Dvadeset treće vanredno zasedanje , 13.02.2020.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvadeset treće vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/41-20

2. dan rada

13.02.2020

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:10 do 17:50

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Arsiću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Bojanić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Koleginice i kolege, danas smo dosta toga čuli, najmanje se pričalo o finansijskim planovima regulatornih tela, planovima koje smo mi na Odboru za finansije usvojili i koje ćemo, nadam se danas, i u ovom sazivu usvojiti.

Bilo je mnogo više priče o REM-u i kada već pričamo o REM-u i o onome što nije bila tema, ja ću podsetiti drage kolege da je veliko učešće u svemu ovome šta se dešavalo sa našim operaterima, imaju RATEL. Mi stalno zaboravljamo na RATEL, RATEL je svojevremeno donosio nekakve odluke, ko je monopolista na tržištu a ko nije. Pa, Telekom nije imao određena ovlašćenja koje je imao SBB da prodaje pakete usluga, da nudi usluge po jedan dinar šest meseci i tako dalje, jer smo bili kobajagi monopolisti.

Tu bih završio. To nije tema. Tema treba da bude ono što je juče pisalo u „Rojtersu“, šta danas piše u „Fajnešel tajmsu“, to su rezultati. Rezultati ne koje treba da budemo ponosni i mi poslanici koji smo bili članovi skupštinskog odbora u prethodne četiri godine za finansije i svi vi poslanici koji ste doneli određene zakone, koji ste pratili predsednika Republike i Vladu Republike Srbije na putu ozdravljenja naše ekonomije, na povratku Republike Srbije u svetske ekonomske okvire. Zar nije zadovoljstvo pročitati naslov u današnjem „Fajnešelu“ gde piše – Srbija ide munjevito napred.

Sve to govori, to ne govorimo mi ovde iz ovog saziva vladajućih stranaka, to govore neki drugi ljudi koji su uvek bili kritički raspoloženi prema nama, gde možete da pročitate da su direktne strane investicije 2018. godine bile rekordno visoke, 3,5 milijardi evra, to je za desetogodišnji prosek najviše. Meni je zadovoljstvo da kažem da je 2019. godine to bilo još mnogo više, bilo je 3,8 milijardi evra. Ono što je najvažnije i što smo danas više puta slušali, sve te direktne strane investicije nisu bile samo iz EU gde je 70% direktnih investicija ili iz SAD gde je 20% investicija, nego i iz Kine i kolega Arsić je mnogo dobroga rekao, čini mi se da prošle godine 625 miliona dolara su bile te investicije.

Završiću ovde pošto vreme ističe i druge kolege bi nešto rekle pre glasanja. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Andrijana Avramov. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Andrijana Avramov

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, smatram da je finansijski plan REM za 2020. godinu racionalan i dobro projektovan. Važno je da naši građani znaju da se finansijska sredstva za elektronske medije ne izdvajaju iz budžeta Republike Srbije već nam je REM poslao dobar finansijski izveštaj trošenja sredstava i prihodovanja na osnovu naplate naknada i taksi i podržavam navedeni plan.

Značaj elektronskih medija omogućuje korisnicima da steknu ili podele svoja mišljenja. Svesni smo činjenice da mediji generalno utiču na društvena ponašanja formiranja i prenošenja određenih vrednosti, oblikovanje stavova kod ljudi. Važno je da imamo mogućnost i da biramo šta gledamo.

Kada su elektronski mediji u pitanju, akcenat bih stavila na slobodu izražavanja, ne nasilje i toleranciju. Elektronski mediji mogu pružiti puno korisnih sadržaja, zbog sposobnosti političkog vrednovanja i analize informacija.

Bez obzira da li se radi o štampanim, elektronskim ili digitalnim medijima, suština je ista. Neophodno je da razumemo kako mediji funkcionišu, da bi mogli da analiziramo i kritički procenjujemo njihove poruke. Ali šta se dešava kada se elektronski mediji zloupotrebljavaju radi širenja lažnih informacija i pravljenja pogrešne slike u društvu.

