Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije danas kada govorimo o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu moramo da kažemo i na kojim pretpostavkama se on zasniva.

To je pre svega održiv deficit opšte države 0,5% BDP koji je samo 2015. godine iznosio 0,9%. Zatim, smanjenje javnog duga koji danas iznosi 50,3% i očekuje se da će u narednoj godini biti ispod 50%, a samo pre par godina iznosio je preko 70%.

Realni rast BDP projektuje se na 4% za 2020. godinu i uvek do sada smo, ono što smo projektovali, ne samo da smo ostvarili, nego smo i premašili. Saglasnost na ovu stopu od 4% dao je čak i MMF.

Najznačajniji izvor rasta ovog BDP jeste lična potrošnja i ona će svakako da se ogleda u većoj stopi zaposlenosti, kao i u većem stepenu životnog standarda i kao i u povoljnijim uslovima zaduživanja. Sem lične potrošnje, takođe i investicije će da utiču na rast BDP i on će iznositi 260 milijardi dinara u 2020. godini, što je za 6,4% u odnosu na 2019. godinu.

Fiskalna politika u 2020. godini biće umereno relaksirana što znači da će smanjenje poreskog opterećenja zarada, predviđeno smanjenje doprinosa za PIO na teret poslodavaca smanjiće se za 0,5% i povećanje neoporezivog dela zarada od 15.300 na 16.300, što će svakako relaksirati privredu za blizu 13 milijardi dinara. Ova sredstva ćemo iskoristi za investicije, kao i za povećanje zarada u iznosu od 8% do 15% i za povećanje penzija za 5,4% u 2020. godini.

Ovaj budžet takođe ima i sastavni deo, a to su subvencije, koje se odnose na sve sfere društvenog života. U okviru ovih subvencija, na Kancelariju za Kosovo i Metohiju određene subvencije su za 2020. godinu uvećane za 35,4% i one se ogledaju sprovođenju programske aktivnosti zaštite kulturne baštine, podrška Srpske Pravoslavne Crkve i kulturnim aktivnostima, koje su uvećane za 11%, kao i programsku aktivnost podsticaja ekonomskog razvoja za finansiranje ekonomskog razvoja i one su uvećane za 24%.

Za finansiranje rada u lokalnoj administraciji na Kosovu i Metohiji, finansiranje rada obrazovnih i zdravstvenih ustanova, izgradnju rekonstrukcije stambenih objekata predviđeno je 6,8 milijardi dinara.

Međutim, nije ovo sve. I kroz druge razdele za druga ministarstva određena su određena sredstva za rad Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Tako je u Razdelu 29. koje se odnosi na sredstva Ministarstva kulture i informisanja, od 41 ustanove kulture, 11 ustanova kulture se finansira koje se bave kulturom na Kosovu i Metohiji koje su zadužene za kulturno bitisanje Srba u našoj južnoj pokrajini.

Takođe, svedoci smo da ove godine na Kosovu i Metohiji ostvarena su tri kapitalna projekta. Jedan od njih je i puštanje u rad Fabrike vode „Gazivoda“, koji će obezbediti stabilno vodosnabdevanje tri opštine na severu Kosova i Metohije, a to je Zubin Potok, Zvečan i Severna Kosovska Mitrovica. Vlada je za ovaj projekat izdvojila 16 miliona evra.

Sledeći projekat, koji je takođe značajan za Kosovo i Metohiju i za Srbiju uopšte, jeste i Sunčana dolina, koja predviđa da se u okviru ovog projekta omogući oko 1.000 povratnika raseljenih lica na Kosovu i Metohiji. Nije to samo stambeni prostor, 300 stambenih jedinica, već je to jedno naselje gde će biti uključene pošte, škole, vrtići, crkve i sve ono što je potrebno za jedan normalan život. Ovaj projekat, takođe, finansira Vlada Republike Srbije sa 14 miliona evra.

