Pošto se više niko od predstavnika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa daljim radom.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka od 8. do 11. dnevnog reda.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu, Predlogu odluke o davanju saglasnosti na finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2020. godinu, Predlogu odluke o davanju saglasnosti na rebalans finansijskog plana Agencije za energetiku Republike Srbije za 2019. godinu i Predlogu odluke o davanju saglasnosti na finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2020. godinu.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Aleksandra Tomić, predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, želi reč?
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, na današnjem dnevnom redu imamo finansijske planove institucija čiji je rad u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, pa tako shodno tome, zakonima koji definišu njihov posao i nadležnosti su i ovi finansijski planovi u nadležnosti rada Odbora za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava i plenuma Skupštine, jer jedino u trenutka kada „Službeni glasnik“ objavi odluku svih narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to je u stvari validan dokument za korišćenje javnih sredstava koji se odnose na ove institucije.

Šta želim da kažem? Želim da kažem da svi ovi planovi o kojima danas razgovaramo nisu deo budžeta Srbije. Oni kroz svoje finansijske planove po posebnim odlukama, zakonskim rešenjima i podzakonskim aktima Vlade Republike Srbije naplaćuju određenu vrstu naknade i troškova na osnovu kojih se izdržavaju i samim tim ulažu mnogo toga u različite vidove politika kojima je obuhvaćen njihov delokrug rada.

Tako imamo Komisiju za hartije od vrednosti, imamo REM i imamo na kraju Agenciju za energetiku koja po svom radu i po svojim nadležnostima predstavljaju tzv. nezavisno telo, u smislu svog rada. To znači da ne zavisi od rada izvršni organa, konkretno od Vlade Republike Srbije niti su deo budžeta o kome mi raspravljamo i zato je važno da u svakoj godini u kojoj imamo ove finansijske planove donesemo, kao Narodna skupština ovaj akt.

Na osnovu tog akta mogu u zakonski regulisanim osnovima da oni koji upravljaju, koji su upravljački deo ovih institucija, a to su saveti i predsednici saveta ovih institucija raspolažu javnim sredstvima. Znači, od potpisivanja plata, odnosno zarada do delova koji se odnose na različiti vid tekućih troškova do kkupovine osnovnih sredstava i unapređenja, kada je u pitanju rad tih institucija.

Zašto ovo govori? Zato što kada imamo Komisiju za hartije od vrednosti nadležnosti koje govore o tome da odobrava određenu vrstu ponuda kada su u pitanju uključivanje finansijskih mehanizama na tržištu kapitala, koji odobravaju fizičkim i pravnim licima status određenih investitora u društvu, znači, dozvole za rad. Kao Komisija za hartije od vrednosti mnogim ekonomskim reformama i fiskalnom konsolidacijom i donošenje novih zakona koje smo u Skupštini Srbije imali, Komisija za hartije od vrednosti ima i neka nova zaduženja. Ta nova zaduženja se odnose kada je u pitanju funkcionisanje akcionarskih društava, otvorenog zatvorenog tipa. Videli ste da smo te zakone usvojili u Skupštini. Oni su zaduženi za nadzor nad radom tih društava.

Drugo, imamo nov Zakon o reviziji koji podrazumeva da dozvole za rad i registar i kao drugostepeni organ, u smislu rada revizija postoji isključivo od strane Komisije za hartije od vrednosti i kada je u pitanju međunarodna saradnja Komisija za hartije od vrednosti je članica međunarodne organizacije koja se odnosi na udruženje komisija za hartije od vrednosti. Ova institucija je dobila na težini kada je u pitanju njihov posao, ali samim tim imaće i određeno proširenje kada je u pitanju broj zaposlenih.

Ona sada ima 38 zaposlenih radnika. Pri tome preko 85% su sa visokom stručnom spremom i prema Zakonu o reviziji koji smo usvoji u Narodnoj skupštini Republike Srbije biće u obavezi da još tri zaposlena preuzme iz Komore ovlašćenih revizora, što znači da u finansijskom planu, kada su u pitanju zarade na određeni način ćete imati povećanje tog obima.

Kada govorimo o prihodima koje ima Komisija za hartije od vrednosti, one su projektovane i prihodi i rashodi na osnovu projekcija, odnosno realizacija koje su bile u 2018. godini i 2019. godini. Kada govorimo o prihodima za 2020. godinu, oni su u iznosu 108,8 miliona dinara, od čega prihodi od Pravilnika o tarifama iznose 107,8 miliona dinara, a milion dinara prihoda iznosi kroz određene takse i naknade koje kod polaganja određenih vrsta ispita, za koje je zadužena Komisija za hartije od vrednosti, izdavanje određenih vrsta licenci, kao što je za brokere, kao što je portfolio menadžere, kao što su investicioni savetnici, takođe prihoduje.

Inače, sva tri ova finansijska plana su usvojena odmah nakon usvajanja budžeta u Republici Srbiji, na Odboru koji je održan 2. decembra 2019. godine i kao takvi planovi su usklađeni sa politikom Vlade Republike Srbije, sa zakonima koji su doneti i u vreme fiskalne konsolidacije, kada govorimo o 10% smanjenja zarada, pa sada kada je ukinut taj deo koji se odnosi na smanjenje zarada, pojavljuje se određeni vid troškova koji su upotrebljeni za povećanje plata, odnosno zarada.

Kada govorimo o ovim komisijama, oni nisu svi išli u tom domenu do 8%, 15% kako je Vlada dala svoje određene predloge, već onoliko koliko su u mogućnosti, s obzirom da sva sredstva koja su ovde uvedena u planu su sopstvena sredstva. To znači da na osnovu određenih akata, pravilnika, uredbi, zakona oni prihoduju na tržištu određena sopstvena sredstva.

Ta sopstvena sredstva, naravno, se preraspodeljuju na osnovu određenih rashoda koje imaju. Troškovi, odnosno rashodi koji obuhvataju rad Komisije za hartije od vrednosti 55% su zarade, u iznosu 57,8 miliona dinara, kad govorimo na teret poslodavca takođe imamo određena povećanja u ovom delu 9,8 miliona, što govori o tome da imamo povećanje i broja zaposlenih i određenog obima. Ali, imamo i određeni deo koji se odnosi na osnovna uvećanja, za obim osnovnih sredstava, to je unapređenje kroz kompletnu digitalizaciju, odnosno kupovinu novih hardvera i softvera, koji inače nije obavljen taj posao u prethodnoj godini, stoga imamo 11,3 miliona dinara predviđeno za osnovna sredstva.

