Hvala, gospodine Mirčiću.
Pravo na repliku ima Vladimir Orlić.
Izvolite.

Jeste, baš je poslovni prostor jedan od odličnih razloga zašto treba da podsećamo na bivši režim, na te štetočine i da govorimo šta su radili, da se te stvari ponavljale ne bi.

Poslovni prostor je jedan od odličnih primera da opasnost ako se ne shvati na pravi način može da se ponovi. Evo, opština Stari grad, znate gde je, vrlo je blizu, kad pominjete migracije, poslednja politička migracija tamo se završila tako što su se svi bivši „žuti“ prvo malo pretvarali da su nešto nezavisno, a onda svaka ptica svome jatu, migracije i ptice, to ide zajedno, pa kod Đilasa. E sad, taj Đilas eno tamo drma preko svoga Bastaća, ovog što kese stavlja na glavu, dobro su se danas setili, ko god da se setio prvi, dakle, to je njihov manir poslovanja, manir rukovođenja, ali i odnos prema ljudima. Lupi se reket, uzme se tamo gde je bila nelegalna gradnja, pa da vidimo ko će koju kovertu, ali ne sme niko da dira Bastaćevu, jer ko dira Bastaćevu završi vezan za stolicu, muče ga satima, kao u filmovima, daleko bilo, stavljaju mu onu kesu na glavu.

Dakle, tamo imate primer kako se mulja sa poslovnim prostorom. Jeste li čuli za Sportski centar „Milan Gale Muškatirović“? Jesmo li ga mali broj puta pomenuli u ovoj sali, pa da ne čujete? Šta je tamo bilo sa poslovnim prostorom? Šta je bilo sa ukupnim dugovanjima? Je li malo milion ili dva miliona evra da se napravi onako čisto iz šale? Kada grad spase to preduzeće, kada spasi taj centar, ja ne mogu da kažem, ne mogu da se složim da se tu s naše strane bilo šta mulja, ne, tu se spašava i obezbeđuje se da narod ima ono što narodu pripada, a ne da ga kojekakvi Bastaći, Đilasi i njima slični zloupotrebljavaju. Sama ta gradska opština, kažu, možda je i najbogatija što se tog poslovnog prostora tiče.

Sad ja ne znam šta je motivacija da se sa takvim ljudima sarađuje, ako nije možda taj poslovni prostor ili taj novac vezan za poslovni prostor. Tu političke vrednosti nema, tu ideala jednog jedinog nema. Ko u toj vlasti učestvuje, pa znate koga podržava? Podržava one što prave nacističke lomače u Beogradu, podržava Bastaća, Miljuša i ostale što knjige pale. Znate koga još podržava? Podržava lažove najveće na svetu, te što su u stanju 15 dana da drve svakoga dana – nismo mi palili, nismo mi palili, pa petnaestog dana sam Dragan Đilas kad se suoči sa dokazima mora da pozove novinare, znoji se pred njima i kaže – pa dobro, jesmo palili, ali malo samo. A onaj pored njega što se pravi lud 15 dana kaže – pa niste me pitali, da ste me lepo pitali, ja bih vam rekao. Pa znate koga još podržava, kad takve podržava? Prevarante najobičnije koji kažu – eno, tamo se zloupotrebljavaju neke policijske stanice, pa se drže političke tribine. Pa se u roku od dve sekunde ispostavi – nije policijska stanica, gospodo, nego mesna zajednica. Dakle, ljude koji su se sveli na petparački tabloidni nivo, samo zato što hoće na vlast po svaku cenu, samo zato što bi još da kradu, još više da kradu, malo je onih 619 miliona Đilasovih, nego hoće još da kradu.

Kad neko podržava, pa znate šta, zovite to migracijama ili pitanjima za ptice koliko god hoćete, ja vidim to kao interes koji se tiče poslovnog prostora, para, a vrednost je tamo, pa – nula. I to je velika razlika.

(Predsedavajući: Hvala.)

