Hvala, gospodine Rističeviću.

Pravo na repliku ima Nemanja Šarović.

Izvolite.

Ja ću citirati još jedanputa Frojida, koji je rekao da je prvi znak ljudske gluposti potpuno odsustvo stida. Možda će se neko prepoznati, a možda neće, ali, vidite, kada dodirnete osinje gnezdo, kada tu malo pročačkate, onda oni koji nemaju nikakve argumente, kreću da pričaju gluposti, kreću sa koje kakvim uvredama, ali činjenice su drugačije.

Vi ste, gospodo iz SNS, osvajali apsolutnu većinu glasova građana Srbije, imali apsolutnu većinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mogli ste sami, mimo koalicionih partnera, bez ijednog koalicionog partnera, da promenite koji god ste želeli zakon. Mogli ste da ne otimate penzije penzionerima. Mogli ste da ne potrošite milijardu i po dinara na Palilulsku pijacu. Mogli ste mnogo gluposti da sprečite, ali niste. Vi radite drugačije. Jedno pričate, a drugo radite. Vi kritikujete Đilasa. Kažete da ne znate koga je birao za predsednika Košarkaškog saveza, ali recite mi, molim vas, ko je Kokezu izabrao za predsednika Fudbalskog saveza? Da nije Đilas ili Šolak?

Kada se kandidovao Aleksandar Šapić za predsednika Vaterpola saveza i dobio podršku svih, većine u Vaterpolu savezu, onda ste vi, nekoliko dana pred izbor, kandidovali našeg poznatog, slavom ovenčanog vaterpolistu, onoga vazduhoplova Babića, pa je on, pošto je izuzetno stručan za vaterpolo, pobedio na tom izboru, zato što vi iz SNS, kako kažete, na to nemate nikakav uticaj i bio je toliko dobar i bio je toliko vredan i toliko se dobro razumeo, da je na toj funkciji formalno proveo mesec, dva. Pitanje je da li je tamo ikada i otišao, pa podneo ostavku.

To ste vi. Kontrolišete svaku sferu društva, a pravite se nevešti. Ako ste nesposobni, ako niste u stanju za osam godina da promenite zakon, da zaštitite građane Srbije od pljačke koju sprovode Đilas i Šolak, pa podnesite ostavku.

Hvala.
Narodni poslanik Marijan Rističević, pravo na repliku.
Izvolite.

Dame i gospodo, čudna bi bila ta psihoanaliza Frojda zasnovana na seksualnim iskustvima kada bi je izvršili po pitanju pojedinih narodnih poslanika. Bilo bi tu čudnih zaključaka.

Ne znam zašto se neko poziva na Frojda, ali ja ću reći za Babića. Istina je da je Srpska napredna stranka zamolila mog bivšeg kolegu Babića da se povuče iz sportske organizacije koja se zove Vaterpolo savez Srbije. Znači, istina je da je tražila da se zbog mogućeg tumačenja da je tamo izabran zbog političkog uticaja iz toga povuče. To dokazuje onu moju tvrdnju da vladajuća većina ne bira predsednike sportskih federacija i organizacija, već da to rade sami klubovi i same sportske organizacija.

Da li je neki član SNS kao sportski funkcioner izabran ili ne, to odlučuju sportske organizacije, ali kada se pojavi neko zvučno političko ime, kako je bio gospodin Babić, u tom slučaju ja mislim da je Srpska napredna stranka, moj koalicioni partner, opravdano zamolila gospodina Babića da se izvuče.

Zašto Srpska napredna stranka nije mogla da zamoli gospodina Đilasa da se povuče iz sportske organizacije koja se zove Košarkaški savez Srbije? Iz prostog razloga. Da bi to učinila, morala bi da ima neku čvrstu vezu i da ima saradnju sa drugom Đilasom i Šolakom, a tu vrstu saradnje očigledno su imali neki drugi, a ne Srpska napredna stranka. Hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.
Imamo jednu povredu Poslovnika i zatvaramo ovaj krug replika, pošto smo otišli i na Zorana Babića. Stvarno nema smisla.
Kolega Rančiću, izvolite.

