Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Sedmu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da prisustvuje 105 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja prisutnih u sali, molim da ubacite kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 136 narodnih poslanika i da imamo uslove za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi da postavi pitanje?
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS postavljamo pitanje predsedniku Vlade ili kako se to kaže čitaj predsedniku države.

Naime, svedoci smo da su u poslednje vreme porasle političke tenzije u Srbiji i svi smo svesni činjenice da su najvećim delom one izazvane uticajem iz inostranstva, pre svega, od onih zemalja i vlada zemalja koje po svaku cenu žele da prisile Srbiju kako bi Kosovo i Metohija postala punopravni član UN i tu ne treba ništa da se krije. To je valjda svima jasno.

Zbog ne popuštanja, za sada na svu sreću, rukovodstva Srbije ti pritisci se intenziviraju iz dana u dan. Oni u različitim oblicima, od onoga otvorenog diplomatskog, pa sve do aktiviranja njihovih satelita, njihovih, kako se to popularno kaže, konjušara koji po scenariju sličnom od 5. oktobra, imaju zadatak da destabilizuju Srbiju i u tome svemu da vide priliku da oni dođu na vlast.

Ono što, u svakom slučaju, doprinosi povećanju intenziteta ovih tenzija to je i ponašanje pojedinih učesnika u Vladi Srbije, tačnije rečeno pojedinih ministara. Bez obzira na stranačku ili političku opredeljenost, moramo biti svesni činjenice da pojedinci, ministri u Vladi Srbije su jedan od najznačajnijih faktora za političku, ekonomsku stabilnost Srbije.

Svedoci smo da pojedini ministri svojim ličnim nedoličnim ponašanjem doprinose stvaranju maltene opšteg haosa u Srbiji i to zna vladajuća koalicija i toga je svesna. Svesni su da ministar za saobraćaj i građevinu svojim neodgovornim ponašanjem, svojim razbacivanjem, svojim raskošem doprinosi da se stvara negativna slika, ne samo o Vladi Srbije, nego uopšte slika o državi Srbiji. I mi srpski radikali kada govorimo imenom i prezimenom ne govorimo zato što lično imamo protiv te osobe nešto, nego govorimo iz razloga što je u sklopu čitavog ovog procesa, odnosno projekta, stranih pritisaka, u ovom slučaju pritisaka Vlade Amerike. Zna se da ministarka za saobraćaj i građevinu ima dobre odnose pod znacima navoda sa predstavnicima obaveštajnih službi američke Vlade.

Mi moramo biti svesni da nas očekuju velika iskušenja, a pogotovo vi koji imate najveću odgovornost za vođenje države i mora da se uvede red kada je u pitanju izvršni organ vlasti.

Drugo, ništa manje u ovome stvaranju i pokušaju stvaranja haosa ne zaostaju i drugi visoki čelnici države Srbije. U oblasti privrede imamo Javno preduzeće Elektroprivredu koje već dugi niz godina, gotovo u kontinuitetu, ima probleme u poslovanju. Mi smo vas upozoravali kada je u pitanju RTB „Bor“ da treba menjati rukovodstvo, treba menjati menadžere i videli ste koliko smo mi u pravu. Čim su došli strani investitori, prvo su smenili rukovodstvo. Da je bilo dobro, ko bi to u interesu kapitala i dobiti menjao tako dobro rukovodstvo. Mi u Srbiji, kad kažem mi, mislim s punim pravom na sve nas, imamo problema sa funkcionisanjem ovog javnog preduzeća.

Naše pitanje je za predsednika Vlade i predsednika države – kada će i da li će preduzimati neke mere da se bar u ovom segmentu sredi i stabilizuje situacija, da se takvi pojedinci odstrane iz Vlade i da se smene sa sadašnjih funkcija, kada je u pitanju privreda? U suprotnom, gospodo, tenzije pojačava i sama činjenica da su ubrzo izbori i Srbija će biti pred velikim problemima, a i sam predsednik države trpi sve pritiske, tako da mi srpski radikali apelujemo da što pre predsednik Vlade izađe sa predlogom rešenja ovih problema, a najbolje bi, po nama, bilo, najcelishodnije, rekonstrukcija Vlade. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković.

