Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvaženi narodni poslanici, ovakav predloženi zakon o planiranju i izgradnji nije moguće popraviti bilo kakvim izmenama i dopunama, jer ako se predloženi zakoni menjaju svaki šest do osam meseci, onda to izaziva sumnju da se ti zakoni prave isključivo po diktatu interesnih grupa, kako domaćih, tako i stranih.
Kao što smo u više navrata, mi srpski radikali rekli, jeste da se rade putevi, da se obnavlja železnički saobraćaj, da se Srbija ravnomerno razvija, što nažalost nije tako, jer gospođo ministre kada bi vi malo više išli po Srbiji, a malo manje u šoping ili kod stiliste, videli bi da nisu putevi samo problem. Veći problem tih puteva su, što nam mladi ljudi odoše tim putevima. I, što su nam putevi bolji sve manje ljudi ide tim putevima, a iako idu, idu samo u jednom pravcu.
Nažalost, na to su i primorani, jer tamo gde je stao život, gde nema stranih investicija, gde nema autoputa, gde nema novih radnih mesta odlaze za boljim životom, tražeći posao kako bi prehranili svoje porodice. Jedino im je zapad nužno rešenje, jer drugo ne vide kada je u pitanju egzistencija i borba za život.
Kao odgovorni ljudi ne smete dozvoliti da nam godišnje nestaje jedan grad od 35 do 40 hiljada stanovnika. U vašem uvodnom izlaganju, gospođo ministre, vi ste se pohvalili da je urađeno 350 kilometara autoputa, 300 kilometara železničkog saobraćaja što je dobro, da ste uradili i zaobilaznice. Dobro, evo, ja vas pohvaljujem što ste zaobišli jedan deo Srbije i to jugozapadni deo Srbije, gde ste zaobišli Novu Varoš, gde se zaobišli Prijepolje, gde ste zaobišli Priboj i sa autoputem i sa uloženim investicijama i sa otvorenim radnim mestima. I, po ko zna koji put ću ovo ponoviti, da i vi kao i Vlada Republike Srbije, smatrate Srbiju do Zlatibora.
Nažalost, što se tiče ravnomerno regionalnog razvoja to samo stoji na papiru. Hvala.