Neću da reklamiram, već ukazujem na povredu člana 107. Poslovnika, dostojanstvo Skupštine.

Predsedavajući, vama se obraćam, a ne prethodnom govorniku koji je pomenuo definiciju Sigmunda Frojda.

Želeo bih da kolega objasni šta je podrazumevao pod tom definicijom, da vidim da li sam ga dobro shvatio…

Ne, neće imati prilike, dr Rančiću.

… Da bi mogli i o tome da diskutujemo.

Hvala, dr Rančiću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
(Branimir Rančić: Ne.)
Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Gospodine Markoviću, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas kada raspravljamo o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije nameće se nekoliko pitanja.

Da li je REM obavešten o tome da televizija N1 najavljuje za sledeću nedelju nekakav dvodelni dokumentarac pod nazivom „Vladalac“ a koji, sudeći po njihovoj najavi a i učesnicima, odnosno sagovornicima, predstavlja nastavak prljave i brutalne kampanje koja se vodi protiv Aleksandra Vučića?

Novinar u pokušaju, a koji je jedan od autora ovog propagandnog smeća, Slaviša Lekić je okupio, verovatno po nalogu Šolaka i Đilasa, okupio gotovo sve Vučićeve mrzitelje, koji su kao i uvek spremni da se stave u službu i da sve najgore izgovore za Aleksandra Vučića, a i jedino su poznati po tome što 24 sata dnevno pljuju po Aleksandru Vučiću, Vladi Srbije i SNS.

Vrlo zanimljiva ekipa je tu: Biljana Stepanović, Branka Prpa, Ljubodrag Stojadinović, Miša Brkić, onda onaj Petričić, karikaturista u pokušaju, onda ona Vesna Mališić, to vam je ona što ovih dana žešće brani Mila Đukanovića čak i od Miraša Dedeića. Pre neki dan je u toj svojoj histeriji otišla i korak dalje pa je srpsku trobojku pokušala da izjednači sa šahovnicom, pazite dokle bolest ide.

Onda imamo Zorana Gavrilovića, to vam je onaj direktor onog BIRODI, lažni istraživač javnog mnjenja koji konstantno deli srpski narod i tvrdi da samo nepismeni, neobrazovani, glupi i ružni glasaju za SNS i Aleksandra Vučića. Sreća pa je on sav lep i pametan.

Samo što Vučić ima sve veću i veću podršku.

Mi u SNS imamo više članova visoko obrazovanih, nego svi oni zajedno glasača u Srbiji.

Tu je i onaj Žarko Trebješanin iz Demokratske stranke, pazite, on je član Građanskog demokratskog kluba DS, dakle, na neki način funkcioner DS i još gomila raznih isfrustriranih tipova. Dakle, tom celom društvu fale samo još Nataša Kandić i Teofil Pančić i onda bi cela ekipa bila na okupu i sudija Majić, naravno.

E, pa, čuće se u tom dokumentarcu i kako je Vučić ratni huškač i kako je diktator i kako je presvučeni radikal i huligan, prevarant, čovek bez morala i ko zna šta još.

Zašto ovo sve govorim? Zato što je ovo klasičan primer nastavka brutalne i prljave kampanje jedne televizije koja inače 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, isključivo, jedino i samo vodi kampanju protiv Aleksandra Vučića, SNS i Vlade Srbije. I nikad im dlaka sa glave nije zafalila zbog toga.

I ono što je najgore, paralelno kroz tu kampanju konstantno stižu optužbe za cenzuru, za medijski mrak, za gušenje medijskih sloboda. Sad ja pitam, gde je tu cenzura? Gde je tačno cenzura u ovom slučaju? Gde je tu medijski mrak? Gde je gušenje medijske slobode kad svako može, ama baš šta god hoće da kaže za Aleksandra Vučića ili Vladu Srbije? Kako šta kome od njih padne na pamet brže-bolje na N1 i onda tamo odmah pljuju po Vučiću i sve je dozvoljeno u tom slučaju.

Ono što oni govore o Aleksandru Vučiću, to pristojnom čoveku teško da može da padne na pamet. Zato apelujem na REM da reaguje, a u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, a na način primeren demokratskom društvu. Zahvaljujem.