Hvala, predsedavajući.
Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, smatram da je finansijski plan REM za 2020. godinu racionalan i dobro projektovan. Važno je da naši građani znaju da se finansijska sredstva za elektronske medije ne izdvajaju iz budžeta Republike Srbije već nam je REM poslao dobar finansijski izveštaj trošenja sredstava i prihodovanja na osnovu naplate naknada i taksi i podržavam navedeni plan.
Značaj elektronskih medija omogućuje korisnicima da steknu ili podele svoja mišljenja. Svesni smo činjenice da mediji generalno utiču na društvena ponašanja formiranja i prenošenja određenih vrednosti, oblikovanje stavova kod ljudi. Važno je da imamo mogućnost i da biramo šta gledamo.
Kada su elektronski mediji u pitanju, akcenat bih stavila na slobodu izražavanja, ne nasilje i toleranciju. Elektronski mediji mogu pružiti puno korisnih sadržaja, zbog sposobnosti političkog vrednovanja i analize informacija.
Bez obzira da li se radi o štampanim, elektronskim ili digitalnim medijima, suština je ista. Neophodno je da razumemo kako mediji funkcionišu, da bi mogli da analiziramo i kritički procenjujemo njihove poruke. Ali šta se dešava kada se elektronski mediji zloupotrebljavaju radi širenja lažnih informacija i pravljenja pogrešne slike u društvu.
Takozvana opozicija, optužuje nas, predstavnike SNS da manipulišemo medijima i da se naš predsednik previše pojavljuje u medijima. A, moje pitanje za njih jeste – zar naš predsednik, nije predsednik svih građana Republike Srbije? Zar, nije normalno svuda u svetu, pa i kod nas da se često pojavljuje u medijima, jer radi odgovoran posao i rešava važne državne probleme. Pa naravno da ćemo da informišemo naše građane kada se otvori novi most, kada se otvori preko 200 fabrika, kada se grade autoputevi, kada nam u posetu dolaze mnogi, visoki, svetski državnici i mnoge druge stvari koje sam već pominjala u prethodnim govorima.
Podsetila bih naše građane da je nivo slobode medija u Srbiji bio mnogo lošiji dok je na vlasti bio Dragan Đilas.
U to vreme, zapravo 2009. godine usvojen je drakonski Zakon o javnom informisanju, koji je kasnije proglašen neustavnim. Možete slobodno proveriti, poštovani građani.
U to vreme bilo je i masovnog otpuštanja novinara iz političkih razloga, a moj zaključak je, da je tadašnji napad na medije, bio samo uvod u katastrofalnu reformu pravosuđa.
Tada su i neke uticajne dnevne novine bile u vlasništvu Miroslava Miškovića i Dragana Đilasa, pa i danas smo svedoci da određeni mediji i jesu pod vlasništvom gospodina Đilasa. Mi to znamo, naši građani to znaju, ali vi to gospodine Đilas javno, naravno ne želite da priznate.
Poštovani građani, takav slučaj imamo danas, posebno sa televizijom „N1“, čije je sedište registrovano u Luksemburgu. Dakle, oni odgovaraju Regulatornom telu Luksemburga, pošto navedena televizija nije registrovana ni u APR-u, ni kao pružalac medijskih usluga.
Svima je jasno da su u pitanju domaće, a ne strani reemitovani programi i zaista smatram da se njihovim poslovanjem krši naš zakon i zloupotrebljavaju i šire različite lažne informacije.
Smatram da je nivo slobode medija u Srbiji u porastu od kako smo na vlast došli mi, predstavnici SNS na čelu sa našim predsednikom, gospodinom Aleksandrom Vučićem.
Tokom vladavine demokratske vlasti, gospodin Đilas je samo na televiziji „Studio B“ bio prisutan preko dve hiljade puta, da li, kroz političke emisije ili reklamne spotove, dok tadašnje rukovodstvo televizije „Studio B“, na čelu sa gospodinom Đilasom, nikada nisu pozvali nikoga iz SNS.
Dok mi danas imamo situaciju da mnogi lideri opozicije, kojih čak i nema u parlamentu, nesmetano imaju gostovanja i daju intervjue elektronskim i štampanim medijima, potpuno je obrnuta situacija, ako uporedimo prethodnu i današnju, a sa druge strane, i dalje osećamo teror Dragana Đilasa, jer je zabranio prisustvo na pres konferencijama sadašnjim novinarima „Studija B“ i još nekim redakcijama.
Naš predsednik, odnosno pres služba, uredno poziva sve elektronske, odnosno štampane medije i rado odgovara na svačija pitanja, makar mu i na neumesan način unosili mobilni telefon sa određenim pitanjem direktno u lice.
Na kraju, moj zaključak se svodi da ukoliko postoji država, mora da postoji i medijska sloboda, što je naš predsednik već dokazao, jer smo pristali da menjamo medijski set zakona, a da bude još veći paradoks koji je DS za vreme njihove vladavine odobravala i uopšte im tada taj zakon nije smetao.
U vaše vreme, za vas je bilo normalno da država ima sva prava, a čovek ih nema, dok je kod nas potpuno obrnuto.
Nije teško uništiti državu, kao što ste već pokazali, teško je postaviti na čvrste noge, što mi uporno teškim trudom radimo.
Poštovani građani mi jesmo dokaz stvaranja medijske slobode i o tome ćemo govoriti svakako i sutra i hvala vam na pažnji.