Zahvaljujem.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Izvolite, kolega.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja amandmanska intervencija se odnosi na službu granične kontrole i granične policije, gde sam na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama ispred SRS, podneo amandman na član 10. Predloga zakona, gde se traži brisanje istog, sa obrazloženjem da se predlog suštinski ne razlikuje od postojećeg teksta. Granična policija je organ nadležan za kontrolu prelaska granice, a to je već regulisano u članu postojećeg Zakona, član 38.

U već pomenutom članu se navodi da će granična policija sve putne isprave, koje privremeno oduzme prilikom vršenja poslova granične kontrole, dostaviti policijskoj upravi ili stanici koja je izdala putnu ispravu.

U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama predviđeno je nekoliko novina, od kojih bih, recimo, pozdravio rasterećenje građana u slučajevima kada je potrebno oglašavanje putne isprave nevažeće, gde se napušta dosadašnja praksa oglašavanja u „Službenom glasniku“, već se to sada pojednostavljuje tako što se sada oglašava na internet stranici resornog ministarstva, čime se građani oslobađaju dodatnog troška i nameta koje su do sada imali.

Moram da priznam da je i ovako mala pomoć za i onako preskromni budžet građana svakako dobro došao. Uz to još da dodam da s obzirom kako funkcionišu naše službe, gde su redovi, nervoza uobičajena slika, to je svakodnevnica. Građani ne samo da će uštedeti svoj novac, sačuvaće i svoje živce i svoje dragoceno vreme. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Na član 12. amandman je podneo Odbor za odbranu i unutrašnje poslove.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni o amandmanu. Izvolite.

Prihvatam u ime Vlade ovaj amandman.

Zahvaljujem.
Prihvatanjem amandmana od ovlašćenog predstavnika predlagača zakona, amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 12. stav 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o putnim ispravama.

Moj amandman se odnosi na član 41. postojećeg zakona. Iako je suština mog amandmana pravno-tehničkog karaktera, ja ću iskoristiti priliku da kažem nešto za šta smatram da je veoma važno kada je u pitanju ovaj zakon.

Putne isprave su veoma važna stvar na osnovu kojih se vrši identifikacija svakog pojedinca. Prva stvar koja pada u oči kod ove vrste identifikacije svakako je naziv države koja je izdala putnu ispravu.

Mi imamo tu nesreću da je deo teritorije naše države okupiran i na kojem država Srbija nema realno kontrolu, ali na toj teritoriji žive naši građani. Tu, pre svega, mislim na one građane koji državu Srbiju doživljavaju kao svoju otadžbinu i one građane koji su lojalni državi Srbiji.

Veliki broj građana koji živi na KiM ima problema sa organima države Srbije nadležnim za izdavanje putnih isprava. Pošto sam rođen na Kosovu i Metohiji i dalje živeo sve do nasilnog egzodusa, govorim iz iskustva mnogo mojih zemljaka.

Javlja mi se veliki broj mojih Gnjilanaca i ostalih građana koji žive na Kosovu i Metohiji, tražeći od mene pomoć upravo iz oblasti koja predstavlja predmet ovog zakona. Ti građani i dalje nailaze na velike probleme, kada su u pitanju putne isprave, što smatram nedopustivim.

Zato smatram da vlast mora obratiti posebnu pažnju prema ovoj kategoriji naših građana, a ne da im otežava ionako težak položaj. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Pošto završavamo raspravu o ovom Predlogu zakona, bitno je, pre svega, radi javnosti, malo smo se udaljavali od teme, što je naravno dobro, jer zato služi Narodna skupština, da podsetimo da smo danas raspravljali o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama i da građani ne očekuju da smo se mi bavili nekim epohalnim stvarima. Ovo su, tako, kozmetičkih par izmena, suštinskih izmena u ovom predlogu zakona nema. Generalno, stav SRS i svakom ministru to govorimo, ako imate potrebu da menjate neki zakon, ako imate potrebu da to radite dva puta, kao što je u ovom slučaju, i ako ta promena nije samo, ne znam, produžavanje nekog datuma, onda zaista treba da se ozbiljno razmotri da se taj zakon predloži u potpuno novom obliku.

Naravno, ono što je bilo dobro u onom zakonu koji se menja treba da ostane. Znate, da ste tako radili, onda bi i poslanici vlasti koji će glasati za ovaj zakon, bilo bi im potpuno jasno za šta glasaju i o čemu se zapravo raspravljalo. Videli ste malopre kakva je zabuna nastala oko toga zato što ste predložili izmene i dopune zakona.

