Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 73 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine. (Da.)

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Izvolite.

Upućujem pitanje Aleksandru Vučiću, predsedniku Republike i Ani Brnabić, premijeru Srbije – Zašto su naši organi izvršne vlasti redom neadekvatno reagovali na ovu tzv. špijunsku aferu u koju je, navodno, umešana ruska vojna obaveštajna služba?

Da je zaista reč o aferi način je neprimeren. Prvo, videli su snimak. Ako ih neko pita, treba da kažu – naložili smo nadležnim organima da sve istrže, čim istraga bude završena obavestićemo javnost i gotovo.

Mi čujemo juče Anu Brnabić kako kaže – situacija je vrlo ozbiljna. Šta je ozbiljno? Preti li rat? Preti li bombardovanje? Koju je to tajnu, eventualno, neki naš oficir mogao ruskoj obaveštajnoj službi da otkrije? Ima li neka tajna za koju ne znaju Rusi i Amerikanci? Nema. Šta je onda, čemu uzbuna? Čemu onda hitni sastanci najviših državnih organa bezbednosti? Time se samo potpaljuje afera u javnosti i kao da idemo na ruku pre više meseci nagoveštenoj američkoj špijunskoj operaciji da se krene na suzbijanje ruskog uticaja na Balkanu. To su nas Amerikanci, čak, obavestili preko medija, nagovestili. Mi bez ruske podrške i pomoći ne možemo ništa.

Možda jeste špijun nešto hteo, ali šta? I ako je bilo nešto osetljivo za nas, to se završi službenim demanšom naše Vlade ruskoj Vladi za koju javnost ne mora ni znati.

Koja to velika sila nema svoju špijunažu na prostoru Srbije? Ajde, to mi samo kažite. Ima li jedna? Koja to susedna država nema svoju špijunažu? Imamo i mi svoju, nije dorasla ovim drugim, ali čak i u Rusiji imamo svoju. Svuda imamo i to je normalno. Jedna ozbiljna država, jedna velika sila špijunira i prijatelje i neprijatelje, mora imati što više informacija.

Na kraju, znate, ako krene hajka protiv Rusije, mene to podseća na 1948. godinu, hoće li opet hajka na infobirovce? Hoće li opet Goli otok neki da se otvara? Ako do toga dođe, evo, ja se prijavljujem. Između Tita i Staljina ja bih se uvek opredelio za Staljina i ako slučajno dođe do izolacije infobirovaca, evo, ja sam prvi, dobrovoljno se javljam. Neću se pozivati na imunitet.

Nemojte da se igramo sa tim, to su vrlo ozbiljne stvari. Dok imamo službenu kancelariju NATO pakta u Generalštabu srpske vojske i dva velika špijuna u Vladi, Zoranu Mihajlović i Rasima Ljajića. Zorana radi za Amerikance, Rasim za Engleze. To svi znaju. To ministri u Vladi mnogo bolje od mene znaju. Kad Vučić hoće nešto poverljivo da se dogovara sa ministrima nikad njih dvoje ne zove. Ima još nekoliko koje ne zove, to i vi znate, bolje od mene. Nemojte, ljudi.

Da to malo smirimo. Ne može nam doneti dobro ako to udaramo na sav glas, ako pravimo halabuku. Možda je čovek hteo da kupi vagon mekinja, da mu krave ne krepaju ove zime, očekuje se sibirska zima u Rusiji.

Ovo je bila sitna neka lova. Ako su ono evri, onda sam pretpostavio da je po 100 evra, tako izgleda. To je ukupno negde oko 1.000 evra. Ljudi, šta je toliko vredno 1.000 evra? Možda je licencu za proizvodnju bureka prodao neko. Još se ne zna koji je to Srbin, ako je uopšte Srbin, sa kojim je kontaktirao.

Dajte da naše službe sve to na miru otkriju, ispitaju, osumnjičenog privedu, podnesu izveštaj nadležnim organima, pa da se onda i javnosti da određena informacija koja ne mora biti sveobuhvatna, da se daju konture šta je u pitanju i to je dovoljno. Naši prijateljski odnosi sa Rusijom moraju se nastaviti kao da ništa nije bilo.