Kada pričamo o ostalim troškovima koja se odnose na određene neproizvodne usluge i na troškove stalnog održavanja, treba reći da Uprava za zajedničke poslove obavlja ovaj posao u ime Komisije za hartije od vrednosti, tako da mi u stvari sada najviše govorimo o tome da je mnogo toga promenjeno kad su u pitanju struktura troškova Komisije za hartije od vrednosti, da su troškovi kada su u pitanju službena putovanja umanjena gotovo za 48%, kada je u pitanju, recimo, 2016. godina. Tako da vidimo da je mnogo toga promenjeno u smislu funkcionisanja ne samo Komisije za hartije od vrednosti nego i drugih institucija.

Kada govorimo o REM-u, mislim da je REM jedna od najinteresantnijih institucija u ovo vreme, zato što nam se nekako približavaju izbori pa se najviše govori o slobodi medija, ali kad pričamo o Regulatornom telu za elektronske medije neophodno je usvojiti Finansijski izveštaj ove institucije za 2020. godinu, pogotovo što ćemo mi imati izbore i što treba da obezbedimo određenu vrstu te stabilnosti, u kojoj niko ne može da kaže da nismo uradili sve kada je u pitanju ova institucija, da bi vršili eventualno bilo kakve moguće pritiske, već sve ono što su predložili kao institucija koja je zadužena za ovu oblast, jednostavno smo uradili.

Odmah posle usvajanja budžeta, 2. decembra 2019. godine, smo na Odboru razmatrali Finansijski plan REM-a za 2020. godinu. Polazno stanovište inače ove institucije u obrazloženju kada je u pitanju budžet govori o tome da je napravljen u skladu sa pripremom predloga Finansijskog plana za 2020. godinu. To je dokument koji inače Ministarstvo finansija šalje svim institucijama, pa je tako to ispoštovala i Komisija za hartije od vrednosti i REM i sve druge institucije i na osnovu fiskalne strategije i Uputstva koje se odnosi za pripremu finansijskog plana, ne samo za ovu godinu, već sa projekcijama za 2021. godinu i 2021. godinu.

To znači da uopšte kad govorimo o finansijskim planovima institucija u nadležnosti rada Skupštine mi govorimo o tome da imamo jedan planski, predvidivo upravljanje javnim finansijama kada su u pitanju ove institucije. A i te institucije znaju tačno kako će u budućnosti na tržištu prihodovati i kako će unaprediti rad u svojim oblastima, na osnovu trošenja i realizacije javnih sredstava.

Moram reći da je zaista REM poslao jedan dobar izveštaj, naravno, svim narodnim poslanicima, to možete da vidite, koji se odnosi na upoređivanje, trošenje i realizaciju sredstava u prethodnim godinama, ali ona govori i o tome da je preko 618 pružalaca medijskih usluga, kao što vidite ovde u obrazloženju, od nacionalnog značaja pokriven, pokrajinskog, grada Beograda, regionalnim pokrivanjem, lokalnim pokrivanjem programa i kablovskim pokrivanjem, suštinski, na osnovu naplate određenih taksi i naknadi projektovao svoje prihode.

Mislim da je detaljno urađena analiza, kao što vidite, u ovom predlogu, koliko novca se prihoduje od televizijskih i radio stanica koje su na nacionalnom nivou, regionalnom, lokalnom, i suštinski da su najveći prihodi kad govorimo o nacionalnom nivou, da su naknade koje govore, recimo, o televizijskim pretplatama 62%, da je od lokalnih 10% a regionalnih 24%.

Prema tome, ono što mislim da je zaista jako dobro prikazano a to je u stvari koliko REM radi u ovoj oblasti, koliko je napredovao. Na kraju krajeva, sve ono što se spočitava i Srpskoj naprednoj stranci da kada je u pitanju REM ne radi dovoljno, mislim da ne stoji, jer sada imaju prilike svi narodni poslanici i javnost da se uvere i na osnovu finansijskih izveštaja koliko je to bilo kada su u pitanju ranije godine, dok je gospodin Đilas kreirao medijsku sliku Srbije, a kako to izgleda danas, kada je jednostavno uspostavljeno, na osnovu svih onih zakona koje smo usvojili, setiću vas, uz saradnju EU, medijski set zakona još pre pet godina, kako sada to izgleda i kako ide unapređenje u ovom sektoru, na jedan potpuno transparentan način.

Na kraju krajeva, i niko ne može da kaže da postoji jednostavno ta medijska blokada o kojoj pokušavaju neki ovde da govore i u javnosti da prikažu, zato što je jednostavno tržište postalo jako diverzifikovano i zaista je borba na tržištu za medijski prostor isključivo na osnovu onoga što je kvalitet informacije, a ne ono što je politički uticaj i pritisak, kako mnogi žele da prikažu, da bi se politički obračunavali sa svojim neistomišljenicima.

Zato je važno reći da kada o REM pričamo, prihodi koji su planirani za 2020. godinu, na osnovu svih ovih dokumenata i na osnovu zaista projekcije koja je urađena u odnosu na prethodne godine, iznose 307,927 miliona dinara, a rashodi koji su planirani iznose, planirani rashodi za zarade samo su 217 miliona dinara, za 80 zaposlenih radnika, što predstavlja i mogućnost koja je odobrena na osnovu odluke Administrativnog odbora, zapošljavanje nova tri zaposlena.

Kada govorimo o određenim naknadama članovima Saveta, onda je taj iznos u obimu 13,8 miliona dinara, stalni troškovi od 25,13 miliona dinara. Inače, i Ugovori o delu 10,85 dinara su u istom nivou na osnovu zaključka Vlade iz 2014. godine, kada smo započeli, praktično, ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju. Znači, oni nisu išli u povećanje ugovora određenih koji se odnose na povećanje obima. I investicije koje se odnose za tekuće održavanje su u iznosu devet miliona dinara, s tim što ostali troškovi i određene rezerve koje postoje su u iznosu pet miliona dinara.

