Hvala, profesore Ševarliću.
Reč ima ministar Siniša Mali.
Izvolite, gospodine ministre.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, molio bih samo da onaj ko se bavi poljoprivredom i budžetom za poljoprivredu takođe pogleda i član 6. na strani 54. Zakona o budžetu, i tu ću stvarno da završim ovu temu, dakle, imate i podsticaje IPARD II 6,294 milijarde za 2021. godinu koji se isplaćuju u 2020. godini. Voleo bih da to znate vi koji se bavite poljoprivredu, ali ako ne znate, evo, ja sam vam sada rekao i završio bih stvarno tu temu. Vidim da veoma insistirate na vašoj promociji i na iznošenju neistina. Istina je ta koju sam vam rekao, dva ili tri puta sam vam ponovio cifre, podelio ih zajedno sa vama ovde ispred kamera, može to nekome da se sviđa ili ne, ali budžet za poljoprivredu za 2020. godinu je veći nego za ovu godinu u iznosu koji sam vam malopre pročitao, a vi još jedanput pročitajte član 6, pa onda saberite te cifre malo bolje. Hvala puno.

Hvala, gospodine ministre.
Profesor Ševarlić ima pravo na repliku, ali mislim da ovo moramo završiti.
Izvolite.

Nemam nameru da repliciram više gospodinu ministru jer je očigledno da nije u pravu.

Koristim priliku da javno zamolim predsednika Republike Aleksandra Vučića da, pošto mi je njegov generalni sekretar prošle ili pretprošle godine odgovorio da predsednik države nema pravo da ne potpiše ukaz o proglašenju zakona, da iskoristi svoje pravo kao predsednik i ne potpiše ukaz o proglašenju Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, dok se ne nadomesti minimalnih 5% za poljoprivredu i ruralni razvoj, jer je to minimalno pravo poljoprivrednika.

Samo od 2012. godine do 2018. godine, na bazi rezultata popisa 2012. i rezultata ankete u poljoprivredi koja je sproveo Republički zavod za statistiku 2018. godine, nestalo je 90.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava. To najrečitije ukazuje kakva je ekonomska i socijalna situacija poljoprivrednika. Hvala lepo.

Hvala, profesore Ševarliću.
Za reč se javio dr Vladimir Orlić.
Pravo na repliku. Izvolite.

Dobro, pošto nekima očigledno nije jasno zato što ne žele da im bude jasno, evo da razjasnimo stvar, onima koji žele da slušaju i kojima nije teško da neke stvari porede, posebno ako su lako uporedive.

Dve hiljade dvadeseta godina, dakle, ovaj predlog o kome pričamo sada, ukupan budžet 51.993.000.000, itd, kao što smo rekli. Isto to, 2010. godine, dakle, u vreme kada su ovi što sad sve znaju, pa znaju i da treba da se potpiše zakon kojim usvajamo budžet ili ne treba, dakle, u njihovo vreme, sjajno vreme, moram da kažem, 25.621.000.000, grubo, tačno dva puta manje. Subvencije, ukupan iznos 2020. godina, ovaj predlog o kom pričamo sada, ukupno svi izvori 40.588.000.000 i nešto više. Njihova sjajna, takođe fantastična 2010. godina, ista ta stvar, 20.153.000.000, čudno ili ne, ali opet dva puta manje.

Dakle, sve što je u njihovo vreme, kojim se očigledno i danas diče i dalje ga priželjkuju da im se nekako vrati, ali toga, izgleda, biti neće, bilo ovako. Danas je po dva puta bolje, po dva puta bolje najmanje. I ovaj budžet omogućava to, najmanje dva puta bolje kada je o poljoprivredi reč.

Kada je reč o drugim sektorima, tu su i veće plate, veće penzije, novi auto-putevi, železnički koridori i sve ono što nismo mogli ni da sanjamo kada je sve bilo ovako sjajno u njihovoj 2009, 2010. ma, nije im ni 2011. ni 2012. godina, bila mnogo bolja, ali svakako je bila lošija nego što je ovo danas.

