Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Možda vam i to bude, ako narede zato nemojte mnogo da se bacakate unapred, mnogo toga ste vi ovde tvrdili da neće biti pa je bilo.

Kaže kolega ne opterećuje se tim što kažu ovi iz EU i ne znam. Verujem, ali ima neko ko se i te kako opterećuje i ne zavisi mnogo toga ili ništa od vas, već upravo od toga ko se opterećuje i koga opterećuju.

Šta ste vi uradili? Vi ste ovde na jedan neverovatna način ponizili državu, tako što ste prihvatili da neki skup čudovišta, nazovete nacionalnim konventom, a slobodno mogu reći skup čudovišta, jer je tu bila Sonja Liht, jer je tu bila ona šta organizuje „Mirditu“, jer je tu bio onaj Antonijević koji se hvali da je on jedan od autora zakona na osnovu kojeg je svojevremeno Koštuničina vlast pustila iz zatvora 1300 šiptara, među kojima je bio i ovaj Albin Kurti. Takvu jednu skupinu čudovišta ste doveli u Narodnu skupštinu i tada su se predsednik države, predsednik Vlade ponižavali do te mere da su zamislite dozvolili da ih oni propituju, da pred njima odgovaraju, odnosno njima, pred Kukanom i tim Frankenštajnom, kako li se zove.

Dakle, vi ne znate to je vaš problem, vi kao poslanici ne znate ni šta će biti sledeći potez vaše vlasti, ni šta će biti na sledećoj sednici, šta vi treba da branite, šta da napadate. I, zato nemojte mnogo da se upinjete, moramo da vas podsećamo da neke stvari, šta ste pričali pre nekoliko meseci.

Sećate li se koliko vas je bilo baš briga što ovi takozvani proevropska opozicija neće da učestvuje u radu parlamenta. Govorili ste isto tako srčano, isto tako burno, baš vas briga ne moraju, ko hoće sedi, ko neće ne mora. Pa, kada je počelo zavrtanje ušiju morate vratiti te proevropske u Narodnu skupštinu, onda ste počeli da pezite, onda - ajte sa nama ovde, ajmo na Fakultet političkih nauka, ajmo sa Milanom Antonijevićem, ajmo sa ovim, kako se zove Frankenštajnom, ajmo gde god hoćete. Pa, nećete svi, dobro, ajmo da odvadimo malo od ove poslaničke grupe, ajde malo od ove, ajde dragi naši Evropljani. Evo, uspeli smo da vratimo pet komada od ovih proevropskih. Pa, vidi se šta radite, nemojte tako, nemojte tako otvoreno.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kaže prethodni govornik da nas je bilo baš briga, citiram šta je rekla – baš briga šta rade ovi iz opozicije. U tom smislu bih rekao, da nas je i sad baš briga šta rade predstavnici tog dela opozicije. Dakle, iskren da budem baš nas briga šta radi Zoran Živković, baš nas briga šta rade ovi iz DS, baš nas briga šta rade ovi što su pod kontrolom Đilasa, Boška Obradovića, Jeremića, mada je teško shvatiti ko tu u tim poslaničkim grupama, ko tu predstavlja koga, to je jedna zaista komplikovana situacija, ali se mnogo i ne bavimo time.

Bilo je nekih zamerki sa te strane, o radu Skupštine u smislu da ne objedinjavamo raspravu ili da ne spajamo tačke dnevnog reda, da stavimo na dnevni red izveštaje nezavisnih institucija, budžet da bude odvoje i tako dalje. Mi smo ti preporuke, opet naglašavam, preporuke, sagledali i sve te preporuke ispunili u tom smislu. To što oni na taj, da kažem, naš gest nisu odgovorili adekvatno već su nastavili da bojkotuju rad Narodne skupštine i time pokazali koliko im je stalo i da Narodne skupštine, koliko im je stalo i do građana Srbije, to je njihov problem, nas i dalje baš briga šta oni rade i čime se bave, osim što reagujemo na njihove monstruozne laži, fabrikovanje afera, izmišljotine koji svaki dan u poslednje vreme konstruišu i plasiraju i protiv Aleksandra Vučića i Nebojše Stefanovića i svih funkcionera SNS. Da, na to reagujemo, naravno. Da, dokazujemo da su u pitanju laži i fabrikovane afere, izmišljotine i vrlo dobro to radimo.

