Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.11.2019.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/286-19

2. dan rada

21.11.2019

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:10

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, dr Babiću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Stevanović.
Kolega Stevanović nije prisutan.
Sad reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Goran Kovačević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Dame i gospodo, poštovani ministre, danas raspravljamo o budžetu Republike Srbije i budžetu srpskog naroda izvan granice Srbije za 2020. godinu.

Budžet nam pokazuje put kuda vodimo srpsku ekonomiju, odnosno budžet nam oslikava makroekonomske parametre u jednoj fiskalnoj godini. Istovremeno, pokazuje nam i zdravlje fiskalnih prihoda i pokazuje nam kako će izgledati budućnost Srbije.

Neekonomski rečeno, budžet Srbije satkan je od hrabrosti i nada, vera i poverenja zato što hoćemo da napravimo normalnu i uređenu zemlju. Imamo veru da možemo da budemo normalna ekonomska zemlja, kao i sve druge, da kada ustanete ujutru ne pitate koliki je kurs i koliki će biti večeras, da ne razmišljate o otpuštanju, da ne razmišljate o privatizaciji, da ne morate da se zadužujete da biste prehranili porodicu.

Hoćemo da napravimo i napravili smo državu u kojoj ne morate da vodite računa kako izgledaju fiskalne i monetarne politike, gde ne vidite kako funkcionišu makroekonomski parametar, a mi nismo živeli u takvom vremenu. Živeli smo u vremenu ekonomskog beznađa za većinu građana Srbije, a za kvazi elitu u verovatno najprofitabilnijem vremenu. U tom vremenu ekonomske bede nastao je ekonomski san koji je doveo do ekonomskih promena. Te promene sprovodimo od 2014. godine. To je dug prema prethodnim generacijama i naša obaveza da sačuvamo državu i naša obaveza prema budućim generacijama da država postoji i posle nas.

To je vekovni generacijski san građana Srbije, da unapređuju funkcionisanje države. Taj san nismo sanjali samo mi u politici, sanjala ga je i Srbija decenijama, oguglala od raznih ekonomskih obećanja i sumorne ekonomske stvarnosti.

Mi danas, posle pet godina, možemo da kažemo da smo svoj dug prema Srbiji odužili. Posle rada, znoja, suza i poverenja, posle slušanja različitih kritika zluradih mi smo svoj dug u ekonomskom smislu prema Srbiji odužili. Napravili smo Srbiju, kada danas raspravljamo o budžetu, koja ne govori o likvidnosti i insolventnosti. Ne uzimamo strane kredite da bi očuvali makroekonomsku stabilnost. Ne prodajemo imovinu Srbije da bi mogli da isplatimo plate i penzije. U suštini, cela priča oko ekonomskih promena u Srbiji stane u dve reči - sigurnost i izvesnost. To je danas u ekonomiji Srbija.

Ja pitam građane Srbije i sve narodne poslanike šta bi bilo da nismo uspeli? Kako bi izgledao ekonomski život, kako bi izgledalo srpskog društvo da nismo ostvarili ovakve rezultate? Da li bi imali nove bolnice, nove škole, nove puteve? Da li bi imali povećanje plata, penzija? Da li bi imali smanjenje, pre svega, ekonomski loših parametara? Da li bi imali rast zaposlenih?

Kada vas pitam kako bi to izgledalo, ja znam da vi znate. Sve smo mi to u nekom vremenu živeli. Kada danas pričamo o makroekonomskim parametrima, da li obećavamo mi iz SNS, Vlade Republike Srbije nešto? Da li mi kažemo - biće inflacija 2% kao u EU? Da li mi kažemo - biće stopa nezaposlenosti ispod 10%? Da li obećavamo kada kažemo da će ekonomski rast biti 4%? Ne, to je sve danas. Ne kažemo biće i ne kažemo bilo zato što su makroekonomski parametri i ekonomska politika u Srbiji danas priznate. Ne morate da slušate nas, MMF i Svetska banka kažu da je Srbija danas, po makroekonomskim pokazateljima, ubedljivo jedna od najboljih zemalja u ovom delu Evropi.

Pogledajte strane investitore. Srbija se danas zadužuje za refinansiranje kredita za 1,25% kao nikad u svojoj istoriji.