Takozvana opozicija, optužuje nas, predstavnike SNS da manipulišemo medijima i da se naš predsednik previše pojavljuje u medijima. A, moje pitanje za njih jeste – zar naš predsednik, nije predsednik svih građana Republike Srbije? Zar, nije normalno svuda u svetu, pa i kod nas da se često pojavljuje u medijima, jer radi odgovoran posao i rešava važne državne probleme. Pa naravno da ćemo da informišemo naše građane kada se otvori novi most, kada se otvori preko 200 fabrika, kada se grade autoputevi, kada nam u posetu dolaze mnogi, visoki, svetski državnici i mnoge druge stvari koje sam već pominjala u prethodnim govorima.

Podsetila bih naše građane da je nivo slobode medija u Srbiji bio mnogo lošiji dok je na vlasti bio Dragan Đilas.

U to vreme, zapravo 2009. godine usvojen je drakonski Zakon o javnom informisanju, koji je kasnije proglašen neustavnim. Možete slobodno proveriti, poštovani građani.

U to vreme bilo je i masovnog otpuštanja novinara iz političkih razloga, a moj zaključak je, da je tadašnji napad na medije, bio samo uvod u katastrofalnu reformu pravosuđa.

Tada su i neke uticajne dnevne novine bile u vlasništvu Miroslava Miškovića i Dragana Đilasa, pa i danas smo svedoci da određeni mediji i jesu pod vlasništvom gospodina Đilasa. Mi to znamo, naši građani to znaju, ali vi to gospodine Đilas javno, naravno ne želite da priznate.

Poštovani građani, takav slučaj imamo danas, posebno sa televizijom „N1“, čije je sedište registrovano u Luksemburgu. Dakle, oni odgovaraju Regulatornom telu Luksemburga, pošto navedena televizija nije registrovana ni u APR-u, ni kao pružalac medijskih usluga.

Svima je jasno da su u pitanju domaće, a ne strani reemitovani programi i zaista smatram da se njihovim poslovanjem krši naš zakon i zloupotrebljavaju i šire različite lažne informacije.

Smatram da je nivo slobode medija u Srbiji u porastu od kako smo na vlast došli mi, predstavnici SNS na čelu sa našim predsednikom, gospodinom Aleksandrom Vučićem.

Tokom vladavine demokratske vlasti, gospodin Đilas je samo na televiziji „Studio B“ bio prisutan preko dve hiljade puta, da li, kroz političke emisije ili reklamne spotove, dok tadašnje rukovodstvo televizije „Studio B“, na čelu sa gospodinom Đilasom, nikada nisu pozvali nikoga iz SNS.

Dok mi danas imamo situaciju da mnogi lideri opozicije, kojih čak i nema u parlamentu, nesmetano imaju gostovanja i daju intervjue elektronskim i štampanim medijima, potpuno je obrnuta situacija, ako uporedimo prethodnu i današnju, a sa druge strane, i dalje osećamo teror Dragana Đilasa, jer je zabranio prisustvo na pres konferencijama sadašnjim novinarima „Studija B“ i još nekim redakcijama.

Naš predsednik, odnosno pres služba, uredno poziva sve elektronske, odnosno štampane medije i rado odgovara na svačija pitanja, makar mu i na neumesan način unosili mobilni telefon sa određenim pitanjem direktno u lice.

Na kraju, moj zaključak se svodi da ukoliko postoji država, mora da postoji i medijska sloboda, što je naš predsednik već dokazao, jer smo pristali da menjamo medijski set zakona, a da bude još veći paradoks koji je DS za vreme njihove vladavine odobravala i uopšte im tada taj zakon nije smetao.

U vaše vreme, za vas je bilo normalno da država ima sva prava, a čovek ih nema, dok je kod nas potpuno obrnuto.

Nije teško uništiti državu, kao što ste već pokazali, teško je postaviti na čvrste noge, što mi uporno teškim trudom radimo.