Zbog toga, tamo gde vrednosti ima, gde truda ima, gde rezultata za narod ima, gde mu se obezbeđuje i put i škola i bolnica i veća plata i veća penzija, rečju tamo gde je politika Aleksandra Vučića i SNS, tu ima čemu Srbija da se nada. A tamo gde su ovi, sile mraka i propadanja, koje oličavaju svi oni na koje uporno podsećamo, da se ne bi ponovili, tamo nikakve sreće nema. Hvala.

Hvala, dr Orliću.
Dame i gospodo narodni poslanici, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.20 časova. Hvala.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima dr Darko Laketić.
Izvolite dr Laketiću.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, na početku svog izlaganja pre svega želim da kažem da je vrlo značajno to što i Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije poštuju zakonske rokove u donošenju budžeta.

Naime, od kada je SNS stožer vlasti, dakle od 2012. godine, mi imamo jedno dešavanje, rekao bih, i jedan momenat da se budžet donosi u zakonskom roku.

Podsetiću građane Republike Srbije, podsetiću i narodne poslanike one koji se sećaju da pre 2012. godine budžeti su stizali u minut do 12 - 31. decembra. Sećate se one čuvene 2009. godine kada su predstavnici vlasti tadašnje, jurili predstavnike opozicije da povuku amandmane samo da bi budžet bio izglasan u zakonskom roku i da ne bi bilo privremenom finansiranja.

Danas ću govoriti, pre svega, o Razdelu 27 ovog budžeta, Razdelu koji se odnosi na zdravlje.

Ono što želim da naglasim jeste da se ovako nešto dešava, rekao bih, po prvi put u istoriji ove zemlje, a to je da Razdeo za zdravlje bude povećan 73,38% u odnosu na prethodnu godinu. Ono što je bitno jeste da je zdravstvo i zdravlje stanovništva prepoznato kao jedan od najznačajnijih delova našeg sistema.

Ono što je vrlo bitno jeste da u tom Razdelu 27 postoji nekoliko programa koji definišu oblasti u zdravstvu koje će biti popravljanje, poboljšanje upravo ovim predlogom budžeta. Za zdravstvo će se više izdvojiti 13.826.760 hiljada dinara.

Šta su najznačajnije promene i gde ide najveća količina sredstava o kojima govorim? Program 1801 jeste vrlo značajan program na Razdelu 27 koji se bavi preventivom, dakle preventivnom medicinom.

Naime, ovaj program, odnosno ova količina novca koja je usmerena na ovom programu će doneti povećanu upravljivost u zdravstvenom sistemu. Takođe, značajno poboljšan sanitarni nadzor, zdravstveni nadzor i što je još bitnije, nadzor nad prometom lekovima i medicinskim sredstvima. Dakle, razlika između prošle i ove godine iznosi skoro 400 miliona dinara.

Građani Srbije treba da očekuju čistije zdravstvene ustanove, kvalitetniju zdravstvenu uslugu upravo projektovano kroz ovaj program budžeta.

Takođe, pomenuću program 1802 koji govori o sredstvima koja idu Institutu za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“, koja će biti usmerena ka očuvanju i unapređenju zdravlja stanovništva, koja će biti usmerena i ka tome da se prikupi dovoljan broj kvalitetnih inputa, odnosno kvalitetnih parametara, indikatora zdravlja stanovništva i na osnovu njih da budu sprovedene adekvatne mere u zdravstvenom sistemu.

Program 1807 koji obuhvata izgradnju zdravstvenih ustanova i kupovinu značajnih medicinskih aparata i opreme. Ovde je projektovano na tri milijarde i 200 miliona dinara. Podsetiću da i pored toga što smo u ovom ranijem periodu, na primer, kupili gama nož, kupili preko deset linearnih akceleratora, od kojih samo ona prva tura linearnih akceleratora, a to je četiri, je vredela 700 miliona dinara, pored intenzivnog ulaganja u zdravstveni sistem, postoji jedno značajno opredeljenje daljeg ulaganja i praćenja savremenih tokova u ovoj oblasti.

Takođe, ono što je vrlo bitno jeste, a podsetiću i građane Republike Srbije, da još 2002. godine i 2003. godine je prvi put država Srbija ne samo planirala izgradnju četiri klinička centra već je i potpisan jedan od prvih ugovora kada je plan bio da se sva četiri klinička centra završe do 2012. godine. Na našu žalost, na žalost građana Srbije, nisu uradili ništa do 2012. godine.