Imate strane investicije, kada ljudi ulažu svoj novac, mogu da ulažu gde god hoće u svetu, dolaze u Srbiju. Srbija je lider po ulaganju po glavi stanovnika u ovom trenutku u Evropi. Ako pogledate valutni rizik, on je 34 poena iznad standarda, znači sa samo 0,34 zadužujemo se više od onoga što se zadužuje Amerika.

Duplo je vreme danas, gospodine ministre, za raspravu ali u stvari rasprava o budžetu danas može da bude vrlo kratka. Nastavićemo da ulažemo u nove škole, nove bolnice, novu infrastrukturu, gradićemo zato što, kao nikad, izdvajamo za javne investicije 260 milijardi dinara. Nastavićemo da povećavamo plate, povećavamo penzije, smanjićemo poreze na rad, povećavaćemo ličnu potrošnju i samim tim dovoditi do povećanja rasta društveno bruto proizvoda. Nastavićemo da otplaćujemo kredite i nećemo se zaduživati.

Eto, dame i gospodo, to je budžet za 2020. godinu. Ono što smo radili u 2019. godini, radićemo i u 2020. godini i nastavićemo 2021. godine.

I u Skupštini i u javnosti Srbije učinili smo još jednu stvar, ukinuli smo raspravu o budžetu. Možete da verujete? Budžet, koji je primarna stvar, koje je ključno ekonomsko i političko pitanje, u jednoj državi, u Srbiji, za budžet 2020. godine nemate raspravu. Ne postoji. Nemate, zato što nije politička tema, a ekonomska svako nije. Političke stavove ne možete da promenite, ekonomski na zlurade i negativne komentare, u stvari trebate uvek da odgovorite, ali nema tu pomoći. Bes i nezadovoljstvo ličnom političkom situacijom ne može da bude izgovor za raspravu o budžetu.

Svi mi znamo da Srbija nije idealna zemlja, nije idealna ekonomska zemlja, tome se teži, zato se radi, zato se bori. Srbija nije auto-put, a mi koji se bavimo ekonomskom politikom, radnici koji samo farbaju bankine pored puta, da plastično kažem, mi u stvari nismo ni kaldrmu nasledili. Zato je svaki dan, kada govorimo o ekonomiji Srbije, za nas izazov. Suštinski, mi u stvari ne treba samo jednu stvar da uradimo, ne treba da se vratimo na prošlo vreme da Srbija bude opet bedna i siromašna, da govorimo o privatizaciji, o otpuštanju, da govorimo o hiljadu evra akcija besplatno, a da nam inflacija bude dupla.

Nisam ja danas govorio o makroekonomskim parametrima, nisam govorio o fiskalnim promenama, o ekonomskim klasifikacijama, o budžetskim principima, nisam govorio gotovo ništa značajnije o ni jednoj cifri u budžetu, zato što ja nemam razloga da o tome govorim.

Podrška građana Srbije, Vladi Republike Srbije, SNS i pre svega Aleksandru Vučiću, dovoljno govori o ekonomskoj politici i budžetu Republike Srbije za 2020. godinu. Ja, kao poslanik SNS u stvari samo podržavam svoj narod.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Kovačeviću.
Pre nego što dam reč kolegi Mirčiću, obaveštavam vas da saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, da će danas Narodna skupština raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada reč ima gospodin Milorad Mirčić.
Izvolite, kolega Mirčiću.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali smo odmah na početku ovo rasprave preko ovlašćenog predstavnika, dr Vojislava Šešelja, rekli da je dobro, na neki način, što može koliko toliko da se kontroliše budžet u smislu suficita i deficita.

Imamo loša iskustva ne samo iz ranijih perioda, nego imamo jedan primer koji nam ukazuje na nešto što može da bude eventualna opasnost, a to je da smo pre izvesnog vremena, ovde raspravljajući o rebalansu budžeta, mi raspravljali o rebalansu budžeta koji je tad imao suficit od 50 milijardi dinara. Pa smo nakon predloga Vlade došli do deficita od 20 milijardi dinara, što je na neki način samo veština i sposobnost ove vlasti da iz suficita pređemo u deficit. Ne bi to možda bilo čudno koliko je čudna činjenica kako su ta sredstva od 70 milijardi dinara preraspodeljena.

Preraspodeljena su tako što se dalo penzionerima po pet hiljada dinara na ime pomoći i to je bilo potpuno jasno da se radi o predizbornom potezu koji bi trebao, na neki način, da oraspoloži ne tako malo biračko telo koje se nalazi u ovoj kategoriji stanovništva, a oglušilo se o sugestiju nas srpskih radikala da ipak je trebalo voditi računa.

