Uvaženi potpredsedniče, gospodine ministre, potpuno ste u pravu. Jedan deo profesora nije informisan. Tačno je da imamo fond za nauku i da ste to prvi put upravo vi postavili, da budemo načisto.
Gospodo profesori, nema više para kroz naučna društva. Tamo su oticala sredstva, krala se sredstva, nemam problem da to kažem, ako hoćete poimenično, skinite to sa dnevnog reda.
Što se tiče dijaspore, vi ste ministre, to učinili i naš jedan deo naučnika je uključen. Pitanje je da li ne muvaju naši domaći, a da ih ne obaveste?
Evo primera. U Crnoj Gori imamo institut osnovan, i časopis srpski se nalazi na našoj listi koji je finansiran, e ali šta sad rade? Kolege, jedan deo naučnika ide u Crnu Goru na Univerzitet dole i diže velike pare, a neće bez para da bude u redakciji našeg "časopisa". E, vidite, ima nas koji hoćemo bez dinara. Dok moj kolega diže tri puta veću platu iz Beograda nego što je u Beogradu dolje, dotle ja pokrivam dolje bez dinara.
Ne može više, gospodo. Imaju uslovi. Našu dijasporu ćemo finansirati, tu nema nikakvog problema i to radite dobro, odlično je započeo, ali ne mogu više krasti pare na ime dijaspore više, pojedinci ovde unutra. Skinite to sa dnevnog reda, sedamnaest godina to radite.
Da li hoćete da govorim imena pojedinačno? Znam da me sad slušaju kolege profesori i gledaju, čast akademskoj većini zajednice koja to čestito obavlja, ali jedan psiholog koji je to duboko dvojicu naplatio u milione i doveli zlo u vaspitanje i obrazovanje i sad ministra Šarčevića za svih 28 godina što nisu radili da to preko noći preokrene. E, ne može više! Ne može, gospodo! Skinite to, gospodine Trebješanin i vi sa tog dnevnog reda, da još imena ne govorima, i vi Korać, gospodine, koji ovde treba da sedite, a idete svaki dan u Crnu Goru i naplaćujete ogromne pare, a primete i ovde kao narodni poslanici. Sram vas bilo. E, vidite, nemam problem da vam to kažem, zato ga i nema ovde nikada, a evo ga "laje", da izvinete, po čitavoj štampi. Hoćete da ih još nabrajam? Vi to svi dobro znate i sad hoćemo kroz društva da društva… Ne, imamo mi ustanove. Nemamo nikakvih problema i sa našim ljudima, doktorima.
Zašto uslove, kriterijume ne dajemo mi bez dinara u našoj dijaspori? Nećete, bre. Svi hoćete pare i to ne zarađene, nego onda sam ja recenzent, pa neću da pustim namerno najbolji rad. E, ne može više to.
Idemo na Tompsonovu listu, pa kako nam bude. E, nećemo tamo. Zato sa projekta dižemo pare na fakultetu. Umesto da u sebe ulažemo, mi u džep strpamo. Ne može to više. Nema toga više.
Ovaj ministar je to prekinuo i ne može to više biti. Vidite, zato smo mi koji smo radili i crnčili i danas po naučnim ustanovama. Prebrojaćete ih sve. Jedan od njih najveći Srbin bio profesor. Gledali ste neki dan. Izvinuo se što je prozivao Slobodana Miloševića. Ima on mnogima da se izvine, i Koštunici, šta god ja mislio, a najviše Aleksandru Vučiću. Videćete da će doći vreme da se izvine, ali je zagovarao bombardovanje 1990. godine.
Peru biografije svoje. Ne može, gospodo, istorija ni vama, ni meni, ni bilo kome neće oprostiti.
Na koncu, ja sam to vrlo dobro, gospodine, na svojoj koži osetio, ministre, 27 godina. Sada ću vam reći. Toliko sam bio pritisnut da sam izvore objavljivao. Kolegama sam morao imena stavljati. Uzeli su po milion dinara, a ja sam izbegao. Nijedan dinar. Država finansirala. Neka ih sram bude, sada da im kažem. Kosa mi se diže. To su Srbi, to su lezilebovići, hohštapleri. Uništavaju našu decu i studente. Ne može više.
Čast većini akademske zajednice, čestito radi, korektno radi i tako dalje, a ovi pojedinci što su stršili, nemam problem da im kažem. Pa, Đelić je uzeo 11 miliona dok je bio ministar za nauku samo iz Ministarstva za nauku, a da ne govorim ono od Meridijan banke. Evo, bio je ministar Jovanović, pa neka kaže da li je istina ili ne. Ne može više. Nećemo mi na Tompson listu, pa ona vrati, pa doradi, pa godinu, pa i dve. Ne ide lako. Ja tebi, ti meni, Bogom dan, ovo ne valja, a u ustanovu nijednu nisu ušli. Uzeo ovamo za udžbenike, napisao Jasenovac to što jeste, drugi dan okrenuo kod druge vlasti, kod treće i evo ga stručnjak.
Uništavaju decu našu, bre, studente. Lako je studente oboriti. Teško se izboriti za svakoga. To je naš zadatak, profesora. Pedagozi moramo biti. Nisu svi pedagozi. Srušiti, oboriti studenta može svako, to je najlakše, ali mi kao profesori moramo ga dovesti do znanja, ono što ministar kaže.
Još ovo moram da vam kažem, kolege. Pre ministra Šarčevića, on zna vrlo dobro šta je nastava. Ima materijalni zadatak, funkcionalni i vaspitni. Uništili su vaspitno i funkcionalno razmišljanje. Gospodine ministre, jel tačno? Vi vraćate taj deo i sada otpor pružamo zato što su krali pare, jedan deo i ne može to više. Ne može. Skinite to, gospodo. Jedan deo koji ste to radili 20 godina.