Moram da kažem da u vreme kada je zaista najviše trebalo budžet Srbije napuniti onoga trenutka kada je javni dug išao čak do 78% BDP, sve ove institucije, bez obzira što mi kažemo da su nezavisne u smislu rada izvršne vlasti Vlade Republike Srbije i što nisu deo budžeta Srbije su sve viškove koji se odnose na njihove prihode i rashode uplaćivali u budžet Republike Srbije i samim tim zaista su pokazali da njihovo poslovanje kada govorimo čisto o rashodima i prihodima, predstavljaju jedan održiv sistem funkcionisanja i to je nešto što smo svi naučili kada su u pitanju ne samo institucije koje možete da kontrolišete direktnom kontrolom od strane Vlade Republike Srbije i Ministarstva finansija, već i od strane Odbora za finansije, odnosno institucija koje su u nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije.

Na kraju, treba reći da svi troškovi koji su u finansijskom planu u odnosu na REM su napravljeni na krajnje ekonomičan, racionalan način, obuhvata sve troškove koje su za redovno poslovanje regulatora, u svakom trenutku su dostupni na sajtu na osnovu Finansijskog plana, kojeg imamo prilike da vidimo, što je od velikog značaja za sve nas.

Mislim da ćemo u raspravi otvoriti pitanje mnogih koji je sastavni deo ovog Izveštaja kad su u pitanju određene takse i naknade. Detaljno je navedeno koliki je iznos taksi za određene vrste kojih medija. Važno je reći da imamo ukupno 618 pružaoca usluga kad su u pitanju medijske usluge.

Na kraju ovog seta imamo finansijske planove kada je u pitanju izmena i dopuna planova za 2019. godinu Agencije za energetiku i Plan za 2020. godinu.

Zašto smo stavili uopšte danas da raspravljamo 2019. godinu zajedno sa 2018. godinom? Zato što zarade, koje su inače projektovane i znate da budžetom, praktično, povećanje zarada je išlo od 1. januara 2020. godine, određeni deo koji se odnosi na stavke reklasifikacije samih stavki zarada koje se odnose na poreze i doprinose na teret poslodavca, u ovom okviru, jednostavno, sada zauzimaju određena druga mesta u samoj reklasifikaciji. Samim tim je ispoštovano povećanje zarada, ali ne u onom obimu koji je Vlada Republike Srbije za određene institucije davala, već na osnovu mogućnosti, prihoda i rashoda same institucije. Tako da je bilo je potrebno izvršiti promenu Plana i kao takav okvir je ostao isti, što je jako važno. Znači, nikakav okvir, niti povećanje, niti smanjenje se nije desilo u okviru Plana koji je projektovan još u januaru 2019. godine.

Finansijski plan za 2020. godinu, kada je u pitanju Agencija za energetiku, praktično, kada govorimo o samim prihodima je usklađen sa nadležnosti same Agencije za energetiku. Takođe, govorimo o tome da je njen nezavistan rad u smislu rada Vlade Republike Srbije, ali je nezavistan u smislu finansiranja prihoda na tržištu zbog toga što se ona finansira iz licenci, iz regulatornih cena, iz naknade, kao i iz određenih vrsta donacija kada je u pitanju međunarodna saradnja sa Energetskom zajednicom, zato što veliki deo međunarodne saradnje finansiraju kroz određene edukacije, troškove za putovanja sama Energetska zajednica upravo zbog toga da bi sastavni deo politike, koja je definisana Zakonom o energetici, a podrazumeva taj treći paket direktiva EU, kojima smo obavezni da se nosimo, jednostavno je finansiran određenim delom i same međunarodne organizacije.

Unapređenje, usmeravanje uopšte tržišta energije na jedan potpuno konkurentan način i definisanje regulatornog okvira, kada je u pitanju održiva energetska politika, koja bi trebala da bude oslonac ekonomske politike kada govorimo o samoj energetici, definiše i politike koje se odnose i na gas i na električnu energiju i na deo nafte, je za nas od velikog značaja zbog toga što u svakom trenutku kada razgovaramo i sa razvijenim zemljama EU, ali i sa istokom i sa zapadom videli ste da kreira mnoge politike i jednostavno težište svih država članica EU, kojoj mi težimo, je da uopšte postoji jedna ovakva institucija koja prema svom radu treba da odgovara najvišem organu zakonodavne vlasti, a to je Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zbog toga sam Finansijski plan, videćete, jednostavno, planira prihode od 223.357.223 dinara, od čega 78% ide od regulatornih naknada, 10% ide, kada govorimo, od određenih potrošača, a to su najveća javna preduzeća i 9% prihoda ide od samih licenci.

Planirani rashodi ovim Planom su zarade od 70%, u iznosu od 156.600.000 dinara, zatim određene neproizvodne usluge, od 12%, to je 27 miliona, određeni nematerijalni troškovi od 6%. Moram reći da tu sad imamo određene troškove koji su nastali i pre ovog saziva Saveta, zato što je Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo energetike krenulo da realizuje određeni projekt u okviru sredstava IPA 2014. koji se odnosi na određenu projekciju i definisanje analize isplativosti stranih i direktnih investicija u energetici, kojim bi finansijsko upravljanje i kontrolu uvelo u Agenciju za energetiku. Tim projektom je dužnost same Agencije da učestvuje na tom projektu u određenim iznosima i taj iznos nematerijalnih troškova u narednih pet godina je u određenoj obavezi od 6%.

Mi ovde zaista sada govorimo o nečemu što su evropske integracije, što je postupak sam koji govori o tome da je Srbija sama unapredila svoju politiku u određenim oblastima. Sve ove tri institucije pokazuju da svojim radom mogu da se nose rame uz rame sa razvijenim državama čije su ekonomije zaista na visokom nivou, kada je u pitanju ne samo energetika, nego i tržište kapitala, a, Boga mi, i regulacija, kada su u pitanju sami mediji i medijska politika, u smislu regulisanja, znači, kao regulatorna tela u našoj državi. Zbog toga smatram da je zaista jako dobro da danas pričamo o ovim institucijama na ovaj način, kako one troše javna sredstva, kako prihoduju, a da sredstva iz budžeta, odnosno građana Srbije ne troše direktno. To znači da zaista politike koje smo zastupali ovde kroz donošenje novih predloga, izmena i dopuna zakona za ove institucije daju rezultate.

