Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Što se ono kaže - kad krene čovek redom, pa sve pogrešno.

Ne znamo šta se dešava sa pitanjem stranačkog zapošljavanja u Srbiji, o kojoj se stara Aleksandar Vučić i SNS, a ko je uveo mere da se limitira zapošljavanje u javnom sektoru? Da nisu oni pre nas, oni koji su bili šampioni upravo u toj vrsti zapošljavanja? Nešto ne bih rekao.

To je uradila država o kojoj se stara Aleksandar Vučić i SNS i sada se neko nađe da kaže – ne, ne, vi višestranački zapošljavate time što ste te mehanizme ukinuli.

Ajde da se svako sam sa sobom prvo dogovori, ako smanjujete broj zaposlenih u javnom sektoru, a gde onda vi to stranački masovno zapošljavate ili šta radite? Pa upravo se protiv toga borite. Dakle, da neko hoće stranački da zapošljava, pa što bi sam sebi ruke vezivao time što limitira tu vrstu resursa. Ne valja tu logika, ali nije to ni prvo, ni poslednje mesto.

Šta ćemo sa investicijama, kažu? Pa, ništa, samo toliko što danas u tim milijardama, evra ili dolara, kako ko voli, Srbija tih investicija ima više nego svi ostali u regionu zajedno. Koliko smo puta to pričali, ali treba biti u ovoj sali da se to čuje? Treba biti prisutan da se to čuje, na to sam ja ukazivao malopre, pa bi onda moglo i da se zna.

Sve da uzmete i saberete, iz regiona koliko god ih ima, na jednu stranu da stavite, a na drugu da stavite Srbiju, Srbija ima više investicija. Jel to nešto ispunjeno ili nije ispunjeno? Jel svake godine u godinu bude sve bolje i bolje. Još jednom, svako sam sebi prst na čelo da stavi, pa da odgovori.

Kažu – standard, kažu – plate i penzije. Jel rekao Aleksandar Vučić, a rekao je, jel slagao ništa, a nije slagao – biće veće penzije nego pre nego što smo krenuli u mere fiskalne konsolidacije.

Pogledajte činjenično stanje, uporedite brojeve, pa ćete da vidite, veće jesu. Hoćete plate da gledamo? Šta je veće, 329 ondašnjih ili 510 današnjih? Slažemo se, nije to sporno, govorili su danas ljudi iz poslaničke grupe SRS, došli smo do kvote 510 i lagali su, ne Aleksandar Vučić i SNS, nego pripadnici žutog preduzeća kada su pričali – nikad neće biti 510, sećate se, obećavali da će glasati i oni za nas kada dođe. Pa, evo, došlo. Onda neko kaže po pitanju standarda ili plata – mi nešto nismo bili u pravu. Ne, apsolutno smo bili u pravu, ali, znate šta, nije problem kada to nekome želi da prizna, problem je kada hoće da se podsmehne dobrim rezultatima. A, dobri su i nema potrebe da se potceni i onaj koji ima nešto veću penziju, ni onaj ko ima lepo veću platu i zbog toga što ih ima danas i što će imati još veće sutra.

Nije dobro da se potceni ni onaj ko ima posao, nekada ga nije imao, pa je morao da se snalazi. I, gde to piše, to je najmanje važno, ali kada neko kaže – piše u SNS informatoru, jeste, piše. Između ostalog, u toj publikaciji ima mnogo dobrih, lepih, na činjenicama zasnovanih stvari, pa piše i sve ovo. Ali, nije važno da li ćete ih pročitati tamo, ili ćete ih čuti u sali, ili ćete ih čuti kada o dobrim stvarima za ovu zemlju govori lično Aleksandar Vučić. Samo čujte ili pročitajte, generalno, SNS informator ili bilo koji drugi izvor, čitanje ne boli.

Zahvaljujem.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15 sati i pet minuta.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, gospodine Mirčiću.

Pre svega jedna suštinska primedba. Pre pauze imali smo ovde polemiku, odnosno replike na izlaganje pojedinih poslanika, one se odvijale između Aleksandra Šešelja i predstavnika SNS, i u trenutku kada je bilo potpuno logično da se da prilika opozicionom poslaniku da odgovori, tradicionalno po ustaljenim već metodama određuje se pauza. Nije nikakav problem ako na taj način želite da u ovoj predizbornoj kampanji prikažete kako je sve pozitivno, ali iskreno pitanje je bilo od strane srpskih radikala prema ministru.

Ono što je vezano za ovaj zakon, a ministar je više puta naglašavao, ministre vi ste rekli ovo se prvenstveno radi iz razloga zaštite sistema i podataka o pojedincima. Kakva je to koincidencija, ministre prihvatamo to, da je ta namera, ali kakva je to uslovno rečeno da koincidencija da centar za održavanje ovog sistema se nalazi u Zagrebu. Vi imate sistem koji se primenjuje, to su elektronski dnevnici, el- dnevnici, kako ih ovde obeležavate, pa ne zna se da li su električni, ili elektronski, kakvog ministra energetike imamo, ne bi bilo čudo da kaže da su električni, pošto se on razume u energetiku.