Naravno, svakome je pomoć potrebna, pogotovo po prirodi stvari ovoj kategoriji stanovništva koja je, na neki način, konstantno ugrožena, ali se moralo voditi računa u kategorizaciji i dodeljivanju ove pomoći od pet hiljada dinara. Možda je i sigurno je onima koji imaju niže penzije, niža primanja i te kako značajna ova pomoć, a onima koji imaju viša nije da im ne znači, ali ne utiče toliko na njihov standard.

Tu se išlo uravnilovkom i rečeno je pet hiljada da mi sada ne bi pravili neku razliku. Onda, usput se pristupilo donošenju odluke o povećanju plata zaposlenih u javnom sektoru, na šta smo mi srpski radikali samo hronološki, da vas podsetim, rekli – nije loše ako imaju realni uslov, ako su se stvorili takvi ekonomski parametri da može da dođe do povećanja, a to podrazumeva rast privrede, a to podrazumeva konstantan rast BDP u visini koliko može da se i poveća primanje onih koji rade u javnom sektoru.

Nama je ovde objašnjavano da je Srbija ekonomski dovoljno stabilna, da Srbija na tim rejting listama i te kako dobro se kotira i da Srbija u ovoj godini treba da bude rekorder kada je u pitanju BDP, kada su u pitanju strane investicije. Nije, istine radi, govorilo se o rastu privrede, ali ovo su bili parametri koji su u svakom slučaju bili argumenti na strani predlagača, odnosno Vlade Srbije.

Činjenica da onaj koji govori argumentovano bilo šta u smislu da bi trebalo povećati, ali ne na ovom nivou plate, rizikuje da u javnosti izaziva kontrareakciju kada je u pitanju politički deo funkcionisanja i rada nas koji smo u ovome parlamentu. Mi srpski radikali smo poznati po tome što uvek govorimo, saopštavamo ono što je istina i ono što treba da se radi, a ne kako će to i na kakav odjek da naiđe u javnosti, pogotovo u narednoj izbornoj godini.

Ovde se očigledno radilo o izbornom predlogu. Na bazi tog izbornog predloga je i ovaj izborni budžet, a evo kako je izborni. Realni parametri za toliko povećanje od 8 do 15% ne postoje zato što je rast BDP u prva dva kvartala oko 3,5%. U trećem kvartalu dobijamo informaciju da je preko 4%, ali to je u odnosu na kvartal prošle godine.

Da bi se povećala plata od 8 do 15% trebalo bi u kontinuitetu da bude BDP na nivou 5 i više od 5%. Šta to znači u kontinuitetu? Najmanje pet godina da se beleži rast BDP na nivou 5 i više posto, a mi imamo u protekli pet godina, gospodo, rast ili DBP na nivou 2,9%. Kako da objasnimo to?

Imamo rast privrede. To su jasni pokazatelji na 3,5%. To znači maksimalno moglo bi da se poveća, maksimalno bi mogla da se povećaju primanja 5%, ali to se desilo kada su u pitanju penzioneri. Najavljuje se da će se desiti pošto treba „švajcarski metod“ neki da se usvoji, pa onda ljudi misle da je ta metodologija, poistovećuju je sa standardom Švajcarske.

Daleko je to od standarda švajcarskog, nego je to metodologija koja jasno govori da, uzimajući realne parametre, može doći maksimalno do povećanja penzije jednom godišnje u visini, sad za narednu godinu, u visini od 5%. to je nešto što je realno. Mi bi svi voleli da nismo u pravu, mi koji kritikujemo, mi koji iznosimo jasne činjenice. Ali, budžet je pred nama i budžet sam po sebi ne predviđa neku veliku razliku kada je u pitanju BDP, kada je u pitanju očekivani rast proizvodnje, odnosno privrede. To znači da će povećanje penzija u javnom sektoru napraviće još veću razliku između primanja onih koji su u javnom sektoru i onih koji su u privatnom sektoru, odnosno u privredi. Da ne govorimo o samom odnosu između prosečne plate koja će od naredne godine da bude i prosečne penzije koja će da bude.

To je do sada bio odnos negde iznad 50%. Uvek se nastojalo da ne bude ispod 60%, a sada će to biti ispod 50% što je nedopustivo. U svakom slučaju, nije dobro da bude tolika razlika. Mi ovde slušamo kako će se usmeriti sredstva iz prihoda najvećim delom u obrazovanje, u zdravstvo, u investicije i u kulturu.