Predlažem da u Danu za glasanje podržimo sve ove finansijske planove. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Ana Čarapić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo čuli od strane izvestioca Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, od gospođe Aleksandre Tomić, na dnevnom redu su danas finansijski planovi nezavisnih i samostalnih organizacija koje za poslove u svojoj nadležnosti odgovaraju Narodnoj skupštini.

Dakle, reč je o finansijskim planovima Komisije za hartije od vrednosti, Regulatornog tela za elektronske medije i Agencije za energetiku Republike Srbije i imamo jedan rebalans Finansijskog plana. Reč je o Finansijskom planu Agencije za energetiku Republike Srbije za 2019. godinu. Rebalans se odnosi na promenu strukture rashoda bez promene u ukupnim prihodima i rashodima, o čemu ću nešto kasnije govoriti.

Imajući u vidu da je na dnevnom redu danas finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu, iskoristiću par minuta da posvetim tržištu kapitala.

Pre svega, želim da čestitam Ministarstvu finansija na jučerašnjem potpisivanju Sporazuma sa Evroklir grupom. To znači da će se srpske hartije od vrednosti od oktobra 2020. godine naći rame uz rame sa hartijama od vrednosti razvijenih zemalja.

Dakle, Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije u potpunosti su posvećeni razvoju tržišta kapitala. U 2019. godini mi, poslanici u Narodnoj skupštini, usvojili smo čak 180 zakona, pri čemu je 76 zakona upravo iz oblasti finansija. Pre dve nedelje usvojili smo izmene i dopune Zakona o tržištu kapitala i te izmene i dopune zakona su minimalne, ali daće maksimalne rezultate kada je u pitanju razvoj tržišta kapitala, s jedne strane, kada je u pitanju priliv stranih investicija, s druge strane. Na kraju, te izmene i dopune zakona od pre dve nedelje rezultiraće smanjenju troškova zaduživanja Republike Srbije po osnovu emitovanja evroobveznica.

Zašto uopšte pominjem zakone koje smo usvojili iz oblasti finansija i zašto su nam oni toliko važni? S jedne strane, uspeli smo da ostvarimo ogromne rezultate kada su u pitanju javne finansije, a to zapravo znači da se poboljšao kvalitet života i životni standard svih građana.

Sve međunarodne institucije i Svetska banka i MMF i Evropska komisija i međunarodne kreditne rejting agencije kažu da je Srbija danas finansijski stabilna i jaka i naravno sa pozitivnim izgledima u budućem periodu.

Izneću par dobrih primera koji idu u prilog tvrdnjama svih međunarodnih institucija kada je reč o finansijskoj stabilnosti Republike Srbije. Maločas sam napomenula da u 2019. godini da smo mi poslanici usvojili ogroman broj zakona iz oblasti finansija i upravo početkom oktobra usvojili smo Zakon o investicionim fondovima i Zakon o alternativnim investicionim fondovima. Upravo, ova dva zakona su bila presudna za otvaranje Poglavlje 4 koje se odnosi na slobodno kretanje kapitala i uspeli smo da otvorimo čak šest poglavlja od ukupno osam koliko ih ima kada su u pitanju finansije.

To sve ne bi bilo moguće da nismo sproveli teške reforme i da nismo stabilizovali javne finansije. Naša država je po svim parametrima premašila sva očekivanja međunarodnih institucija i kada je reč o Svetskoj banci i kada je reč o Evropskoj komisiji.

Izneću jedan dobar primer. Svetska banka je Srbiji prognozirala rast u 2019. godini od 3,5%, ne da nismo ostvarili očekivanja Svetske banke, već smo mi i premašili očekivanja Svetske banke i stopa privrednog rasta u 2019. godini iznosi 4,2% BDP i među prvima smo u Evropi po stopi privrednog rasta. Sigurna sam da bi ovaj rezultat bio još bolji da Priština nije uvela takse na srpsku robu od 100% ili da je barem u toku 2019. godine ukinula takse.

Ono što želim da kažem je da je nekim građanima, pogotovo ovim iz Đilasovog saveza zvuči da je lako ostvariti stopu privrednog rasta od 4,2% u 2018. ili 4,4% u 2019. godini, ali to zaista nije tako. To znači da smo ponovili rezultat iz 2018. godine koji je bio rekordan i da smo uspeli da povećamo vrednost BDP za 4,2% u 2019. godini.

Kada to prenesemo na običnog građanina, to znači da smo uspeli u 2019. godini da kupimo sve ono što smo kupili u 2018. godini i priuštili smo sebi nešto dodatno. Jednostavno, privredni rast koji imamo svake godine i koji obara sve rekorde pokazatelj je boljeg i kvalitetnijeg života svih građana.

Kada je reč o javnom dugu, on danas iznosi 48,2% BDP, što je zaista, za svaku pohvalu i neko će reći - da, ali vi se i dalje zadužujete. Da, zadužujemo se, ali naši krediti su razvojni.

Do pre dve nedelje smo usvojili sporazume i ugovore koje smo potpisali sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, sa Bankom za razvoj Saveta Evrope i ti krediti su namenjeni za izgradnju Univerzitetske dečije klinike „Tiršova 2“, za nabavku 18 vozova, za modernizaciju poljoprivrede. Dakle, reč je o veoma važnim infrastrukturnim projektima.

Naši krediti su izuzetno povoljni sa kamatnim stopama od 0,18 do 0,68%. Svi uslovi iz kredita su potpuno transparentni i mogu se videti na sajtu Narodne skupštine, za razliku od prethodne vlasti, koji su sve krili od nas. Da smo mogli da vidimo pod kakvim nas uslovima zadužuju, nikad prethodna vlast ne bi dočekala 2012. godinu.

Recimo, kada nas je prethodna vlast zaduživala, nismo imali pojma da plate i penzije primamo iz kredita i da ćemo i mi i naša deca otplaćivati te plate i penzije. Dakle, sadašnja vlast plate u javnom sektoru i dotacije za penzije Fondu PIO, koje su sada drastično manje nego do 2012. godine isplaćuje iz redovnih budžetskih prihoda, što je u skladu sa domaćinskim ponašanjem prema državnoj kasi, dok su „đilasovci“ plate isplaćivali iz skupih kredita po kamatnim stopama od 7 i 8% i tako su nas doveli malte ne do bankrota.

