Zahvaljujem.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite, kolega Šešelj.

Prvo, imali smo prilike da slušamo više puta o stabilnosti naših javnih finansija, kako smo mi sada u stanju da imamo održivi rast i jurimo nekakve nemačke standarde, kako imamo veći rast nego Nemci, „švajcarske formule“ itd, a mi ne vidimo, u stvari, koliko se lošije mnogo živi nego što se živi u nekim drugim zemljama sa kojima se mi poredimo.

Dakle, moramo samo da znamo jednu stvar. To što mi govorimo da će se u Srbiji živeti bolje kada Srbija postane član EU, ne znači da će se u Srbiji živeti kao u Nemačkoj, kao u Švedskoj, kao u Finskoj, kao i u nekim drugim zemljama članicama EU. Ono što je predviđen model za nas, jeste model Bugarske, Rumunije i Hrvatske. To je ono čemu mi možemo da se nadamo.

Šta vi mislite, kako se danas u tim država živi? Koliko je visok njihov spoljni dug, koliko je visoka nezaposlenost i koliko je veliki njihov demografski odliv? To je ono što je predviđeno za ove države koje treba da prestavljaju predvorje EU, tzv. „zapadni Balkan“ ili region ili kako god se to već zvalo.

To je ona zabluda koje treba da se što pre oslobodimo i da će nam to neko pomoći zato što smo mi uspešni na tom nekom evropskom putu, to je laž. Niko nam neće pomoći, samo ono što žele od nas jeste da mi se odreknemo svojom voljom naše teritorije, pogazimo naš ustav, odreknemo se za sva vremena Kosova i Metohije, a bajka o boljem životu je samo jedna izmišljotina, jedna laž koja se nikada neće ostvariti u Srbiji na ovaj način, kroz ove procese evropskih integracija.

U skladu sa tim, mi treba da se ponašamo i da na vreme, pre nego što bude kasno, tražimo neke spoljnopolitičke alternative, da širimo našu ekonomiju, tj. da našu ekonomiju unapređujemo i da ona poraste, a ne da se zavaravamo da će nam EU pomoći, da ćemo mi zato što smo ispunili ili otvorili neko poglavlje automatski zbog toga živeti bolje.

Zahvaljujem.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Rističeviću.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uplata doprinosa u Srbiji može da bude problem. Ovde uglavnom pričamo o trenutnom stanju, kako preraspodeliti BDP i kako starim ljudima zasluženo odvojiti deo BDP-a za starost. Taj procenat je negde deset koma nešto procenata. Dakle, to je blizu ili oko pet milijardi evra.

Sada niko ovde ne priča da je u Srbiji prosečna starost stanovništva gotovo 44 godine, da u Srbiji živi sedam miliona stanovnika, da je broj mlađih od 15 godina sad već ispod 14%, broj starijih od 65 godina 17%, da za 10 godina taj trend će otprilike biti, mlađih će biti 12%, mlađih od 15 godina biće 11%, a starijih od 65 godina će biti negde 22%, što znači da na dva penzionera koja budu išla u penziju nova će imati samo jednog zaposlenog.

Jedini izlaz je populaciona politika koju je počela da vodi ova Vlada, da se u nekoj budućnosti, ne tako bliskoj, broj mlađih od 15 godina poveća u odnosu na broj starijih od 65 godina. To će biti izuzetno teško, ali na sreću, životni vek se produžava, ali populacione mere da se stanovništvo obnovi i zanovi i da se više ne gubi, jer u Srbiji se rodi 65 hiljada, a umre 101 hiljada. Na selu ima neoženjenih 260.000.

Ne treba očekivati neki pozitivniji skor, ali moramo voditi računa o BDP-u.

Ukoliko izdvajamo, evo, ministar je tu, 10% BDP-a za penzije, ukoliko je to neki standard, samo jedna ofanzivna ekonomska politika i rast BDP-a, baziran na produktivnosti, novim tehnologijama itd, može sa manjim brojem zaposlenih da izdrži penzionere u Srbiji, za koje je očekivati da taj broj penzionera u narednih 10, 20 godina ekstremno poraste. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.

Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite, kolega Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, treba dobro razmisliti o amandmanu koji je kolega Marijan Rističević podneo, a to najviše iz razloga što je mnogo neistina bilo rečeno pre njegove diskusije, koja se tiče prava na penzije.

Znate, ovde se građanima, valjda u toj želji i borbi za glasovima, daju im se obećanja koja realno ne mogu da se ispune. Znači, ono obećanje da penzija treba da bude 50% prosečne zarade u Republici Srbiji je isto onoliko štetno, ako ne i štetnije, nego što su bila povećanja penzija 2008. i 2009. godine, kada smo povećavali penzije na osnovu povećanja javnog duga i upropašćavali sve rezultate povećanja penzija, čak šta više, u efektivnom smislu penzije su bile manje.

Druga stvar jeste često spominjanje Ustava i Ustavnog suda. Čak je bilo diskusija da Narodna skupština krši zakon. Penzije su umanjene na osnovu zakona. Ustavnost zakona ceni Ustavni sud. Tako da, molim kolege da samo na osnovu odluka Ustavnog suda ocenjuju je li zakon u skladu sa Ustavom ili nije.

Ako pogledate član 70. Ustava Republike Srbije, garantuje se samo pravo na penziju. Iznos je stvar zakona.

(Milorad Mirčić: Tako je. Gde si, genije?)

Pošto razni dobacuju, a neki su se čak i pozivali na Evropski sud za ljudska prava i na taj način pozivaju građane da tuže Republiku Srbiju, svoju zemlju, imaju pravo, ali što im ne kažu da ih izlažu neverovatnom riziku troškova sa izgledom na dobijanje spora koji je nikakav?

Takvi zaista misle da rade u korist građana. Evo, ja kažem da su prevarili svakoga koga su pozvali da se sudi sa Međunarodnim sudovom u Strazburu. Zašto? Zato što je stav Međunarodnog suda sledeći - ograničenje prava na imovinu koja čine sadržinu drugog od navedenih osnovnih pravila su opravdana, legitimna, ako su zakonita, utvrđena zakonom države potpisnice, jer se na taj način obezbeđuje vladavina prava. Jel Skupština donela zakon? Jeste.

Druga tačka - ako su učenjena radi postizanja legitimnog cilja, tj. u javnom ili opštem interesu. Jel javni, opšti interes da Republika Srbija ima stabilni finansijski sistem? Jel utvrđen? Jel to piše u Ustavu? Znači, i taj uslov je ispunjen.

Ako su proporcionalne, što znači da se pravo pojedinca na mirno uživanje imovine mora odmeriti sa opštim interesom, tj. sa ciljevima koji se moraju ostvariti radi opšteg dobra itd. Pa, kad pozivate građane, pročitajte im i ovo.

Još nešto. Sve ovo što sam pročitao, kaže se sledeće - penzije spadaju u okvir pojma prava na mirno uživanje imovine, pod uslovom da je pravo na penziju stečeno na osnovu prava države potpisnice. Međutim, pravo na penziju određene visine nije garantovano članom 1. protokola, a mi smo potpisali taj protokol, i to je izričito određeno presudama. Pa, jel treba da vam čitam brojeve presuda?

Tako da, kad dajete obećanja, kažite lepo - na 1.700.000 penzionera, hiljadu dinara, izračunajte da se poveća penzija, koliko je to novca iz budžeta, samo za hiljadu dinara. A, vi obećavate da će biti povećane po 10 i 15 hiljada dinara, pa izračunajte na 1.300.000 penzionera, koliko je to, pa prevedite da li to može država da plati.

Pa, da ukinemo sve, ceo državni aparat, i policiju i vojsku i prosvetu i zdravstvenu zaštitu, to država ne može da plati. I ko to obeća, kažem sad da laže. Laže, ne može, ili misli loše svojoj državi. A, takvi koji misle loše, videli smo njihove rezultate do 2012. godine i građani su se konačno naučili da onima koji daju lažna i neostvariva obećanja, više nikad ne daju većinsko poverenje na izborima.

Zahvaljujem.

Kolega Šešelj, vi želite repliku na izlaganje kolege Arsića?

Izvolite.