Gospodo, narodni poslanici, kada je u pitanju obrazovanje, bilo bi lepo da ovde resorni ministar sedi, a ne da na muke stavlja, pod znacima navoda, ministra finansija, pa da nam on objašnjava i obrazovanje i kulturu.

Ministar finansija, tj. Vlada Srbije je prošle godine više puta naglašavala i prilikom rasprave o budžetu, a i u drugim prilikama, da će Sremski Karlovci u toku ove godine biti univerzitetski centar. Onda su navodili razloge, da je to trebalo ranije, u svakom slučaju stogodišnjica prisajedinjenja, a i sama logika i priroda stvari govori da su Karlovci i duhovni i kulturni centar srpskog naroda, i da mesta koja su najznačajnija u tom delu Srbije za srpski narod su Sremski Karlovci i Srbobran i istorijski i u svakom drugom pogledu.

Ministarstvo kulture je uredno preko ministra obilazilo Sremske Karlovce. Očigledno da se tu nije ništa uradilo osim potpisivanja nekih protokola koji ne znače ništa, nego samo najavu dobre volje. Ta dobra volja ostajala je upravo na nivou protokola. Mi smo i te kako insistirali da se jednom prekine ta logika stvari ili način razmišljanja, kada je u pitanju kultura, da se forsira i finansira konzumna kultura, nego da se više novca uloži u stvaralaštvo u kulturi.

Vidimo da i u ovome budžetu nema pomena o tome. Vama je bitnije da date silne pare u „Egzit“, nego da podržite pisce, da podržite slikare, da podržite režisere, da podržite one koji stvaraju kulturu. Ne, vi podržavate one koji prodaju, uslovno rečeno, neku kulturu. Vama moramo mi srpski radikali očigledno na svakoj raspravi o Zakonu o budžetu da skrećemo pažnju koliko je značajna Matica srpska. Valjda nismo mi više zainteresovani po prirodi stvari od vas.

Ne interesuje to vas, vama je bitno da je Novi Sad prestonica kulture za mlade 2020. i 2021, i da se ogromna sredstva daju, a taj projekat vam vode, gospodo, oni koji su na čelu „Egzita“. „Egzit“ je inače privatna firma i tu nema razlika, tu vam je znak jednakosti između Novi Sad 2021. i „Egzit“, kada su u pitanju finansije. Tu treba voditi računa. Ne može neko ko ima privatnu firmu, gde je sukob interesa, ko ne podnosi nikakav finansijski izveštaj, u ovom slučaju „Egzit“ kao privatna firma, nikad nije podnela ni završni račun, ni finansijski izveštaj ni lokalnoj vlasti, ni pokrajinskoj, a kamoli da podnese republičkoj, a ogromna se sredstva daju. Oni su korisnici budžetskih sredstava. Svi korisnici moraju da podnesu izveštaj. Probajte da ih opomenete, videćete kakvu će te reakciju izazvati.

Ono što je ovde veoma bitno, to je da u oblasti zdravstva, gospodo, najveći deo novca, finansija, se i ulaže u objekte, u opremu. Kakva je to logika razmišljanja? Ministarstvo razmišlja da uloži u objekte, u svakom slučaju, nisu u nekom zavidnom stanju, ali to odmah otvara sumnju, pa čim se ovolika sredstva ulažu, odmah se neko nađe ko razmišlja ko će izvoditi te građevinske radove. Ne razmišljate vi da date što više para za usavršavanje lekara, osoblja. Uostalom, toliku diskriminaciju pravite da to čovek ne može da veruje, kada je u pitanju i oblast obrazovanja i kada je u pitanju oblast zdravstva. Vi pravite diskriminaciju unutar struke, unutar jednog zanimanja, unutar jedne stručne osposobljenosti. Lekari koji su profesori na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu imaju manja primanja nego njihove kolege koji rade isti posao i predaju na Beogradskom univerzitetu.

Kakav je tu kriterijum? Šta to znači, da su ovi više vredni ili da više znaju? Na primedbe lekara sa novosadskog univerziteta, i najverovatnije i drugih univerziteta, ali ovde imamo tačan podatak da je to velika razlika, znate li kakav su odgovor dobili od ministarstva? Rekli su – u redu je, smanjićemo plate na Beogradskom univerzitetu, jer nemamo para da isplatimo jednake plate. Eto šta je rešenje.

