Zahvaljujem.

U gradu u kojem sam rođena, u Kragujevcu, u centru grada, tačnije u ulici u kojoj sam odrasla do nekog svog doba u detinjstvu, a kasnije i preseljenjem u drugi deo grada, je toliko toga od istorijskog i kulturnog značaja uništeno pod patronatom urbanističke mafije i ne reagovanja Zorane Mihajlović i Republičke građevinske inspekcije na tu činjenicu. Građani Srbije znaju da se potpuno urušila kuća Đure Jakšića, baš prekoputa kuće u kojoj sam ja rođena, da su počele da niču višespratnice tamo na mestima gde porodica Nikolić ima direktni interes da obezbeđuje to investitorima, da se peru pare preko fondacije „Dragice Nikolić“ i naravno, pokazaće vreme i kad se klupko obmotavalo i koja je direktna uloga i Zorane Mihajlović i u takvim poslovima.

Na kraju, sve je lepo, evo to su novi detalji, i ta frizerka i to kako je ona došla preko Tomislava Nikolića u Srpsku naprednu stranku, gospođa Radeta je to objasnila. Valjda uz zahvalnost sve je dozvoljeno u gradu koji je imao jednu ipak, kakvu takvu urbanističku sređenu sliku do dolaska tog nesrećnog, Radomira Nikolića na vlast.

Međutim, gospodine Arsiću, pred nama je još mnogo zakona koje je predložilo ovo Ministarstvo. Ja nemam od predstavnika Vlade, osim gospođi Damnjanović, ovde kome, a da je zaista kompetentan, da se obratim u ovom trenutku da bih tražila prihvatanje bilo kog amandmana.

U skladu sa članom 150. Poslovnika, ja vas molim, gospodine Arsiću, da odmah obavestite, i člana 151, gospođu Anu Brnabić, predsednika Vlade, koja nam je uputila ove zakonske predloge, da poslanička grupa SRS traži da se obezbedi drugi predstavnik Vlade za nastavljanje rasprave po ovim zakonima. Hvala.

Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč?
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Član 21. Predloga zakona, a ne nacrta, odnosi se na član 70. Zakona o planiranju i izgradnji i on govori o zemljištu za redovnu upotrebu, zemljištu ispod objekata i zemljištu oko objekata, da bi to sve moglo da čini jednu celinu.

Gospođo Mihajlović, vi znate da sam ja jedan od možda retkih radikala koji se u nečemu i slaže sa vama, a to je vaspitanje da potiče iz kuće. Voleo bih da mi vi kažete gde se uči lopovluk? Ja to nisam mogao da naučim, nisam mogao da savladam, pa eto, samo čisto onako teorijski, ako nije problem, kada budete odgovarali, a i ne morate to da radite, uopšte nije bitno.

Rekoste malopre vi da su neki članovi SRS odgovarali pred sudovima i nisam mogao da uočim između vas i gospođe Aleksandre Jerkov, kako se zove, Nenada Čanka i mnogih drugih, koji ste pričali o Haškom tribunalu. Svaki onaj ko je pozvan da da izjavu i kao svedok odbrane je bio ponosan, da ne pričam od našem predsedniku stranke, koji je bio spreman da ode na službeni put u trajanju od 12 godina. Vi to nikada ne bi mogli, ne bi smeli, niste takav karakter ličnosti, ali sad to nije ni važno.

Ovaj član 70, već sam rekao o čemu on govori i dodaje se jedan novi stav koji govori o kondominijumu, a to je umesto kompleksa stambenih zgrada i pretpostavljamo da ste to želeli da rešite, zbog toga što veliki broj građana u Srbiji sada, upravo zbog ovoga što sam ja pitao kako se i gde uči lopovluku, ne znači svi, svakako, jer ima vrednih, marljivih, stručnih ljudi, priznatih u svojim sredinama i u ustanovama gde rade i mogu da zarade više nego neki drugi, neki su bili i u inostranstvu i kupili su te stanove sa posebnim uslovima, gde se unapred kupac izjasni šta to želi, a onda ostaju te zajedničke prostorije koje su onako na visokom nivou i ovaj sistem stambenih objekata nije samo mesto za stanovanje, nego i mesto za uživanje, jer omogućava mnogo bolji i ugodniji taj stambeni standard nego što je to kod drugih.