Poštovani građani mi jesmo dokaz stvaranja medijske slobode i o tome ćemo govoriti svakako i sutra i hvala vam na pažnji.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Studenka Stojanović.
...
Srpska napredna stranka

Studenka Stojanović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o Agenciji za energetiku Republike Srbije, pre nešto više od tri meseca, ova agencija je odobrila plan razvoja prenosne mreže, zaključno sa 2028. godinom i investicione ciljeve, u ciklusu 2019. – 2021. godina. Dokumenta je sastavio operater prenosne mreže, odnosno Elektromreža Srbije.

U listi proizvodnih kapaciteta, za koje se očekuje da će se povezati na dalekovode, nalazi se 14 vetroelektrana. U oktobru mesecu prošle godine, zvanično je sa radom počeo „Čibuk 1“, odnosno najveći vetropark, ne samo u Srbiji, već i na zapadnom Balkanu, sa 57 vetrogeneratora, koji mogu snabdeti 113 hiljada domaćinstava.

Ovo je projekat kompanije iz Abu Dabija i ogroman je korak ka prelasku na čistu, odnosno zelenu energiju u Srbiji. Investicija je vredna 300 miliona evra i donela je 158 megavata snage.

Ovakvi projekti omogućili su Srbiji da proizvodi 27% svojih potreba energije iz obnovljivih izvora, a time se smanjuje korišćenje uglja u proizvodnji električne energije.

Sa tim u vezi, grad Bor radi na detaljnom planu regulacije, posle čega sledi izrada projektno-tehničke dokumentacije, za početak gradnja vetrocentrale snage 50 megavatia na području Crnog Vrha.

Ideja je da taj vetropark ima 14 turbina na teritoriji Bora, a preostalih sedam na teritoriji susedne opštine Žagubica.

Inače, planina Crni Vrh je poznata po velikom intenzitetu vetrova, a kompanija koja rukovodi ovim projektom vršila je merenje vetra proteklih sedam godina na ovoj planini. Ustanovljeno je da bi to mogla biti jedna od najboljih lokacija u Srbiji. radi se o domaćoj kompaniji, a njihova ambicija je da pribave građevinsku i energetsku dozvolu do 2021. godine i da odmah zatim počnu sa podizanjem tornjeva.

Vrednost ove investicije se procenjuje na oko 100 miliona evra.

Dakle, što se tiče energije vetra, Srbija polako pokriva sve one lokacije koje su pogodne za podizanje vetroparkova i do sada ih ima sedam koji su u funkciji, a biće ih još.

Osim energije vetra, svi znamo da je isplativo i korišćenje energije Sunca, odnosno solarne energije, koja ima zapravo i najveći potencijal, zbog sunčanih dana u našoj zemlji, zbog količine sunčanih dana.

Ono što svakako znači svakom domaćinstvu u Srbiji jesu ti solarni paneli, za podmirivanje sopstvenih potreba za električnom energijom, a mislim da domaćinstva na jugu Srbije, barem prema onome što sam ja uspela da vidim, prednjače u korišćenju ove mogućnosti.

U svakom slučaju, povećava se iskorišćenje besplatnih ekoloških i večnih izvora energije, što je vrlo značajno za očuvanje životne sredine, značajno je i za neku uštedu u finansijskom smislu, ali ima još mnogo prostora za unapređenje ove oblasti.

Nadam se da će Ministarstvo energetike u godinama koje su pred nama, više raditi na tome. Zahvaljujem se.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Nataša St. Jovanović.

...
Srpska radikalna stranka

Nataša (Spasoja) Jovanović

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, prethodne godine Ministarstvo finansija je dosta radilo na izmeni propisa, pre svega zakona kojim se stvaraju bolji uslovi za poslovanje u Srbiji. To je način da stvorimo sliku atraktivne i normalne Srbije.

