Hvala doktore Laketiću.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović.
Izvolite.

I predsednik Srbije, ali i Vlada Srbije i ministarstvo koje ja vidim, mi smo i te kako svesni i koliko je značajan svaki autoput koji se gradi i nismo slučajno završavali najbrže što smo mogli i Koridor 10 i delove Koridora 11. Setite se samo, recimo 2014. godine, da li je iko verovao da ćemo nekoliko godina nakon toga ići od Beograda do Čačka autoputem?
Stvarno mislim da većina ljudi nije verovala, ali smo to uradili. I u tom smislu smo bili, odnosno započeli smo i kako Moravski koridor, a tako isto i dokumentaciju za Niš-Pločnik, odnosno za Niš-Merdare-Priština, autoput. I bilo je naravno mnogo onih koji su bili protiv. Jedan od njih nije naravno u ovom parlamentu, neki jesu, dakle oni koji su napolju poput Jeremića i ostalih su pričali da smo izdajnici, kao i ovde što nam to govore i za Moravski koridor, ali suština je u tome da bez izgradnje novih autoputeva, ljudi bi ostali bez osnovne svoje konekcije i sigurno bi se dalje iseljavali iz ovih predela.
Dakle, govorim i o Moravskom koridoru, ali i o Niš-Merdare-Priština. Dakle, prva deonica, 38 kilometara, Niš-Pločnik, treba da počne da se gradi, dakle da vidimo fizički izgradnju u trećem kvartalu ove godine.
Vlada Republike Srbije se prošle godine opredelila, već je obezbedila finansiranje za tu prvu deonicu. To finansiranje za početak je 200 miliona evra, 100 miliona je kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj, a drugih 100 miliona je od Evropske investicione banke. Jedan ugovor smo već potpisali, drugi ugovor sa IBRD ćemo potpisati u toku ove godine. Dakle, radovi sigurno idu i to sada više nije pitanje da li će taj put da se radi ili neće. Hoće.
Kada pitate za poluprofil, studije jesu pokazale, zato što u suštini studije u delovima Srbije, gde sada naravno imamo jako mali intenzitet saobraćaja, što je jasno i prirodno zbog toga što znamo kakav je to kvalitet puteva, pokazuju naravno mnogo duži vremenski period koliko je potrebno da se taj put zaista i isplati. Zato smo krenuli u tom jednom delu sa poluprofilom, što ne znači, ali se zato tuneli prave za pun profil, što ne znači da ćemo u periodu iza toga kada krenu radovi, kada se napravi bar prva deonica, ne osnovu daljih analiza, razmišljati da to bude i pun profil.
Najvažnija je stvar da ćemo mi za nekoliko godina imati već prvu deonicu urađenu Niš-Pločnik. To za naš narod dole koji živi znači mnogo. Tako da svi oni koji su protiv protiv su pre svega sopstvenog naroda, što mislim da je zaista strašno.
Još jedna stvar, gledali smo ovde, kada ste se već javili. Postoje dva puta koji će se isto raditi iz projekta „Pet hiljada kilometara puteva“. Jedan je Prokuplje-Ribarska banja, 31 kilometar, a drugi je Prokuplje-Beloljin-Kuršumlija, 30 kilometara. Rehabilitacija jednog od ova dva puta treba da počne nešto krajem trećeg kvartala ove godine, 2020. godine. Hvala.

Hvala gospođo Mihajlović.
Na član 39. amandman je podnela narodni poslanik Katarina Rakić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospođo Mihajlović, vi ste na sva usta i na svakom mestu hvalite kako je vaše ministarstvo uradili mnogo toga i da je to isključivo ili u najvećoj meri vaša zasluga.

Pošto se radi o Zakonu o planiranju i izgradnji, da vas pitam jedno konkretno pitanje. Naime, radi se o sledećem – mi znamo da je Srbija nažalost najvećim delom pusta što se tiče naseljenosti pogotovo u njenom istočnom delu, istočna i jugoistočna Srbija. Sela su nam potpuno pusta. Ima mnogo naselja u kojima ne živi nijedan stanovnik, a to je jedna od najvećih teritorija Srbije, teritorijalno najveći deo Srbije, i ujedno, prirodno gledano, i jedan od najlepših delova Srbije.

Da li je vaše ministarstvo razmišljalo o tome, pa i dalo predlog eventualno Vladi kojoj pripadate da se recimo na teritoriji Stare planine ili eventualno Suve planine ili u nekom drugom delu gde nema dovoljno stanovništva da se izgradi jedan mini grad, jedno mini naselje potpuno novo i to je apsolutno legitimno i puno je takvih primera bilo i u mnogim državama. Vidimo da Orban planira nešto slično. U Carskoj Rusiji se gradio maltene godišnje po jedan novi grad i u Sovjetskom Savezu isto se pravio jedan novi grad, i u bivšoj Jugoslaviji takođe se pravio po jedan novi grad i Kraljevini Srbiji u predratnoj Srbiji takođe su podizana nova naselja i takvo naselje bi imalo jedan strateški značaj za taj region i za celu državu Srbiju, gde bi to bilo samoodrživo u smislu da se tamo vrši proizvodnja biološke hrane, zdrave hrane. Imamo ionako prirodne lepote, turizam i sve ostalo.