Uz dužno poštovanje, gospodin Arsić, ni bilo ko drugi ne može da predvidi ishod nijednog sudskog spora, pa ni eventualnog nekog sudskog spora pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Mi kada smo govorili o povećanju penzija, mi smo govorili o tome da minimalna penzija toliko treba da iznosi, dakle, ne za sve penzionere, ne za one koji imaju 80, 90 i više hiljada dinara penziju.

Sada ste malopre rekli - penzija je imovina, penzija nije zarada, a glavna stvar je što to niste govorili pre nego što ste došli na vlast, nego ste obećavali da to nećete raditi. Upravo ovo što ja govorim sada - penzije su stečena prava u njih se ne dira. To je govorio Aleksandar Vučić u februaru mesecu 2014. godine u Hali Pinki i vi ste verovatno bili, kao visoki funkcioner vaše stranke, na tom skupu. Da li ste čuli da je Vučić to rekao?

Sada vi govorite nešto što je sasvim suprotno od toga. Može da se nađe novac da se standard penzionera poveća, ne jednokratnom pomoću itd, poklonima, nazivajte vi to kako god hoćete. Vi hoćete da uložite u nacionalni stadion 250 miliona evra. Vi dajete „Behtelu“ 300 miliona evra više novca za izgradnju autoputa, plaća se američkoj ambasadi u Beogradu reket. Zašto se taj novac tako troši? To je neracionalno. Zašto vi, kada ste tako hrabri, kada ste tako odgovorni, niste rekli penzionerima pre izbora - čim sad mi pobedimo na izborima, čim formiramo Vladu odmah ćemo da vam smanjimo penzije, nećemo svima, ali 400.000 sigurno, nego ste rekli da se u to ne dira, to ne može, a onda posle ste uradili sve suprotno? Molim vas, pa valjda to nije bilo tako davno, gospodine Arsiću.

Dakle, novac može da se nađe. To nije laž. Ja vas nisam optužio da lažete, a treba da se izabere i prioritet. Da li je prioritet da mi slušamo bespogovorno ono što nam dolazi od strane MMF ili je prioritet da se Vlada Republike Srbije stara o boljem životu građana Srbije? Ja mislim da je ovo drugo, a onda vi procenite, kako god, odgovornost će posle biti na vama, predstavnicima vaše stranke i vladajuće većine. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem da uvaženi kolega ne govori istinu. Aleksandar Vučić je rekao da će prava penzionera poslednja da budu kao mera. To je rekao. Kako su to drugi shvatili ili prenosili, to nije moj problem. Kako ko to shvata, takođe nije moj problem.

Dalje, zašto se ne iznose neistine u vezi „Behtela“ i autoputa? Uslove su ispunjavala sva preduzeća koja su konkurisala u tom postupku, koja su otkupila dokumentaciju. Nikome, ni Amerikanci, ni Vlada Republike Srbije, ni nadležno ministarstvo, nisu zabranili da daje ponudu. Jedina ponuda je bila „Behtelova“. Verovatno se svako vodi svojim ekonomskim interesom. Niko nije mogao da spreči nijednu, ni kinesku kompaniju da konkuriše. Zašto nije? To je njihova odluka, potpuno legitimna.

Idemo dalje. Samo govorim o tome da je penzija imovina, iznos nije garantovan. Iznos se utvrđuje zakonom, a ne Ustavom.

Još nešto, Republika Srbija je potpisnica svih međunarodnih protokola po pitanju prava građana i na osnovu tih protokola izričito je određeno da iznos penzije nije garantovan. Zašto pozivate građane da tuže svoju državu i izlažete ih strahovitom trošku zbog gubitka spora?

Još nešto moram da vam kažem. Na milion i 300.000 penzionera sa prosečnom zaradom, kao što kažete da bude minimalna penzija, da bude 250 evra, kako rekoste, izračunajte koliko je to iz budžeta Republike Srbije i može li to Republika Srbija to da plati. Lako je dati obećanje, nego se penzije isplaćuju od onoga što država zaradi. Ako ćemo da se ponašamo neodgovorno, kao 2008. godine, vi se ponašajte, mi nećemo.