Zahvaljujem.
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Nema direktnog TV prenosa, postavlja se pitanje čemu svrha ovakve rasprave voditi u parlamentu, pošto će ovo biti emitovano u odloženom prenosu, ali nema veze, ostaće zapisano, zabeleženo da je u ovom sazivu jednostavno većina ćutala, pokorno slušala predstavnike izvršne vlasti, čak i onaj koji vodi Skupštinu nije smeo da se suprotstavi ministru, kad je ministar pokazala kažiprst, zapretila ćutanje. Sve može da radi, zato što nama iz nepoznatih razloga to je novina u radu parlamenta, izvršna vlast komanduje nama koji smo izabrani od naroda. Ali, neće to dugo trajati. Mi se nadamo da izbori će pokazati sasvim nešto novo, novo u smislu da neće morati da se trpe predstavnici izvršne vlasti na ovakav način.

Ovde se radi o specijalnom zakonu - lex specialis i sve ono što je bilo predviđeno javnim nabavkama, raspisivanjem konkursa, to je sad u direktnom dogovoru i zamislite kakav će to biti izazov za aktuelnog ministra kada je u pitanju ovakav način dogovaranja oko izvođenja određenih radova. To je kako bi se reklo – date kozi da čuva kupus, u ovom slučaju znamo ko je kupus.

Na član 26. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 27. ovog predloga propisuje postupak uklanjanja objekata i podsetila bih vas da su srpski radikali u više navrata sprečavali rušenje nedovršenih privatnih porodičnih kuća.

Istakla bih da se mi prvenstveno zalažemo za poštovanje zakona, ali da nema pravičnosti, pravnog poretka i principa zakonitosti u državi u kojoj prilikom kršenja zakona ne dođe na udar prvo najviši državni funkcioneri, pa tek onda obični građani.

Nikome ništa ne bi smelo da se ruši u Srbiji dok se ne sruše tri nelegalne kuće Tomislava Nikolića na Novom Beogradu u zaštićenom pojasu reke Save, gde je apsolutno zabranjena bilo kakva gradnja.

Tomislav Nikolić je svoje kuće sazidao na državnoj zemlji koju je protivpravno uzurpirao. Mi smo spremni da svim građanima pomognemo i da sprečimo rušenje bilo kog objekta u vlasništvu građana dok se ne poruše upravo ti privatni objekti Tomislava Nikolića koji su podignuti na državnoj zemlji. Zahvaljujem.

Na član 28. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč?
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Javni prenos ovog dela sednice nije toliko ni bitan. Ostaje ovaj skandal od predloga zakona kao svedočenje o jednom vremenu, o jednom vremenu koje liči na sve više nego na parlamentarizam.

Neke od kolega ovde prisutni, ne znam koliko vas ima, kolega Arsić jeste sigurno, seća se silnog ponašanja Gordane Čomić. I gde je ona danas? Ona je samovoljno odlučila da ne dolazi u ovu salu, ali pre toga nije imala pravo na svoje mišljenje, koje bi bilo normalno. Tako sve što se radi drugim, stići će i vas. Nije to dobro.

Ne brinem ja ni za odlazećeg ministra. I ona misli da će ovim posebnim zakonima da se zaštiti za svoja nezakonita dela. Nećete vi, gospođo „jedan od 5 miliona“ uspeti da se izvučete od suda naroda, ni vi, ni bilo ko drugi.

Prepoznajem tu nekoliko državnih činovnika koji su bili još od onog vremena neposredno posle 2000. godine i verovatno ste imali više slobode. Vi danas možda i uživate tu dok sedite, ali imali ste više slobode i kod one, rekao bih, potpuno nenarodne rušilačke vlasti.

Da li se sećate, pre nekoliko dana, kada je prof. Marko Atlagić rekao, nisam vas možda najbolje razumeo, profesore, da ste morali pisati recenziju za neke koji ne zaslužuju da vi napišete recenziju za njihove radove, a da to i nisu bili njihovi radovi? Vi ste to progovorili kad oni više verovatno ne mogu da vam uzvrate.