Dakle, da ovo što danas imamo, što smo stvorili, što smo stekli, menjamo za to njihovo, mislim da to nikome ozbiljnom u ovoj državi ne pada na pamet. Pitajte bilo kog čoveka da li hoće penziju veću nego ikada da mu vratimo na to njihovo vreme, jel hoće platu od 500 evra u proseku i nešto više, da vratimo na njihovih 320. Neće niko. Mi ćemo zbog toga, što je ovo danas ovako bolje od tog njihovog, sa velikim zadovoljstvom da glasamo, a onaj ko je pozvan da to uradi siguran sam sa ništa manjim zadovoljstvom i da zakon potpiše. Hvala lepo.

Hvala, dr Orliću.
Profesore, rekli ste da se više nećete javljati?
(Miladin Ševarlić: Hoću i ja repliku.)
Vi tvrdite jedno, ministar i gospodin Orlić sasvim drugačije, i ne vidim sada razlog da dajemo u nedogled replike.
Predlažem da nastavimo dalje sa radom.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
(Miladin Ševarlić: Zašto ja nemam pravo na repliku?) Svi imaju duplirano vreme, a ja nemam.)
Prof. imate pravo na repliku, jednostavno, dao sam šest, sedam puta pravo na repliku i vama i ministru, gospodinu Orliću jednom, pravo na repliku, možemo da idemo u nedogled, možemo do 100 replika da dođemo, ali pitanje je da li ima smisla. Drugi ljudi čekaju, kolege čekaju da se obrate. Budite prisutni, verovatno će biti prilike da se opet obratite.
(Miladin Ševarlić: Svi imaju duplirano vreme, a ja nemam.)
Takav je Poslovnik, ja ga nisam pravio, možete da se obratite Nenadu Konstantinoviću, ne meni. Hvala vam na razumevanju.
Reč ima Bojan Torbica. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Cenjeni ministre, kolege narodni poslanici, kao što je moja koleginica Ana Karadžić u svom jučerašnjem obraćanju već najavila, poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka će u danu za glasanje podržati predloženi budžet za 2020. godinu.

Razloga za ovakav naš stav je mnogo, a jedan od glavnih jeste činjenica da se ovim budžetom završava period konsolidacije javnih finansija i ulazi u razvojni period za državu Srbiju.

Ovakav odnos prema planiranju budžeta pokazuje da Srbija stabilno korača sigurnim putem izlaska iz živog blata u koje su nas dosmanlijske vlasti predvođene Borisom Tadićem, Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem i njihovim satrapima, uvlačile sve do maja 2012. godine. Ovakav odnos prema budžetskoj politici pokazuje da je Srbija počela da zaceljuje rane koje joj je bivši režim naneo pljačkaškom privatizacijom, masovnim otpuštanjem radnika, kriminalom, korupcijom, pustošenjem budžeta i budžetskih fondova, zaduživanjem i dovođenjem države na ivicu bankrota i siromaštva.

Budžet za 2020. godinu je razvojni budžet i mora se priznati da je izuzetno dobro odmeren, isto kao i budžet za prethodne četiri, pet godina.

Kada bismo u nekoliko reči hteli da svedemo celokupnu planiranu budžetsku politiku za 2020. godinu, mogli bismo je svesti na pojmove, znači značajan porast investicija, rast standarda građana, odnosno povećanje plata i penzije.

Naravno, ono što nikako ne smemo zaboraviti da pomenemo jeste poresko rasterećenje rada. Kada govorimo o porastu javnih investicija, moram pohvaliti činjenicu da je Predlogom budžeta planirano više novca za javne investicije, što jasno pokazuje razvojnu stranu ovog budžeta, tako da je za njih u 2020. godini, predviđeno 260 milijardi dinara, što je za čak 40 milijardi dinara više nego u ovoj godini.