Upravo predlogom ovog budžeta, nastavlja se dinamika koja je zacrtana, a to je Niški klinički centar završen. Prvi sledeći koji se završava, Klinički centar Srbije u Beogradu 2022. godine, zatim Klinički centar u Novom Sadu i na kraju Klinički centar u Kragujevcu koji takođe ide brže nego što se očekivalo.

Osim ovog ulaganja, odnosno povećanja novčane mase za ovaj program možemo reći da je vrlo značajno povećanje količine novca koje će se usmeriti ka informacionom sistemu. Mi znamo da je na snazi, odnosno uveden je Informacioni zdravstveni sistem, IZS takozvani, uveden je elektronski recept, ali u svakom slučaju informacioni sistem u zdravstvu je veoma veoma značajan. Zašto? Ne samo da bi prikupili adekvatne informacije i indikatore zdravlja, govorim sada o teritoriji čitave Republike, već zato da bi dobili adekvatnu sliku zdravstvenog stanja na nivou države, regiona i lokala i da bi sproveli adekvatne zdravstvene mere tamo gde je to neophodno.

Vrlo značajan program je i 1809. To je program ovog Razdela 27 koji govori o hroničnim nezaraznim bolestima. Podsetiću vas da prema statistikama Svetske zdravstvene organizacije vodeći uzrok smrtnosti u svetskoj populaciji jesu hronične nezarazne bolesti. Nažalost, takav slučaj je i u Srbiji. Tu pre svega spada dijabetes melikus, kardiovaskularna oboljenja, maligne neoplazme.

Ono što je vrlo bitno jeste da upravo ulaganjem u prevenciju hroničnih nezaraznih bolesti, dakle, ulaganjem u preventivu mi ćemo dobiti i smanjenu učestalost i smrtnost od ovih oboljenja. Takođe, na ovaj način ćemo dobiti smanjenu smrtnost i od zaraznih bolesti jer ova razdeo, odnosno program govori i o tome, smanjenu učestalost i smrtnost i takođe nesposobnost kod različitih povreda itd.

Ovim programom obuhvaćeni su i marginalne grupe stanovništva, osetljive grupe stanovništva i zato je on naročito bitan.

Takođe, paralelno sa tim mi radimo i na zdravstvenom zakonodavstvu. Ono što je za nas poslanike od naročito velikog značaja jeste donošenje kvalitetnih zakonskih okvira, pre svega da bi se išlo u korak sa vremenom i potrebama i to je nešto što zaokružuje ovu celu priču.

Podsetio bih takođe i na Glavu 27. tačka 3. to je Budžetski fond za lečenje oboljenja i stanja i povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, koji je formirala Vlada Republike Srbije sredinom 2014. godine. Za samo tri godine lečenja upućeno je 58 pacijenata na lečenje, a upućeno je takođe 134 pacijenta na dijagnostiku u inostrane ustanove. Ono što je vrlo bitno jeste da je Ministarstvo zdravlja, odnosno država Srbija samo za prve tri godine formiranja ovog fonda, od formiranja ovog fonda uložila više od 32 miliona evra za lečenje ovakvih oboljenja ili stanja. To je nešto što ukazuje pre svega na odgovornost, na brigu i prema, govorim sada, svim građanima Republike Srbije, ali naročito prema osetljivim grupama stanovništva.

Na kraju ono što bih želeo da kažem jeste da postoji nekoliko stvari na koje treba obratiti pažnju, a to je intenzivno raditi na poboljšanju našeg mesta na listi Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa, to je nešto što je vrlo značajno.

Takođe, ubrzano rešavati sve probleme koji se javljaju oko generičkih lekova. Zatim, rad na preventivnim merama, govorimo hroničnim nezaraznim oboljenjima. Mora da se intenzivira jer je suštinska stvar – u narednom periodu smanjiti učestalost i smanjiti smrtnost od hroničnih nezaraznih bolesti.

Takođe, ono što je vrlo bitno jeste da taj trend treba nastaviti. Govorim o trendu povećanja novčane mase koja se opredeljuje za Fond za lečenje određenih oboljenja i stanja koja se ne mogu lečiti u našoj zemlji. Hvala.