To im nije bilo malo, pa sada taj Dragan Đilas kaže da ukoliko on dođe na vlast, da će isplaćivati plate lekarima 1000 evra. Kako će isplaćivati plate lekarima? Tako što će stopirati izgradnju Moravskog koridora i ta sredstva iz kredita za izgradnju Moravskog koridora preusmeriće na isplatu plate lekarima.

Prvo, usluge i materijal ugrađen u bilo koji infrastrukturni projekat se isplaćuje jednokratno, dok plate i lekarima i medicinskim sestrama i svim zaposlenima u javnom sektoru treba isplaćivati svakog meseca, svake godine.

Sada se ja pitam, kako će kad potroše ta sredstva iz kredita namenjenih za izgradnju Moravskog koridora, isplaćivati plate lekarima? On je na taj način pokazao da njemu nisu važni građani koji žive u tom delu Srbije, a ima ih preko pola miliona. Njemu nisu važne ni 21.000 kompanija koje posluju u tom delu Srbije. Ova priča mu nije baš najbolje prošla, pa taj Dragan Đilas kaže da će obećane plate lekarima, ukoliko on dođe na vlast, a to će hvala Bogu biti nikad, isplaćivati preraspodelom plata državnih sekretara, izvršnih direktora, lekarima i medicinskim sestrama.

Prvo, u sistemu ima oko 50 i 60 državnih sekretara. Isto toliko izvršnih direktora, a zdravstvenih radnika trenutno ima preko 100 hiljada. Kako je to Đilas smislio, samo on zna. Možda su u njegovo vreme državni sekretari primali plate tri, četiri i pet puta više nego lekari. Ovo je 2020. godina, na čelu države su neki odgovorni ljudi i sada imamo situaciju gde su potpuno izjednačene plate lekara i plate državnih sekretara i naravno izvršnih direktora.

Nedavno smo imali priliku da vidimo, ministar Lončar je pokazao platni listić iz novembra 2009. godine i to gde se vidi plata medicinske sestre i na tom listiću stoji da je plata medicinske sestre u novembru 2009. godine, dakle pre 10 godina, iznosila 31.759 dinara, a u novembru 2019. godine plata medicinske sestre je iznosila 59.377 dinara.

Plata lekara specijaliste sa svim dežurstvima je u novembru 2009. godine iznosila 78.547 dinara, dok u novembru 2019. godine 150.896 dinara. Sada će neko reći da novac ne vredi isto danas i 2009. godine, ali to zaista nije tako. Prvo, stopa inflacije nikada niža i ona se kreće oko 2% na godišnjem nivou, dok je u Đilasovo vreme stopa inflacije išla i do 13%, devizni kurs je već duži vremenski period stabilan i kreće se oko 117,5 dinara za jedan evro.

Sada kada te plate lekara iz novembra 2009. godine preračunamo po srednjem kursu na dan 30. novembar 2009. godine, dobijamo da je lekar specijalista, sa dežurstvima, u novembru 2009. godine primao 828 evra, a kada uzmemo kurs za 30. novembar 2019. godine i kada preračunamo platu lekara, dobijemo da je lekar u novembru 2019. godine primio platu od 1.283 evra. To znači da su plate lekara specijalista sada 455 evra veće nego u Đilasovo vreme.

Očigledno da Đilasu ova matematika do 1000 evra ne ide baš najbolje, ali ona matematika do 620 miliona evra mu ide savršeno.

Kada je reč o samom tržištu kapitala, ono što je odgovorna politika sadašnje vlasti uspela, jeste da skupe kredite prethodne vlasti zameni jeftinim kreditima. Dakle, kredite sa kamatnim stopama od 7,4% uspeli smo da zamenimo kreditima sa kamatnim stopama od 1,25% do 1,6% i na taj način ostvarili smo ogromne uštede u budžetu.

Sadašnja vlast je samo po osnovu nepovoljnih kredita i po osnovu neodgovorne politike prethodne vlasti isplatila, dakle, samo na ime kamata, preko sedam milijardi evra. Da nismo isplatili te kamate, mi bi danas imali javni dug u iznosu od 35% BDP-a. Dakle, samo po osnovu i kad odbijemo kamate skupih kredita prethodne vlasti, dakle, u tih 35% sadržana je glavnica.

Još jedan fantastičan uspeh Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije ostvaren je 29. januara, dakle, pre dve nedelje, emitovanjem državnih obveznica sa rokom dospeća do 20 godina.

Dakle, do 29. januara naša država je emitovala evroobveznice sa maksimalnom ročnošću do 15 godina od 29. januara sa rokom dospeća do 20 godina.

Ono što je posebno interesantno, da je tražnja nadmašila ponudu. Da se razumemo, niko ne može naterati nijednog investitora da ulaže u rizične projekte, investitori ulažu tamo gde je stabilnost i predvidljivost na visokom nivou, a to je upravo slučaj sa našim hartijama od vrednosti.

Kada je reč o Finansijskom planu Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu, pre svega, želim da kažem da je Komisija u obvezi da finansijski plan za narednu godinu donese do 30. novembra. Komisija je to i učinila, ispoštovala je rok i Finansijski plan za 2020. godinu dostavila je Narodnoj skupštini na razmatranje 29. novembra.

Takođe, ono što smatram da je bitno za građane Srbije da kažem, da se Komisija za hartije od vrednosti finansira iz sopstvenih izvora finansiranja, što je u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala i što je u skladu sa Statutom Komisije za hartije od vrednosti.

Ukoliko u toku poslovne godine Komisija ostvari višak prihoda nad rashodima, taj višak uplaćuje u budžet Republike Srbije. Ukoliko su pak rashodi veći od prihoda, ta razlika se namiruje iz sopstvene rezerve Komisije za hartije od vrednosti. Ukoliko sopstvena rezerva nije dovoljna, razlika se namiruje iz budžeta, ali to se do sada nikada nije dešavalo.