Srbije, koja po svim parametrima i standardima poslovanja ni malo se ne razlikuje od razvijenih zemalja EU i sveta.

Danas pričamo o davanju saglasnosti na finansijski plan Komisije za hartiju od vrednosti za 2020. godinu, na predlog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Imajući u vidu potrebu da se omogući veća dostupnost i atraktivnost domaće hartije od vrednosti, stranim investitorima, smanje troškovi domaćih hartija od vrednosti u cilju unapređenja finansijskog tržišta uopšte, a to omogućava da se poveća baza i struktura potencijalnih investitora koji će ulagati u domaće hartije od vrednosti.

Sve ovo predstavlja preduslov za brži razvoj Republike Srbije, jer naš je cilj da se sa 4,2 ili 4,4 stopu rasta podignemo preko pet. U novembru 2019. godine, stopa rasta je bila čak 6%. Srbija je već stavljala na listu „Index Watch Positive“ i to je jasan signal da je Srbija ispunila sve preduslove da se nađe u renomiranoj grupi zemalja u razvoju koji međunarodni investitori smatraju sigurnim za ulaganje. Cilj je da se poveća udeo stranih ulaganja u domaće obveznice za 40%.

„Euroclear“ je firma sa sedištem u Belgiji, specijalizovana za trgovanje i čuvanje domaćih i prekograničnih hartija od vrednosti koje čine: obveznice, akcije ili darivati, čime stranim investitorima olakšava pristup lokalnim tržištima.

Srbija se finansijski konsolidovala, zahvaljujući stručnom i mudrom vođenju finansijske politike od 2012. godine i rezultati su naša politika poslednjih sedam godina.

Od 2016. godine, imamo suficit u budžetu, a to znači da smo uštedeli 12,8 milijardi dinara, više nego što smo potrošili.

Istakla bih 2018. godinu, jer je ostvaren rekordni priliv stranih direktnih investicija za 3,8 milijardi evra. To nije ni malo lako imajući u vidu veliku konkurenciju.

Dovoljno je da pogledamo zemlje koje nas okružuju, i one isto žele razvoj svojih ekonomija, ali prvenstveno zahvaljujući ugled u našeg predsednika u svetu uspešno se nosimo sa konkurencijom.

Grade se nove saobraćajnice, privlače nove investicije, grade se tuneli i mostovi, ulaže se u novu infrastrukturu, otvaraju se nove fabrike.

Želim da građani Srbije znaju da preko 60% svih investicija koje dođu u ovaj region, dođe u Srbiju.

Kada govorimo o projektu „Srbija 2025“ 14 milijardi evra ćemo narednih pet godina uložiti u: vodovod, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizaciju, železnicu, obrazovanje, zdravstvo, digitalizaciju, unapređenje poslovnog okruženja, transport i energetiku, zaštitu životne sredine, sve što podstiče da naša zemlja bude atraktivna i konkurentna, a što je predviđeno projektom „Srbija 2025“ i Programom ekonomskih politika.

Želela bih na samom kraju da kažem i još jednom da se osvrnemo na benefite koje donosi razvoj tržišta kapitala u Srbiji i čestitam na potpisivanju Memoranduma o razumevanju sa „Euroclear-om“

Sve ovo donosi više stranog kapitala na tržište Srbije i niže troškove zaduživanja, što predstavlja odličnu bazu za još veći privredni rast ekonomije naše zemlje na preko 5%. I to nisu samo brojke, već je svaki građanin ove zemlje osetiti da bolje i kvalitetnije živi.

Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Jovanović.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić.

Izvolite, koleginice.

...
Srpska napredna stranka

Ljiljana Malušić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo poslanici, ministar finansija, gospodin Siniša Mali, obrazlažući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala rekao je da će njime biti omogućeno da se povećaju baze i struktura potencijalnih investitora koji će ulagati i u domaćoj hartiji od vrednosti, što je još jedna od aktivnosti Ministarstva finansija usmerena ka razvoju tržišta kapitala.