Hvala, predsednice.

Na osnovu odgovora koji sam primio 11. jula 2019. godine od Ministarstva države uprave i lokalne samouprave, a na temu lokalnih saveta bezbednosti, upućen sam da svoje pitanje postavim Ministarstvu unutrašnjih poslova – Sektoru za vanredne situacije.

Na nedavno održanoj Konferenciji o upravljanju i reformi Sektora bezbednosti o Jugoistočnoj Evropi jedan od glavnih zaključaka bila je neophodnost formiranja lokalnih saveta za bezbednost.

U Priručniku za rad lokalnih saveta za bezbednost ističe se da pravni osnov za osnivanje saveta bezbednosti proizilazi iz Statuta gradova i opština, kao osnovnog pravnog akta jedinice lokalne samouprave, a ne iz akta više pravne snage poput zakona. S toga je mogućnost osnivanja i formiranja saveta bezbednosti prepuštena svakoj lokalnoj samoupravi i ne postoji jedinstven način osnivanja, već se modaliteti za osnivanje saveta za bezbednost razlikuju.

Na osnovu odgovora po ovom pitanju Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ukazuje da je izmena propisa u delu obaveza formiranja lokalnih saveta za bezbednost jedinica lokalnih samouprava u nadležnosti MUP, Sektora za vanredne situacije. S tim u vezi, molim vas da pokrenete inicijativu za izmenu i dopunu zakona da lokalni saveti za bezbednost postanu obaveza svake lokalne samouprave, a ne kao forma preporuke. Hvala.

Marjana Maraš ima reč.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, koristeći pravo iz člana 287. Poslovnika, želela bih da skrenem pažnju na ozbiljan društveni problem i da u vezi sa tim postavim pitanje Vladi.

Podsećam da je mesec novembar posvećen borbi protiv bolesti zavisnosti koje su sve prisutnije u svim društvima, pa i u našem. Među bolestima zavisnosti nije samo zloupotreba psihoaktivnih supstanci, već i alkoholizam, a poslednjih decenija to je i kockanje.

Rasprostranjenost bolesti zavisnosti je sve prisutnija među adolescentima, ali i decom u osnovnim školama. Nažalost, droga je sve dostupnija, podaci govore da deca između 11 i 12 godina postaju zavisnici ili budu vrbovani za prodaju droge. Nažalost, u adolescenciji mladi često koriste mnoge hemijske proizvode kao što su lepak, lakovi, sprejevi, benzin, koji sadrže isparljive psihoaktivne materije.

O tragičnim ishodima zloupotrebe droga koje se javljaju i u novim sintetičkim i po život opasnim oblicima, nažalost, slušamo svakog dana. Poražavajuća je činjenica da svaki šest srednjoškolac uzrasta od 15 do 18 godina proba drogu, da preko 90% mladih pre svoje 18. godine proba alkohol, da čak 70% ima iskustvo pijanstva, a prema podacima Instituta „Batut“ 2017. godine je u Srbiji bilo registrovano 33.000 kockara. Među mladima uzrasta od 18 do 26 godina svaki četvrti ima problem sa kockom.

Droga, alkoholizam i kockanje uništavaju mlade živote, zavisnike čine nefunkcionalnim i nažalost često završavaju smrtnim ishodom. Zavisnici od droga, alkohola i kockanja ne samo da štete sebi, svom zdravlju i životima, već ostavljaju posledice i na porodicu i na socijalnu zajednicu.

Na širenje zavisnosti od droge, alkohola i kocke danas dosta utiču i mediji šireći i popularišući nezdrav i lagodan život kroz razne rijaliti programe, pa i otvoreno reklamiranje alkohola i kockarnica.

Tu mislim da bi trebalo razmisliti i o tome da se ograniči emitovanje rijaliti programa na određene vreme, jer celodnevnim emitovanjem i naša deca imaju priliku da preuzimaju obrasce i modele ponašanja i na taj način mislim da nam je to i posledica pojave i nasilja u osnovnoj školi, jer oni gledajući, s tim da im je dostupan rijaliti program, preuzimaju te obrasce i kao posledica nama se vraćaju slučajevi nasilja među decom.