Dakle, da li se razmišljalo u tom pravcu?

Hvala prof. Saviću.

Po amandmanu reč ima Snežana Petrović.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Gospođo potpredsednice i ministre u Vladi Republike Srbije nadležna za infrastrukturu, nadovezaću se na kolegu u pogledu ove diskusije. Pozdravljamo sve infrastrukturne projekte na izgradnji puteva u našoj zemlji. Zašto? Putevi su kao i ljudski krvotok. Ukoliko je krvotok dobar i funkcionalan najpre sa onim vitalnim krvnim putevima, pa onda i onim manjim krvnim putevima, onda organizam živi. Ukoliko nemamo dobar krvotok organizam izumire.

Gledano na Srbiju potrebni su nam autoputevi, potrebni su nam koridori, potrebno je da budemo dobro uvezani, da se brzo krećemo. Ta mreža dobrih puteva je zapravo veza za mnoge druge sektore i njihov dalji razvoj i napredak i naš sveukupni privredni napredak i razvoj, za nove investitore, za nove fabrike, nova radna mesta i tu nema dileme. To pozdravljamo i mi kao poslanička grupa PUPS i ja kao predsednik Odbora za privredu to podržavamo i to su dobri rezultati i o tome govori predsednik, o tome govori naša Vlada. To će se, nadam se, vrlo brzo dobro oceniti na izborima koji slede, ali moram da vam kažem da je Srbija zemlja sela, da imamo 4.700 sela, da mnoga odumiru. Naročito nam je teško u onim pograničnim delovima, ruralnim planinskim krajevima odakle je veliki broj ljudi otišao, a ono starije stanovništvo u dosta teškim uslovima svoj život privodi kraju, odnosno živi teško.

Molim vas, predsednik je najavio da će se infrastrukturnim projektima i jednom ozbiljnom cifrom u narednim godinama učiniti sve da se Srbija infrastrukturno osnaži, poveže i ja vas molim da nikako ne zapostavljate naša sela, da u selima naši ljudi mogu da žive pristojno tako što će imati puteve, tako što će imati zadruge, tako što će deca imati škole, vrtiće i svu onu potrebnu infrastrukturu koja je neophodna da bi mladi i mlađi ljudi koji su još uvek na selu još uvek mogli da nastave normalno da žive.

Punu podršku dajemo svim vašim aktivnostima, ali molim vas da obratite naročitu pažnju na te ruralne planinske krajeve, pogranične delove, konkretno u mom slučaju Podkopaonički kraj gde sam odrasla, koji je za naš turizam veoma važan, gde recimo od sela Blaževa prema Kuršumliji postoji jedan put, ali postoji i prilika za drugi alternativni put preko sela, kao što su Sudimlja i Babica. Ne treba tu velikog ulaganja, čak i tamo gde vi radite puteve, gde radite nove koridore, onaj greban stari asfalt je dovoljan da se ovamo naprave dobre alternative.

Duboko verujem u vašu pragmatičnost, preduzimljivost i sposobnost i verujem da ćete učiniti sve da žive srpska sela, jer zemlja Srbija je zemlja srpskog seljaka koji je nju i gradio i branio i ratovao i danas je došlo takvo vreme da mi moramo da utkamo taj pravac da se iz gradova vraćamo u sela, da oživimo ta sela i da ostanemo kao jedna jako poljoprivredna zemlja. Znam da to nije samo vaš zadatak, da je to zadatak i mnogih drugih ministara, ali i jednako i vi znate da osim onoga što vi radite to čini i naš predsednik, odnosno ministar bez portfelja gospodin Krkobabić, to čini i ministar poljoprivrede i nama je to potrebno i potrebna nam je ta sinergija. Potrebno je da čuvamo našu Srbiju na najbolji mogući način. Hvala vam.

Hvala, gospođo Petrović.
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 41. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Ovim mojim amandmanom sam tražio da se ovaj član, kao i ostali članovi zakona brišu.

Stav SRS je da je sprovođenje ovakvog zakona neizvodljivo, iako je jasno da je ova oblast podložna korupciji, koruptivnim radnjama, a sada neka od takvih treba zakonski legalizovati. Džaba se vi gospođo Mihajlović hvalite činjenicom kako je Srbija značajno napredovala u ovoj oblasti.