Strani investitori i fondovi će moći na brz i vrlo efikasan način da ulažu u domaće hartije od vrednosti i u srpsko tržište kapitala.

Povećanjem dostupnosti i atraktivnosti domaćih hartija od vrednosti stranim investitorima smanjujemo troškove finansiranja i obezbeđujemo bolju diversifikaciju investitora koji ulažu u domaće hartije od vrednosti. Na taj način se unapređuje i razvija tržište kapitala.

Prošle godine smo imali dve veoma uspešne emisije evroobveznica i to po istorijski najnižim kamatnim stopama. Pri poslednjoj emisiji obveznice u novembru emitovali smo 550 miliona evra obveznica, sa prinosom 1,25%. Prethodno smo u junu emitovali obveznicu u iznosu od jedne milijarde evra na period od 10 godina sa stopom prinosa od 1,619% i šest puta većom tražnjom.

Vlada Srbija planira da na domaćem tržištu duga emituje dinarske hartije od vrednosti u iznosu od oko 230 milijardi dinara, kao i obveznice denominovane u evrima na međunarodnim tržištima kapitala u vrednosti dve milijarde evra.

Vlada je pojačala i planove investicione potrošnje obećavši da će u narednih pet godina potrošiti oko 14 milijardi evra za poboljšanje životnog standarda infrastrukture. Naravno, naš program od 2020. do 2025. godine je upravo ulaganje 14 milijardi evra u infrastrukturu, u sve oblasti privrede.

Setimo se samo šta je rekao gospodin Mali, samo dve milijarde evra ide direktno za infrastrukturu, tiče se kanalizacije. Ovo je bio potpuno devastiran grad.

Godine 2012. umalo da bude bankrot, zemlja pred bankrotom. A danas? Danas imamo suficit u budžetu - 12,8 milijardi dinara. E, zato možemo da idemo napred, zato imamo povećanje. Setimo se samo kakva nam je bio BDP te 2012. godine, minus 3,5%. Danas plus 3,5%. U zadnjih šest meseci plus 4% sa tendencijom da tu narednih pet godina bude 7% povećanja. Tako se radi! Tako radi odgovorna Vlada Republike Srbije.

Ulagaćemo u obrazovanje. Već smo imali reformu, uložili smo dosta para. Imaćemo još reformi. Napravićemo povećanje plata i penzija. Naime, minimalni lični dohodak iznosio je te 2012. godine, 16.200,00 dinara. Danas je 30.020,00 dinara. Minimalna plata iznosila je 320 evra, danas je 500 evra sa projekcijom tog našeg programa da će biti 900 evra… Pardon, penzija će iznositi od 430 do 440 evra. Tako radimo mi! Ulagaćemo u poljoprivredu, ulagaćemo u mlade ljude. Kako? Tako što ćemo da im gradimo stanove, tako da ćemo poboljšati kvalitet njihovog života, tako da ćemo ulagati u prokreaciju, apsolutno u svaki segment života.

Da se vratim ja na svoje hartije od vrednosti. Htela bih da čestitam, juče su, inače, Ministarstvo finansija i "Euroclear" potpisali Memorandum o razumevanju koji će omogućiti da se stvore tržišni uslovi za efikasnije emitovanje državnih hartija od vrednosti, denominovanih u dinarima.

Namera Republike Srbije je da omogući da se njenim obveznicama trguje putem "Euroclear" platforme, što će olakšati stranim investitorima da imaju pristup tržištu državnih hartija od vrednosti.

Na kraju, da se zna, "Euroclear" je grupa, inače pouzdan finansijski sistem za operaciju saldiranja. U osnovi grupa obezbeđuje namirenje i čuvanje domaćih i stranih obveznica, akcija i derivata investicionim fondovima. "Euroclear" je renomirana, pouzdana infrastruktura na tržištu kapitala koja doprinosi smanjenju rizika, automatizaciji i efikasnosti na nivou globalne klijentske franšize.

Zahvaljujem na pažnji.