Hvala.
Sada reč ima Ljupka Mihajlovska. Nije prisutna.
Narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, budžet za 2020. godinu je osnovni ekonomski dokument bolje, uspešnije, sigurnije i bogatije Srbije. Budžet za 2020. godinu projektovan je tako da u fokusu bude bolji životni standard i bolji kvalitet života svakog građanina Republike Srbije.

Ekonomija zasnovana na zdravim temeljima, a naša ekonomija nakon teških mera fiskalne konsolidacije, ali jedino mogućih, jeste na zdravim osnovama i na zdravim temeljima. Samo takva ekonomija može na adekvatan način da odgovori na potrebe socijalne politike i socijalno zaštitne funkcije koju država u skladu sa Ustavom ima u odnosu na svoje građane.

Da se ekonomija temelji na zdravim osnovama pokazuju svi rezultati koje je do sada imala Vlada, odnosno pokazuje suficit u budžetu Republike Srbije treću godinu za redom, pokazuje projektovan privredni rast za 2020. godinu od 4%, pokazuje pad nezaposlenosti sa 26% 2012. godine, kada je SNS preuzela vlast, na 10,3%, danas, a u nekim opštinama i gradovima nezaposlenost već danas kreće se negde ispod 10% i u nekim opštinama i gradovima kreće se i oko 5%.

Da se ekonomija temelji na zdravim osnovama vidi se i po smanjenju javnog duga, ali takođe vidi se i po zlatnim rezervama koje NBS ima, a zlatne rezerve iznose 30,4 tone.

U svom obraćanju ću se fokusirati na razdeo 30. On se odnosi na Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Osvrnuću se upravo na socijalno-zaštitnu funkciju države i na socijalnu politiku, jer o tome danas s ponosom mogu da pričam, s obzirom da je ekonomija Republike Srbije temelj ovog društva i da je zasnovana na realnim osnovama.

Naime, na razdelu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ukupna izdvajanja su povećana za oko 4% i iznose 139,2 milijarde dinara. To je u odnosu na rebalans budžeta za 5,8 milijardi više, ali i u odnosu na početni budžet za 2019. godinu, to je više za 12,3 milijarde.

Na šta su ova sredstva uglavnom usredsređena i gde je najveće povećanje na razdelu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja? Navešću da je povećanje u odnosu na rebalans budžeta od 1,9 milijardi dinara na poziciji koja se odnosi na zaštitu porodice i dece, da je to povećanje u odnosu na početni budžet u 2019. godini, 9,9 milijardi. Ako se napravi poređenje 2018-2020 godina na razdeo Ministarstva koji se odnosi na podršku porodici i deci, to je više za 11,4 milijarde dinara.

Zašto poseban akcenat stavljam na ovaj razdeo Ministarstva? Zato što je pitanje populacione politike pitanje života Republike Srbije. Pored ekonomije, pitanje populacione politike naš predsednik Aleksandar Vučić označio je kao značajno nacionalno i strateško pitanje i prvi je ispod tepiha koji je star gotovo 70 godina, jer zadnjih 30 godina Republika Srbija beleži samo negativan prirodni priraštaj. Taj problem izvadio je ispod tepiha i prvi put Vlada, naravno, uz njegovu podršku, predložila mere za podsticanje rađanja, odnosno za podsticanje života.

To je jedna od mera koja je preduzeta, jer na ovom razdelu isplaćuju se i roditeljski dodaci, naknade porodiljama za vreme nege i posebne nege deteta, boravci dece ometene u razvoju u predškolskim ustanovama i druge prinadležnosti.

Moram da istaknem da je prvi put povećan iznos roditeljskog dodatka za prvo dete sa 60.000 na 100.000, da je za drugo dete taj iznos 10.000 dinara u vremenskom trajanju od 24 meseca, da je za treće dete 12.000 dinara u periodu od 10 godina, da je za četvrto dete 18.000 dinara u vremenskom trajanju od deset godina.

