Hvala vam dr Orlić. Hvala.

Reč ima dr Vojislav Šešelj.

U Požegi posle poslednjih izbora formirana je koalicija SNS i SRS i SPS i ta je opština funkcionisala. Naši kadrovi nisu baš imali iskustva. Tek su počeli da se bave politikom, mladi ljudi itd. i onda se digla velika afera. Kompletan sastav vlast, naprednjaka je pohapšen zbog razno raznih malverzacija, a nijedan radikal nije uhapšen, ni socijalista.

Samo su naprednjaci pohapšeni, a onda je formirana nova vlast, ušli su novi naprednjaci i stari radikali i stari socijalisti, jel tako?

(Neđo Jovanović: Tako je.)

E, dakle bili su u vlasti sa vama. Vaši su se teško ogrešili o zakon, pohapšeni su, još im se vodi proces, jel tako, još proces traje. Naši su bili sa vama u vlasti, ali se nisu ogrešili o zakon, nijedan nije uhapšen, a takođe i socijalisti.

Ne mogu ja da snosim odgovornost za postupke svog koalicionog partnera, pogotovo koalicionog partnera na lokalnom nivou vlasti. I u Bajinoj Bašti je isto tako bilo.

(Vjerica Radeta: Uhapšen, pa ga vratili.)

A, uhapšen pa ga vratili. Dobro, nije bitno.

Pisao sam knjigu o Srebrenici u tri toma na 3.360 strana, pa sam time bio pre svega opterećen, a sada sam opet slobodan i sada se posvećujem aktivno aktuelnoj politici.

Dakle, ne možete tako stvari da postavljate. Na sledećim izborima na Starom gradu, ko zna kako, novo mešanje karata, ko će sa kim u koaliciju, to se ne zna unapred. Možda ćemo mi opet u mnogim opštinama sa vama, možda ćemo i sa nekima drugima, ali to je lokalni nivo vlasti. Ja samo jednu stvar mogu da vam garantujem, da neću sa Đilasom, Jeremićem i Boškom Obradovićem na republičkom nivou vlasti. To mogu da vam garantujem.

(Marijan Rističević: A Janko Veselinović?)

Šta? Ko ti je taj, zdravlja ti?

(Marijan Rističević: Vođa.)

Čega? Pokret za preokret.

Nemoj bre Rističeviću.

Dakle, to je ono što ja znam da nećemo. To bi bilo kompromitantno za nas, a sa vama bismo smo mogli da se odreknete EU.

Nijednom nisam za ovih pet godina, koliko ima od kada sam se vratio sa službenog puta, otišao kod Vučića u zvaničnu audijenciju. Jesmo se sastali nekoliko puta ovde u Skupštini ili u Ruskoj ambasadi, uglavnom u Ruskoj ambasadi na prijemima. Nijednom nisam otišao kod njega u zvaničnu audijenciju Predsedništava Srbije i rekao sam - neću dok ne skine zastavu EU, kojoj nije mesto u njegovom kabinetu.

Hvala, dr Šešelj.
(Vojislav Šešelj: Opet me zaustavi.)
Doktor Orlić pravo na repliku.
(Vojislav Šešelj: Ne može on sada više, rekao si da završavaš sa mnom.)
Pa niste me poslušali ni jedan, ni drugi. Vidim da ste nastavili. Ja bih dao, ako se slažete malo prostora i drugim kolegama.
(Vojislav Šešelj: Evo, ja opet moram posle Orlića, pa ti daj kome hoćeš posle.)
Moramo negde da presečemo.
(Vojislav Šešelj: Ali ja moram poslednji.)

Da li ćete do tih sledećih izbora opet da promenite stav o EU ili nećete, ne znam, ali nije to nemoguće i ne bi me iznenadilo, jer ne bi bilo prvi put. Uglavnom nije to ono što je ovde najinteresantnije.

Meni je nekako najinteresantnija ta priča o sledećim izborima na recimo, ovom nivou na kome ste sada, koalicioni partner ovog Bastaća i držite ga na vlasti.

Kažete - videćemo šta će da bude na sledećim lokalnim izborima, konkretno na opštini Stari Grad. Evo, ja mogu odmah da vam kažem šta će da bude, pobediće ubedljivo naša lista. Pobediće ubedljivo, jer, znate zašto?

(Vojislav Šešelj: Zakuni se ako smeš.)

Dakle, neće ljudi da glasaju za ove što pale knjige. Možete vi da ih podržavate i držite na vlasti koliko god hoćete, ali slažemo se nas dvojica u ovoj raspravi da je to odvratno, da je to neprihvatljivo. Isto to misli i narod. Mislite da će da glasa za to? Neće.