Možemo da kažemo da pored ova dva projekta, postoji i treći projekat koji se realizovao uz saglasnost iz budžeta Vlade Republike Srbije, a to je Rajska banja, koja se nalazi na teritoriji opštine Banjska i koja je u stvari jedna od najmodernijih bazena sa termalnom vodom i regulacija, mogu slobodno da kažem, temperatura vode u tim bazenima se reguliše preko interneta, što je svakako za pohvalu i s obzirom kakvi su uslovi za življenje na Kosovu i Metohiji, naročito za Srbe.

Svako može da kaže šta hoće i da mrzi koliko hoće, ali niko ne može više da voli Srbiju i srpski narod nego mi sami.

U danu za glasanje, kao i članovi SNS, podržaću ovaj budžet.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Momo Čolaković.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.
Reč ima narodni poslanik Blaža Knežević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, pred nama se nalazi Predlog zakona o budžetu za 2020. godinu. Pre svega, pohvale Vladi Republike Srbije, jer evo, sednica nam je počela 20. novembra, a budžet ćemo usvojiti pre kraja ovog meseca. A o jednoj ovakvoj temi, kao što je budžet, razgovaramo potpuno relaksirano, opušteno, sa osmehom na licu, znajući da smo učinili odličnu stvar za građane Srbije.

Takođe, početkom oktobra usvojili smo po prvi put pozitivan rebalans budžeta, kojim smo povećali plate i penzije građanima Srbije i kapitalne investicije.

Budžet za 2020. godinu je razvojni. Izvršena je ravnomerna raspodela sredstava i usmerena na povećanje životnog standarda građana.

Sve do sada imali smo proces konsolidacije javnih finansija, a ovim budžetom označavamo početak nacionalnog investicionog plana. Budžet je kreiran na osnovu prihoda i ušteda koje smo ostvarili, zasnovan na realnim projekcijama. Zato sa ponosom ističemo da je budžet Republike Srbije na zdravim osnovama, stabilan i održiv.

Zahvaljujući odgovornoj politici, teškim reformama koje smo sproveli, stvaramo održive i realne finansije, što će obezbediti sigurniju budućnost za našu decu.

Prioritet i strateški cilj Vlade je da građani u što kraćem vremenskom roku osete boljitak. Ovaj cilj se ostvaruje, pre svega, kroz razvoj privrede, dovođenjem investicija, otvaranjem novih radnih mesta, a sve da bi se ostvario osnovni zadatak – smanjenje nezaposlenosti. U 2019. godini privukli smo 2.320.000.000 evra stranih investicija, što je 43% više u odnosu na 2018. godinu. Srbija prednjači po broju direktnih stranih investicija.

Naravno, ovo ne bi bio nimalo lak zadatak, ali imidž Srbije je promenjen zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću. Postali smo ekonomski i politički lider u regionu, faktori mira i stabilnosti, država koja uživa ugled u svetu.

Ovaj budžet će doprineti daljem razvoju i podizanju životnog standarda građana kroz povećanje plata i penzija, ali i ulaganja u obrazovanje, u školstvo, kulturu, sportsku infrastrukturu, zaštitu životne sredine, naravno, nastavak ulaganja u infrastrukturu sledeće godine Moravski koridor, Fruškogorski koridor, Autoput mira, brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma, Ruma-Šabac, Šabac-Loznica. Nastavak ulaganja u bezbedonosne službe radi što bolje sigurnosti građana.

Imamo rekordna izdvajanja za kapitalne investicije. Imamo ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu. Imamo ulaganja u stanogradnju i poslovnu gradnju, saobraćaj i turizam, socijalnu politiku, populacionu politiku, modernizaciju obrazovnog sistema. Imamo udvostručen budžet Fonda za nauku i mlade naučnike, što posebno ističem, povećanje budžeta za IT sektor preko 40%. Iz ovoga se jasno vidi da Srbija postaje potpuno drugačija zemlja. Radi se odgovorno. Pre svega se misli na životni standard građana, ali sve na realnim osnovama, jer ne sme se ni na jedan način ugroziti fiskalna stabilnost naše zemlje.