Na svaki način ih demaskiramo i demontiramo tu njihovu politiku koja je usmerena jedino ka mržnji prema Aleksandru Vučiću, ali šta nas briga za njihove, da kažem, poteze politike da li će doći na sednicu Narodne skupštine ili neće doći na sednicu Narodne skupštine, oni će u krajnjem slučaju odgovarati građanima za to. Građani su ih poslali u parlament, oni su izabrali da bojkotuju taj parlament, da ne zastupaju interese upravo tih građana koji su ih birali i oni će tu cenu snositi za to što rade, nas i dalje baš briga za to.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Od početka ovog saziva, svako može da pregleda transkripte, početak svake sednice poslanici SRS ko god da je ovlašćeni predstavnik počeo je sa primedbama da ne možete objedinjavati po 20, 30, 15 tačaka u jednu tačku dnevnog reda, da objedinjavate babe i žabe, da je to potpuno suprotno Poslovniku, da ne možete sve da stavljate po hitnom postupku, da ne možete da zakazujete sednicu da nam ostanu svega dva dana ili manje od toga za pisanje amandmana, da je neprimereno pisanje hiljade amandmana, stotina više stotina amandmana da bi vlast potrošila vreme koje je Poslovnikom ograničeno na amandmane.

Sve smo to govorili, vaš odgovor sa te strane je bio, samo vi pričajte mi imamo naša „Stratedžik Ipsos“, imamo naš faktor plus oni će objaviti da vi niste ni blizu cenzusa, vi više nikada nećete videti Narodnu skupštinu, mi ćemo ovo, mi ćemo ono. Niste hteli da čujete da kršite Poslovnik. Nije moglo ni do blizu svesti da vam dođe. I dođe Flekenštajn i dođe Kukan i lepo vi zakukaste jer oni kažu, ajmo jedan po jedan. Odozgo sam gledala vašu sramotu kad ste ulazili jedan po jedan u četiri oka razgovarali. Pa, umesto da čekate u poslaničkim kancelarijama da vas pozovu, vi kao jadnici stojite ispred vrata i kako ovaj izađe, ovaj brže utrčava. Plakalo mi se kad sam videla koliko sve to jadno izgleda. To što sebe lično ponižavate, baš nas briga, ali ponižavate državne institucije, ponižavate Narodnu skupštinu. Ne možete sada da kažete da išta od ovoga nije tačno. Da li smo tri godine tvrdili, donesite novi Poslovnik, ne možete ovako da pišete amandmane, ne može po hitnom postupku sve i u svakom momentu. Ne može objedinjavanje tačaka, nemaju veze jedni sa drugim. Sve smo to govorili. Nikada nijedanput niste prihvatili naš predlog da tako ne bude. A kad su došli vaši vrli evropejci, vaši nalogodavci, onda lepo pokrijete se ušima, može sve samo nemojte da nas bijete.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Reforma izbornog sistema u Srbiji je neophodna, ali ovo što ste vi predložili kroz ove zakone to ne liči uopšte na reformu.

Vidite pozicija opozicije je nešto lagodnija nego vaša. Vi možda lično delite mišljenje kao i mi, svejedno, nije im niko zabranio. Drugo bi pitanje bilo da je njima zabranjeno da dolaze u parlament, možda bi mi onda rekli da nemate pravo na to. Ali, jedan od kolega svako jutro i sada i ja to pratim, svako jutro saopšti koji je to dan po redu kako oni ne dolaze? Sada kada nema nekoliko dana zasedanja, onda nisam baš siguran, jer mi to nije tema interesovanja, zbog čega tu radite, zato što neko od vas traži da vi to uradite, odnosno da pokušate da ih vratite.

Nemoguće je sprovesti reformu ako vladajuća stranka uradi sledeće: narodni poslanik koji je izabran sa jedne liste i posle formiranja vlasti ili Vlade, ta lista ostane u opoziciji i u momentu ta lista ima pravo na zamenu i narodni poslanik poliži zakletvu sa liste stranke koja je u opoziciji i sedne u klupe vlasti. Pa, vi niste imali potrebu za tim uopšte. Taman da je to onaj poslanik koji bi bio 126, nema reforme dok ste spremni na tako nešto da uradite.

Svako ima pravo i slobodu da pristupi stranci kojoj on želi, ali u izbornoj kampanji da stane na listi te stranke, to odlučuju stranački organi, onda tu ništa nije sporno, ali gde je tu moral? Gde je moral tog narodnog poslanika? Gde je moral skupštinske većine koja je spremna da to uradi? Tim pre što vam nije trebalo, nije trebalo u smislu da je to ključni 126 itd. Sve dok tako radite vi niste iskreni borci za reformu u sistemu izbora.