Polazeći od neprocenjive štete koju sve bolesti zavisnosti ostavljaju kao posledicu društvo je obavezno da se ovim pošastima i još organizovanije i odgovornije suprotstavlja.

Vlada Srbije je 2014. godine donela Strategiju sprečavanja zloupotreba droga za period 2014. – 2021. godina, kojom je definisano stanje i predviđene aktivne mere za borbu protiv ovih pošasti savremenog sveta.

Međutim, smatramo da je neophodan sveobuhvatni integrativni pristup u sprečavanju svih bolesti zavisnosti, dakle, i zloupotreba draga i alkohola i kockanja, ali i drugih oblika zavisnosti. Neophodan je i multidisciplinarni pristup koji bi obuhvatio sve subjekte od uticaja na sprečavanje bolesti zavisnosti, počev od porodice, škole, socijalnih, zdravstvenih službi do policijskih, pravosudnih organa koji sprečavaju i kažnjavaju nezakonitu proizvodnju, prodaju droge, nepoštovanje Zakona o prodaji alkohola maloletnicima i širenje kocke među maloletnicima.

Takođe, neophodno je uključiti i one komponente društva koje promovišu zdrave stilove života i edukaciju.

Kada sam imala priliku da posetim SAD nisam tamo nigde videla na svakom ćošku kockarnicu pored škola, vrtića. Vi kod nas imate najviše kladionica, pa posle njih dolaze apoteke i pekare.

Moje pitanje Vladi je – da li imajući u vidu težinu posledica bolesti zavisnosti, naročito među mladima, planira donošenje nekog integrativnog dokumenta, odnosno strategije za sprečavanje svih bolesti zavisnosti? Zahvaljujem.

Reč ima Nemanja Radojević.
Izvolite.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani građani, juče sam imao priliku i čast da budem na jednom događaju koji je okupio dosta mladih ljudi iz Srbije. Naime, radilo se o skupu koji su organizovali Beogradski centar za ljudska prava, Kancelarija OEBS i UN Srbije, a u kojima se govorilo o problemima sa kojima se mladi u Srbiji susreću i sa kojima se suočavaju.

Bilo je izuzetno lepo, ali sa jedne strane i teško slušati sve te priče, pre svega osoba sa invaliditetom, ljudi koji imaju problem sa slabim vidom, sa slepilom, pripadnike LGBT populacije, ali i ostalih mladi koji nemaju tih problema, ali imaju svest i žele da pomognu svojim vršnjacima i svojim prijateljima.

Ono što je loše jeste što ne postoji mehanizmi koji bi mogli da utiču i kako mogu da poprave svoj položaj. Jedna poražavajuća činjenica jeste da tek 12% ljudi u Srbiji vidi ovaj dom kao mesto na kome može da se popravi njihova situacija. Ako bismo ispitali mlade, mislim da bi ta situacija bila još gora.

Poražava i činjenica što ja smatram da angažovanjem u civilnom sektoru više može da se doprinese nego na ovom mestu ovde. Više sam pomogao mladima edukujući ih o temama iz ekonomije, iz filozofije jer je filozofija zaista osnov svega i bez filozofije nema ni politike, nema ni daljeg napretka.

Stav Stranke moderne Srbije jeste da se svi ovi problemi moraju rešavati ekonomskim reformama i smatramo da je uređenje ekonomske situacije način da ljudi dobiju svest o tome kako ostali žive i da kada srede svoj život onda će biti u situaciji da brinu i o ljudskim pravima drugih i o ekološkoj situaciji u državi.

Moj predlog svim mladim poslanicima ovde u parlamentu je da obrazujemo jedan fokus u kome će sedeti mladi poslanici, koji će se baviti ovim temama, koji će primati mlade, koji će iznositi njima svoje probleme i da tako pokušamo da pronađemo neke ideje i načine da se ove stvari reše.

