Hvala, gospodine Šešelj.
Pravo na repliku ima Ana Čarapić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Evo, navešću jedan primer. Recimo, za vreme bivšeg režima, naš narod, u nedostatku posla, naši ljudi su išli u Nemačku i zapošljavali se. A sada Nemci dolaze u našu zemlju, otvaraju kompanije, kako naši građani ne bi išli u Nemačku da se zapošljavaju. Znači, ostaju nam ljudi u Srbiji. Porezi i doprinosi se plaćaju po važećem pravnom sistemu u Republici Srbiji. Rađaju se deca u Srbiji. Znači, brinemo čak i o natalitetu. To je ono što je cilj Vlade Republike Srbije.

Kada su u pitanju subvencije, mi se upravo ugledamo na prakse razvijenih zemalja i onih koje su uspele da smanje stopu nezaposlenosti i da podignu životni standard. Recimo, Česi, Mađari, Slovaci, imali su veće subvencije nego što mi imamo i to je dalo rezultate. Oborili su stopu nezaposlenosti i podigli su životni standard građana. To je ono što zanima građane u svim zemljama, pa naravno i u Republici Srbiji. Hvala.

Hvala.
Sada reč ima Đorđe Komlenski.
(Aleksandar Šešelj: Replika.)
Daću vam repliku, ali javio se gospodin Komlenski. Moram da ga uvažim. Sačekajte, budite strpljivi.
(Narodni poslanici SRS dobacuju s mesta.)
Možete li malo da budete strpljivi? Sve ćemo da stignemo. Ne brinite, imamo vremena, radimo. Gospodin Šešelj je strpljiv čovek.
Izvolite, kolega Komlenski.

Zahvaljujem.

Ja sam se davno javio za repliku, ali sam jako, jako strpljiv.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, pošto sad pomenu jedan moj uvaženi kolega ovde i 1945. godinu, čuh ovako, ja stvarno moram da kažem da onaj ko nije primetio i nije sposoban da primeti da nam je privreda 2012. godine bila kao 1945. godine, kad se završio rat, mora malo da porazmisli o svojim stavovima.

I 1945. godine pa nadalje, a i 2012. godine na ovamo smo se iz tog stanja privrede i, da ne kažem, predbankrota ili sa razorenom kompletnom privredom izvlačili na dobrovoljnom radu, na trudu, na stezanju kaiša, na stranim kreditima, ulaganjima, požrtvovanju. Prema tome, ne bismo ni danas razgovarali o mogućih 500 evra prosečne plate u Srbiji da nismo koristili slične principe kao i 1945. godine.

Pokret socijalista, kao što je svima poznato, se ne zalaže sa ulazak u EU, ali će poštovati ono što građani Republike Srbije jednog dana na referendumu budu odlučivali.

Ponoviću ponovo da su naš stav i interes da ovo što se zove putem ka EU doživimo kao oporavak srpske privrede, stajanje na noge, a da punog stomaka, mirne ruke građani Srbije jednog dana odluče hoće li jednog dana u EU ili neće, a ne da, kao neki naši susedi, puzeći ulaze u EU i žive lošije nego što mi danas živimo.

Prema tome, vratiću se na nešto što stalno čujem u poslednje vreme, sve češće, a to je, kaže, dok smo bili drugovi živeli smo kao gospoda. Mislim da to svima vama dosta toga govori. Prema tome, jasno mi je zbog čega ovolika i potreba da se vrlo čestim kontaktima, pa i direktnim kontaktima poslanici uvere u to kako funkcionišu i Rusija, kao velika zemlja, ali i Kina, kao jedan od najvećih strateških partnera Srbije u ovom trenutku i jedan od važnih oslonaca našeg razvoja.

Podsetiću vas, a nadam se da ću to osetiti i po povratku velike delegacije srpskog parlamenta koja odlazi u Kinu da ćete razumeti da je Kina uspela da bude ovo što je danas, zahvaljujući što se tamo još uvek vezuju marame oko vrata, nose petokrake na čelu, ali vrlo uspešno Komunistička partija Kine rukovodi celokupnom privredom, svojom stabilnošću i njenim razvojem.