Dakle, mi srpski radikali smo predložili popriličan broj amandmana. Imamo više amandmana nego što zakon ima članova, zato što smo na neki član ulagali i više, podnosili i više amandmana i podnosili smo i na neke stavove na koje vi niste intervenisali, jer po Poslovniku takvu mogućnost imamo.

Žao nam je što niste prihvatili amandmane, ne zbog nas, nama nije problem što smo ove amandmane pisali, ni što smo ih ovde obrazlagali, žao nam je zašto što ćemo, bojim se, čitati u novinama kako je neki otac ili neka majka neodgovorni, kako su oteli dete onom drugom roditelju, a traje postupak oko utvrđivanja starateljstva, zato što ste zakonom dozvolili da samo jedan roditelj može izvesti iz države. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto sam već pokušavao da objasnim zašto su veća tržišta veće šanse za razvoj, zašto bi, recimo, Kinezi, Rusi, želeli više da investiraju u Srbiju, to može da bude razlog zato što se lakše putuje, lakše dobijaju radne dozvole prilikom investiranja, zato što možete da investirate u više država i zato što imate više potrošača i svoju investiciju planirate spram broja potrošača i ona, ukoliko je u Srbiji, je svakako veća po obimu za 20 miliona ljudi, ako je CEFTA tržište u pitanju, ili ako je EU u pitanju za daleko veći broj ljudi. To je razlog zašto bi investitori poželeli da dođu u Srbiju.

Gospodine ministre, po pitanju olakšanog prelaska preko granice, ništa nije sporno, ali se mora voditi računa o ljudima poput Kurtija, Jugoslava Ćosića, Rame itd.

Danas u štampi piše da je Jugoslav Ćosić iz Albanije, iz kosovskih izvora dobio 249.000 evra. Moramo paziti i na terorističke grupe, na protok novca. Morate paziti i na Boška Obradovića. On je sklon da sa Hilandara uzme 5.000 evra i da ih ne prijavi i unese u Srbiju. Morate da pripazite, a ja verujem da je policija uradila svoj posao, morate da pripazite i na neefikasno tužilaštvo.

Vi se svakako sećate da je za Boška Obradovića postojala osnovana sumnja da je novac iz budžeta namenjen političkoj stranci Dveri u iznosu od 35 miliona, preko preduzetničkih radnji svojih članova, ispumpao i stavio u svoj džep. Za taj novac Boško Obradović je kupio stan na Vračaru, odnosno na Dedinju, u kome stanuje i koji je registrovao na fizičko lice svog prijatelja koji na toj adresi ima građevinsku firmu.

Dakle, taj novac je bio namenjen za izbornu kampanju, trebao je da se neutrošen vrati u budžet Republike Srbije. On ga je stavio, preko preduzetničkih radnji, u svoj džep. To kriminalno delo je Boška Obradovića, kad je uvideo da mu je policija na tragu, to je bio razlog da se priključi koaliciji Dragana Đilasa i da danas najsurovijim lažima napada funkcionere, Vladu Srbije, a bogami, ja ću reći, i državu Srbiju, želeći da kredibilitet države, po pitanju, recimo, izvoza oružja, dovede u pitanje i na takav način konkurenciji u prodaji naoružanja i municije olakša put, a svakako, to neko plaća, kao što su plaćali Jugoslava Ćosića da Kurtija predstavlja u Srbiji kao poželjnu političku ličnost, da je Srpska lista problematična zato što tamo predstavlja državu Srbiju, da Olivera bez svake sumnje su ubili Srbi. Sve je to ono što smo slušali na N1 televiziji.

Verujem da je novac koji je Jugoslav Ćosić primio iz američke ambasade, da novac koji je završio u njegovoj firmi, na njegovim ličnim računima i povezanim licem sa njim, u iznosu od preko 1.400.000 evra, bio razlog zašto se neke emisije organizuju, zašto se kriminalizuje država Srbija, njeni funkcioneri i sumnjiče da su oni, a ne Albanci, ubili Olivera Ivanovića, iako su ga, i sam Kurti proglasio teroristom, nekoliko puta zatvarali, pokušavali da ga osude. Jugoslav Ćosić, njegova televizija, neregistrovani mediji u Srbiji, zahvaljujući upravo novcu koji se unosi iz Albanije, iz američke ambasade, žele svu tu krivicu da prebace na državu Srbiju, njene funkcionere i cilj je jasan – destabilizacija u korist naših protivnika. Hvala.