Od 2018. do 2020. godine ekonomski rast nam je u proseku oko 4%. Srbija svakako ima i veći potencijal i pametnom i mudrom politikom možemo da idemo još daleko napred.

Ovo nije izborni budžet, nego razvojni. Ne postoje populističke odluke. Živimo u jakoj, stabilnoj fiskalno konsolidovanoj Srbiji, koju želimo još dodatno da osnažimo i razvijamo, da živimo u miru i da mladi svoj san mogu da ostvare u svojoj Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam i pre nego što ste došli u Narodnu skupštinu sa Predlogom budžeta pratila na pojedinim medijima, na RTS, gde god ste se pojavljivali, vaš stav o ovom budžetu i ono što mi je i tad zasmetalo, a i sad dok izlažete i govorite narodnim poslanicima, stiče se utisak, i ne samo vi, nego juče i premijer, pa i pojedini ministri, kao da je ovo neki novac koji ste vi od negde sakupili, doneli vi ćete sad da ga raspoređujete na način na koji mislite da treba. Nijednom rečju niste rekli da se, a što je naravno opštepoznata stvar, budžet ove države puni iz džepova naših građana i privrednih subjekata. Da ste bar, eto, iz neke kurtoazije rekli – hvala vam građani Srbije i vama koji ste siromašni i vama koji ste na Nacionalnoj službi za zapošljavanje i vama koji imate prihod nula dinara mesečno, a morate da platite poreze i sve ono što je potrebno da vam ova mafija izvršiteljska ne bi došla na vrata, ali izostalo je to.

Drugo što takođe bode oči, što bi se reklo, je da uopšte niste potencirali u razvojnim projektima Srbije i u planiranom rastu BDP sa mnogo većim akcentom razvoj domaćeg sektora i domaće privrede. Kada je bio rebalans budžeta za 2019. godinu mi srpski radikali smo ukazali na podatak da je nivo stranih investicija, odnosno subvencija za strane kompanije u Srbiji iz godine u godinu sve veći, vi ste rekli – da, to je donelo nova radna mesta, to je dovelo do povećanja BDP, ali mi smo vas upozorili na to da je to sve na neke kratke staze. Možda ćete i u sledećoj godini da kažete, ili neka buduća vlast ako se bude tako ponašala, a mi ne želimo više da se tako projektuje budžet sa tolikim subvencijama za strane kompanije, da je to dobro. Međutim, na duge staze vi, kao čovek od struke i drugi ljudi iz ekonomije, treba da znate da to nije dobro.

Šta mislite kako bi sad situacija bila u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu, u Kini, da oni nemaju svoju proizvodnju i da nemaju toliki enormni rast na osnovu sopstvene potrošnje? Krenite od grada do grada, od opštine do opštine, pored ovakvog uvozničkog lobija i zatrpanog tržišta uvoznom robom i robom široke potrošnje i svom drugom, šta god želite da kupite, kako je onda moguće da pomognete naš domaći proizvodni sektor i domaće kompanije, ako oni nemaju mogućnost da dobiju takvu vrstu subvencija?

Vi ćete reći, gospodine Mali, da i oni mogu isto kao i ovi stranci za projekte i programe, ali to je uglavnom sve po političkoj osnovi i tamo gde šakom i kapom vladajuća stranka to želi da podeli. Čak se jedan od privrednika, koji se bavi tim poslom više od 20 godina, našalio i rekao je – pozvaću ili premijera ili Sinišu Malog ili Vučića da dođu na zatvaranje moje privatne firme posle 20 godina.