Meni je jedan odgovorio, radi 17 godina, e ne može više to, pa makar išli prsa u prsa. Ne možeš, bre, više. Kada vidite, šta obrće uvek istu stvar? I onda kaže – ja sam „stručnjak“ za to. Znate kakvi stručnjaci? Pa, otidite u naučne ustanove, uvek isti broj ljudi se kreće, da ih na prste nabrojim iz svoje struke, na prste.
Sada mi dođe juče, pa mi revidira istoriju. Dabome da revidira, jer je bio Srbin unazad četiri godine, a sada je liberal najveći na svetu, protiv Srba radi. Ista ta osoba i udžbenike pisao i nije niko mogao, jer mu je kum bio ovaj, brat ovome. Ne može, bre, to više. Ne može to više. Ima čestitih ljudi koji će bez dinara raditi i koji su radili i neće se dešavati onda ono o Jasenovcu da piše i ovo što Engleska… Izvori su objavili za Srebrenicu.
Ej, gospodo poslanici, pa znate koliko ima stranih izvora? Ja sam ih brojao, 60 koji to tvrde. Zašto to profesori ne kažu? Pa neće, jer uzimaju pare, jer treba otići Koraću u Crnu Goru, dignuti tri puta više para, a docent večiti bio.
Ne može, bre, to više. Skinite to. Postoje kriterijumi. Držaćemo se kriterijuma i utakmicu. Ja hoću da vodim utakmicu ovde sa profesorima kao političar, a kao naučnik u naučnim časopisima pod istim uslovima, a ne jednom psihologu, on je tata-mata… Čega, bre? Pa, kada vidite… A, nećemo mi na Tomsonovu listu i sada se javlja jedan deo… 37 profesora na jednoj katedri nijedan rad nemaju, a meni su rekli da imam dva tačno na Tomsonovoj i imam 200 drugih ovih, no ta dva više vrede, nego njih 37 koji nula imaju. To ne ide lako. Ti vrati, pa doradi, pa slepi recezent. Ne ide to, bre.
Gospodo narodni poslanici, gospodo studenti, vama se obraćam, prozivajte svakog profesora koji se uzusa pedagoških ne drži. Džabe što mi prozivamo neke. Nikad nećete dobiti protiv njih studente, jer studenti znaju kakvi su profesori. Treba se motivisati, boriti za njih.
Nije lak funkcionalni zadatak. Ovo ministar zna o čemu govorim. To nije lako. Vaspitni nije lak, a ni materijalni itd. Ne, mi smo izbacili 2000. godine, hajde s ulice.
Moram da kažem i ovo, gospodine ministre. Pre vas jedan je bio na projektu čovek sa srednjom spremom. Zanimanje mu je šetač bio. Četiri godine je šetao po Beogradu. Niko nije smeo da ga spomene, a našoj su se deci svetili takvi. E sram nek ih bude! Nisu to profesori. Treba voleti svoj posao, kao što ste vi voleli i istrpeli. Da ne govorim još neke stvari, jer me kolege sada slušaju.
Na drugom jednom što sam posvetio jednom čoveku, moja je stvar, mogao sam pokojnoj majci ili ocu, i to je moja lična stvar. Od sutra, kaže, ne radiš u trećinskom odnosu. Hvala. Možete mi na matičnom fakultetu, ja znam ono što oni ne znaju. Znam zidati, a oni ne znaju da zidare. Znam u nauku, oni to ne znaju. Došlo je vreme da se kvalitet… ko može, utakmica je počela. Voz je krenuo. Ko će ući u voz, neka ide, a ko neće, ostaće. Jednako ne mislimo, jednako ne radimo. Pa, da li znate kada su ovi dolazili ovde? Ja ću vam reći. Ne sada, bojkot, nego nikada nisu dolazili. Kada treba govoriti tri minuta i bežali su, iz opozicije. Ne mogu, bre, da sede ovde. Jednostavno, nemaju naviku, a kamoli da rade. Taj sistem je završen više. Utakmica, voz je krenuo. Semafor radi, imam, nemam, a pogotovo vi, kolege profesori, koji ste blizu politike, pa oni vas smisliti ne mogu. Možete Nikola Tesla biti, tražiće sve načine da vas unište.
Vidite, ko se god suprotstavljao, tražili su načina da im se svete. Ne može to više. To je prekinuto. Ja znam da ima toga još, ali za koju godinu gotovo. Semafor radi. Jesam li dobio utakmicu? Nisam dobio i to je to.
Ja idem, dam potpis, kao recezent pare dignem. Gde to ima? Samo ja mogu biti i niko drugi. A drugi stručnjaci? Citiraju se radovi, svetski stručnjaci, a ovde neće domaći, i istok i zapad, a pare dižu ovde. Bravo, ministre. Dobro ste rekli, koji amaterski rade bez dinara. Ima ljudi koji vole svoj posao, koji vole decu i studente. To treba da profirmišemo.
Izvinite, malo sam pod emocijama kada sam video u životu šta su radili, šta su pojedinci… Ima za film da se napravi o pojedincima šta su radili samo da bi opstali i to vredne ljude. Utakmica je počela, znaju se kriterijumi. Idemo, bre.
Hoćete u politiku, gospodo? Idite u politiku. Evo, „Jedan od pet miliona“ proglasio je da je politička stranka. Idite, bre, šta se bojite? Pa ćemo se takmičiti, a u nauci imamo časopise međunarodne. Nemojmo jedni druge. To je prošlo vreme toga.
Imate punu podršku, gospodine ministre. Na pravom ste putu. Hvala lepo.