Prema tome, očekujem da će moje uvažene kolege koje putuju u Kinu imati priliku da to osete, shvate, razumeju, a pošto u toj delegaciji nema nikoga iz Pokreta socijalista, ja to razumem na taj način da jednostavno Pokret socijalista, koji ima izuzetnu saradnju sa Komunističkom partijom Kine, nema potrebe za takvo doobukom i razumevanjem kako funkcioniše sistem privrede u Kini, kako sistem državnosti funkcioniše u Kini, tako da i ne zameramo što nismo uključeni u tu delegaciju. Hvala.

Hvala, gospodine Komlenski.

Reč ima Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Zahvaljujući vama, gospodine Marinkoviću, i vašoj nekorektnosti, ja sam sad zaboravio sve što je gospođa Čarapić pričala pre gospodina Komlenskog.

Što se tiče tih iskustava Češke, Mađarske, Poljske itd, jesu tamo plate veće, ali te zemlje su prezadužene, te zemlje su periferija EU. Evropska unija, kao što je gledala šta je najvrednije u Srbiji da otme, tj. investitori iz EU, tako isto pre toga u Mađarskoj i Češkoj. Monopol evropskih banka u obe te zemlje, banaka iz zapadne Evrope, „Rajfajzen“, „Erste“, itd. Monopol nad svim industrijskim pogonima i te zemlje su danas tri puta više zadužene nego što su bile pre nego što su ušle u EU, a nisu ni u evrozoni. Zašto bi te zemlje opterećivale Evropsku centralnu banku u Frankfurtu, ti neki koji nisu dovoljno razvijeni?

U EU jednakost postoji samo na papiru, neke su zemlje jednakije od drugih. Čak ni to nije dovoljno da se mi sa njima poredimo. Mi moramo da se poredimo sa Rumunima i Bugarima, koji su isti kao mi. Rumunija ima skoro tri puta više stanovnika nego Srbija, a imamo rumunske radnike u Banatu, nadničare koji dolaze da rade u Srbiji. Ista situacija i u Bugarskoj. Te zemlje čak nisu ni u šengenu. Iseljavanje svakih 10 godina, minimum 10% stanovništva se iseli iz tih zemalja. To je ta EU. To su efekti na Balkanu, balkanskim zemljama.

Mi taj nemački standard, kako imamo privredni rast veći nego Nemačka, mislim, to možemo da pričamo koliko god hoćemo, ali to jednostavno nije istina, imajući u vidu da kad nemačka privreda poraste 1%, to je i dalje 10, 20, 30 puta više nego što kad poraste srpska privreda za 1%.

Tako da, imajući u vidu iskustva naših prvih komšija, treba trezvenije, racionalnije da donosimo odluke, a ne da budemo opijeni tim bajkama i lažnim obećanjima o nekim evropskim fondovima i tome slično.

Hvala, gospodine Šešelj.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Član 107, predsedavajući.

Kada pričamo o zemljama koje su nama prijateljske, iznosimo tačne podatke. Ja ću sada da kažem tačan podatak iz 2018. za 2019. godinu. Nema javnog duga Češke, 32,7%, daleko ispod Mastrihta. Da kažem, Slovačke, 48,9, i on je ispod Mastrihta. Jedino mađarski 70%, blizu 71%, ali imaju stabilan rast, pa im se to može.

Još uvek ne razumem tu toliku zaslepljenost da, ako neko dođe da investira novac u Srbiju, mi na svaki mogući način to treba da mu zabranimo. Ne samo da mu zabranimo, nego ne smemo ni da mu pomažemo da započne, bez obzira da li je on domaći investitor ili strani.

Država više nije poslodavac, i to smo raščistili kada smo skinuli pionirske kape i marame, valjda! Tad smo to raščistili. Ja sam se nadam da je konačno tako neko to shvatio.

Druga stvar, ne znam šta ima neko protiv da „Folksvagen“ dođe u Srbiju?

Treća stvar, za koga mi izdvajamo sredstva, ako ne za naše građane? Za koga izdvajamo sredstva? Za naše građane. Šta ćemo, da čuvamo šikare, da čuvamo livade, šta, zbog čega, koje niko ne koristi? Da li je bolje da se napravi fabrika ili da to čuvamo i da tvrdimo stalno – to je naše, to je naše, to je naše? Imamo li neku korist od toga? Nit ide, nit se vodi.