Prvi put povećan je obuhvat majki, porodilja koji imaju pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta. Niko do Aleksandra Vučića i ove Vlade nije brinuo o majkama poljoprivrednicama koje su rađale decu, jer one nisu mogle do sada da ostvare pravo na odsustvo sa rada radi nege dece. Sada je to moguće i naravno da su ovo samo neke od mera.

Predsednik Aleksandar Vučić, čija je vizija i misija budućnost i bolji život Srbije i budućnost ove zemlje, kao i naša obaveza da zemlju ostavimo našoj deci i unučadima, najavio je i druge mere podrške za podsticaj rađanju.

Takođe moram da kažem da je na razdelu ministra bez portfelja za populacionu politiku predviđeno 6520 miliona dinara.

Što se tiče Razdela 30 Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, moram da istaknem da su povećani iznosi koji se odnose za isplatu prava najugroženijih i najsiromašnijih stanovnika, a to su oni stanovnici koji ostvaruju pravo na novčanu socijalnu pomoć, na dodatak za tuđu negu i pomoć, na decu koja nemaju sreću da žive u funkcionalnim biološkim porodicama.

Naravno, moram da kažem da je na razdelu koji se odnosi na isplatu tih prinadležnosti i socijalne zaštite budžet uvećan za 2,6 milijardi dinara.

Takođe, moram da istaknem da je popravljen položaj zaposlenih u oblasti socijalne zaštite. Plate novembarske biće uvećane za zaposlene u ustanovama socijalne zaštite 9%, a u Ministarstvu za rad plate će biti uvećane za 8%.

Ono što je vrlo važno, važno je da je na razdelu Ministarstva za rad opredeljeno 330 miliona više za digitalizaciju, odnosno za uvođenje informacionog sistema u socijalnu zaštitu, tzv. e-socijala, kako bi i socijalna zaštita bila digitalizovana, a osnovni cilj je da sredstva koja su namenjena socijalnoj zaštiti budu na pravi način targetirana i budu zbilja usmerena prema onima kojima je ta pomoć najneophodnija i najpreča.

Digitalizacijom, odnosno povezivanjem, kao i usvajanjem Zakona o socijalnim kartama svakako da će se i dalje ići na unapređenje socijalne zaštite.

Takođe, moram da istaknem da su vrlo značajna sredstva, odnosno da povećanje od oko 14% na razdelu Ministarstva rada ide Inspektoratu za rad, za jačanje njihovih kapaciteta, jer Inspektorat za rad i te kako je važan u suzbijanju sive ekonomije, a SNS je i rekla, dolaskom na vlast, da je jedan od naših prioriteta suzbijanje svih oblika sive ekonomije, jer oni su izvor korupcije.

Takođe, značajno povećanje i na razdelu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu na jačanje njihovih kapaciteta, u cilju sprovođenja zakona i u cilju povećane bezbednosti, sigurnosti i zdravlja svih zaposlenih.

Gospodine ministre, što se pisma Dragana Đilasa tiče, koji vama upućuje, čini mi se, već drugi dan, moram da istaknem da je on u gradu Beogradu porodiljama ostao dužan 400 miliona dinara, da je ostao dužan na ime neisplaćenih jednokratnih novčanih pomoći najugroženijem stanovništvu, a te jednokratne novčane pomoći su novčana sredstva da bi siromašni građani kupili hleb i osnovne životne namirnice, e, njima je Dragan Đilas, ostao dužan 120 miliona dinara, pored toga što je, naravno, očerupao beogradsku kasu za milijardu i 200 miliona evra.

Što se Dragana Đilasa tiče, moram da ukažem na još jednu njegovu aktivnost, a tiče se upravo njegovog odnosa prema najranjivijim društvenim grupama, a to su Romi. Položaj Roma se dosta popravio. Oni su u vreme njihove vlasti bili nevidljivi ljudi koji pravno nisu postojali. Tu grešku smo mi ispravili i oko 30.000 Roma postalo je pravno vidljivo.

Šta je Dragan Đilas radio sa Romima? On ih je trpao u limene kontejnere i raseljavao ih sa Belvila, ali zamislite on je u izjavi, lično on, datoj pred televizijskim kamerama, rekao da on ne rešava pitanje Roma, nego rešava pitanje lokacije na Belvilu. To je on tačno rekao, jer naravno, on je rešavao lokacijsko pitanje za svog prijatelja i tajkuna Miroslava Miškovića.

