Hvala, gospodine predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo, ja ću iskoristiti priliku koju nam je pružio Marijan Rističević iznoseći…

(Narodni poslanici pričaju u glas.)

Evo, vidite, ako bi mogli da mi vratite vreme, dok se gospoda vrate kulturi političkog dijaloga, ako je moguće.

Kultura političkog dijaloga je tradicija i mora se negovati, ne možete tako.

Sve što bih želeo da kažem, način na koji je gospodin Marijan Rističević branio svoj amandman jeste istorijska činjenica, ali, napravljena je jedna mala greška. Na Drezdenskoj konferenciji je tačno napravljen plan, kako je on rekao, ali Zagrebačka konferencija koja je održana u vili doktora Džamonje, je u stvari ta koja se pridružila tzv. Dinarskom ustanku, ustaškom ustanku i tu je on potpuno u pravu. Učesnik na obe konferencije je Žarko Zrenjanin i na moju veliku nesreću, ja živim u gradu koji nosi ime po poslednjem komunističkom lideru u trenutku kad nema ni Lenjingrada, ni Staljingrada, ni Titograda, ni svih drugih, ostao je Žarko kao jedini. Inače, tvorac prvog dokumenta koji se zove "Slobodna Vojvodina", na Drezdenskoj konferenciji, gde se predviđa vraćanje većeg dela Vojvodine Mađarskoj.

Žao mi je što ime Petrograd još uvek nije vraćeno mom gradu, a oni glavni protagonisti zašto to nije urađeno danas ne sede ovde, a to je Savez za Srbiju, gotovo kompletan, predvođen Teofilom Pančićem. To vam je onaj za koga se ne zna da li je lepši ili pametniji, ne znam šta je tačno po profesiji.

Sve u svemu, upravo ne bi trebalo jedan grad, najveći grad u Banatu, da baštini ime Drezdenske konferencije i Zagrebačkog kongresa, koje je podržao ustaški pokret, kako reče tačno gospodin Rističević, i koji je podržao cepanje Jugoslavije i smanjenje Srbije na svaki način.

Žao mi je što je tako i nadam se da će to vremenom biti ispravljeno. Hvala.

Hvala, gospodine Krliću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite, profesore.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre neki dan je obeležen Dan borbe protiv korupcije. Ne znam tačno koji je to bio dan, ali mi je jedan podatak ostao zapažen, a to je da je korupcija posle nezaposlenosti i životnog standarda građana na trećem mestu problema srpskog društva. S obzirom na njenu ukorenjenost i neuništivost, ja bih joj dodelio i poziciju više na toj rang listi.

Korupcija je nešto što postoji otkada postoji ljudsko društvo i sistem. Još je Aristotel govorio o ovoj društvenoj pojavi, koja podrazumeva nezakonito sticanje odnosno korišćenje društvenih i državnih dobara radi lične koristi. A Ciceron je bio prvi koji je upotrebio izraz - mito i vezao za ovu pojavu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam današnji predlozi zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, kao i ovaj drugi, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kome su potrebni u ovakvom stanju? Da li bi bili tema današnjeg dnevnog reda da nije bilo vaših evropskih savetodavaca ili, bolje reći, nalogodavaca?

Dakle, motivi za donošenje ovih zakona nisu praktične prirode, već su isključivo izraz servilnosti prema EU.

Nažalost, naša zemlja je zemlja sa veoma izraženom korupcijom. Korupcija se ogleda u svim sferama društvenog života, u svakoj društvenoj delatnosti. Ipak, najizraženija je tamo gde ima najviše novca.

Kako imam identični amandman na drugi zakon, nastaviću se u drugom amandmanu. Hvala.

Hvala.
Reč ima dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Samo kratko, u vezi sa obrazloženjem koje smo upravo čuli.

Želim sa jednom tezom da se složim i jednu napomenu da dodam.

Složio bih se sa tezom da je opasnost od korupcije najveća tamo gde je u igri najveći novac. I zbog toga smatram da je važno da se zna, da se nikad iz vida ne izgubi, najveći novac koji je nastao pod, u najmanju ruku rečeno, ili najblaže rečeno, sumnjivim okolnostima, odnosi se na čuvenih 619 miliona evra prihoda firmi Dragana Đilasa u vreme dok je, obratite pažnju, taj Dragan Đilas bio sve i svja u Demokratskoj stranci, tada vladajućoj stranci, dok je bio na najvažnijim i najodgovornijim funkcijama u državi Srbiji. Dakle, bio je i direktor tzv. Kancelarije predsednika Republike, Borisa Tadića u to vreme, pa je onda bio ministar u Vladi Republike Srbije, pa je bio gospodar života i smrti u gradu Beogradu, kao njegov gradonačelnik.