Zamislite da nam se Amerikanci vrate u situaciju iz devedesetih, da raskinemo sa Rusijom i da nas onda pritisnu. U vreme Jeljcinja Rusija je bila na kolenima i kad je želela nije mogla da pomogne. Nemojte sada da kažu – dosta nam je više toga, ne dajete ni našim savetnicima u Nišu diplomatski status, pravite afere, dosta nam je više, malo se sami borite. Ne valja to, nemojte da to dozvolimo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Bukvić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, želela bih ovom prilikom da vas podsetim na jučerašnji dan, 20. novembar – Svetski dan dece. Naime, Generalna skupština UN je 20. novembra 1989. godine, usvojila Konvenciju o pravu deteta, prvi međunarodni dokument koji se na sveobuhvatan način bavi pravima deteta. Konvencija predstavlja okvir za unapređenje i ostvarivanje prava dece i zasniva se na četiri osnovna principa: pravo na život, opstanak i razvoj. Najbolji interes deteta je pravo na participaciju i pravo na nediskriminaciju.

Republika Srbija je kao jedna od prvih potpisnica Konvencije o pravima uložila velike napore u usklađivanju nacionalnog zakonodavstva sa Konvencijom sa ciljem ostvarivanja prava deteta u oblasti socijalne zaštite, obrazovanja, zdravstvene zaštite, sprečavanju diskriminacije, socijalne inkluzije.

U Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije, koju je Vlada Republike Srbije usvojila do 2018. godine, deca su prepoznata kao društvena grupa koja se nalazi u povećanom riziku od diskriminacije, a posebno deca koja su izložena siromaštvu, deca koja žive i rade na ulici, deca koja su žrtve nasilja i eksploatacije, deca određenog zdravstvenog stanja, sa smetnjama u razvoju i deca sa invaliditetom.

Iako je Srbija poznata kao jedna od zemalja u kojoj je ostvaren značajan napredak u oblasti zaštiti prava dece, još uvek se susrećemo sa velikim problemima u oblasti zaštite dece.

Najveći od svih problema iz kog proizilaze i drugi jeste siromaštvo dece, posebno dece romskog porekla. Pored siromaštva, veliki problem dece je i nedovoljna zdravstvena zaštita, nedovoljna uključenost u obrazovni proces i socijalizacija.

Takođe, nasilje među decom je u porastu. Poslednjih dana često slušamo o ozbiljnom problemu vršnjačkog nasilja, naročito među decom osnovnih i srednjih škola. Nažalost, često su izložena porodičnom nasilju kao i nasilnim metodama vaspitanja, što utiče na celokupni razvoj deteta.

Deca predstavljaju najugroženiji deo populacije i kao takva ne smeju biti samo briga porodice, već briga društva, državnih organa i institucija.

Jedna poslovica kaže – dečiji život je komad papira na kome svako ostavlja belešku. Zato je neophodno da svi zajedno, i porodica i društvo i državne institucije, aktivno radimo na unapređenju prava dece, da deci omogućimo lakši način da ih ostvare, ali i da ih zaštitimo od onih koji ih krše.

Znamo da je u postupku izrade zakon o pravima deteta i zaštitniku prava deteta kao dokument koji bi se na sveobuhvatan način bavi zaštitom prava dece. S tim u vezi želela bih da postavim pitanje ministru za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kada možemo očekivati da se u skupštinskoj proceduri nađe Predlog zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta? Hvala.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika ovlašćenih poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na poslaničko pitanje, želim da obavestim javnost da je danas 325. dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao, za koji uredno primaju platu. Velika većina među njima je na stalnom radu u Narodnoj skupštini i na taj način pokazuju svoj odnos prema funkciji koju obavljaju prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije.

Moje pitanje je upućeno MUP, ali i Tužilaštvu, a povodom pretnji direktoru Sportskog centra „25. maj - Milan Gale Muškatirović“ Jovanu Kneževiću.