Ali, verovatno kada kupe te stanove, ostaje problem potrebe uređenja i daljeg plaćanja održavanja tih troškova, pa ste vi onda u ovom stavu predvideli kako i na koji način se to može uraditi.

E, sad, ja sam juče, odnosno pre dva dana vama rekao da postoje pripadnici snaga bezbednosti koji su 2012. godine dobili stanove na privremeno korišćenje, gde plaćaju zakup, a ne mogu da ih otkupe. I zamislite tog, ne mogu reći jadnika, to je čovek koji je više puta išao i na Kosovo i Metohiju, branio našu otadžbinu i danas kao penzionisani pripadnik policijskih snaga spreman je da se stavi u službu otadžbine i kada on zna za svoj nerešeni stambeni problem i čita ovo ovde, vidi šta se tu radi, gde je. Da li vi planirate u narednom periodu da gradite još ovakvih objekata? Kako će se to sve okončati?

Gospodine Martinoviću, ja sam saglasan sa vama kada ste rekli da nam ne trebaju neki drugi, dovoljno je i ovo, ali znate, uvek ti neki drugi koje ste vi imenovali, mogu i da pomenem ta imena, i Kolinda i Milanović i Milo Đukanović, oni poseju svoje seme ovde u Srbiji, pa onda oni i ne treba nešto da urade. Uradiće to za njih i Zorana Mihajlović i još neki broj takvih ili sličnih, nažalost, pripadnika Vlade Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja molim i gospođu Zoranu Mihajlović, molim i moje kolege iz poslaničke grupe SRS, da ako je ikako moguće ovu sednicu vratimo u normalne tokove i da pokušamo svi zajedno da ne bacimo senku na jedan događaj koji je danas veoma važan za srpski narod, važan za odnose Republike Srbije i Republike Srpske, važan i za odnose Republike Srbije i BiH, a to je poseta predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića dvema opštinama koje se nalaze u Federaciji BiH, a to su Drvar i Mrkonjić Grad.

Tim posetama Aleksandar Vučić šalje jasnu poruku, pre svega, srpskom narodu koji je ostao da živi u Federaciji BiH da u Srbiji ima državu koja će mu u svakom trenutku pomoći i u političkom i u ekonomskom smislu i istovremeno, šaljemo poruku BiH da želimo dobre dobrosusedske odnose, da želimo mir, da želimo stabilnost, da želimo ekonomski razvoj i ekonomski prosperitet, da je vreme ratova iza nas i da se sad svi zajedno i mi Srbi zajedno sa Bošnjacima okrenemo nekoj novoj budućnosti, ekonomskom razvoju, saobraćajnom povezivanju, razvoju nauke, kulture, duhovnosti i svega onoga što jedan narod unutar njega samoga, a onda i jedan narod sa drugim može da spaja.

U tom smislu, evo, molim i vas gospodine Arsiću da povučete opomene koje ste dali i da, ako je ikako moguće, ovu raspravu nastavimo u jednom civilizovanom duhu, jer mislim da onaj ko je danas gledao sednicu Narodne skupštine, a nije prijatelj Srbije i srpskog naroda, mogao je samo da se smeje i da trlja ruke i da se podsmeva i nama i vama.

Ja sam ubeđen da svi mi koji sedimo u ovoj sali, bez obzira kojoj političkoj partiji pripadamo, želimo dobro Republici Srbiji, njenim građanima, da želimo dobro Republici Srpskoj, da želimo dobro i BiH i ljudima koji žive i u Republici Srpskoj, i u Federaciji BiH.

