Zahvaljujem, kolega Šešelj.

Replika, narodni poslanik Ljiljana Malušić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Znači, 1.300.000 ljudi, odnosno penzionera nije imalo smanjenje penzija, i vi to dobro znate. Znači 60% nije imalo smanjenje penzija, pod jedan.

Poda dva, grčki scenario. Sećate se da su Grci, svi završavali tako u Strazburu što se penzija tiče i svega živog, pošto su bili pred bankrotom, oni duguju onoliko milijardi. I, šta su dobili? Niko nije dobio spor.

Drugo, imali smo izbore 2017. godine, 2014. godine smo imali smanjenje penzija, plata i svega, teške reforme. Šta su ljudi rekli 2017. godine?

(Vjerica Radeta: Bravo.)

Nisu rekli bravo, nego zarad ove države, zarad opstanka nas i naše dece i penzija i plata, mi glasamo za čoveka koji šta radi? Kaže istinu. Biće vam teško da bi vam bilo bolje. Nema čarobni štapić, pa sad penzije 1000 evra, kamo sreće. Svi bismo bili presrećni. Ali ide se korak po korak, do momenta dok penzioneri ne budu živeli kao i sav normalan svet. Nije Vučić odredio penziju 10.000, nego pre njega generacije i generacije. Koliko? Dvadeset, trideset godina unazad.

Opet kažem, neko nije uplaćivao u penzioni Fond, sada traži penziju. Dobiće je, posle 65 godine. Nekom su oteli, lepo kaže moja uvažena koleginica gospođa Vukojičić, žuto preduzeće. Sećate se, obezglavili su PIO Fond, pokrali su sve što mogu da pokradu, izbacili sve što su mogli da izbace, otpustili 2000 sudija, i čuvenih advokata, pravnika, svega. Ko je to bio tu? Vi kažete – zašto ih ne hapsite. Kako da hapsimo kad su pravili zakone da bi krali.

Mi sad pravimo zakone da se to ne desi, i nikada se više neće desiti. E, zato penzioneri veruju gospodinu Vučiću i zato će uvek glasati za sigurnost, ne za laž, ne obećanje, nego za ono što im sledi, a to je povećanje penzija, normalan život. A, za televizore, naravno da će kupiti televizor ili bilo šta drugo.

Još jednom, nemojte, socijalna pomoć, to nije socijalna pomoć, to je poklon našim divnim penzionerima, patriotama. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Pravo na repliku.

U Republici Srbiji je glasanje tajno i niko ne može da zna ko je za koga glasao. Tako da, to ne možemo jednostavno da vam verujemo. Otkud vi znate da su svi penzioneri glasali baš za vas?

Kakve ima veze tačno koliko je penzionera pogođeno bilo tim uzimanjem od penzija, dobro nisu svi penzioneri, da li je 400.000 ili jedan penzioner, potpuno je isti princip ukoliko se zakon kriši. Zakon se na ovaj način krši.

Vi kažete - mi smo govorili istinu, mi nikad nismo lagali, rekli smo da će biti teško. U Hali „Pinki“, februar 2014. godine Aleksandar Vučić kaže – ne dam da se dira u penzionere, ne dam da se dira u naše najsiromašnije sugrađane, bolje da se uzima sa naše grbače nego od penzionera itd. Nije prošlo nekoliko meseci, penzije su bile smanjene. Vi kažete – Vučić odlučuje. Ne odlučuje Vučić, nažalost, odlučuje MMF, odlučuje Svetska banka, šta oni kažu, to što stoji u vašem političkom programu apsolutno nema nikakve veze ukoliko nije u skladu sa preporukama Svetske banke. Po tome se vi ništa ne razlikujete od režima DS.

Vi ste uzeli neustavno penzionerima njihova stečena prava, uzimali ste novac od penzionera, i na kraju ste govorili kako su se penzioneri saglasili sa tim, iako ih niko nikad nije pitao.

Mogli ste na mnogo načina da uštedite taj novac, a niste, nego ste izabrali da to uzmete od penzionera, i sada im niste još uvek doveli penzije na taj nivo i vratili taj novac koji im je oduzet. Svako na njega ima pravo, da li ga je ostvario na ovaj ili onaj način, da li kroz Ustavni sud, da li kroz međunarodnu sudsku instancu. Ne možete da se igrate sa nečijim pravima, jer nemate zakonskog osnova za to.

Da je stanje takvo u Srbiji da penzioneri žive nikad bolje, kako im onda isplaćujete pomoć? Gde se to ljudima koji žive dobro i žive kao sav normalan svet isplaćuje pomoć? To je kontradiktornost.