Da podsetim javnost, Grad Beograd je tokom jula ove godine preuzeo nadležnost nad ovom ustanovom i tom prilikom imenovao novo rukovodstvo. Do tada generalni direktor, odnosno Sportski centar „Milan Gale Muškatirović“ je bio, da kažem, pod kontrolom GO Stari grad, a na čijem čelu je Marko Bastać, koga građani zovu „kesa“. Nadimak je dobio zato što voli da prebija i maltretira ljude tako što ih vezuje i stavlja im kesu na glavu.

Međutim, šta je ovde naročito simptomatično? To je što su pretnje novom direktoru stigle dan pre zakazane konferencije za štampu, a na kojoj su objavljeni stravični, da kažem, dokazi o malverzacijama Marka Bastaća i njegovih saradnika u vreme dok su kontrolisali rad SC „Milan Gale Muškatirović“, ali i GO Stari grad.

Budžetska inspekcija Grada Beograda je napravila izvešta na 274 strane o nedomaćinskom i štetočinskom odnosu prema SC „Milan Gale Muškatirović“ i sve je to rezultiralo dugovima, minusima i gubicima od skoro dva miliona evra.

Zamislite da jedna sportska ustanova za par godina napravi gubitak od skoro dva miliona evra? Zamislite tu količinu nezakonitosti i nepravilnosti u radu, lopovluka jednom rečju, kada su stručnjaci uspeli da naprave gubitak od skoro dva miliona evra?

Ja ću spomenuti samo neke od nepravilnosti. Gradska opština Stari grad je isplatila na račun sportskog centra 2,96 miliona dinara za pokriće troškova osiguranja imovine kojom upravlja sportski centar, a pre usvajanja posebnog programa korišćenja opštinske pomoći.

Dakle, da pojednostavim. Na lepe oči su im pare uplaćeno. Dakle, uplatim ti pare i verujem ti na reči da ćeš ti namenski da potrošiš taj novac. Zatim, sportski centar je dao 543 hiljade dinara dobavljaču "PROFI TEAM PLUS", iako dobavljač nije pružio nikakav dokaz da je izvršio tu uslugu.

Idemo dalje. Račune vredne 4,74 dinara nije potpisalo odgovorno lice čime bi se potvrdila verodostojnost. Zatim, za celu 2018. godinu sportski centar je potrošio na ime prevoza za dolazak i povratak s posla angažovanih osoba, iako one nisu imale zaključen ugovor sa sportskim centrom.

Idemo dalje. Omladinskoj zadruzi "Dis Milenijum" plaćeno je 440 hiljada dinara za angažovanje osoba za koje ne može da se utvrdi na kojim poslovima su radile, a istoj zadruzi je plaćeno 890 hiljada dinara za angažovanje radnika bez javne nabavke. Dakle, ovo su samo neki od primera i onda nakon ovoga imamo pretnje smrću. Dakle, otvorene pretnje smrću i to tako što su zvali suprugu direktora i pretili i njemu i njegovoj deci.

Ja osnovano sumnjam da je motiv ovih pretnji upravo iznošenje podataka o malverzacijama i lopovluku Marka Bastaća i njegovih saradnika u sportskom centru, ali i u opštini Stari grad, jer oni jedino što znaju to je da prete i pozivaju na progon i linč svih onih koji ne misle kao on.

Pogledajte samo monstruoznosti koje su pisali i objavljivali svih ovih dana kada je objavljeno da je predsednik Republike Aleksandar Vučić zbog zdravstvenih tegoba završio na VMA. Prosto su se takmičili u monstruoznosti i vulgarnosti. Prosto su priželjkivali čak i smrt predsednika Republike.

Pitam koliko bolestan moraš da budeš, pa da pozivaš na nečiju smrt i da priželjkuješ nečiju smrt zato što se politički ne slažeš sa njim? Evo kako to izgleda, predsedavajući. Onaj Jakšić Marko iz Severne Mitrovice kaže - umro je drug Vučić. To tvituje na svom zvaničnom tviter nalogu.

Imamo i onog komičara u pokušaju Ivana Ivanovića koji je takođe tvitovao jedan sramni tvit. Ne znam da li kamera može ovo da zumira? Verovatno je nervozan zbog pada gledanosti.

