Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Gospodine Arsiću, koleginica Čarapić očigledno nije pratila.

Predsednik SNS i predsednik Republike Srbije u svim razgovorima, medijskim nastupima, stavlja do znanja svima i čak je negde rekao da je predstavnicima Folksvagena ponudio opkladu da se klade da nema boljih uslova za strane kompanije nego što daje Srbija. I kao i sve u Srbiji što se tiče ulaganja novca iz budžeta, gde ministar finansija i svi u Ministarstvu finansija saznaju na konferencijama za štampu.

U kampanji "Budućnost Srbije" Aleksandar Vučić obilazi celu Srbiju i gde god mu se učini da neki put nije dovoljno osvetljen, da neki put treba da se renovira, neki toalet u školi da se popravi, on to samo nabraja a posle se zapisuje. Ili šta god mu padne napamet. I kako u takvom jednom ambijentu i takvoj atmosferi, kakve veze ima neki pravni akt sa tim? I gde je tu predvidljivost i transparentnost u svemu tome?

Imajući u vidu da mi možemo za sebe da kažemo da imamo švajcarske penzije i nemački standard, pa možemo onda da pričamo i tu iluziju da su u stvari domaći privrednici sa stranim privrednicima izjednačeni u Srbiji, iako to nije tačno. Jer, šta nas briga. Ako možemo da imamo nemački standard, možemo onda da pričamo šta god hoćemo. Ili da budemo drugi u Evropi, kako je rekao gospodin Marinković.

Realnost je takva da je isključivo uloga Srbije u procesu evrointegracija to da obezbedi jeftinu radnu snagu. Nemojte pogrešno da razumete. Svakako je bolje da je neko zaposlen nego da nije zaposlen, ali treba malo da se vodi računa o dugoročnim posledicama takve politike. Jer, u jednom momentu svaki taj investitor može samo da se pokupi i da ode iz Srbije, iako nije nijedan dinar uložio, a šta smo mi onda uradili i šta je onda na kraju rezultat cele te naše ekonomske politike iz ovog našeg zlatnog doba?

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Ana Čarapić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Zaista sve pratim šta je predsednik moje stranke izjavio u medijima i on nije rekao da su naše subvencije najveće, nego je rekao da subvencije drugih zemalja nisu dovoljno velike, male su. On nije rekao da su naše velike nego da su njihove manje od naših, a to nije isto.

Ponavljam još jednom, ja zaista ne smatram da građani Srbije žele da se odreknu svog posla, jer su zaista pretrpeli, a mogu i na svom ličnom primeru da kažem, sve i svašta do 2012. godine, tako da Vlada Republike Srbije podjednako privlači i strane i domaće investitore.

Recimo, nedavno je u Kuršumliji otvorena domaća, odnosno postavljen je kamen temeljac za izgradnju domaće fabrike iz oblasti namenske industrije i to je izvesno. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Ne moraju naše subvencije da budu najveće, važno je samo da su veće od svih drugih. Dakle, nije naravno niko toliko nenormalan, pogotovo iz poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, da može da kaže tako nešto da je bolje da ljudi ne rade nego da rade, da imaju veću platu nego da imaju manju platu, itd.

Ali, postoje neke opasnosti kod tih stranih investicija, kojih mi nismo svesni. Pre svega, po uporednim iskustvima. Pogledajte sve te zemlje gde je MMF vodio glavnu reč i svi koji su se oslanjali na te strane investitore, niko se nije na taj način razvio, nego su se samo još dublje zaduživali.

Pogledajte zemlje Južne Amerike gde je MMF imao najveću ulogu, u kakvom je to stanju. Jednostavno, njih zanima da samo kupe ono što je kod nas jeftino, da iskoriste te naše uslove, stare, propale fabrike da kupe za budzašto. Sve dobijaju ovde besplatno i zašto oni ne bi došli ovde? Mi plaćamo te radnike iz budžeta, tim subvencijama. Srpska napredna stranka pre nego što je došla na vlast je kritikovala to.

Možda će vam gospodin Arsić pomoći, ali, zaista, ovo su neke činjenice o kojim ja govorim.

Sve dok smo mi slepo pričvršćeni na put evrointegracija, biće takva situacija u Srbiji. Niko ne razmišlja o tome šta će se desiti kada odjednom količina tih investitora i ljudi koji su tu zaposleni, kada njih bude toliko da poraste njihov ucenjivački potencijal, oni će krenuti da donose političke odluke u Srbiji pod ucenom da će se, ako se ne sprovede njihova volja, kroz Vladu Srbije, kroz parlament Srbije, napustiti Srbiju i ostaviti sve te hiljade radnika koje smo mi platili pre toga bez posla. Razmišljajte o tome.