Ono što je pohvalno je da je Komisija u saradnji sa Ministarstvom finansija usvojila Pravilnik o tarifi Komisije za hartije od vrednosti. Pravilnik je stupio na snagu 1. januara ove godine i upravo usvajanje ovog pravilnika rezultiralo je planiranju većih prihoda za 2020. godinu i to u iznosu od 19,24%.

Kada su u pitanju planirani rashodi, ono što mogu da primetim da su za 2020. godinu planirane veće zarade za zaposlene u Komisiji, što je u skladu sa ukidanjem Zakona o privremenom umanjenju zarada. Dakle, zarade zaposlenih koje su planirane za 2020. godinu su veće, a masa troškova po osnovu zarada i naknada zarada je ostala na istom nivou kao u 2019. godini.

Razlog tome je što dolazi do kadrovskih promena u Komisiji. U 2020. godini počeće da rade neki mlađi ljudi, sa manjim minulim radom, dok će stariji radnici sa većim minulim radom otići u penziju.

Komisija, inače, broji 38 zaposlenih, što je za dva zaposlena više nego u 2018. godini.

Za 2020. godinu u svom finansijskom planu Komisija je opredelila i planira 11,3 miliona dinara za nabavku računarske opreme, što je zaista za svaku pohvalu, imajući u vidu da se Komisija za hartije od vrednosti finansira iz sopstvenih izvora.

Kada je reč o Finansijskom planu Regulatornog tela za elektronske medije za 2020. godinu, reč je o potpuno nezavisnoj i samostalnoj instituciji, koja broji ukupno 80 zaposlenih. Ovde se, takođe, radi o instituciji koja se finansira iz sopstvenih sredstava, odnosno prihoda koje regulator ostvaruje prilikom obavljanja poslova iz svoje nadležnosti. To su naknade koje pružalac medijske usluge plaća za pravo na pružanje medijske usluge. Dakle, to su TV naknade, radio naknade, kablovske naknade itd.

Smatram da je važno napomenuti da je Regulatorno telo za elektronske medije u periodu od 2007. godine do 2018. godine uplatilo u budžet Republike 1.328.551.794 dinara.

Ono što takođe mogu da primetim jeste da je po osnovu ukidanja doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca regulator uštedeo čak 1.300.000 dinara i te uštede preusmerene su na veće zarade zaposlenih po stopi od 8%, što je u skladu sa politikom Vlade Republike Srbije.

Dakle, vidimo da mere rasterećenja privrede i poslodavaca donose ogromne rezultate kada je u pitanju rast zarada zaposlenih, odnosno kada je u pitanju životni standard građana.

Kada je reč o rebalansu Finansijskog plana Agencije za energetiku Republike Srbije za 2019. godinu, reč je samo o promeni strukture troškova, odnosno rekvalifikaciji sa jednog konta na drugi. Ono što je bitno je da je Agencija u 2019. godini ostvarila uštede po osnovu ukidanja doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca u ukupnom iznosu od 978.815 dinara. Agencija je deo ušteđenih sredstava preusmerila na veće zarade, a preostali iznos od ušteđenih sredstava na sopstvene rezerve za nepredviđene izdatke.

Kada je reč o Finansijskom planu Agencije za energetiku za 2020. godinu, ono što treba pohvaliti da su troškovi ostali na istom nivou kao u 2019. godini. Jedino se predviđaju veći troškovi neproizvodnih usluga koji proizilaze iz obaveze Agencije da uplati 136.000 evra po osnovu sporazuma koji je postignut između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije. Reč je o IPA projektu u ukupnoj vrednosti od 1.500.000 evra, gde je Agencija za energetiku krajnji korisnik.

Inače, Agencija je u 2018. godini uplatila 60.000 evra, preostalih 76.000 evra uplatiće u 2020. godini.

Kada je Agencija za energetiku u pitanju, takođe se finansira iz sopstvenih izvora i do sada je uplatila u budžet Republike Srbije 67.154.000 dinara.

Dok se Đilasova družina sada bavi kalkulisanjem da li izaći na izbore u Šapcu ili ne, da li izaći na izbore u Paraćinu ili ne i dok osuđuju svoju do juče stranačku drugaricu Gordanu Čomić, koja se na potpuno demokratski način izborila za bolji položaj žena u Srbiji, mi poslanici ovde u Skupštini radimo i borimo se svakog dana za bolji životni standard svih građana. Oni svakog dana otimaju građanima novac tako što ne dolaze na posao, a primaju plate, dok sa druge strane se služe lažnim obećanjima i na taj način vređaju inteligenciju svih nas.

Politika SNS je rad i rezultati rada, kao i svakodnevna borba za bolje sutra svih građana.

Poslanička grupa SNS podržaće sve finansijske planove na dnevnom redu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Srbije, danas je na dnevnom redu nekoliko predloga koji se odnose na finansijske planove regulatornih tela za 2020. godinu, na koje Narodna skupština, u skladu sa zakonom, daje saglasnost.

Dakle, pred nama su Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu, Finansijski plan REM i Finansijski plan i rebalans finansijskog plana Agencije za energetiku Republike Srbije.

Narodna skupština, dajući saglasnost na finansijske planove ovih tela ili, kako bismo rekli, na njihove budžete, ostvaruje svoju kontrolnu funkciju, odnosno kontroliše, pre svega, plan trošenja javnih sredstava od strane ovih regulatornih tela kojima je posebnim sektorskim zakonima povereno da imaju određene nadležnosti i javna ovlašćenja u sektoru za koji su osnovane. Time što Narodna skupština vodi raspravu o ovim finansijskim planovima kako bi na njih dala saglasnost potvrđuje se transparentan rad, pre svega, parlamenta, ali i transparentan rad ovih regulatornih tela.

E, sada za taj novac regulator mora nešto i da radi. Za pohvalu je što više prihoda ide u budžet Republike Srbije, ali, zamislite, sada ovako, otvorite vi obućarsku radnju i pružate usluge ili krojačku radnju, pružate usluge i plaćate sve naknade, takse, poreze itd, i pored vas otvori se druga obućarska ili krojačka radionica koja ne plaća ništa, ni pekaru hleba, ne plaća ništa i kaže - znate šta, ja to što ne plaćam, ne plaćam zato što sam registrovan u Luksemburgu.