Pa imamo i Sergeja Trifunovića, isto jedan sraman tvit. Sve je to kulminiralo izvesnom Vladlanom Slavkovićem, taj odbornik u Skupštini grada Kraljeva, koji kaže - možda je politički korektnije da mu saspemo pet metaka u leđa i da se napijemo posle atentata. Onda je bio na saslušanju pa se vadi i kaže da se samo šalio, a N1 izveštava o tome sa saslušanja i kaže - saslušan je zbog tvita u kome se, između ostalog, pominju i meci. Pa nije to tvit u kome se pominju meci, ovo je otvorena pretnja. Kaže čovek - možda je politički korektnije da mu saspemo pet metaka u leđa. Kakav je to tvit u kome se pominju meci, to je direktna pretnja, ali šta očekivati od Televizije N1 kada smo čuli koliko je šiptarskih para završilo na računima Jugoslava Ćosića? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Moje prvo pitanje ide vanredno na adresu predsednika Republike i predsednika Vlade Srbije i tiče se ove afere sa ili bez navodnika, koja prisustvuje poslednjih dana u medijima u vezi sa navodnom delatnošću ruskih špijuna, kako je to senzacionalistički objavljeno.

Naravno, podržavam svaku akciju koja ide u pravcu utvrđivanja činjenica i zaštite državnog i ustavnog poretka, ali skrenuo bih pažnju da smo pre par meseci u javnosti, ovde u Srbiji, i ja sam u svom jednom pitanju to postavio, imali sličnu, mada sa druge strane intoniranu aferu, tzv. akciji „Omča“, koja je lansirana takođe preko jednog dela srpskih medija o tajnom planu prozapadnih snaga za destabilizaciju države, uključujući i najviše ugrožavanje bezbednosti najviših državnih funkcionera.

S tim u vezi postavio sam poslaničko pitanje ovde i posle dosta vremena, nedavno, bukvalno pre nekoliko dana sam dobio odgovor od BIA u kojem stoji da oni nemaju nikakvih saznanja o toj akciji „Omča,“ iako se danima o tome brujalo u našoj javnosti.

Dakle, jedno je istraga, preuzimanje neophodnih mera na očuvanju ustavnog poretka, a nešto drugo je podilaženje najnižim strastima javnosti i senzacionalizma. Mediji to mogu da čine i da snose ili ne snose konsekvence u skladu sa zakonom, državni organi pak ne smeju. Ja nisam slučajno podsetio na ovo od pre par meseci sa tom aferom „Omča“, koja se srećom ispostavila kao jedna petarda, da li medijska, da li propagandna i bez osnova.

Sada, međutim, koliko se sećam, tada nisu najviši državni funkcioneri na neki način dolivali ulje na vatru, kao što su sada dolivali, mislim da su izjave ministra odbrane i predsednika Vlade i najave ove vanredne sednice Komiteta za nacionalnu bezbednost, odnosno Saveta za nacionalnu bezbednost, predstavljaju svojevrsno dolivanje ulja na vatru. Kažu: „Uz svu podršku da se stvari isteraju na čistac“, mislim da to nije način na koji se to radi.

Pomalo sami sebi ličimo na one junake čuvenog filma „Tri karte za Holivud“, gde u nekoj zabiti srbijanskoj se prepucavaju lokalni rusofili i amerikanofili, očekujući svetski rat. Dakle sve to puno falsično deluje.

U tom smislu, podržavajući napore da se stvar istera do kraja na čistac, ali istovremeno upozoravajući da treba voditi računa o zaštiti strateških i dugoročnih interesa države, vraćam se na moje prethodno pitanje, odnosno želim da pozdravim i pohvalim Ministarstvo odbrane koje je odgovorilo na moje prethodno poslaničko pitanje u vezi sa aferom „Krušik“ i zabranom, odnosno nedozvoljavanjem „Krušiku“ da izvozi mine u Jermeniju.

To je druga institucija koja se tim povodom oglasila, posle Ministarstva trgovine, oglasilo se Ministarstvo odbrane i stoga samo ponavljam svoje pitanje u vezi sa tom aferom, odnosno, možda nije afera, tim slučajem od 13. aprila 2018. godine, postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova, Ministarstvu unutrašnjih poslova i BIA, jer su odgovori od te tri institucije izostali, koja od te tri institucije je uskratila dozvolu „Krušiku“, a posle par meseci je dozvolila jednoj privatnoj kompaniji da izveze iste te mine? Hvala.

Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SPS, naravno, podržava prioritete Vlade Republike Srbije koji su definisani Predlogom zakona o budžetu za 2020. godinu.

Smatramo da je predlog budžeta realan, da je ostvarljiv, da je dobro planiran u zadatim okvirima, da je razvojni i da je zasnovan na ekonomskim i pozitivnim pokazateljima koji su rezultat reformskog kursa Vlade Republike Srbije, čiji su temelji postavljeni 2014. godine.

Potpuno smo ubeđeni da će realizacijom definisanih ciljeva za budžet za 2020. godinu, u 2020. godini doprineti privrednom rastu i ekonomskom napretku naše zemlje. Kao što sam rekao, ono što je suštinski najvažnije, jeste da je Predlog budžeta razvojni i tačno je kako ste ministre rekli u uvodnom izlaganju, predstavlja završetak procesa konsolidacije i početak razvoja i rasta i Srbija mora i treba da ostane na tom putu. Ovo predstavlja i podstiče razvoj privrede i za sledeću godinu mislimo da je projektovana realna stopa rasta privrede od 4%.

Takođe, rekli ste da budžet predstavlja ravnomernu preraspodelu finansijskog prostora i u tome se slažemo, u smislu da je jedan deo usmeren ka poboljšanju životnog standarda, pre svega, ka povećanju plata, ka povećanju penzija, ka povećanju cene rada.

Cena rada je 172,5 dinara po satu, a od 1. januara 2020. godine, minimalac će iznositi 30.022 dinara, što je uvećanje od 11,1 u odnosu na 2019. godinu. Kada sve to zajedno saberemo, vezano za poboljšanje životnog standarda, iznosi negde oko 1,3% BDP. Drugi deo je usmeren ka podsticaju rasta i razvoja kroz realizaciju javnih investicija i kroz, pre svega, rasterećenje rada.

Smatramo da je Srbija na dobrom putu i da su vidljivi boljitak i pozitivni ekonomski pokazatelji u svakom sektoru koji su zasnovani na realnim i na zdravim osnovama. Takođe smatramo da je u ovom trenutku najvažnije najpre da sačuvamo teško stečena fiskalna dostignuća, da na pravi način koristimo njihove benefite u budućnosti i da prihvatimo sve one inicijative i podsticaje koji vode ka rastu i razvoju.

Tokom jučeranjeg dana, pre svega iz skupštinskog hola od strane onih koji se predstavljaju kao jedan deo opozicije koji ne učestvuje u radu parlamenta, moglo se čuti više puta kroz taj politički monolog ili to su vam kao one kate sa zamišljenim protivnikom kada niste spremni da učestvujete u raspravi pa onda izađete u skupštinski hol i izrecitujete ono što imate, više puta se moglo čuti da je budžet predizborni.

Naprotiv, budžet nije predizborni jer da je predizborni ako bi govorili o najstarijoj populaciji, povećanje penzija, recimo, ne bi bilo za narednu godinu realno 5,4% nego bi bilo daleko veće. Ovako imamo jedan odgovoran i ozbiljan pristup Vlade Republike Srbije. Dakle, imamo povećanje penzija a imamo plus u državnoj kasi. Neodgovorno i neozbiljno bi bilo da se zahvata daleko više iz budžeta za povećanje plata i penzija, a da imamo minus u državnoj kasi.

Imamo, kao što ste rekli, tzv. „švajcarski model“ i to je zapravo povećanje koje će zavisiti od visine inflacije i visine stope rasta. Mi smatramo da on hoće očuvati, održati makroekonomsku stabilnost, da neće ugroziti stabilnost javnih finansija i da u dugoročnom smislu jeste garant stabilnosti budžeta, da je ovakav sistem za predstavnike najstarije populacije i pravičniji i pravedniji i ono što je veoma važno predvidljiviji, ali da je i održiv.