Lako je da pričaju poslanici iz vlasti koji nemaju lično dodira sa tim, koji nikada, na kraju krajeva, ništa nisu ni radili u životu od privatnog posla, ne svi, čast izuzecima, ali ako ste preduzetnik, kao što sam ja dugi niz godina pored ovog posla ovde, sada sam na stalnom radu u Skupštini, ali godinama sam bila preduzetnik i ta moja agencija trenutno ne radi zbog toga što obavljam posao narodnog poslanika, ali imam i te kako dodira sa privatnim sektorom, kao što je većina i mojih rođaka i prijatelja, trebalo biste da znate da je teška muka da obezbedite i plate i ovaj minimalac za koji ćete vi da kažete da će biti 30.022 dinara od januara 2020. godine, a za prosečnu, najosnovniju potrošačku korpu u Srbiji danas treba 37.000 dinara.

Dakle, nije sve baš tako šareno i lepo, kao što vi ovih dana hoćete da predstavite. Problemi su mnogobrojni zbog toga što je ta reindustrijalizacija Srbije i na uštrb, kako domaćeg sektora, mislim, u odnosu na strane kompanije, pa ako hoćete da pogledate, ono što je najveća boljka i na štetu našeg agrara. Možemo da kažemo da su pomaci što se tiče agrarnog budžeta… Hvalio se ministar Nedimović sa tim povećanjem za 2020. godinu, ali, gospodine Mali, to je sve nedovoljno. Mi smo, pre svega, zemlja sa ruralnim stanovništvom, sa poljoprivrednom proizvodnjom koja je gotovo na izdisaju, što zbog posledica ove dosovske, žute, mafijaške vlasti, ali i ne brige svih vas od 2012. godine do današnjeg dana, što se teško obnavlja taj stočni fond, što imamo usitnjene posede i uz sve to seljak mora da gleda u nebo u 2021. godine, a bez da strateški država uradi nešto, da li će grad, da li će poplava i šta će i, normalno, te klimatske promene su svuda u svetu.

Kad je već tako – zašto smanjujete u Direkciji za vode ovolika sredstva, umesto da ih povećavate i da u periodu, kao što su to uradili u Mađarskoj, u vodnim tokovima, kada je veći priliv vode, bolja hidrometeorološka situacija, pravite akumulaciona jezera da biste kasnije mogli da pomognete da od suše ne sprži sve u Srbiji, jer i hrana je skupa za običnog čoveka.

S obzirom na to da u ovoj načelnoj raspravi nemam još puno vremena da do detalja razdelim, osvrnuću se i na sektor turizma, a u kontekstu onoga što su govorile moje kolege: izdvajanja za Egzit, privatnu kompaniju, 65 miliona. Kako vam nije palo na pamet, gospodine ministre, da izdvojite više novca za Drinsku regatu u Bajinoj Bašti? To je nacionalni brend. Dva miliona dinara samo iz budžeta dobija Bajina Bašta za Drinsku regatu. Kako vam nije palo da to udvostručite, utrostručite? Tamo dođe od 50 do 100 hiljada ljudi i to je prirodna veza naroda sa jedne i druge strane Drine i promocija jednog od najlepših krajeva Srbije. Za Sabor trubača u Guči? Da ne govorim o tome da još nema potpisanog ugovora za izgradnju gondole od Brzeće do Kopaonika, koju čekaju građani Brusa i tog dela Srbija 20 godina.

Nije vam palo na pamet da planirate, pa da kažete, nego se hvalite ovim Moravskim koridorom kojim je Zorana sa Skotom napravila sebi biznis za 300 miliona evra više, a šta ćemo sa jugozapadnim delom Srbije gde je najveći potencijal za razvoj turizma i stočarstva? Da ste bar rekli autoput Užice – Nova Varoš – Prijepolje biće u perspektivi, pa tom limskom dolinom su još 70-ih godina pravili komunisti na vlasti neki magistralni put i nećemo valjda ceo taj kraj Srbije da ostavimo na milost i nemilost ili samo da čekamo kada će čobani sa Jadovnika da siđu u neko selo dole posle šest meseci i, eto, to vam je, što vam je.