Od planiranog iznosa najviše je namenjeno za ulaganje u infrastrukturu, pre svega za Moravski koridor deonice Pojate – Preljina, za izgradnju saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, zatim za brzu saobraćajnicu Novi Sad – Ruma, deonicu Preljina – Požega, projekat Mađarsko – Srpske železnice, kao i za rekonstrukciju železničke pruge Niš – Dimitrovgrad i još veliki broj projekata koje nisam naveo, a biće realizovano tokom 2020. godine.

Samo ovo što sam spomenuo je mnogostruko više nego što su dosmanlijski kriminalci uradili tokom svoje dvanestogodišnje vladavine. Zahvaljujući dobrim rezultatima, kako u ovoj, tako i u nekoliko prethodnih godina, stvoren je fiskalni prostor, koji će uz ovomesečno povećanje zarada u javnom sektoru jednokratnu pomoć svim penzionerima u visini od 5.000 dinara i povećanje penzija od 1. januara sledeće godine, u mnogome uticati na poboljšanje životnog standarda svih građana. Kada govorimo o poboljšanju životnog standarda ne smemo zaboraviti ni značajno uvećanje minimalne zarade za iznos od 3.000 dinara.

Sagledavajući sve ovo i upoređujući ovakve rezultate sa onim koje je ostvarivao dosovski režim pre desetak, petnaest godina kao levičar i socijalista osećam zadovoljstvo što je Pokret socijalista, partija koju pripadam, deo jedne ovakve socijalno odgovorne vlasti, vlasti koje iznad svega stavila interes države Srbije i njenih građana, vlasti koja zahvaljujući odgovornoj politici koju je 2014. godine, zacrtao tadašnji premijer, a današnji predsednik Aleksandar Vučić, uspela da spasi Srbiju sa ivice ponora koju je gurala tadašnja vlast.

Više je nego žalosno kada danas u medijima gledamo Borisa Tadića, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Bojana Pajtića i sve one koji su pljačkali i pustošili Srbiju, one koji su svakodnevno otpuštali na stotine radnika, one koji su sprovodili pljačkašku privatizaciju, a Srbiju prepustili tajkunima i narko-klanovima koji su im bili i najveći investitori, ali i najvažniji finansijeri. Kada takve gledani kako glume navodnu zabrinutost za državu i građane, ta nazovi gospoda, je imala više od decenije da pokaže na delu svoju brigu prema građanima i da su bar na neki trenutak prekinuli sa krađama, da su se bar na tren setili običnih ljudi, setili njihovih problema, njihovog jada i njihovih muka, da su umesto konstantnog otimanja i trpanja državnih para u sopstvene džepove, umesto da kradu od onih najsiromašnijih, od bolesnih, od trudnica, porodilja, male dece, od osoba sa posebnim potrebama, da su bar na trenutak pomislili da im pomognu, možda danas ne bi bili tu gde se nalaze, tu gde zaslužuju da budu, na političkom smetlištu. Hvala.

Hvala, gospodine Torbica.
Reč ima narodni poslanik Vlado Babić.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, danas je pred nama Zakon o budžetu za 2020. godinu. Tokom 2019. godine nastavili smo sa poboljšanjem makroekonomskih performansi naše privrede. Nastavili smo i sa politikom privrednog rasta i stabilnosti, jer je to je politika Srbije koju vodimo i za koju se zalaže kompletna Vlada na čelu sa našim predsednikom Republike Srbije.

Sve predviđene i donete makroekonomske mere donete su u cilju jačanja i uspostavljanja modela rasta koji se zasniva na povećanju investicija i izvoza, a to je sve usmereno na poboljšanje kreditnog rejtinga naše zemlje, kao i poboljšanje privrednog položaja, odnosno privredne aktivnosti naše zemlje koji će u 2020. godini biti 4%.