Što se Dragana Đilasa tiče, moram da kažem da, kada smo preuzeli vlast 2014. godine, da je zabeleženo da je u svečanoj sali Skupštine grada Beograda među portretima zaslužnih građana, našla se i slika Dragog Jovanovića. Dragi Jovanović je bio šef tajne policije i saradnik nemačkih okupatorskih snaga kao jedan od osnivača Banjičkog logora, gde su Srbi, Romi i drugi antifašisti zatvarani, mučeni i na kraju ubijani.

Dragan Đilas, naravno, ne zaslužuje više pažnje da o njemu pričam, jer politika Dragana Đilasa je jedna jedina. To je politika sopstvenog biznisa, politika sopstvenih punih džepova, politika smrti, vešanja, pretnji, silovanja, prema svima onima koji ne misle isto kao on.

Politika Aleksandra Vučića, politika SNS i politika ove Vlade je politika života, politika mira, politika sigurnosti i politika napretka. Zato ćemo u danu za glasanje podržati predlog budžeta.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Nada Lazić.
Izvolite, gospođo Lazić.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, u raspoloživom vremenu želela bih da se osvrnem na tako, prosto da ih nazovem, dva najveća gubitnika u ovom budžetu.

Naime, moglo se čuti u komentarima o budžetu i danas i u vašem izlaganju, da je ovo, između ostalog, razvojni budžet. Nažalost, on za Vojvodinu nije nikako razvojni, jer je budžet za 2020. godinu, za Vojvodinu 76,5 milijardi dinara, dok je na osnovu rebalansa za tekuću godinu, bio 74,4 milijarde. Zato smatram da je najveći gubitnik ovog budžeta upravo AP Vojvodina.

Podsetiću da je članom 184. Ustava, koji glasi – finansijska autonomija autonomnih pokrajina, u alineji 3. zakonom se određuje učešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije, a budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.

Ako se uporedi ukupan budžet Republike Srbije od 1.334 - 1.335 milijardi dinara, sa budžetom Pokrajine, ispada da on iznosi negde manje od 6%, što je ispod onih minimalnih 7%. Da li je to prava računica ili ne, da li se to odnosi samo na poreske prihode ili se odnosi na ukupan budžet, ja se pozivam na onaj član Ustava, kako to piše, znači, da se odnosi na ukupan budžet.

Mislim da ovome nije potreban nikakav komentar. Ako se uzme u poređenje sa budžetom grada Beograda, koji je prema izjavama zamenika gradonačelnika povećan blizu 10% i iznosi 143 milijarde dinara, kada uporedite po broju stanovnika Vojvodina je još uvek brojnija od Beograda, ali nisam sigurna u narednom popisu da će tako i ostati, uzimajući u obzir činjenicu da se sa teritorije Vojvodine sve više stanovništva iseljava, pogotovo iz vojvođanskih sela i manjih gradova. Jedino gde se broj stanovnika povećava, to je Novi Sad.

Jasno je da se sa ovako malim sredstvima, da se tako mala sredstva ne mogu ulagati u neke kapitalne projekte kao što je, primera radi, s obzorom da je Vojvodina poznata po problemima sa pijaćom vodom, recimo, da se uloži u izgradnju jednog regionalnog sistema za vodosnabdevanje koji bi rešio problem više opština sa pitkom vodom.

Nažalost, iako je Ustavom predviđeno donošenje zakona o finansiranju AP Vojvodine, taj zakon još uvek nije usvojen. Ja ću vas podsetiti da smo mi u martu mesecu ove godine predložili kao poslanička grupa LSV ovaj zakon i vodili raspravu, nas tri, samo nas troje poslanika, vodili smo raspravu u ovom Domu i ostali potpuno usamljeni u borbi za finansiranje Vojvodine i za donošenje ovog zakona. Naravno, naš Predlog zakona na kraju nije usvojen, a Vlada ni do dan danas nije izašla sa svojim Predlogom zakona o finansiranju AP Vojvodine, pa smo, eto, dobili ovakav diskriminatorski budžet.