Dakle, gospodine ministre, mnogo bolje ste trebali da prekomponujete ovaj budžet. Sve ove stavke koje se tiču davanja za proces evropskih integracija mi bismo brisali i tako ne biste imali budžetski deficit, a ono što je nepotrebno preusmerili bismo u ove i slične razvojne projekte koji su neophodni Srbiji, a pre svega poljoprivrednicima, pre svega za veće socijalna davanja, pre svega za viši učenički standard, za očuvanje našeg kulturnog i nacionalnog identiteta.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vera Jovanović. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicom, kolege poslanici, građani Srbije, budžet o kome danas raspravljamo je stigao na vreme. Svako od poslanika imao je vremena da ga prouči, stavi primedbe, a možda čak i da neko svoje viđenje određenih stavki.

Naravno, deo opozicije koji već 325. dan ne ulazi u salu, njih to ni ne zanima. Njih uglavnom zanimaju izmišljene afere, misleći da će im narod poverovati. Svakodnevna istraživanja govore kakav je njihov rejting, pa su iz tih razloga ljuti i uglavnom se bave stvarima koje se najmanje tiču građana i budućnosti Srbije. No, ja neću o njima, već o budžetu, koji je planski, razvojni i u svim svojim segmentima doprinosi boljim uslovima života građana, poboljšanju njihovog životnog standarda u idućoj godini, kao i u narednom periodu.

Zahvaljujući reformama koje je započeo kao premijer Aleksandar Vučić 2014. godine, a koje su bile bolne, mi danas imamo finansijsku stabilnost, stabilan rast i predvidiv deficit za 2020. godinu od 0,3%.

Realan rast BDP u narednoj, 2020. godini, predviđen je 4%, što govori da smo već danas druga država u Evropi po rastu BDP-a, posle Mađarske.

Ovim budžetom nastavljeno je ulaganje u infrastrukturu, kao što je izgradnja auto-puta deonice Beograd - Zrenjanin, auto-puta Niš - Merdare, deonice Niš - Pločnik, auto-puta deonice Novi Beograd - Surčin, izgradnja saobraćajnice Ruma - Šabac - Loznica, rekonstrukcija državnog puta drugog reda Novi Pazar - Tutin, izgradnja auto-puta Beograd - Sarajevo, auto-put Pojate - Preljina, Preljina - Požega, kao i deonica Surčin - Obrenovac i beogradska obilaznica, rekonstrukcija i izgradnja železničkih pruga, kao i graničnih prelaza, izgradnja novih mostova, tunela, proširenje kapaciteta luka, izgradnja novih luka.

Ovim budžetom napravljen je program upravljanja čvrstim otpadom, kao i programi vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda.

Sve ovo pobrojano i predviđeno budžetom je ono što će lakše privući dolazak novih investicija, a samim tim i smanjenje nezaposlenosti, koje je 2012. godine bilo 26%, a danas je 10,03.

Svaka nova investicija donosi ekonomski rast, a on omogućava da se već od 1. januara našim penzionerima uvećaju penzije od 5,4%, a plate u javnom sektoru su već povećane.

Naša država već ima epitet bezbedne države, a grad Beograd kao jedan od najbezbednijih gradova. Bezbednost države je bitan elemenat u privlačenju novih investitora, ali su zato ovim budžetom predviđena sredstva kako za Ministarstvo policije, tako i sredstva za vojsku.

Modernizacijom vojske i policije Srbija nije pretnja miru, već država koju svi naši susedi, a i države u svetu, poštuju i danas se na taj način Srbiji i obraćaju.

Kada je reč o sredstvima predviđenim budžetom za obrazovanje, ona su znatna, a prioritet u 2020. godini biće povratak obrazovanih kadrova koji su napustili Srbiju, modernizacija obrazovnog sistema, opremanje digitalnih učionica, kao i povećanje plata zaposlenih u obrazovanju.