E sada, koliko vi rizikujete time što to držite na vlasti, da se sa vama poveže, to vi najbolje znate. A ja vam kažem, ne razumem zašto to na vlasti držite? Zašto tome dajete šansu da ponovo takvu štetu pravi sutra? Zašto tome dajete šansu da sutra opet kalja ugled ove zemlje? Jel treba opet da nam dođe neko kao što je bio recimo, pre neki dan Dmitrij Medvedev pa pred njim da napravi neku takvu glupost. Meni bi bilo neprijatno da znam da za to imam odgovornosti taman toliko što sam takvome dozvolio da nastupa kao neki predsednik neke gradske opštine i da takvu stvar uradi.

Dakle, to je ona vrsta odgovornosti o kojoj mi pričamo ovde. Sam taj Bastać, taj što dečije plišane igračke nabija na ražanj, što spaljuje knjige, što maltretira poštene radnike koji nikom ništa nažao učinili nisu, što ruši gradilište, taj što opseda Gorana Vesića i porodicu mu uznemirava, znate šta kaže na ovu temu o kojoj pričamo sada, šta će da bude nakon tih sledećih izbora na Starom Gradu? Kaže - ja ću da se zabarikadiram u prostorijama opštine i neću im dati da ovde uđu. Pita ga novinar - ali kako, tog momenta ti više nikakav legitimitet nemaš, ti više nisi predsednik opštine. On kaže - baš me briga. Time provocira te sukobe o kojima ste govorili, koje su provocirali kada su pokušavali da zauzmu RTS i tamo sa onim motornim testerama upadali i kada su opsedali zgradu Predsedništva i kada su jurišali na političke protivnike koje bukvalno kao neprijatelje doživljavaju, koje hoće fizički da zatru. Tu vrstu katastrofalnog odnosa prema ovom društvu, njegovoj stabilnosti, potrebama da se valjda neki elementarni red i mir uspostavi, oni će da demonstriraju, kako sam taj Bastać kaže - i dan nakon izbora.

Moje pitanje na kraju ostaje i nek bude pitanje za razmišljanje, vidim da je na mnoga pitanja ovde teško odgovoriti i mnoge odgovore dobiti neću, koliko god pitam, pa nek ostane za razmišljanje - hoće li oni koji danas drže na vlasti tog i takvog fašistu Bastaća, tog i takvog fašistu Miljuša, sa njima da postavljaju barikade unutar opštine Stari Grad ili će da se narodna volja poštuje i sprovodi?

U ovoj zemlji može samo demokratija da postoji, ako nas pitate. U ovoj zemlji može samo narodna volja da odlučuje, ako nas pitate. I u ovoj zemlji, ako se tako bude razmišljalo i tako ponašalo, ona ima neku perspektivu, ona ima neku budućnost i ti mladi ljudi o kojima govorimo imaju za šta da se bore i gde da ostanu, a u zemlji u kojoj je sve i svja lična volja diktatura i samovolja jednog Đilasa, jednog Bastaća, u kojoj oni kažu - ima da bude kako mi kažemo, ima da se troši kako mi kažemo, ima da se uzima koliko mi hoćemo, ima pravo da živi i da bude sa svojom porodicom u svojoj kući samo onaj kome mi to dozvolimo, to je zemlja bez bilo kakve perspektive, to je onaj mrak, propadanje, ono ništavilo u kom smo bili i kakav smo gledali do 2012. godine.

Zbog toga je tu izbor vrlo jasan. Neka ostane pitanje za razmišljanje - hoće li sa takvima da sprečava narodnu volju i uzurpira zgradu opštine onaj ko ih održava te i takve na vlasti danas ili će možda ipak da razume da je volja naroda nešto što u ovoj zemlji mora da bude neprikosnoveno. Mi kažemo mora i zbog toga Aleksandar Vučić i SNS imaju tu podršku koju imaju i znate šta, potvrdiće je i na tim izborima.

Hvala doktore Orliću.
(Vojislav Šešelj: Replika.)
Sada bih u skladu sa članom 112. jednu malu pauzu od pet minuta, pa da nastavimo dalje.
(Vojislav Šešelj: Daj mi repliku, pa posle daj pauzu.)
Pet minuta pauza. Mislim da sam bio dva i po sata…
(Vojislav Šešelj: Repliku mi daj bre.)
Sve je u redu, preuzeće kolega Arsić.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite, koleginice Jovanović.