Hvala, gospodine Šešelj.
Pravo na repliku ima Ana Čarapić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Evo, navešću jedan primer. Recimo, za vreme bivšeg režima, naš narod, u nedostatku posla, naši ljudi su išli u Nemačku i zapošljavali se. A sada Nemci dolaze u našu zemlju, otvaraju kompanije, kako naši građani ne bi išli u Nemačku da se zapošljavaju. Znači, ostaju nam ljudi u Srbiji. Porezi i doprinosi se plaćaju po važećem pravnom sistemu u Republici Srbiji. Rađaju se deca u Srbiji. Znači, brinemo čak i o natalitetu. To je ono što je cilj Vlade Republike Srbije.

Kada su u pitanju subvencije, mi se upravo ugledamo na prakse razvijenih zemalja i onih koje su uspele da smanje stopu nezaposlenosti i da podignu životni standard. Recimo, Česi, Mađari, Slovaci, imali su veće subvencije nego što mi imamo i to je dalo rezultate. Oborili su stopu nezaposlenosti i podigli su životni standard građana. To je ono što zanima građane u svim zemljama, pa naravno i u Republici Srbiji. Hvala.

Hvala.
Sada reč ima Đorđe Komlenski.
(Aleksandar Šešelj: Replika.)
Daću vam repliku, ali javio se gospodin Komlenski. Moram da ga uvažim. Sačekajte, budite strpljivi.
(Narodni poslanici SRS dobacuju s mesta.)
Možete li malo da budete strpljivi? Sve ćemo da stignemo. Ne brinite, imamo vremena, radimo. Gospodin Šešelj je strpljiv čovek.
Izvolite, kolega Komlenski.

Zahvaljujem.

Ja sam se davno javio za repliku, ali sam jako, jako strpljiv.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, pošto sad pomenu jedan moj uvaženi kolega ovde i 1945. godinu, čuh ovako, ja stvarno moram da kažem da onaj ko nije primetio i nije sposoban da primeti da nam je privreda 2012. godine bila kao 1945. godine, kad se završio rat, mora malo da porazmisli o svojim stavovima.

I 1945. godine pa nadalje, a i 2012. godine na ovamo smo se iz tog stanja privrede i, da ne kažem, predbankrota ili sa razorenom kompletnom privredom izvlačili na dobrovoljnom radu, na trudu, na stezanju kaiša, na stranim kreditima, ulaganjima, požrtvovanju. Prema tome, ne bismo ni danas razgovarali o mogućih 500 evra prosečne plate u Srbiji da nismo koristili slične principe kao i 1945. godine.

Pokret socijalista, kao što je svima poznato, se ne zalaže sa ulazak u EU, ali će poštovati ono što građani Republike Srbije jednog dana na referendumu budu odlučivali.

Ponoviću ponovo da su naš stav i interes da ovo što se zove putem ka EU doživimo kao oporavak srpske privrede, stajanje na noge, a da punog stomaka, mirne ruke građani Srbije jednog dana odluče hoće li jednog dana u EU ili neće, a ne da, kao neki naši susedi, puzeći ulaze u EU i žive lošije nego što mi danas živimo.

Prema tome, vratiću se na nešto što stalno čujem u poslednje vreme, sve češće, a to je, kaže, dok smo bili drugovi živeli smo kao gospoda. Mislim da to svima vama dosta toga govori. Prema tome, jasno mi je zbog čega ovolika i potreba da se vrlo čestim kontaktima, pa i direktnim kontaktima poslanici uvere u to kako funkcionišu i Rusija, kao velika zemlja, ali i Kina, kao jedan od najvećih strateških partnera Srbije u ovom trenutku i jedan od važnih oslonaca našeg razvoja.

Podsetiću vas, a nadam se da ću to osetiti i po povratku velike delegacije srpskog parlamenta koja odlazi u Kinu da ćete razumeti da je Kina uspela da bude ovo što je danas, zahvaljujući što se tamo još uvek vezuju marame oko vrata, nose petokrake na čelu, ali vrlo uspešno Komunistička partija Kine rukovodi celokupnom privredom, svojom stabilnošću i njenim razvojem.

Prema tome, očekujem da će moje uvažene kolege koje putuju u Kinu imati priliku da to osete, shvate, razumeju, a pošto u toj delegaciji nema nikoga iz Pokreta socijalista, ja to razumem na taj način da jednostavno Pokret socijalista, koji ima izuzetnu saradnju sa Komunističkom partijom Kine, nema potrebe za takvo doobukom i razumevanjem kako funkcioniše sistem privrede u Kini, kako sistem državnosti funkcioniše u Kini, tako da i ne zameramo što nismo uključeni u tu delegaciju. Hvala.