Naravno, podržavamo i o tome je bilo reči iz redova poslaničke grupe SPS, podržavamo strateški cilj Vlade Republike Srbije, a to je smanjenje stope nezaposlenosti. Imali smo rekordnih 2012. godine 25,9%, danas imamo 10,3%, zapravo za prvih sedam meseci drugi kvartal 10,3%. Do kraja decembra meseca verujemo i ubeđeni smo da će biti ispod rekordnih 10%.

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana, koje će se naći u skupštinskoj proceduri, svakako će olakšati novo zapošljavanje jer poslodavci će biti oslobođeni od poreza na zarade, od poreza na PIO.

Takođe, realan rast zarada u prvoj polovini ove godine je 7,3%. On jeste uslovljen, pre svega, povećanjem rasta zarada u privatnom sektoru, ali nakon povećanja plata u javnom sektoru mi verujemo da će biti realizovan onaj cilj koji je postavila Vlada Republike Srbije, a to je da prosečna zarada u Srbiji krajem decembra bude veća od 500 evra.

Nakon niza reformi koje je učinilo i Ministarstvo, koje je učinila i Vlada, usvojen je Zakon o alternativnim investicionim fondovima, kojima je izmenjen Zakon o investicionim fondovima i sa strategijom razvoja tržišta kapitala mi smatramo da će to omogućiti veći broj izvora finansiranja za samu privredu.

Očekuje se i prva implementacija novog sistema plata u javnom sektoru od januara 2021. godine, a uredbe u vezi sa koeficijentom zarada u javnom sektoru u drugoj polovini naredne godine.

Želimo bolje zdravstvo i vidljiva su daleko veća ulaganja u infrastrukturu u oblasti zdravstva. Želimo efikasniju javnu samoupravu. Potrebno je naravno omogućiti zapošljavanje, ali je potrebno na adekvatan način i obučavati ljude koje zapošljavamo.

Podsetiću, Zakon o maksimalnom broju zaposlenih prestaje da važi krajem ove godine. Dakle, biće moguće zapošljavati onaj, rekao bih, neophodna kadar, kada je reč o javnom sektoru, ali Vlada svakako mora napraviti novi modalitet, kada je reč o granici, vodeći računa o broju zaposlenih, pre svega, u javnom sektoru.

Značajna stavka predloga budžeta svakako jesu izdvajanja za kapitalne investicije, što mi podržavamo i pozdravljamo. Za kapitalne investicije u ovoj godini je izdvojeno 198,9 milijardi dinara. Najveći deo ovih sredstava biće usmeren ka saobraćajnoj i železničkoj infrastrukturi. Naš stav po ovom pitanju je potpuno jasan, smatramo da nema ekonomskog, bez infrastrukturnog razvoja. Sa druge strane, na ovaj način i kroz realizaciju projekata, koji su vrlo precizno i jasno definisani, poboljšavaju se i uslovi života građana. I, slažemo se sa vama kada kažete da ovo jeste početak realizacije nacionalnog investicionog plana.

Takođe, povećan je iznos za unapređenje infrastrukture u oblasti zaštite životne sredine i ono što je posebno važno, povećan je iznos izdvojenih sredstava za lečenje retkih bolesti. Taj iznos će sada u budžetu iznositi 2,4 milijarde dinara.

Naravno da će veće ulaganje u inovaciju i obrazovanje omogućiti da se po stopi nezaposlenosti Srbija približi zemljama EU.

Srbija je postala svetski lider u privlačenju direktnih stranih investicija i o tome je bilo reč tokom jučerašnje rasprave. Dakle, u prvih sedam meseci ove godine imala je 2,32 milijarde evra stranih direktnih investicija, što je povećanje od 43% u odnosu na isti period prošle godine. Srbija je nastavila regionalno liderstvo u privlačenju stranih direktnih investicija. U 2018. godini Srbija je privukla više stranih investicija nego ceo region i Balkan zajedno. Ovo nije samo naša konstatacija, ovo je konstatacija i „Fajnenšl Tajmsa“. Jedna od najvećih svetskih rejting agencija, „Fič rejtings“, povećala je kreditni rejting Srbije, što je takođe pozitivno, a rejting agencija „Mudis“ unapredila je izglede povećanja kreditnog rejtinga Srbije sa stabilnih na pozitivne.