Kada se govori o opštoj bezbednosti proizvoda uvek je na vrhu te liste, naravno sve ono što koriste najmlađi, a to su dečije igračke.

Međutim, uopšte bezbednosti proizvoda je i ogroman broj artikala koji se zaista koristi kao neka roba široke potrošnje. Sad, ovde dolazimo do toga da neko mora na tržištu odmah da reaguje. Vi ste prihvatili taj princip po direktivi EU da kada otkrijete da je neki proizvod nebezbedan, on automatski kao takav bude oglašen na sajtu i u roku od jednog minuta se alarmira čitava javnost. Međutim, to u praksi nije tako. Nešto što ima sertifikat da je po hemijskom sastavu u redu, ne mora da znači da je bezbedno, naročito za decu.

Dešava se da mnoge igračke, mnoga dečija pomagala, počev od onih zvečki, cucli, raznih drugih igračaka imaju po svom sastavu, obično su od gume ili od plastike, sve ono što je bezbedno za decu, ako dete to stavlja u usta i nema tih povećanih talata, a koji se nalaze i u pesticidima i u građevinskoj nekoj supstanci itd, ali to ne znači po sebi da je taj proizvod bezbedan, jer često se dešava da u toku igre dete može, pogotovo malo dete, nehotice, jer šta deca znaju, bitno je da oni imaju tu igračkicu da se zanimaju, jel tako, da li će neki deo da se otkine ili ne daj Bože da dođe do gušenja.

Na tim oznakama, gospodine ministre, stoji oznaka kvaliteta CE. To znači da nije proizvod koji nije bar toliko kvalitetan. Međutim, dešava se da tržišna inspekcija i to je ključna stvar kod ovog zakona i kod Zakona o bezbednosti hrane, ne reaguje pravovremeno ili ne reaguje uopšte, tek kad prođe ko zna koliko vremena ili se ne daj Bože desi neki incident oni reaguju.

Šta je potrebno da bi ovaj zakon mogao da funkcioniše u praksi? Naravno sa ovim ispravkama koje mi zaista dobronamerno dajemo kroz ove amandmane, mi srpski radikali, da imate veće inspekcije, odnosno tržišni nadzor, jer to je ključ svega, da se blagovremeno otkrije da li je taj proizvod usklađen sa svim onim normama koje su bezbedne, a naročito kada su deca u pitanju.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Milan Lapčević i Dejan Šulkić.
Da li neko želi reč? (Da)
Prvo, koleginica Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Samo kratko. Poslanička grupa SNS je i u načelnoj raspravi isticala koji su razlozi za donošenje zakona, odnosno izmena i dopuna Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda.

Važeći zakon je iz 2009. godine i potrebno je usvojiti neke izmene shodno nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU. Propisi u ovoj oblasti su deo pravnog okvira koji je važan za Poglavlje 28, koje se odnosi na zaštitu potrošača i javno zdravlje. Takođe, moramo da znamo da je ovaj zakon povezan i sa pregovaračkim Poglavljem 1, koje se odnosi na slobodan protok robe.

Proizvodi koji se stavljaju na tržište, pre svega, moraju biti bezbedni. Ono što je važno da se kaže zbog građana, jeste da postoje obmanjujući proizvodi, odnosno imitacije koje su opasne, oni podsećaju na hranu, ali nisu hrana i mogu biti opasni za potrošače, naročito za decu i mogu imati i neke štetne posledice. Zbog toga je jasna namera predlagača da zaštiti korisnike u smislu zdravlja i bezbednosti, uzimajući u obzir proizvode koji se koriste za lične potrebe ili za obavljanje profesionalne delatnosti.

Tačno je da na teritoriji EU postoji informacioni sistem čiji je najvažniji deo baza podataka o nebezbednim proizvodima, koja se ažurira iz minuta u minut. Ni jedan proizvođač zapravo ne želi da se neki njegov proizvod nađe u ovoj bazi, jer to povlači određene posledice. Smatram da je ovo jedan od načina koji je dobro što smo usvojili i jedan od načina za suzbijanje opasnih proizvoda sa preventivnim dejstvom.

U Srbiji takođe postoji sistem za brzu razmenu informacija o nebezbednim proizvodima, koji na osnovu minimalno 11 vrsta rizika određuje koji su to proizvodi i o tome obaveštava nadležne organe, a nadležni organi naravno imaju obavezu da reaguju u skladu sa zakonom.

U svakom slučaju, smatram da treba podržati ovaj predlog zakona kojim Vlada takođe pokazuje brigu prema građanima i prema državi u smislu svega o čemu sam i do sada govorila. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Izvolite.