Vi mislite na bazi ovakvih i sličnih rešenja da zadržite stručnjake. Nećete, gospodo.

Ovde se priča o velikoj perspektivi kada je u pitanju razvoj privrede, a vi, gospodo, osim ovoga deficita, koji je podnošljiv, imate još jedan deficit koji vam je neminovnost, očigledno, a to je taj trgovinski deficit koji se pojavljuje svake godine i što se pojavljuje kada je u pitanju odnos izvoza i uvoza, nego se povećava u korist uvoza.

Mi smo slušali i javnost obaveštavali o tome, priče da je to rezultat uvoza repromaterijala, uvoza opreme itd. Mi imamo listu tačno onoga što Srbija uvozi i Srbija izvozi i mogu vam reći da od tih 10 proizvoda, koje ste vi nama obrazlagali kao opremu, ima samo uvoz koksa i rude za Železaru Smederevo, ali to je negde na osmom ili devetom mestu.

Znate li šta je visoko plasirano kada je u pitanju uvoz? Mobilni telefoni. Uvoz vam je i ono što uvozi „Zastava“. Iz Poljske imamo trgovinski deficit, znate li zbog čega? Zato što uvozimo motore za „Zastavu“. Slušamo uvek obrazloženje – samo što nije krenula privreda. Nema od toga ništa. To što su otvorene šrafciger industrije, to ne donosi nikom napredak, pa i nama u Srbiji.

Mi imamo ovde, kada je u pitanju izvoz, nešto što je poražavajuće, posle pšenice, posle kukuruza, mi imamo da izvozimo kablove. Jel to rezultat svih tih ulaganja stranog kapitala, da visoko plasirano, kada je u pitanju izvoz, visoko plasirano rangiran proizvod je – kablovi? Pa, ne može se na motanju kablova bazirati razvoj privrede. Ne može, ne moguće je, ne zato što mi srpski radikali osporavamo, nego nije to poznato ni teoriji, a pogotovo praksi.

O čemu mi ovde razgovaramo? Mi razgovaramo o nečemu što tek treba da dođe i ovde se najavljuje da će biti rekordni rast BDP. Na bazi čega? Kad Evropska razvojna banka, koja je jedna od glavnih kreditora Srbije, kaže da je za očekivati maksimalno tri do 3,5% rast BDP. Čekajte, gospodo, pa nije valjda da oni koji nam daju kredite da u greše? Valjda oni najbolje znaju, valjda oni najbolje imaju uvid u dešavanja u privredi Srbije i onome što Srbija radi, a ovde slušamo priče?

Da bi došlo i da bi imalo realno pokriće sve ove mere koje predlaže Vlada, a vezane su za Predlog budžeta, mi u kontinuitetu u narednih najmanje pet godina moramo imati rast BDP od najmanje 5%, gospodo. Mi moramo da imao kao država. Da bi se to uradilo mora potpuno drugačije stvari da se posmatraju, mora drugačije da se gleda na ova strana ulaganja, moraju monetarnoj politici da se preduzimaju neke mere. Ne možete ovako. Ovo vodite Srbiju u sunovrat.

Vi imate emitovanje hartija od vrednosti, i to je nešto što je prateće, to je nešto što prispeva ili dospeva na naplatu za nekih pet, 10, 20 godina, a ovde pričate, hvalite se kako mislite o deci, o budućnosti. Da li im ostavljate da plaćaju kamatu koja je i te kako značajna kada su u pitanju hartije od vrednosti? Nije to rešenje gospodo. Mora rešenje da se radi traži na sasvim drugoj strani.

Mi uvozimo energente iz Rusije i najveće tržište je u Rusiji i nemojte da nam pričate kako ćete povećati izvoz u zapadnoevropske zemlje. One su već u recesiji i već su vam dali do znanja da ih ne interesuje više da povećaju uvoz, ne samo iz Srbije, nego iz bilo koje druge države. Njih interesuje da povećaju svoj izvoz, i to će nešto zapljusnuti, pa i samu Srbiju. Hvala vam.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Mirčiću.
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.