I upravo tokom tih godina, tokom godina koje je proveo držeći značajne poluge vlasti u ovoj državi, Dragan Đilas je uspeo sebi da obezbedi fantastičan poslovni uspeh. Četiri njegove kompanije prihodovale su ukupno 619 miliona evra. Neto dobit, kako beše, 105 miliona. Dakle, lepo, čisto je ostalo, a kako i gde je to zabeleženo da se takav slučaj negde dogodi da neko obavljajući tu vrstu dužnosti, boravivši na tim funkcijama toliku novčanu vrednost zgrne, na konto svojih firmi u svoj džep?

Tu ste potpuno u pravu. Dakle, tu je potencijalna opasnost od korupcije i ponajveća. Goreg i drastičnijeg primera od ovoga koji sam upravo izneo nema ni u Srbiji ni u bilo kojoj drugoj zemlji. Ako neko pronađe neki, ja bih voleo da ga čujemo, ali evo godinama takav se primer prosto ne pojavljuje.

Napomena koju sam imao. Našu državu uskoro očekuje Zakon o ispitivanju imovine. To je zakon koji, kao što ste videli, najveću nervozu stvara upravo kod pomenutog Dragana Đilasa, ovog čoveka koji ne krije svoju bliskost sa osuđenim narko-dilerom, ali i drugima iz njegovog okruženja. Ne zna se ko je nervozniji, da li Jeremić, da li Obradović, da li Zelenović ili neko četvrti, ali svakako neko od pripadnika tog njihovog tajkunsko-lopovskog udruženja. Zašto? Verovatno zbog toga što im je savest u nedovoljnoj meri čista kada je reč o poreklu imovine koju poseduju, ali to je svakako nešto što Srbija treba da ima i nešto što bi trebalo da podrži svako dobronameran.

Odnos prema državi, između ostalog, pokazuje se i kroz to da li ste spremni da budete pošteni prema onom novcu koji pripada svim građanima, kada se neko poput Đilasa i ovih njegovih obogati na funkciji, a sve radeći, sarađujući navodno poslovno sa državnim preduzećima, javnim ustanovama grada Beograda i drugim izvorima narodnog novca. Dakle, onima koji se finansiraju iz budžeta.

Taj to čini direktno na štetu građana ove zemlje i to je sigurno nešto što ozbiljna država ne sme sebi da dopusti nikada.

Hvala, dr Orliću.
Gospodine Šaroviću, po kom osnovu ste se javili?
(Nemanja Šarović: Replika.)
Za repliku? Po kom osnovu, nije vas pomenuo?
(Nemanja Šarović: Evo, objasniću.)
Ne mogu da vam dam, stvarno, uz svu želju i volju, vi to dobro znate.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić, po amandmanu.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, naravno da se slažem sa mišljenjem Vlade, ali moram da istaknem da je jedan od prioriteta SNS već 2012. godine bila odlučna i efikasna borba protiv korupcije. Zašto? Zato što korupcija je rak rana svakog društva, ona razara tkivo svake države i upravo ta korupcija dovela nas je 2012. godine pred bankrotstvo.

Žuto tajkunsko preduzeće opljačkalo je, koristeći upravo korupciju, građane Srbije za preko 100 milijardi evra. Samo iz procesa privatizacije, ne prema našim saznanjima, već prema saznanjima Američkog instituta, odneseno je iz zemlje 51 milijarda evra. Žuti tajkun Dragan Đilas opustošio je budžet grada Beograda za 1,2 milijarde evra, ostavljajući dug prema trudnicama od 400 miliona dinara, ostavljajući dug onim najsiromašnijima koji nisu imali sredstava ni za osnovne životne potrebe u iznosu od 120 miliona dinara.