Danas je jedan dan koji nije baš uobičajen. Predsednici Republike Srbije su pre Aleksandra Vučića, neki su odlazili da se izvinjavaju za zločine koje Srbi nisu učinili. Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je uveo jednu novu praksu, a to je da izvinjavanja protokolarne prirode ne znače ništa, nego da tačku na prošlost možemo da stavimo samo tako što ćemo se okrenuti budućnosti, ekonomskom razvoju, povezivanju, miru, saradnji i stabilnosti.

Evo, ja vas molim u ime toga da ovu raspravu nastavimo dalje u civilizovanom duhu, onako kako to priliči Narodnoj skupštini i da zaista ne padne senka, a već je pala, ali da ne pada dalje, na ono što su danas uradili predsednik Republike Srbije, zajedno sa određenom grupom ministara iz Vlade Republike Srbije, otišavši u posetu Drvaru i Mrkonjić Gradu.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću, na podršci koju dajete predsedavajućima da sačuvamo dostojanstvo Narodne skupštine.
Svakako, u toku dana će Administrativni odbor, sa moje strane, da bude obavešten o ovim opomenama koje su izrečene u prethodnom delu sednice i ja ću te opomene da povučem pisanim putem.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Mi srpski radikali apsolutno sve najbolje želimo Republici Srpskoj, i to valjda niko ne može dovesti u pitanje, kao i svakom Srbinu gde god živeo na kugli zemaljskoj.

Pomalo je neprimereno, najblaže da kažem, da se nama skreće pažnja da mi nešto treba da se uvedemo u red itd, a neće da se kaže ono šta se desilo u Narodnoj skupštini, a desilo se nešto što nikada, ali apsolutno nikada nije.

Mi smo juče ovde raspravljali sa ministrom Sinišom Malim, imali smo dosta primedbi na predloge zakona, imali smo replike i nije bilo nijedne teške reči, nije bilo nijedne uvredljive reči.

Vi ne možete da ono što je izazvala Zorana Mihajlović stavite na dušu SRS. To jednostavno nećemo dozvoliti i bilo bi najbolje zaista da, u skladu sa članom 151, ako hoćete normalan nastavak rada ove sednice, mada mi ne mislimo da smo išta nenormalno uradili ni pre ovoga, lepo zatraži predsedavajući od predsednika Vlade da ovde dođe drugi predstavnik Vlade koji koliko toliko uvažava Narodnu skupštinu.

Poniženja koja je Narodna skupština, ne bilo ko od nas pojedinačno, danas doživela od Zorane Mihajlović, ovaj parlamentarizam, parlamentarni život u Srbiji obnovljeni i ne poznaje. Jednostavno, mi nećemo da uzimamo deo odgovornosti za ono za šta je odgovorna Zorana Mihajlović.

Ona je meni rekla da jedva čeka da idem u Hag. Ja mislim da to nije politika države Srbije i da to nije politika Aleksandra Vučića, koliko ja znam, ali Zoranina jeste i vi onda kažete – mi nešto protiv Zorane. Mi samo skrećemo pažnju na način funkcionisanja tog ministra koji se očigledno ne uklapa ni u ono što radi Vlada Republike Srbije, Srpske pogotovo.

Ona kaže meni da je moje ponašanje stvar mog vaspitanja itd. Svačije ponašanje je stvar vaspitanja. Ja sam vaspitana da budem časna, poštena, patriota, da se zalažem za interese svoje države i svog naroda na svakom mestu i nisam vaspitana ni da lažem, ni da kradem, ni da otimam, ni da izdajem državu. Žao mi je što postoji ta razlika između nas dve.

Sada ovde, zamislite, pa vi ste narodni poslanici koji danima, mesecima pričate o bogatstvu Šolaka, Đilasa i mi to podržavamo, ponovimo često te cifre o kojima vi govorite, to ništa nije sporno. Dakle, o njihovom bogatstvu sme da se govori, a kada pitamo – odakle Zorani Mihajlović bogatstvo, onda vi kažete nemojte zavirivati u ormare, nemojte zavirivati u kuće itd, a ona je ta koja je Nebojši Stefanoviću poslala novinare da mu slikaju kuću na Bežanijskoj kosi. Čuli ste to na vašem predsedništvu, gospodine Martinoviću.