Siniša Mali

| Ministar finansija
Hvala puno.
Uvaženi poslanici, da iskoristim priliku samo da odgovorim na par komentara koje ste imali priliku da čujete.
Dakle, po pitanju plata u javom sektoru, naša politika, politika Vlade Republike Srbije, je upravo usmerena ka tome da se životni standard građana Srbije poboljša i da poraste u što kraćem vremenskom periodu. Povećanje plata koje važi od novembra meseca ove godine je inače treće povećanje plata u javnom sektoru u poslednje tri godine. Dakle, ne radi se ovde u jednoj godini, godini pred neke izbore, kao što smo imali priliku da čujemo, nego već treću godinu za redom, nakon mera fiskalne konsolidacije, trudimo se da sve ono što zaradimo, što uštedimo, delom i vratimo građanima Srbije, a da ne ugrozimo makroekonomsku stabilnost.
Sa povećanjem plata između 8% i 15%, pri čemu novac za to je obezbeđen budžetom za 2020. godinu, učešće zarada u BDP biće 9,5%. Zašto vam ovo govorim? Zato što hoću da kroz brojke, kroz cifre veoma precizno kažem koliko su besmisleni komentari oko toga da je povećanje plata bilo abnormalno veliko ili kako kod. Dakle, 9,5% je učešće plata za 2020. godinu u BDP.
U Evropi prosek zemalja, 28 zemalja EU, taj procenat je 9,9%. U Hrvatskoj 11,6%, u Sloveniji 11,1%, pošto kažu – nemojte da se upoređujemo sa EU, hajdemo sa zemljama regiona, Rumunija 11%, Francuska čak 12,5% učešće plata u BDP. Mi smo na 9,5%.
Odgovor za sve one koji kažu – da, ali plate su podignute više nego što je trebalo. Ne, mi hoćemo još više da podignemo i plate i penzije, hoćemo da građani Srbije još bolje žive. Time ne ugrožavamo makroekonomsku stabilnost. Plate proizilaze iz onoga što smo uštedeli, što smo zaradili i kada govorite o procentima, učešću u BDP, vidite da smo opet manji i od proseka EU i od proseka zemalja u regionu. Dakle, ima još prostora, nećemo ugrožavati makroekonomsku stabilnost, ali visoke stope rasta koje sada imamo i koje očekujemo godinama, koje dolaze, daju nam za pravo da kažemo da će plate biti još veće. Jeste, borimo se za bolji i veći životni standard građana Srbije, i to u što kraćem vremenskom periodu, još jedanput, ne ugrožavajući ni na koji način makroekonomsku stabilnost.
Sličan odgovor daću vam i za stopu rasta. Prošle godine, podsetiću vas, stopa rasta naše ekonomije je 4,4%. Ove godine za treći kvartal 4,7. Četvrti kvartal biće iznad 5%. Građevina sjajno radi, nikada bolje. Dakle, sve industrije, sve privredne grane od poljoprivrede, od građevine, od prehrambene industrije, od teške industrije, od usluga, rastu. Očekujemo rast u poslednjem kvartalu od preko 5%. Nama je projekcija u budžetu 4% za narednu godinu. Mislimo i mi, misli i Svetska banka da možemo bolje i jače. Inače, ovu projekciju za narednu godinu smo napravili zajedno sa MMF.
Kroz nove investicije koje su planirane u budžetu, nove investicije, nove autoputeve, nove mostove, nove tunele, nove bolnice, kroz povećanje životnog standarda kroz povećane plate i penzije, kroz povećanu minimalnu cenu rada, očekujemo da ćemo ići još bolje iznad 4%. Da li je to malo ili ne? To je mnogo bolje od negativne stope rasta koje su imali ovi pre nas.
Imali smo mere fiskalne konsolidacije u proteklih par godina i tada i ne možete da očekujete visoke stope rasta, a mi smo ih ipak imali. Sada, sa završetkom procesa finansijske konsolidacije, rekao bih – nebo je granica, zavisi od nas koliko ćemo brzo da rastemo. Zato moramo da ulažemo u obrazovanje, imamo više novca u budžetu, da ulažemo u zdravstvo imamo više novca u budžetu, da ulažemo u podršku privredi imamo više novca u budžetu, da kroz poresku politiku podstičemo ulaganja u našu zemlju i to imamo u budžetu, da smanjujemo naknade i trošak na zarade i to imamo u budžetu.
Dakle, sve što je neophodno uz održavanje mira, stabilnosti u regionu, dobrog, stabilnog kursa, niske inflacije, mi imamo u budžetu i siguran sam da ćemo ići, a sami ste svi priznali, a na kraju i ja, takođe, da nam je projekcija budžeta konzervativna, siguran sam da ćemo ići i više od 4%.
Iskoristio bih samo priliku još jedanput, u stvari ne još jedanput. Naime, uvaženi poslanici, dobio sam još jedno pismo od Dragana Đilasa, pa bih želeo da mu ovom prilikom, takođe, odgovorim. Piše Dragan Đilas da nisam odgovorio na njegovo pismo od juče, mada sam mu vrlo detaljno odgovorio i kaže i priča ponovo i ponavlja njegovu priču o tome kako je za njegovo vreme javni dug porastao sa 8,7 na 17,7, na kraju 2012. godine, milijardi evra, onda, eto, da objasnimo mi kako je porastao taj dug u vreme vlasti SNS sa 17,7 na sadašnjih 24,8.