S toga, mi iz LSV smatramo da je ovakav odnos prema Vojvodini nedopustiv i prestavlja uvredu za građane pokrajine, jer i zbog beogradskog centralizma, da ga tako nazovem, trpe i drugi delovi zemlje, nije tu samo Vojvodina u problemu i on se ogleda, pre svega, u ovako velikim razlikama između pokrajinskog budžeta i budžeta glavnog grada.

Sem sredstava pokrajine, pokrajini se postepeno ukidaju prenete nadležnosti u mnogim oblastima. Postavlja se pitanje šta predstavlja pokrajinska administracija? Doći ćemo jednog dana u takvu situaciju, bojim se vrlo brzo, da će se postaviti pitanje i smisla postojanja pokrajinske administracije. Predsednik pokrajinske Vlade, gospodin Igor Mirović, kaže da dobro sarađuje sa Republičkom Vladom za razliku od one prethodne vlasti, naravno, kada bez pogovora pristaje i izvršava sve naloge Republičke Vlade, a i nije se, nažalost, izborio za izgradnju, primera radi, ni jednog auto-puta u Vojvodini koji je obećavao. Podsetiću vas da je trebalo da bude izgrađen Fruškogorski koridor ili da bar počne njegova izgradnja u mandatu ove Vlade, međutim, sudeći po sredstvima koje su namenjene u ovom budžetu od svega 200 miliona dinara za izradu projektne dokumentacije, znači da Fruškogorskog koridora nema do daljnjeg.

Isto tako, izrada projektne dokumentacije kasni za izradu za auto-put Beograd-Zrenjanin, Zrenjanin-Novi Sad. Znači, ni jedan od ovih navedenih koridora, odnosno ovih puteva nije uopšte u ovom budžetu predviđen.

Evo, ja sam donela ovde mapu na kojoj su prikazani, planirani, izgrađeni putevi na teritoriji cele Srbiji. Na ovoj mapi se lepo vidi da je prostor AP Vojvodine skoro bela površina, nisu ni planirani, niti je u toku izgradnja bilo kakvog auto-puta na teritoriji Vojvodine.

Zato mislimo da ako uzmemo u obzir da je u ovoj godini oko 90 kilometara auto-puteva već pušteno i da je čitav niz puteva planiran na teritoriji Vojvodine to je kao jedna skoro bela površina, svega nekih petnaestak kilometara je izgrađeno. Sve ostalo se radi na popravkama ili bolje je reći krpljenju puteva.

Kada već govorimo o Vojvodini, želim da se osvrnem i na poziciju „nenamenska sredstva“ koja se dodeljuju opštinama ih republičkog budžeta. Isto ovo pitanje ja sam postavila i prošle godine kada je bila rasprava o budžetu i po kojim kriterijumima se dodeljuju ova sredstva. Pa tako pojedine opštine koje nisu nerazvijene dobijaju veća sredstva od nekih siromašnih i nerazvijenih opština. Primera radi, Ada dobija nekih 90 miliona dinara, odmah sledeće mesto je Aleksinac, dobija 498 miliona dinara ili opština Irig koja spada u slabo razvijene opštine na teritoriji AP Vojvodine dobija nekih 86 miliona dinara, sledeća je Jagodina koja dobija 321 milion i ne bi se mogla nazvati nerazvijenom.

Ja sa ovom svojom izjavom rizikujem da gospodin Palma nazove ponovo mog predsednika stranke i da ga pita šta ja to imam protiv njega. Ovo stvarno nije ništa lično upereno ni protiv koga, nego prosto tražim odgovor i prošle i ove godine, koji su kriterijumi kod dodele nenamenskih sredstava po opštinama, što bi se svelo na to da se daju sredstva, a da opštine ne moraju nikakvim dokumentima da pravdaju za koje namene koriste ta sredstva? A nisu mala sredstva, mislim da je negde oko 33 milijarde dinara ukupno za celu teritoriju Srbije ovakvih sredstava.