Zna se da je priliv stranih investicija bio preko 3,7 milijardi evra i za toliko je povećan kreditni rejting Srbije. Stopa rasta u 2019. godini iznosi 3,5%, nezaposlenost se približava jednocifrenom broju, a inflacija ostaje niska i stabilna. Privredni rast, kao i proteklih godina, ostaje na uzlaznoj putanji.

U raznim delatnostima imamo povećanje BDP. Recimo, u građevinarstvu - 14,1%, sektor komunikacija - 8,6%, u kopnenom saobraćaju - 8,3%, vazdušnom saobraćaju - 6,0%, turističkom sektoru - 5,6% itd.

Budžetom Republike Srbije u 2020. godini predviđeni su ukupni prihodi u iznosu od 14,5 milijardi dinara, što predstavlja i povećanje od 1,7%. Čini se da će fiskalni prostor u 2020. godini biti iskorišćen za povećanje kapitalnih investicija, za povećanje plata i penzija, kao i za poresko rasterećenje privrede. Ovim merama želi se povećati životni standard građana, s tim da se ne ugrožava stabilnost javnih finansija uz smanjenje javnog duga

Rast plata u javnom sektoru predviđen je za povećanje od 8% do 15%, s tim što će prosečna plata u Srbiji biti 500 evra, sa tendencijom rasta, a povećanje penzija po tzv. švajcarskoj formuli biće 5,4%.

Svako ministarstvo dobija deo predviđenog budžeta Republike Srbije za 2020. godinu, tako je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dobilo 139,2 milijarde dinara iz svih izvora finansiranja, da bi samo iz budžeta bilo izdvojeno 127,1 milijarda dinara. Nominalno gledajući, to je povećano izdvajanje iz budžeta u odnosu na 2019. godinu 5,8 milijardi.

Veći deo budžeta planiran je i obezbeđen za isplatu prava korisnika u oblasti zaštite porodice i dece, odnosno 1,9 milijardi dinara više nego u 2019. godini.

Kada je u pitanju socijalna zaštita, sredstva u budžetu su veća za oko 2,6 milijardi u odnosu na 2019. godinu, s tim što je od tih sredstava predviđeno 1,8 milijardi za korisnike prava socijalne zaštite, zatim za hraniteljske porodice je predviđeno 420 miliona, o ustanovama socijalne zaštite 330 miliona za povećanje plata zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite i preko 330 miliona je predviđeno za investicije za implantaciju informacionog sistema SO IZIS-a. Sto pedeset miliona je predviđeno za podršku p prekvalifikacije naših građana.

Boračko-invalidska zaštita će dobiti 700 miliona više nego 2019. godine, a za povećanje standarda zaposlenih predviđeno je 8% povećanja plata za zaposlene u ministarstvu i 9% za zaposlene u ustanovama socijalne zaštite.

Ovim sredstvima budžet će obezbediti bolje uslove za korisnike socijalne zaštite kroz investiciona ulaganja, kao i porast standarda zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite.

Što se tiče Ministarstva zdravlja, ukupni budžet je veći za 13,826 milijardi dinara ili 73,38% u odnosu na 2019. godinu. Sam procenat govori sam o sebi, o brizi države, o zdravstvenoj zaštiti i brizi za zdravlje građana Srbije.

Za 2,4 milijarde povećan je iznos predviđen za lečenje retkih bolesti. Daleko više se ulaže u prevenciju koja je jedna od bitnih karika u zdravstvenoj zaštiti naših građana. Znatno više sredstava je predviđeno za razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova, kao i za nabavku lekova i medicinske opreme.

Generalno gledajući, s obzirom da je već treću godinu unazad ostvaren suficit, imaćemo dovoljno fiskalnog prostora za dalje povećanje životnog standarda. Zato je jako bitno povećanje stope rasta u narednom periodu, jer to će značiti realan rast plata i penzija, povećanje standarda i sveukupno boljitak u životu građana Srbije. Hvala.