Juče sam lepo to objasnio i ponoviću opet. Gospodine Đilas, od 2008. do 2012. godine, dok ste vi vodili ovu zemlju, javni dug naše zemlje je porastao sa 8,8 milijardi na 17,7 milijardi. Dakle, za devet milijardi evra. U to vreme vaše privatne firme, vi sami, kako i sami kažete i kako ste sami priznali, zaradili ste 619 miliona evra, od čega je neto dobit vaših firmi 105 miliona evra. Dakle, zaduživali ste našu zemlju, približavali ste je bankrotu, uništavali je, a za to vreme profitirale su vaše kompanije i vi lično. Interesantno, na tu moju konstataciju od juče, nisam danas dobio odgovor od vas.
Dalje, pitate se, pa, dobro, ali ipak raste i javni dug nakon 2012. godine. Tako je, gospodine Đilas. Juče sam vam odgovorio na to pitanje, a evo i sada ću. Od 2008, uvaženi poslanici, do 2012, za period od pet godina kumulativni deficit, dakle, svake godine su pravili deficit u budžetu, zaduživali se, uzimali novac, a onda pravili manjkove i pravili minus, ukupan kumulativni deficit 748,9 milijardi dinara, po prosečnom kursu u tom periodu to je 7,6 milijardi.
Mi smo 2013. i 2014. godine morali da povećamo javni dug da bismo taj vaš manjak, gospodine Đilas, taj minus koji ste napravili pokrili, da ne bi država bankrotirala, da bismo nastavili da radimo i to je razlog zbog kojeg je došlo do skoka javnog duga 2014. i 2015. godine i tada uz mere fiskalne konsolidacije mi to zaustavljamo i onda vam javni dug sa 70% BDP pada na današnjih 51% i ima tendenciju daljeg pada.
Još jedanput da vas podsetim, treći nauk za vas, nikad se dug i ne gleda u apsolutnom iznosu, uvek ga gledate u odnosu na BDP, jer šta bi onda rekle i SAD ili Japan ili neke druge zemlje koje imaju hiljade milijardi dug, ali ga nose jer rastu kao što rastemo i mi u poslednjih par godina.
Dakle, rezultat vaše vlasti - skok javnog duga sa 8,7 na 17,7 milijardi evra. Vaše privatne firme u međuvremenu zaradile 619 miliona evra, vi sebi isplatili dobit od 105 miliona evra i obogatili se na grbači građana Srbije. U međuvremenu ste za to vreme pravili samo deficite i pravili negativne stope rasta naše ekonomije, dakle, bacili pare u bunar.
Mi smo, s druge strane, uzeli novac da vratimo te vaše manjkove, da pokrijemo te vaše gubitke, postavili ekonomiju na zdrave osnove, imamo stope rasta od 4,4, 3,7, 3,8, 4,7 u trećem kvartalu ove godine i za razliku od vas koji ste te kredite i zajmove uzimali da biste plaćali neke tekuće troškove, na kraju da biste pravili manjkove ili da biste se vi sami bogatili, naši zajmovi su usmereni ka autoputevima, ka mostovima, usmereni su ka novim školama, novim bolnicama, usmereni su ka boljem sutra naše dece, ne u tekuću potrošnju kao vi, nego u budućnost i u investicije. To je ogromna razlika.
Da vam ne pričam o visini kamata, to sam juče govorio, koliko je bilo u vaše vreme. Prosečna kamata 2012. godine 5,29%, prosečna kamata na javni dug 3,17%. Danas na javni dug od 24 milijarde, pa zamislite koliko je to samo godišnjih ušteda na tome što bolje vodimo našu ekonomiju, obraćamo pažnju na sve i na kraju ceo svet nas ceni bolje.
Da završim sa poslednjim paragrafom pisma koje sam dobio od Dragana Đilasa. Kaže – nije tačno da se novi krediti uzimaju da bi se vratili stari. Jeste, gospodine Đilas, tačno je, imali smo i dve emisije evrobonda ove godine sa 1,25 i 1,6 kamate, koju mi dobijamo, vraćamo skupe kredite koje ste vi uzeli, a čija je kamatna stopa 7,25. I u budžetu za narednu godinu u članu 3. imamo takođe mogućnost da refinansiramo te vaše skupe obaveze koje ste uzeli, opteretili budžet, zadužili građane Srbije, a u isto vreme vaše džepove napunili i obogatili ste se.
Nisam dobio odgovor takođe, gospodine Đilas i na to - kako ide i zašto je i da li je u pravu venčani kum Marka Bastaća kada je rekao da su mu kese vezivali oko glave, da su pokušali da ga opljačkaju za to što je on, pak, opljačkao neke druge koji su nelegalno gradili na Starom Gradu? Da li je to politika vaše stranke i vaša lična politika i uvek ću biti spreman da odgovaram brojkama, činjenicama, ciframa za sve što mi kažete i radujem se sledećem vašem pismu, ali pročitajte malo bolje brojke. Konsultujte se malo više oko ekonomije, dobro vam idu vaše privatne finansije očigledno, ali javne finansije, one koje su u interesu građana Srbije izgleda da vam idu dosta loše. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala gospodine Mali.
Sada pravo na repliku ima Vladimir Orlić, pa onda Milorad Mirčić.
(Miladin Ševarlić: Poslovnik.)
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić po Poslovniku.
Izvolite.