Ali, da se vratimo na ozbiljne stvari. Kada dođe do nekih kvarova u sistemu el - Dnevnika, radi kratkoće, kada nazovete da je nastao neki problem, javi vam se na tečnom hrvatskom, tamo njihovom, mada je to maternji srpski, sve vam objasni. Kad pitate kako to da na tom jeziku odgovaraju, oni kažu, pa, naravno da odgovaramo zato što je Zagreb. Kako onda mogu biti sistemi i podaci o pojedincima zaštićeni ako je centar za održavanje ovog sistem u Zagrebu? To je znači, na izvolte. Svi podaci, biografski i svi ostali vezani za učenika podrazumevaju podatke o njegovim roditeljima, podrazumevaju dosta tih podataka koji su i te kako, na ovaj način dostupni, pristupačni onima koji žele da barataju sa tim podacima. Nemojmo da se pravimo naivni, i da nije u Zagrebu, da je bilo gde taj centar zna da manipuliše.

Prema tome, nemojmo se iznenaditi ako predsednik države bude permanentno u situaciji da govori Nemcima, beži da te ne vidim, nemoj kadrove da mi vučeš. Kako vuku kadrove? Pa, preko ovog sistema koji je zaštićen ministre, čitaju se podaci, vide se koje su prosečne ocene, vidi se koji su talentovani učenici. Imate ministre, između ostalog, imate primer matematička gimnazija. Učenici matematičke gimnazije već u drugoj i trećoj godini počinju da se vrbuju kako bi studirali, nastavili studiranje u inostranstvu. Pitanje da li će neki od njih da se vrate ovde. ogromna sredstva, uostalom, da ne govorim o tome, to su ogromni potencijali, to je pamet Srbije.

Mi pamet Srbije trebamo i po podacima da držimo kao naše, nešto što prvenstveno pripada Republici Srbiji, i da na osnovu toga možemo da kažemo imamo najveće bogatstvo. Ovo, sve dok je u tuđim rukama, informacije, ministre, ne možemo da se oslonimo na fer korektnost. Uostalom ono i ne postoji.

Hvala, gospodine Mirčiću.
Na član 10. amandmana je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Gospodine Stojanoviću, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 10. ovog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Amandmanom sam tražio da se član 10. ovog zakona definiše na bolji i precizniji način.

Srpska radikalna stranka se protivi uvođenju ovog jedinstvenog obrazovnog broja, jer je i ovo još jedan u nizu dokaza da vi slepo sledite EU i njihovu obrazovnu politiku, koja je već od 2000. godine ovde počela sa primenama, čime se urušavaju naše tradicionalne vrednosti u oblasti obrazovanja.

Svaki građanin Srbije, pa i dete koje se rodi po važećem zakonu dobija jedinstveni matični broj građana, pa, zar to nije dovoljno za potrebe upisa školovanja, već ovaj neki JOB koji hoćete da uvedete.

Sledeće što može da vam padne na pamet je čipovanje učenika i studenata, odnosno svih građana Srbije. Ovaj zakon je loš, odnosno predložene izmene i mi iz SRS smatramo da treba doneti novi zakon i da sve zakone o obrazovanju treba vratiti našim tradicionalnim vrednostima i zato bi trebalo da se ovaj zakon povuče iz procedure. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Stojanoviću.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite, gospodine Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mojim amandmanom sam tražio da se u članu 11. koji se odnosi na član 177. osnovnog zakona, briše tačka 3.

To nisam tražio slučajno nego iz jednog veoma praktičnog razloga, a ova tačka govori o tome o prikupljanju podataka, o deci, učenicima i odraslim. Znači, o prikupljanju podataka gde se između ostalog kaže da se u te podatke unose i podaci o socijalnom ugroženim kategorijama. Takođe, u ovom članu zakona se kaže, da treba sakupiti podatke o socijalnom statusu, stambenom zbrinjavanju učenika, porodičnom statusu i tako dalje.

Mi koji radimo u prosveti toliko godina, znamo iz iskustva da su ovo najosetljiviji podaci koje hoće i koje žele da daju neki učenici. Mnogo njih, pogotovo oni koji pogađaju ovakve stvari ne žele da daju podatke ili daju pogrešne podatke o tome da nemaju jednu sobu ili da dele sobu sa bratom, sestrom i tako dalje, jer nažalost imamo mnogo onih koji su podstanari i tako dalje. Zamislite, njegov kolega napiše da ima pet soba na raspolaganju u kući, a on sa braćom, sestrama ili već kime deli jednu sobu ili jednu prostoriju u nekom podstanarskom objektu.

Ovde se doduše kaže da se to prikuplja pre svega u svrhe statističke svrhe, međutim, mi znamo da se ove stvari menjaju, pa čak u te statističke svrhe tu neće imati neke naročite i velike koristi, tako da mislim da ove podatke, baš ove najosetljivije podatke koji mogu stvoriti problem i koje stvaraju problem, praksa je pokazala u većem broju dece i učenika, ne treba sakupljati od učenika, nego do tih podataka, naravno koji su važni za centre za socijalni rad i neke druge društvene institucije, do tih podatak treba dolaziti na drugi način.

Hvala, kolega Saviću.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.