Taj žuti tajkun upravo je u vreme vršenja vlasti gradonačelnika Beograda na najgori mogući način zloupotrebio svoju vlast, uzurpirao zemljište u Pionirskom gradu, jednom od najelitnijih delova Beograda, za potrebe izgradnje snimanja serije „Velikog brata“, gde je, trgujući sekundama, stekao milionske iznose. Krajnji efekat njegovog bogaćenja na principima korupcije jeste sticanje 619 miliona evra, odnosno neto prihoda od 105 miliona evra za njegova preduzeća i 25 miliona koje je prikazao u nekretninama.

Za SNS demokratija znači vladavina naroda. Srpska napredna stranka sve što radi, a između ostalog, tu su i ovi zakonski predlozi, je unapređenje demokratskog procesa. U cilju unapređenja demokratskog procesa, naravno da SNS je uvek spremna za dijalog. Samo kroz dijalog i kroz kulturu dijaloga, kako je rekao moj uvaženi kolega Krilić, to je vrednost za koju se zalaže SNS i to je ono što SNS promoviše.

Naravno, vrhovni sudija svim političkim partijama je samo jedan, a to su građani Srbije. Građani Srbije, koristeći olovku i glasački listić, u kontinuitetu od 2012. godine svoj glas daju za sigurnu, bezbednu i demokratsku Srbiju, za onu politiku koju sprovodi i realizuje naš predsednik Aleksandar Vučić. To će se isto desiti i na ovim izborima, jer žuti brlog za koji je vrednost laž, za koji su vrednosti neistine, za koju su vrednosti pljačka, za koju su vrednosti nasilje, za koju su vrednosti mržnja prema sopstvenoj državi, mora da bude izbrisana sa političke scene i mora da ode na brlog, odnosno u istorijsku prošlost. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Vukojičić.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Gospodine Mirčiću, izvolite.

Sad bi bilo sasvim logično da ja pomenem kolegu Šarovića u svojoj diskusiji, pa on da dobije po istom osnovu pravo na repliku.

To je malo čudno, ali, eto, uvodi se kao pravilo. Izuzetak jeste, ali postaje taj izuzetak pravilo.

Mi ovde razmatramo šta sve mogu ili šta sve, bolje rečeno, ne smeju da rade funkcioneri članovi Vlade, a jedna stvar koja je veoma bitna i prisutna je, kada su izbori, to je kupovina glasova.

Nema ovde nigde da stoji da član Vlade, osim ovo što ne sme da nastupa na političkim skupovima, što je van pameti, da ne sme da deluje politički u vreme izborne kampanje. Pre svega, svaki ministar je politička ličnost. I kada je ministar, on je politička ličnost. I kada je u Vladi, on predstavlja partiju, predstavlja politiku koja je njega kandidovala i na osnovu toga je izabran za ministra. To je potpuno jasno, svakome je jasno.

Kad koristi službeni auto, on koristi u svom političkom radu to. Sve što koristi, kada je u pitanju Vlada, to je sve u svrhu njegovog političkog delovanja. Ne može se odvojiti ili razdvojiti funkcija ministra od funkcije političara. Ali, nema jedno - da taj koji je član Vlade ili bilo koji drugi političar ili akter, učesnik u izborima na ovaj ili onaj način ne sme da deli pakete, ne sme da daje mito, korupciju, ne sme da kupuje glasove, da daje novčana sredstva. To nigde ne stoji ovde i da bi to bio predmet kažnjavanja, a to je prisutno i to je očigledno.

Doduše, istine radi, kada je u pitanju davanje gotovog novca, keša, tu je cena pala, to mora da se prizna. U vreme Slobodana Miloševića socijalisti su plaćali jedan glas, nekada i po 100 maraka, u zavisnosti u kom delu Srbije je, pa onda je to kad su došli dosovci, to je palo na nekih 20 ili 30 evra. Sad je to došlo, verovali ili ne, kad su u pitanju lokalni izbori, konkretno kad su bili izbori u Vrbasu, na flašu piva jedan glas.

Nije to dokaz da je pala cena glasa, nego je dokaz da je zavladala sve veća beda i sirotinja, siromaštvo, pa su ljudi spremni za četiri glasa, koliko njih u porodici ima pravo, to je nekih 40 evra da glasaju. Računaju da tih 40 evra bar dnevno im rešava problem ili za nekih nedelju dana rešava problem, a posle se kaju kad vas dovedu na vlast. Dali bi oni više nego 40 evra samo da što pre odete.

Hvala.
Reč ima ministar.