Zahvaljujem.

Replika, narodni poslanik Ljiljana Malušić.

Izvolite.

Ja vas razumem, ali pričate nešto što nije istina. Lepo sam rekla, 1.300.000 penzionera nije bilo obuhvaćeno smanjenjem penzija. Vi ste malopre rekli svima su smanjene penzije, znači, ne govorite istinu. Nije tačno, 60% penzija nije bilo smanjeno. Jel, tako? Tako je.

Idemo dalje, ne donosi ova Skupština zakone, nego ih samo usvaja.

(Narodni poslanici dobacuju sa mesta.)

Čekajte, iznervirali ste me. Čekajte, polako. Vlada i Ministarstvo… Da li mi glasamo za zakone? Dajemo predloge? Hoću da kažem da vi kao mlad čovek treba da znate jednu stvar, 1.700 ljudi je glasalo, kako god da je glasalo, sigurna sam da je od toga pola penzionera glasalo za nas. Zašto? Zato što nam ljudi prilaze, zato što su rekli - ja želim da nastavim da živim u ovoj zemlji, ja želim da moja deca žive ovde, bolje da dva puta ne dobijem penziju kako treba i dve godine, ali da dobijem onda redovnu penziju, kao što sada dobijamo.

Ljudi, mi danas imamo gotovih para, imamo suficit u budžetu, zato dajemo i povećanje plata i penzija i zato dajemo poklone. Zašto? Zato što smo zaposlili 350.000 ljudi, zato što svaki dan imamo novu investiciju, zato što danas imamo stabilnu državu, zato što danas dolaze investitori i otvaramo radna mesta. Pre neki dan u Kragujevcu 200 ljudi, svaki dan se nešto otvara. Ne znam šta vam nije jasno? Nije dobro što neko ima 10.000, ali ćemo se potruditi da ima mnogo više.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Pravo na repliku.

Izvolite.

Gospodine Arsiću, ispravite me ako grešim, nosilac suverene vlasti je Narodna skupština po Ustavu Republike Srbije. Narodna skupština ima, između ostalih i zakonodavnu nadležnost, jel tako? Najviše zakonodavno telo, ona donosi zakone i ona o svemu u Srbiji odlučuje kao najvažniji organ u Srbiji. Mi smo malo pre čuli da skupština, u stvari, ne donosi zakone.

(Ljiljana Malušić: Znate da nisam tako mislila, nego da usvaja zakone. )

Ali, jeste, takva je percepcija stvorena od strane SNS, kao da se za sve pita Aleksandar Vučić, a onda je posao narodnih poslanika u Skupštini da pravdaju to što je Vučić već odlučio, isto tako je gospodin ministar finansija, isto tako, više puta je bio zatečen na konferencijama za štampu predsednika Republike, gde, u stvari, odluči u tom momentu predsednik Vučić - treba da se asfaltira ovaj put, onaj put, ona škola, onaj toalet i šta ja znam.

Koliko smo mi onda sve sad izvrnuli u našoj zemlji. Da li je ovo bila pomoć za penzionere ili poklon za penzionere? Mi smo nedeljama slušali kako je to pomoć za penzionere, a sad čujemo da je to poklon. Da li je to poklon ili pomoć? Da li je samo jednom penzioneru smanjeno ili je smanjeno svima, apsolutno je isto, ukoliko se krši zakon ne može to da bude u redu ako se samo malo kriši zakon jer nije ceo broj penzionera u to uključen. Zakon je prekršen, otimanje od stečenih prava je kršenje zakona i to jednostavno nema veze sa brojem tačno penzionera.

Kolega Šešelj, zbog dostojanstva Narodne skupštine dužan sam da vas opomenem, da je Narodna skupština donela zakon i ne može Narodna skupština da prekrši zakon.

(Aleksandar Šešelj: Mogu ja da nastavim?)

Čisto radi dostojanstva Narodne skupštine, Narodna skupština ne može da prekrši zakon. Ne postoji način.

Vratiću vam vreme, ne sekirajte se.

(Aleksandar Šešelj: Ako možete da mi vratite 30 sekundi, gospodine Arsiću?)

Izvolite.

Dakle, mi smo sada čuli. Ja sam komentarisao diskusiju gospođe Malušić, ona je rekla kako Narodna skupština ne donosi zakone. O čemu se radi? Što niste upozorili gospođu Malušić na to? To je isto povređeno dostojanstvo Narodne skupštine.