno na godinu dana, a mi kažemo – može i duže ako je ta oprema u funkciji, ako se koristi pa da se izda i dozvola za period dok je u upotrebi ta oprema i ministarstvo, odnosno Vlada odbija.

Stigao je i kolega Marković, on je statističar. Ne može čovek da bude tu pametan – šta je sada u pitanju. Da li je zato što su radikali predložili ovo – društvene mreže pa to ne može ili je to u domenu nekih velikih tajni pa ne može da se koristi društvena mreža. Zašto bi bilo po nama, logično govoreći, zašto bi bila tajna osim ako je u pitanju namenska, a i to na kraju krajeva izvoznik i uvoznik, oni odlučuju kako će i na koji način komunicirati?

Dobro je ovo. Ima neke prednosti kada je u pitanju uvoz ovoga što se radi sa Ruskom Federacijom. To je dobar znak, generalno gledajući, da ste i vi evrofanataci prelomili jednom da je spas u Ruskoj Federaciji. Doduše, ne možete baš da se hvalite sa originalnošću, jer tu originalnost su vam uzeli Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Oni su prvi sa Putinom. Pošto vi to brojite, kolega Markoviću, vi ste statističar, 17 puta je predsednik Srbije Vučić bio kod Putina, a ne 19, kako je neko želeo. Možda će biti do nove godine 19. Do izbora sigurno će biti 19 puta. Bio je 17 puta i to je dobro u ovom programu sa Rusijom što se ta procedura oko uvoza jednostavno svodi, uslovno rečeno, na neke evropske standarde.

Nejasno nam je zbog čega ovaj amandman nije prihvaćen. Ako bi mogao ministar Đorđević da da neko objašnjenje, a ako ne, onda ćemo sačekati resornog ministra. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pa je prvo da se zahvalim prethodnom govorniku na svojevrsnom komplimentu…

(Milorad Mirčić: Kako se zove?)

Prethodnom govorniku, znate na koga sam mislio, gospodine predsedavajući, na komplimentu da sam statističar.

Verujem da je taj kompliment posledica toga što je prethodni govornik zapazio da ja s vremena na vreme iznosim precizne podatke u svojim govorima, u Narodnoj skupštini i to je delimično istina. To su uglavnom podaci o napredovanju Srbije. O napredovanju Srbije na mnogim poljima, pa između ostalog i taj segment koji je spomenut, a to je razvijanje bilateralnih odnosa između Srbije i Rusije i kako je to kolega lepo primetio, 17 puta je došlo do sastanka između Vučića i Vladimira Putina, što je svakako za pohvalu.

Ja sam napravio u jutrošnjem delu izlaganja lapsus, odnosno pogrešio sam pa sam umesto 17 rekao 19 i ako mi je to neki greh, evo ja se izvinjavam i vama i javnosti. Dakle, nije se 19 puta sastao Vučić sa Putinom, nego samo 17 puta.

Voleo bih da pitam – a, koliko su se prethodni lideri, predsednici, premijeri, sastajali sa rukovodstvom Rusije, sa Putinom? Koliko puta? Ja ću vam reći. Jednom, maksimalno jednom.

(Ljiljana Malušić: I to u 10 godina.)

U 10 godina, što kaže koleginica.

I to govori o položaju Srbije, to govori o poziciji Srbije, to govori na koji način jedna velika sila, poput Rusije danas gleda i uvažava Srbiju. Srbiju koju vodi Aleksandar Vučić. Ima tu još mnogo podataka o kojima smo govorili ovih dana, koje sam iznosio i svako se odnosi na napredovanje Srbije. I na napredovanje, kada je reč o svetskoj Duing- biznis listi, jel tako? I kada je reč o povećanju penzija, i kada je reč o povećanju plata u javnom sektoru, i kada je reč o povećanju minimalne zarade i tu beležimo, jel tako napredak, i kada je reč o tome da ćemo uskoro, pitanje je dana dostići dugo očekivanu platu u iznosu od 500 evra. Govorim o prosečnoj zaradi i sva ostala napredovanja Srbije i zbog toga smo ponosni. Zahvaljujem.