Do sada je bila priča oko EU. Kažu – oni će da dođu, pa šta ako odu? Dobro. Da li sarađujemo samo sa jednom stranom? Da li sarađujemo samo sa jednom zemljom? Ne, sarađujemo i sa Ruskom Federacijom. Drugi investitor u Srbiji je Narodna Republika Kina. Prve su zemlje evrozone. Sarađujemo sa svima. Ne odlučuju oni o tome, politički, kada će da dođu i kada će da odu. Odlučuju na osnovu njihovog sopstvenog ekonomskog interesa. Svi, ne samo evrozona, nego i Ruska Federacija i Narodna Republika Kina. Neki su nam prijatelji malo više, pa će taj standard za njihove ekonomske interese da bude nešto niži, ali to je tako. To je svet u kome živimo i koji nije baš uvek prijatan i lagan.

Zaboravite više to, preživeli smo to vreme kada je država bila poslodavac, prevazišli smo. Ne možemo da se uhvatimo u korak sa drugim tehnologijama. Ne možemo da budemo konkurentni na tržištu, pa vidite da i ova preduzeća, domaća, javna preduzeća, koja posluju na tržištu, ne mogu da se takmiče sa konkurentima koji obavljaju istu delatnost, jer država traži da se sprovodi Zakon o javnim nabavkama. Da li „Telenoru“ treba Zakon o javnim nabavkama? Ne. Sprovodiće ga na osnovu svojih iskustava. Da li je to otežavajuća okolnost za „Telekom“ da posluje kao mobilni operater? Jeste.

Zamislite da imate čitavu privredu tako, pa da vidim kako bi to izgledalo i da li bi bili uspešni? Ne samo na domaćem tržištu, nego i van Srbije, kako bi izvozili? Baš bih voleo da vidim, ako bismo… Ranije se to zvalo, mislim, planirana…

(Aleksandar Šešelj: Planska.)

…planska proizvodnja.

(Aleksandar Šešelj: Vidiš kako ja znam.)

Vi znate, vi pratite tu ideologiju. Ja bih radije da poslujemo tržišno, da zaista koliko vredimo, toliko novca dobijamo, a ne na osnovu nekih imaginarnih vrednosti.

(Predsedavajući: Hvala.)

Zamolio bih kolegu, kolega Marinkoviću, da još jednom obrati pažnju da se ne iznose netačni podaci za zemlje koje su nama prijateljske.

Hvala, kolega Arsiću, na ovoj elaboraciji.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni? (Ne.)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj, povreda Poslovnika. Izvolite.

Član 108. gospodine Marinkoviću.

Gospodin Arsić veoma banalizuje ono što sam ja rekao. Dakle, gospodin Arsić je dugo vremena bio član SRS. On, pretpostavljam, poznaje ekonomski program SRS. Nije se to mnogo promenilo. To se sada samo modernizovalo. Mi nismo preuzeli program DS i mi se zalažemo za privatizaciju i mi se zalažemo za slobodno tržište, ali jedno je pljačka, a drugo je privatizacija. Dakle, te dve stvari nisu isto.

Jedno je sa političkim pritiscima kad dolazi neki investitor da ovde nešto kupi, nekog će da zaposli, naravno, itd, a sasvim je drugo kada se nama kaže da smo obavezni da neko dođe iz zapadne Evrope ili sa zapada da ovde bude investitor i na sve to taj naš aranžman, koji podrazumeva 10.000 evra po radnom mestu, sve te dozvole besplatno i zemljište besplatno. Dakle, mi smo protiv toga. Mi to, jednostavno ne možemo da odobrimo.

Mi smo protiv političkih pritisaka koje imaju posle uticaj na naše finansije i našu privredu. Mi smo protiv da jedna kompanija iz Amerike koja je dobila posao lek specijalisom gradi Moravski koridor Preljina – Pojate po ceni, koju smo sada čuli, da će biti i više od 800 miliona evra, a kinske kompanije su taj isti put mogle da na naprave za 500. Mi smo protiv pljačke. Mi smo protiv korupcije. Nismo mi protiv autoputa. Kako je moguće da je kineska kompanija nama dobra za ponos zapadne Srbije Autoput „Miloš Veliki“, a nije nam dobra za Moravski koridor? Gde je tu logika?

Mi samo želimo da prekinemo da shvatamo nešto što dolazi iz Evrope kao nešto sveto, to isto tako može da se kritikuje i sve što dolazi ovde iz EU dolazi zato što je u interesu EU, a ne zato što je u interesu Srbije.