Ja sam obućarsku radnju fiktivno registrovao u Luksemburgu, krojačku radnju sam fiktivno registrovao u Luksemburgu, i ne moram ništa da plaćam u Srbiji. Zamislite, vi koji plaćate sve, kako bi se osećali kada bi u komšiluku videli nekog ko ne plaća ništa. Upravo je to sa medijskim uslugama.

Imamo domaće kanale i prekogranične kanale. Po konvenciji smo u obavezi da prekogranične kanale pustimo u kablovske mreže, u obavezi smo, ali ta ista konvencija kaže o prekograničnim televizijama, član 2. tačka a) - emitovanje označava početno emitovanje usluga televizijskog programa, namenjenog široj javnosti preko zemaljskog odašiljača, kabla ili satelita itd. Pa, kaže, tačka b) - reemitovanje označava čim preuzimanja istovremenog emitovanja, kompletnih i neizmenjenih usluga televizijskog programa.

Znači, reemitovanje, emitovanje. To isto kaže naš zakon, član 4. elektronskih medija, a onda kaže i član 74. da se kanali koji reemituju program, kaže - reemitovanje iz stava 1. tačka 3. ovog člana ne postoji, ako izvorni program je izmenjen, objavljivanjem audio, vizuelne, komercijalne komunikacije ili drugog programskog sadržaja koji nije deo izvornog programa. Znači, ukoliko ne reemitujete program negde iz inostranstva, ukoliko ga menjate ili ga proizvodite u Srbiji, to se ne smatra reemitovanjem. Samo televizije koje reemituju program po konvenciji ne moraju da budu registrovane.

Ali, šta rade ovi naši? Postoje tri vrste prekograničnih kanala trenutno u Srbiji. Prva vrsta je regularni prekogranični kanali, kakav je bio „BN“ koji je isključen iz nekog kabla, a dužnost REM-a je bila da to prati, a REM to očigledno nije pratio. Postoje, recimo, crnogorski kanal je prekogranični kanal koji je regularan, postoji „Juro sport“ itd, to su regularni prekogranični kanali koji poštuju naš zakon i konvencije.

Postoji druga kategorija prekograničnih kanala, to su ovi „Foksovi“ kanali, kojima se u Bugarskoj ubacuju srpske reklame i tako se prekrojen program komercijalnim sadržajem pušta u Srbiji. Gle čuda, prihode ubira „Dajrekt“ i „Cas“ medija, odnosno članovi grupacije „Junajted medija“ i „Junajted grupe“, čuvene zbog kojih imamo problema i sa opozicijom, ovim delom opozicije koji je samo fizička radna snaga Đilasovih i Šolakovih interesa.

Treća vrsta prekograničnih televizija su potpuno pirati. To je „N1“, „Nova S“ i „Sport klubovi“. Oni su registrovani u Luksemburgu, a potpuno program proizvode i emituju u Srbiji. Kada pitate majstore iz REM-a, pa kažu – znate, oni šalju signal iz Srbije kroz Luksemburg i Sloveniju i onda takav program dolazi u Srbiju i kaže - to se u tehničkom smislu smatra reemitovanje. Pri tome izbegavaju naš zakon i Konvenciju o prekograničnim televizijama, koji kažu da je reemitovanje istovremeno preuzimanje programa koji se emituju široj javnosti, recimo, u Luksemburgu itd, šetanje signala nije reemitovanje.

Još nešto, nedavno ste čitali u novinama da je Slovenija zbog toga kaznila „Junajted mediju“ sa skoro četiri miliona evra i naredila im da proda 13 „Sport klubova“ zato što su istovremeno i vlasnici, zato što su istovremeno i vlasnici kabla i vlasnici tih kanala i zato što zloupotrebljavaju tzv. reemitovanje.

Mi nismo članovi EU, da kanali koji su registrovani u EU mogu slobodno da se emituju ovde, bez obaveza plaćanja itd. To samo u EU, u jednoj državi možete da budete registrovani, u drugoj da proizvodite program. Međutim, mi nismo članovi EU. Gospoda iz REM-a koji imaju prosečnu platu 129.000 ovo namerno rade. Šta je još sa „Sport klubovima“ i sporovima koje imamo? Oni po zakonu, član 64. REM treba da sastavi listu najvažnijih događaja. U te događaja i po konvenciji i po našem zakonu spadaju kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, Evropsko prvenstvo, kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, Svetsko prvenstvo, kvalifikacije za Olimpijske igre, Olimpijske igre. To su najvažniji događaji koji treba da se nađu na listi i koje mogu da prenose, po zakonu, samo kanali koji pokrivaju celo tržište Republike Srbije i koji imaju slobodan pristup. Što znači da mogu da se vide i na antenu i na kabl, ali da se pokriva celo tržište Republike Srbije.

Gospoda iz REM-a nikada u poslednje vreme ne žele da poštuju taj propis. Mislim da je poslednji put bilo pre tri, četiri godine. Ne sastavljaju listu najvažnijih događaja, što je obaveza REM-a i onda sa te liste najvažnijih događaja samo nacionalni emiteri mogu da prenose tu vrstu sportskih događaja, REM to radi namerno. Gospoda koju mi plaćamo, odnosno plaćaju nacionalni emiteri koji plaćaju taksu, uzimaju pare od nacionalnih emitera, 167 miliona, a ne obezbeđuju im pravo i privilegiju da, obzirom da plaćaju najveću naknadu, da imaju pravo da prenose ono što zakonom imaju pravo, da prenose sportske događaje sa liste najvažnijih događaja, isključivo oni, jer to je njihovo, zakonom definisano pravo.

Ali kada ne utvrdite listu najvažnijih događaja, onda Šolak i Đilas mogu na „Sport klubovima“ da rade šta hoće. Onda, naši gledaoci, što po zakonu imaju pravo, zbog najvažnijih događaja da budu potpuno obavešteni na celom tržištu, to pravo gube.

Dalje, ovi čestiti, dobro plaćeni članovi REM-a ne poštuju član 100. – ređanje kanala po zakonskoj proceduri, gde prvo treba da se poređaju kanali koji najviše plaćaju, odnosno sa nacionalnom frekvencijom. Sticajem okolnosti, najviše i plaćaju i zato treba da budu na broju jedan, dva, tri, četiri, a REM to ne radi. Mada, po zakonu ima pravo, članom 100. stav 2. – operator je dužan da distribuira medijske usluge, radio i tv emitovanja istovremeno i u potpunosti bez promena, a to je reemitovanje. Regulator vrši nadzor i stara se o izvršenju obaveza iz zakona operatora, propisanih odredbama ovog člana itd.