Ovim budžetom predviđene su i nove investicije u obrazovanju, nove škole, sportske sale, novi kabineti.

Što se tiče zdravstva, budžetom je predviđeno ulaganje 40% više nego u prethodnoj godini za Klinički centar Kragujevac, kao i izgradnja novih zdravstvenih stanica i završetak Kliničkog centra Beograd i Novi Sad.

Što se tiče turizma, u sledećoj godini prioritet će biti vizna liberalizacija, kao način za privlačenje većeg broja turista.

Upoređujući podatke 2017. godine u odnosu na 2016. godinu, kada je bilo 26%, 2018. godine u odnosu na 2017. godinu, to je 22% povećanje na onih 26%, a 2019. godine u odnosu na 2018. godinu 26% povećanje u odnosu na onih i 26 i 22. Znači, to je dolazak novih turista iz svih zemalja sveta.

Poštujući vreme mojih kolega i naše poslaničke grupe, ja ću iskoristiti samo priliku da pohvalim Ministarstvo finansija, ministra Malog, kao i Vladu, a sve to zahvaljujući energiji našeg predsednika, koji je najzaslužniji što su investicije u ovoj godini porasle za 33% u odnosu na prethodnu godinu.

Zato pozivam svoje kolege da u danu za glasanje prihvatimo budžet za 2020. godinu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, dva glavna cilja budžeta za 2020. godinu su povećanje životnog standarda građana Srbije i uvećanje privrednog rasta.

Budžet je razvojni, dobro je isplaniran i ni najveći kritičari, kojih je sve manje, nemaju argumentovane primedbe na ovaj budžet, na predlog ovog budžeta, kao što ih nema ni deo opozicije koji lažnim aferama i bojkotom parlamenta bezuspešno pokušavaju da stave u drugi plan ekonomski napredak Srbije, koji je evidentan i u realnom životu i u brojkama i na osnovu kojeg ova Vlada dobija najveća moguća priznanja od domaćih i međunarodnih eksperata i institucija.

Bilo je mnogo skeptika koji nisu verovali u reforme koje je pokrenula Vlada Republike Srbije 2014. godine, a koju je predvodio predsednik Aleksandar Vučić.

Želim da podsetim, zbog građana Srbije, da je tada ključni problem bio visok deficit, visok javni dug i visoka nezaposlenost.

Danas su ekonomske prilike u Srbiji neuporedivo drugačije. Finansije su stabilizovane, prosečna plata će vrlo brzo biti 500 evra, penzije su povećane za 5,4% i ono što je najvažnije, za penzije se više ne izdvaja trećina budžeta, kao što je to bilo u prethodnom periodu. Cena rada je povećana za tri hiljade dinara i to je najveće povećanje minimalne zarade ikada.

Nezaposlenost je u drugom kvartalu ove godine iznosila 10,3%, a samo 2013. godine ona je bila 25%.

Imali smo i pozitivan rebalans budžeta i ono što je najvažnije za građane Srbije, za 10 do 15 dana će se izložiti i novi investicioni ciklus.

Prema projekcija budžeta za 2020. godinu, deficit je 0,3%. Nizak nivo deficita omogućava smanjenje javnog duga, koji je zaustavljen 2015. godine i koji je upravo 2015. godine iznosio 78%. Danas je javni dug 51%, a planirano je da u sledećoj godini on bude smanjen na 50,3%.

Kada uporedimo javne investicije koje su u 2019. godini iznosile 220 milijardi dinara, a u Predlogu budžeta za 2020. godinu one će biti 260 milijardi dinara, to nesumnjivo govori i da će dalji rast BDP-a biti 4%, a verovatno i više i da će građani Srbije u sledećoj godini u još većoj meri osetiti efekte planiranog budžeta i stabilizacije finansija.