Mislim da je ovo najbolji odgovor na pitanja koja proteklih dana i meseci slušamo od predstavnika jednog dela opozicije, kako je u Srbiji korupcija, kako je u Srbiji kriminal. I sada ja vama postavljam pitanje, ministre, da li bi strani investitori došli u državu u kojoj je korupcija i kriminal ili u državu u kojoj imamo i političku i ekonomsku stabilnost, u državu u kojoj, pre svega, kroz podsticaje koje daje Vlada Republike Srbije, kroz zakone koje smo usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije, imamo jednu pozitivnu poslovnu klimu, pozitivni poslovni ambijent i atmosferu? Sve to svakako čini Srbiju atraktivnom investicionom destinacijom.

Uz to, Srbija je napredovala na svetskoj „Duing biznis listi“ za četiri mesta. Mi očekujemo da će Srbija sledeće godine nastaviti ubrzani rast i da je to potvrda, pre svega, dosadašnjih rezultata.

Na samom kraju, nešto što nije direktno vezano za budžet. To smo čuli od predstavnika opozicije i u parlamentu tokom sinoćne rasprave. Naime, jedan deo opozicije se vrlo često ovde u parlamentu, dok su učestvovali u radu, pozivao na izveštaj Evropske komisije i na onaj deo koji se tiče rada Narodne skupštine Republike Srbije.

Na poziv predsednice, koji je upućen u martu mesecu, da upravo razgovaramo o tome, da razgovaramo o načinu, kako da implementiramo one sugestije i predloge, kako bi unapredili parlamentarizam, kako bi unapredili parlamentarni dijalog i parlamentarnu praksu, nisu našli za shodno da se odazovu i da razgovaraju. Zapravo, nisu našli za shodno da razgovore o svim važnim temama, pa i o izbornim uslovima, vode u parlamentu, već u kafani, na ulici ili pod šatorom, kao nekakav plemenski savez.

Ono što želim da kažem jeste da smo mi najveći deo tih sugestija i predloga implementirali i da smo, upravo početkom ove sednice, prihvatanjem predloga da se udvostruči rasprava, kao i načinom i vremenskim intervalom u kojem je budžet prosleđen Narodnoj skupštini Republike Srbije, da poslanici imaju dovoljno vremena da ga analiziraju, da zauzmu određene političke stavove, zapravo u celosti ispunili sve one sugestije i predloge koji su sadržani u tom finansijskom izveštaju.

Da li je to dovoljno da konačno, kako oni kažu, imamo tu demokratsku raspravu ili demokratski dijalog? Za njih nije. Dakle, nije suština u tome da neko želi da spreči demokratsku raspravu i demokratski dijalogu u parlamentu. Suština je u tome da imamo jednu nemoć i nespremnost da na argumentovani način vodimo raspravu o ključnim zakonima.

Mi smo verovali da ćemo konačno od tog dela opozicije imati prilike da bar kada raspravljamo o najvažnijem zakonskom predlogu, jer budžet je život, ovde u parlamentu konačno čujemo postoji li neki drugi put, postoji li neki drugi pravac kojim Srbija treba da ide, a da taj put i pravac nije spisak lepih želja, da on ipak bude garant i boljeg životnog standarda građana i većeg privrednog rasta i novih radnih mesta i novih fabrika.

Nažalost, evo, mislim da je ovo poslednji budžet koji usvaja ovaj saziv, učestvovali su u prethodnim raspravama, nismo čuli te predloge, nismo ih čuli ni danas. Slušamo kritike zarad kritike i fabrikovanjem nekih novih afera svakodnevno pokušavaju se prikriti ti nedostaci. Nema politike, nema ideje, nema predloga, ali se, ponavljam, fabrikovanjem svakodnevnih novih afera pokušava doći do jeftinih političkih poena, ne shvatajući izgleda se do poverenja građana ne dolazi na takav način. Do poverenja građana se dolazi kroz rezultate, a rezultati su svakako rezultati činjenice, pokazatelji su na strani Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.