Političke aktivnosti se odvijaju i realizuju, pre svega, preko političkih stranaka, ne isključivo, naravno, postoji grupe građana, sačinjavaju one političke stranke, sačinjavaju i koaliciju.

I ovo što se malo šminkali vezano za ovaj član 2. i kažete da će biti kontrola i finansijskih sredstava, da će biti kontrola i materijalnih dobara, pa čak i prostora, naravno, materijalno dobro, gde će moći da se održavaju neki sastanci ako svi tu mogu da koriste. To je samo jedna šminka koja nije efikasna.

Imaju dva načina finansiranja stranaka, znači javni i privatni. Mi se zalažemo, srpski radikali se zalažu da taj javni način finansiranja bude u što većoj meri. Možda građani Srbije to ne razumeju. Onda politička izabrana ličnost nije ničiji dužnik, osim što polaže račun pred građanima svojim, odnosno onih koji su ga birali. U svakom drugom slučaju postoje neka minimalna davanja, neki minimalni prilozi za koje valjda onaj ko je dao ne očekuje da mu se uzvrati, sve drugo ako je malo više sredstava uloženo traži da se trostruko više od onog što je uložio da bi mu se vratilo. Zbog toga podržavam neke političke stranke. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milena Turk.

Hvala vam, predsedavajući.

Kada razgovaramo o amandmanima na Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti, ovim zakonom je veoma jasno definisano i precizirano ono o čemu govorimo u ovoj temi.

Vlada Republike Srbije je upravo i formirala Radnu grupu koja bi se bavila unapređenjem izbornih uslova, jer želimo da unapredimo i izborni proces u Srbiji, ali isto tako i nivo demokratije.

Međutim, nema tih izbornih uslova koji mogu omogućiti i Bošku Obradoviću i onima koji bojkotuju rad Narodne skupštine, ne da pobede na izborima, nego da pređu i cenzus na izborima koji ih očekuje.

Ja podsećam da je Boško Obradović u Narodnu skupštinu ušao viseći sa balkona. Ovog vikenda je pokušao da razbije, da demolira Narodnu skupštinu i da na taj način uđe u ovu instituciju. Veoma neobično poimanje načina ulaska u institucije.

Podsećam da je njegov posao da dolazi u Narodnu skupštinu i da zastupa građane koji su ga na ovu poziciju izabrali i postavili svojim glasovima.

Dakle, ne samo da mu nije zabranjeno, njegova je dužnost da dolazi na posao. Na posao ne dolazi i onda nasilno na vikend uveče pokuša da lomljenjem i rušenjem uđe u ovu instituciju. Pa, to nikome, zaista, nikome nije dozvoljeno. Nema tih izbornih uslova koji će omogućiti da na ovaj način bez ikakvog programa i politike rušenjem, fabrikovanjem afera koje se plasiraju svakodnevno, izmišljenih, da se zadobije poverenje naroda.

Poenta je da oni koji su ove izborne uslove kreirali, oni koji su ih donosili, sada su se naprasno setili da ovi izborni uslovi ništa ne valjaju. Zapravo, radi se o traženju izgovara, o traženju alibija za neuspeh koji su svesni da ih očekuje na narednim izborima. I, zapravo, više nije reč o zahtevima, reč je o izmišljotinama koje pokušavaju da, kako se jedan po jedan zahtev ispunjava da fabrikuju svakodnevno kako bi zapravo osporili čitav ovaj izborni proces i našli opravdanje za sopstveni neuspeh na izborima.

Ponavljam da ove izmene zakona nikome ne mogu garantovati pobedu na izborima, ali mogu obezbediti unapređeniji i bolji izborni proces sa biračkim spiskovima koje smo ažurirali, sa ostalim postupcima koje smo unapredili. Međutim, opozicija želi vlast bez izbora. Oni žele da ih neko na ulici proglasi ministrima, da ih izviče da su oni ti koji treba da o nečemu odlučuju, međutim, građani su ti koji donose odluku i sud o svakom od nas, o radu svakog od nas, građani su ti koji su rekli da žele nove fabrike, nove puteve, da žele veće plate i penzije i bolji životni standard i oni su ti koji su opoziciju postavili na margine političkog života, to će pokazati na svakim narednim izborima. Hvala.