U oblasti infrastrukture u proteklih pet godina izgrađeno je 320 km puta, ove godine samo 105. Dakle, završen je Koridor 10, nastavlja se sa izgradnjom Koridora 11 u sledećoj godini i to deonice Moravskog, Fruškogorskog dela, auto-puta prema Republici Srpskoj. Ulaže se mnogo i u železničku infrastrukturu, u nastavak izgradnje pruge Beograd-Budimpešta, kao i u rekonstrukciju pruge Beograd-Niš.

Informacija koju je premijerka juče iznela prilikom obrazlaganja budžeta, da je u Srbiji bilo 3,5 milijarde direktnih investicija, što je više nego za ceo region, govori o liderskoj poziciji Srbije i napretku koji smo ostvarili u oblasti ekonomije i privrednog razvoja.

Reforme u oblasti digitalizacije i obrazovanje bile su glavni deo ekspozea premijerke Ane Brnabić i one su sada deo nas. One su vidljive u praksi.

Veoma je važno što je osnovan Fond za nauku i što je njegov početni kapital jedan milijarda dinara. Verujem da će on podstaći mnoge mlade ljude u Srbiji da ostanu i da druge da se vrate. Izmene kroz dualno obrazovanje jedan su od razloga za napredak ekonomije u Srbiji i zbog toga su došle i najmoćnije kompanije u Srbiju,

U narednom periodu, po mom dubokom mišljenju, moramo da pokažemo još snažnije da je znanje komparativna prednost Srbije i da nastavimo da povećavamo kvalitet škola sa jakim kriterijuma za licenciranje i obuku nastavnika.

Veoma je važno što je povećan Fond za zaštitu životne sredine Predlogom budžeta sa 23,7 milijardi na 59,4 milijarde dinara. Rastu nam i rezerve, najveće moguće su do sada u iznosu od 30,4 tona zlata.

U oblasti zdravstva povećan je iznos izdvojenih sredstava za lečenje retkih bolesti koji će u sledećoj godini iznositi 2,4 milijarde dinara. Samo da podsetim da tog Fonda do pre nekoliko godina nije ni bilo, a da jedan broj ostrašćenih pojedinaca koristi upravo ovaj Fond i bolesnu decu za svoju političku kampanju.

Ne mogu, a da ne pomenem da je budžet za grad Beograd 143 milijarde dinara. Prosečna plata u gradu Beogradu je 600 evra, to je najveći mogući budžet u gradu Beogradu do sada.

Podsećam građane Srbije, iako ste to vi ministre rekli, da je dug koji ste vi nasledili kao gradonačelnik Beograda bio 1,2 milijarde, da je za vreme dok ste vi bili gradonačelnik taj dug prepolovljen i da je to osnovni razlog što oni koji su vam taj dug ostavili, pre vas, ne mogu da vam oproste, a to što su uradili sa svojim timom je, naravno, za svaku pohvalu i dobro je građane Srbije.

Pored daljeg razvojnog plana grada Beograda želim da kažem da će i u toku 2020. godine grad Beograd vratiti 20.389.545 evra starih dugova.

U narednom periodu, po mom mišljenju, čeka nas i nekoliko ključnih izazova, da se još snažnije i jače borimo za povećanje nataliteta, da zadržimo mlade, da dalje ulažemo u stimulaciju privatnog preduzetništva i da povećavamo naše kapacitete u oblasti ljudskih resursa u svim institucijama, u ministarstvima, u lokalnim samoupravama.

Da zaključim. Ne sumnjivo je da nam zemlja postaje jača, stabilnija, snažnija, drugačija i da je ključna karakteristika ovog planiranog budžeta ravnomerna raspodela fiskalnog prostora.

U Danu za glasanje ću sa zadovoljstvom, kao i moje kolege iz SNS, glasati za ovaj Predlog budžeta.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miljan Damjanović.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.