Drugi gubitnik u ovom budžetu je, moram to da kažem, s obzirom da je oblast kojom se ja bavim, zaštita životne sredine. Ukupno predviđena sredstva za Ministarstvo ovim budžetom su 7,9 milijardi dinara. Ovde smo mogli čuti da postoji povećanje za oko 1,7 milijardi u odnosu na ovu tekuću 2019. godinu, koja su namenjena „Zelenom fondu“.

Nažalost „Zeleni fond“ je i dalje ostao budžetski fond i u njega se ne sakupljaju sva sredstva od naknade koje plaćaju zagađivači, tj. takozvane „eko-takse“. Prema nekim informacijama, negde blizu 12 milijardi dinara je u ovoj godine skupljeno na ime „eko-taksi“. Međutim, sva ta sredstva se ne vraćaju u projekte ili bolje reći u „Zeleni fond“, odnosno namenjeno je za „Zeleni fond“, po ovom budžetu 4,3 milijarde dinara.

Zašto je to i dalje ostalo tako? Isti je problem bio i prošle godine i ove godine najveći deo sredstava koja se prikupljaju od „eko-taksi“ se ne vraća kao „zeleni dinar“ u oblast zaštite životne sredine. Gde idu ova preostala sredstva?

Ja moram da pomenem da je gospođa premijerka izjavila nedavno na otvaranju sednice Skupštine država članica protokola o vodi i zdravlju u Palati Srbije da su u Vladi svesni koliko treba da radimo i koliko novca moramo da uložimo u zaštitu životne sredine da bi smo dostigli evropske standarde, a posebno u zaštiti reka i kvaliteta vode.

Ja sam, evo, citirala njenu izjavu, a onda se suočimo sa ovakvim budžetom za oblast zaštite životne sredine koji je potpuno toliko mali i toliko nedovoljan da bi se bilo šta u ovoj oblasti popravilo. To, zapravo pokazuje koliko je neznanje i nerazumevanje važnosti uređenja oblasti zaštite životne sredine i to se tiče svih nas, to nije samo privilegija ili zadatak ljudi koji se tom oblašću profesionalno bave.

Primera radi, sa ovim tempom ulaganja u uređenje voda, kao jednu od ključnih i najugroženijih oblasti, od pitkih do otpadnih, trebalo bi nam blizu 100 godina, jer je u ovom budžetu, u poziciji koja je u oblasti poljoprivrede za fond za vode izdvojeno samo 3,8 milijardi dinara.

To je, moglo bi se slobodno reći, smešno mala suma kada se uzme u obzir sa kojim se problemima srećemo kada su u pitanju vode na teritoriji Srbije.

Nedavno smo imali problem zagađenja vazduha i naveliko se pisalo o tome koja mesta su najzagađenija i koliko je važno da imamo merenje kvaliteta vazduha na što više tačaka na teritoriji Srbije. Međutim, i na Odboru za zaštitu životne sredine čuli smo da postoje problemi u redovnom održavanju ovih stanica i njihovom funkcionisanju i da bi trebalo instalirati još novih stanica.

U isto vreme, u budžetu koji smo dobili za narednu godinu, smanjuju se sredstva upravo za ovu oblast za Agenciju za zaštitu životne sredine. Da li je moguće da ovi ljudi koji prave budžet ne slušaju ono što je u stvarnosti i realno stanje i šta su to što su prisutne potrebe? Očigledno je da Ministarstvo finansija ne sagledava značaj ove pozicije, a Ministarstvo za zaštitu životne sredine nema snagu da ubedi članove Vlade da shvate da je ulaganje u zaštitu životne sredine podjednako važno, ako ne i važnije od ulaganja, recimo, u IT sektor i da zelena radna mesta mogu da zaposle armiju ljudi različitih struka.

Dok to ne shvatimo i dok se to ne sagleda kod onih koji donose odluke o sredstvima, a to pre svega mislim na Ministarstvo finansija i na celu Vladu, mi nećemo se pomeriti u oblasti zaštite ni milimetar. Zato smatram da je oblast zaštite životne sredine drugi gubitnik u ovom budžetu.

Naravno, ja neću glasati za ovaj budžet. Hvala.

Hvala, gospođo Lazić.
Reč ima ministar, Siniša Mali. Izvolite.