Mnogi od kolega poslanika danas u ovome uživaju zadovoljni, ne znam samo čim. Ovo na sve više liči nego na jednu raspravu, a tim pre što je ovakav predlog zakona na dnevnom redu. Onaj ko se razume u pravni sistem države Srbije zna da postoje posebni zakoni koji regulišu ovu materiju.

Zahvaljujem.
Na član 30. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

U normalnim i uređenim državama leks specijalisi su retkost i donose se zaista u izuzetnim nekim slučajevima koji nisu regulisani nijednim zakonom, a desi se nešto u državi što je od tolikog značaja da mora hitno zakonom da se reguliše. I takvih zakona leks specijalisa u normalnim i uređenim državama ima možda u 10, 20 godina jedva jedan, ako ima i toliko.

Ovde je postala moda leks specijalis. Zato što je leks specijalis zakon najpogodniji za krađu, za izbegavanje javnih nabavki, za lopovluk svake vrste, za otimanje zemljišta. Leks specijalis za „Beograd na vodi“, leks specijalis za Preljina – Pojate, leks specijalis za sve buduće od metroa do ne znam ni ja, ako se ikada bude gradio ili ne znam da li je ovde ugrađena i ona karta Aje Jung za vožnju metroom. Nju baš briga, ona ima kartu, metro ne mora da ima.

Dakle, donošenje ovakvog zakona da bi se iza njega zapravo krilo nešto što nije u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji niko normalan ne bi prihvatio. Tvrdnja da se ovo donosi da bi se brže gradili neki infrastrukturni objekti itd. nema veze sa istinom i nema veze s mozgom. Postoji Zakon o eksproprijaciji koji, istina, ima određene mane, ali te mane je odavno trebalo ispraviti, a i takav sa manama je bolji kao sistemski zakon nego zakoni koji će se… Lepo sve piše u ovom zakonu. Dakle, nema javnih nabavki, džabe ste donosili, EU vam je rekla da vam Zakon o javnim nabavkama ne valja, pa vi onda nedavno donesoste nov, a sada ćete glasati za zakon koji će, zapravo, ukinuti javne nabavke kod izgradnje infrastrukturnih objekata, što naravno podrazumeva ogromnu količinu novca koja će proći kroz ruke, sigurno ne Zorane Mihajlović, biće neko drugi umeto nje.

Na član 30. amandman je podnela narodni poslanik Katarina Rakić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podnela narodni poslanik Katarina Rakić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja koleginica Vjerica Radeta je sada ovde iznela jednu tezu da je ovo svojevrstan leks specijalis i ja njoj apsolutno verujem kao vrsnom pravniku. Ovo nije prvi leks specijalis koji donosimo u ovom parlamentu. Uglavnom ti zakoni koji nose indeks leks specijalis se odnose na ono ministarstvo kojem pripada i kojem predsedava Zorana Mihajlović.

Ovde ima jedan problem, a taj problem je u tome što su svi ovi zakoni pisani u kondicionalu. Znači, jednostavno, ako bude ovo biće ono, ako bude ovo biće ono. Ako je to već tako, zaista se postavlja pitanje zbog čega je uopšte pisan i donošen jedan ovakav zakon.

Najviše bih voleo da ovaj kondicional, odnosno ako bude, da se odnosi na Zoranu Mihajlović, a ako ona ne daj bože bude ministar, a svi verujemo i ubeđeni smo da neće biti više ministar u narednoj vladi posle izbora koji će biti uskoro, tako da će možda na ovo ministarstvo verovatno doći neko ko ipak malo trezvenije i racionalnije gleda na ove stvari i da će ovaj zakon staviti ad akta i prema potrebi i prema realnoj situaciji proceniti šta od ovoga treba prihvatiti, šta ne treba i to dovesti u jedan sklad sa realnošću i onim što odgovara građanima Srbije.