Upućujem pitanje Ministarstvu omladine i sporta, odnosno prenosim pitanje sa jučerašnjeg panela, koji su mladi uputili, a to je da mi dostave tri projekta koja su uradili neka bude u ovom mandatu, koji su zaista uticali na položaj mladih osoba u našem društvu. Takođe, upućujem poziv svima i građanima Srbije da se pridružite u protesnoj šetnji u nedelju u 12 časova. Inicijativa „Mame su zakon“ protesna šetnja pod nazivom „Dižem glas za mame“, gde ćemo pokušati da stavimo na dnevni red Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Hvala.

Reč ima Jelena Vujić Obradović.

Hvala predsednice, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas poslaničko pitanje, a kao poslanik ispred poslaničke grupe JS posvetiću deci sa teškoćama u razvoju.

S obzirom da smo i koleginica Marija i članovi Odbora za rad, socijalna pitanja jako dobro znamo sa kojim problemima, i na to nam ukazuju roditelji sa decom sa teškoćama u razvoju suočavaju, ali i njihovi roditelji.

Poslaničko pitanje uputiću Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, odnosno prosvete, a tiče se pedagoških asistenata. Danas se često govori o deci sa teškoćama u razvoju i njihovoj uključenosti u vaspitno-obrazovni sistem. Svakako da je inkluzivni proces postao je sastavni deo osnovnih i srednjih škola, ali sve više i vrtića. Dakle, inkluzija počinje priznavanjem i poštovanjem individualnih razlika koje postoje među decom. Broj dece sa teškoćama u razvoju koji je uključen u vrtić je još uvek jako mali, a razlozi su mnogobrojni.

Pre svega, postojeći zakon predstavlja trenutno kao zakonsku obavezu da ova deca moraju biti uključena u vrtić. Postoje i drugi razlozi, a najčešći razlozi jesu i što većina porodica ne ispunjava uslove za uključivanje dece u vrtić zato što, obično neko od roditelja, majka ili otac su posvećeni dodatnoj nezi dece, ali i postoji naravno i ona druga strana, a to je da pedagoški radnici ili vaspitači ne mogu sami sa velikim brojem dece, uključujući i decu sa teškoćama u razvoju, da se posebno njima posvete.

Dete sa teškoćama u razvoju, bilo da su u pitanju fizičke ili mentalne teškoće treba da ispunjava sve uslove za kvalitetan život i socijalizaciju, tako da kada govorimo o vrtićima to je izborna stvar, ali osnovno obrazovanje je postalo obavezno za decu sa teškoćama u razvoju.

U ime svih roditelja koji su uputili zahtev poslaničkoj grupi JS i u ime svih svojih kolega, postaviću pitanje Ministarstvu prosvete, a tiče se pedagoških asistenata, dece sa teškoćama u razvoju kojima je pored osnovne nastave i svog učitelja potreban i dodatni pedagoški asistent.

Dakle, interesorna komisija u brojnim slučajevima predlaže pedagoške asistent kao vid dodatne podrške u školama, na koje deca mogu da računaju, ali pedagoški asistenti zakonski postoje, veoma često samo na papiru. S obzirom da pedagoški asistenti tj. usluga jeste iz oblasti obrazovanja. Za nju je zaduženo Ministarstvo prosvete, a često biva zamenjena i to samo u slučajevima ukoliko lokalne samouprave imaju predviđena sredstva budžetom u zamenu za ličnog asistenta, ta usluga pripada oblasti socijalne zaštite i obezbeđuje lokalna samouprava.

Pitanje koje postavljam odnosi se na Ministarstvo prosvete. Kada će biti izrada novog pravilnika o pedagoškoj asistenciji kojima će se precizno regulisati uslovi i kriterijumi za angažovanje pedagoških asistenata, zato što i pored škola koje daju, da kažem, saglasnost pedagoškim asistentom, pored inter resornih komisija koje daju saglasnost da je neophodan pedagoški asistent, bilo da je u pitanju jedan asistent u okviru škole na više dece, ili individualno asistent pedagoški na jedno dete. U praksi to nije za sada postojećim zakonom izvodljivo. Zahvaljujem.