Miladin Ševarlić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Hvala lepo gospodine potpredsedniče.

Nemam ništa protiv da se odgovara bilo kome, ali osnovni je red da se pre svega odgovara poslanicima, a ne onima koji nisu prisutni ovde.

(Narodni poslanik: Koji član?)

Član 107. Poslovnika.

Dakle, ja sam dva puta ministru finansija na ovoj sednici i na jednoj od prethodnih postavio isto pitanje – koliko, ko je na listi 100 najvećih dužnika za poreske obaveze u Republici Srbiji i da li ti poreski dužnici kojima se prolongira isplata koriste budžetska sredstva i podsticaje države Srbije?

Da je sreće, vi biste imali dnevno ažurirani spisak na sajtu Poreske uprave i Ministarstva finansija za tako nešto i ne vidim razlog zašto izbegavate to da kažete.

Takođe, juče sam u 14.55 časova dobio odgovore, odnosno nisam dobio odgovore na šest pitanja od sedam postavljenih između ostalog i ministru finansija. Jedno pitanje jeste – koliko je sredstava iz budžeta Republike Srbije po godinama utrošeno za potrebe izdržavanja migranata u Srbiji i na koji način? Šesto pitanje – da li se i koliko mesečno iz budžeta Republike Srbije uplaćuje sredstava na račune migranata koji borave u Srbiji, mesečni iznos po migrantu i članove njihovih porodica i ukupni godišnji iznos po godinama?

Gospodine ministre, zašto narodni poslanik nema pravo da dobije te podatke, kao što nisam dobio ni podatke – ko je, kada, gde i na osnovu kog propisa i odluke kog organa Republike Srbije potpisao predmetni ugovor ili drugi pravni dokument kojim se reguliše povraćaj migranata iz zemalja EU u Republiku Srbiju? Tražio sam kopiju predmetno potpisanog dokumenta i koliko je migranata po godinama do sada dobilo azil za boravak u Republici Srbiji i koliko je migranata sa dodeljenim azilom u Republici Srbiji kupljeno ili zakupljeno stanova ili seoskih kuća i imanja, u kojim opštinama i koliko je novca za te namene izdvojeno iz budžeta Republike Srbije, kao i sa koje budžetske pozicije?

(Predsedavajući: Hvala gospodine Ševarliću.)

Niko mi na to nije odgovorio. Vraćen mi je odgovor bez ičega.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Profesore Ševarliću, da li želite da se Narodna skupština izjasni...

Miladin Ševarlić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Da. Ja tražim upravo odgovor od ministra finansija za pitanja koja se odnose na njega.