Realnost na terenu je drugačija. Ostavimo sad po strani autoputeve, to niko ne želi da spori, da vidim šta je sa onim stvarima koje neposredno tište naše građane. Ogroman broj srpskih porodica i dalje nema komunalne uslove dostojne savremenog čoveka. To je ono o čemu vi treba da vodite računa. Koliko puta sa ovog mesta poslanici SRS, treba da vam ponove da ovakav zakon nanosi ogromnu štetu našim građanima? Zato je najbolje za sve da ovaj zakon povučete iz procedure, predložite potpuno novi koji će uzimati u obzir sve ove primedbe koje ovde navodimo. To nisu naše lične primedbe, to su primedbe građana Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite, gospođo Žarić Kovačević.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mihajlović sa saradnicima, raspravljamo već neko vreme o Predlogu zakona o planiranju izgradnji, ali i o mnogim drugim rezultatima, ali i pitanjima i predlozima vezanim za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture. Očekuju nas i ostali predlozi.

Ja bih podsetila samo u ovom trenutku da smo u ovom mandatu na dnevnom redu već imali Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekata, izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednost i usvojili ga, i time doprineli da u najkraćem roku počne izgradnja ovakvih stanova i u Nišu.

Tada smo govorili o 188 stanova, želim da kažem da se grade na lokaciji gde je nekada bila kasarna „Stevan Sinđelić“, što je oko tri kilometra daleko od samog centra grada i praktično predstavlja uži centar na kome se gradi i Naučno-tehnološki park, čije je otvaranje ove godine.

Dakle, u sedam gradova Srbije biće izgrađeno oko 8.000 kvadrata, stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Prvo je počela gradnja u Nišu i u Vranju, ali tu su i Kraljevo, Kragujevac, Novi Sad, Beograd i Sremska Mitrovica.

Osim svega što sam navela, želim da pomenem i izgradnju stanova za izbeglice u Nišu u naselju „Branko Bjegović“, koji su u završnoj fazi. Dalje, u naselju „Novi Niš“ se grade stanovi koje je grad preuzeo i koji treba da se predaju vojsci nakon uknjiženja, a to je samo prva tranša stanova na istoj lokaciji gde se nalazi „Novi Niš“, je u završnoj fazi i druga tranša stanova i očekuje se da po preuzimanju od strane grada i po uknjiženju ti stanovi budu predati vojsci.

Znači, očekujemo da zaista 2020. godina bude jako uspešna za Nišlije, jer će je obeležiti realizacija velikih projekata o kojima smo do 2012. godine, kada je SNS preuzela vlast, mogli samo da sanjamo. U tome nam je mnogo pomoglo vaše Ministarstvo, Vlada Srbije, da ne pričam o tome koliko je predsednik Republike najavio, koliko stvari je najavio i koje god obećanje da je dao za jug Srbije, to obećanje je ispunjeno i sa njegove strane i sa strane Vlade Srbije.

Niš je postao veliko gradilište i ja se nadam da će tako ostati u budućnosti. Nama je u Nišu dosta i preko glave vladavine Demokratske stranke i njima sličnih. Samo ako uporedimo period do 2012. i posle 2012. godine, možemo da se setimo da ništa nije bilo mnogo drugačije nego na republici, budžet su očerupali. Danas u gradu Nišu imamo stabilan budžet. Fabrike su zatvarali i prodavali u bescenje i privatizovali. Danas imamo šest novih fabrika, radna mestu su tada gasili, sada imamo na hiljade novih radnih mesta gde Nišlije mogu da rade. Da ne govorim o tome da je do 2012. godine bilo nula projekata, sada ima mnogo projekata koji su realizovani u saradnji lokalne samouprave i Vlade Republike Srbije. To je nešto što zaista svim građanima Niša služi na ponos.

Još nešto kad smo kod lokacije za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti, pomenula sam kasarnu „Stevan Sinđelić“ i želim da kažem da je taj deo 1999. godine bio besomučno bombardovan svakodnevno. Zapravo ceo Niš je bio besomučno bombardovan 1999. godine. Na toj parceli koja je tada bila bombardovana sada se grade stanovi.

Znate kakva je situacija bila do 2012. godine? Godine 1999. ako me situacija ne vara, gradonačelnik je bio Zoran Živković i tada niko ništa nije mogao da dobije od ljudi koji su stradali u bombardovanju ukoliko nisu bili članovi DS ili pristalice ovoj politici koju je on tada u gradu zastupao.

Danas je potpuno drugačija situacija, danas se grade stanovi, bez obzira na stranačku pripadnost, bez obzira na neku drugu pripadnost, već za sve građane Srbije da mogu da ih kupe i da mogu da reše stambena pitanja za sebe i za svoje porodice.

Ja se više neću javljati. Iznela sam čini mi se danas dovoljno primera iz Niša i dovoljno primera kako naša lokalna samouprava dobro sarađuje sa vašim ministarstvom i sa Vladom Republike Srbije. Želela bih da se tako nastavi. Želim vam svaki uspeh u daljem radu. Hvala.