(Predsedavajući: Koleginice Radeta.)

Kolega Arsiću, što se tiče nas srpskih radikala, mi ceo dan govorimo o vladinim predlozima i naravno nemoguće je i vama je jasno, pa narodni poslanici ste, da je nemoguće govoriti o predlozima Vlade Republike Srbije, a ne govoriti o ličnosti ministra koji predstavlja određeni resor. Za neke ministre smo ovde govorili – ministre, vi imate dobar odnos sa narodnim poslanicima i volimo kada vi dođete, volimo sa vama da repliciramo. Vi dobro znate da mi sa nekim ministrima repliciramo po 30-40 minuta, ali to su ljudi koji uvažavaju Narodnu skupštinu. Zorana to nije.

Gospodine Martinoviću, iskoristite vaš autoritet i tražite od Ane Brnabić, Poslovnik vam to dozvoljava, da pošalje drugog predstavnika Vlade ovde, koga god hoće.

Na član 21. amandman je podnela narodni poslanik Katarina Rakić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč?
Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč?
Na član 24. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč?
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Doživeli smo još jedan skandal u Narodnoj skupštini koji nije zabeležen. Očigledno da aktuelni ministar u Vladi Republike Srbije oponaša Ljotićevca u ovoj Narodnoj skupštini.

Sećate se nedavno da je Ljotićevac napao fizički predsednika poslaničke grupe SNS, gospodina Martinovića, i Maju Gojković. Molim vas, ovo nije zabeleženo u istoriji srpskog parlamentarizma.

Gospodine potpredsedniče, odredbe člana 105, 106, 107, 108, 109. i 110. se primenjuju u skladu sa članom 116. Poslovnika Narodne skupštine koji kaže – odredbe ovog Poslovnika o radu na sednici Narodne skupštine primenjuju se na druge učesnike na sednici Narodne skupštine.

Ne mogu da zaboravim onaj događaj kada je Ljotićevac napao, Boško Obradović, predsednika poslaničke grupe SNS. Fizički ga napao ovde, čovek koji je pokušao da održi red i da se na neki način nastavi sednica.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što je bitno, potvrđeno je da u resoru za građevinarstvo ima korupcije. Nesporno je, treba učiniti, da je direktor za infrastrukturu Železnica Srbije uhapšen. Ukoliko je on uhapšen nezakonito, trebao bi da odgovara onaj koji ga je uhapsio. Gde je taj čovek radio? Dakle, radio je u resoru gde je ministar gospođa Zorana Mihajlović.

Ono što bih želeo da kažem, ministri iz SNS, autentične, se ovde ponašaju korektno, u skladu sa Poslovnikom i političkim moralom, a ovi preletači iz G17 i ostali dokazuju ko su, šta su, odakle su i da li im treba dati poverenje koje im je dato.

Gospođa Mihajlović govori o nekim sudovima…

(Predsedavajući: Kolega Jojiću, u skladu sa članom 106. stav 1, pošto ste vi citirali Poslovnik, molim vas da se u skladu sa tim članom ponašate.)

Dozvolite mi samo da kažem nešto, jer sam pomenut indirektno.

Gospođa Mihajlović pominje neke sudove. Ako mislite, gospođo Mihajlović, na Haški tribunal, ponosan sam, branio sam Srbe, a nisam bio na strani NATO pakta.

Sa druge strane, ni jedan sud iz ove države nas ne traži, možda vaš sud traži nas, ali recite vi danas predsedniku Republike Aleksandru Vučiću na koji sud ste mislili, na koga ste mislili da ga traži, da li na nas ili još na nekoga, pa to pitajte upravo predsednika Republike.

Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč?

Izvolite, kolega Ljubenoviću.