U vršenju nadzora imaju pravo da kada operator kablovske, pre svega SBB, ne poštuje zakon, imaju pravo da ih opomenu, a posle toga mogu da im narede da ukinu tv kanale koji ne poštuju Zakon o elektronskim medijima, REM to ne radi.

Veliko je pitanje – zašto REM ne radi za nacionalne kanale koji plaćaju naknadu, već radi za one koji naknadu ne plaćaju, a to su Šolak, Đilas, to je „Junajted grupa“, „Junajted medija“, SBB, „Cas medija“, „Dajrekt medija“, koji se bave reklamama. Šta je sa reklamama? Od ukupnog tržišta, preko 20 miliona evra naplaćuju televizijski kanali koji ovde ne plaćaju ništa. Lažni prekogranični i time prekrajaju program, krše zakon i emitovanjem reklama, domaćih reklama, umetanjem čak i u „Foks“ kanale.

Oni uzimaju hleb televizijskim kanalima koji REM-u plaćaju naknadu da ih štiti, a on ih ne štiti, već puštanjem domaćih reklama na ovim lažnim prekograničnim kanalima dodatno se ugrožava poslovanje domaćih medija, ne poštuje se od strane REM-a iako im plaćaju naknadu. Preko 100 kanala lokalnih, gotovo da nema reklame, jer na reklamnom tržištu njima hleb uzimaju ovi koji ništa ne plaćaju, nisu registrovani na teritoriji Srbije, ne plaćaju, ne samo REM-u, ne plaćaju Ratelu, ne plaćaju Sokoju, ne plaćaju drugim organizacijama koje štite autorska prva. Zato je pritisak bio da se izvrši dopuna i zamena članova REM-a u svrhu Đilasovog i Šolakovog biznisa. Verovatno im sastav REM-a ni ovog puta ne odgovara, s obzirom da nisu prekinuli bojkot.

Ja tvrdim da mi nemamo nikakav problem sa tim delom opozicije, da mi imamo problem, već sam opisao kakav, sa Šolakovim i Đilasovim biznisom. I, nije samo REM taj koji krši zakon, već i Komisija za zaštitu konkurencije koja treba legalne kanale, kao onu legalnu obućarsku radnju koja plaća sve, da zaštiti od one koja ne plaća ništa, da li obućarsku, trgovinsku, da li krojačku, bilo koju radnju koja se otvori i koja plaća sve. Oni koji se na domaćem tržištu staraju o tome moraju da zaštite od onih koji ne plaćaju ništa, i REM je trebao da zaštiti domaće kanale od ovih divljih Šolakovih piratskih kanala. Zato kažem da su ovi samo fizička radna snaga tog biznisa koji vredi, kako je sam Jugoslav Ćosić, koga finansira bački Mulaj, vođa tropoljske mafije sa 250.000 evra albanske tropoljske mafije, kako je sam rekao u jednoj emisiji, taj biznis vredi 500.000 evra.

Novac o TV pretplate oni ispumpavaju na ove lažne prekogranične kanale registrovane u Luksemburgu. U Luksemburgu ne plaćaju ništa, jer tamo su registrovani i ne emituju program, a u Srbiji emituju program, ali nisu registrovani, tako ni u jednoj ni u drugoj zemlji ne plaćaju ništa.

Novac od pretplate se ispumpava na te lažne prekogranične kanale i završava u Šolakovim i Đilasovim džepovima. „Dajrekt medija“, vi svakako znate, vezana je za Đilasa, je sastavni deo „Junajted medije“ i „Junajted grupe“, i oni svoj deo biznisa su uprkos prodaji, koju su izvršili, a taj biznis je prodat za 2,6 milijardi evra.

Da je REM radio svoj posao ti lažni prekogranični kanali bi morali da budu registrovani u Srbiji i da nešto plate ovoj državi, a ne da samo ispumpavaju pretplatu, ispumpavaju novac građana Srbije. I, vi mislite da „N1“ televiziju finansiraju Amerikanci. Ja vam preko godinu dana tvrdim da to finansiraju naši pretplatnici kroz kablovske kanale i da deo prihoda SBB po korisniku plaća „N1“ i svojim lažnim prekograničnim kanalima i tako ispumpava dobit i ne plaća ni porez na dobit, a pri tome, pošto su vlasnici tih divljih, piratskih kanala ovde, registrovanih u Luksemburgu, novac završava u njihovim džepovima.

Šolak ima dva aviona. Jedan je Falkon, drugi neki sličan, koji su u vrednosti 100 miliona evra. Sad gospoda iz REM-a, koje ćemo pažljivo pratiti, treba 2020. godine, sem ovog finansijskog izveštaja, pažljivo da prate šta rade ovi lažni prekogranični kanali ili da budu stvarno prekogranični kanali, pa da ne mogu da emituju reklame ili da se registruju ovde i da ispunjavaju sve obaveze koje ispunjavaju domaće televizije koje su uplatile 307 miliona prihoda, svih 307 miliona u dinara. Ako već plaćaju REM-u, onda plaćaju da ih zaštiti od divljih piratskih kanala koji su vlasništvo Šolaka i Đilasa i zbog kojih danas imam pobunu dela opozicije koja ne zna šta će sa sobom, ali strpljivo radi na tome da očuva biznis Đilasa i Šolaka, a „N1“ televizija, koja je sama sebe isključila iz dela kablovskog tržišta je samo portparol, glasni portparol tog biznisa koga usput plaća albanska mafija što smo dokazali. Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi bi danas trebali formalno da razmotrimo ove izveštaje koji su usvojeni na Odboru za finansije i da se izjasni Skupština, odnosno da, kako je to pravilo već uspostavljeno, da većina da podršku ovim izveštajima.

Ovde imamo nešto što bi moglo da se nazove farsa. Kada je u pitanju funkcionisanje određenih komisija i agencija, to je nešto što je nastalo nakon 2000. godine. To bi nekim uobičajenim žargonom nazvali šuplja konstruktivna priča koju mi ovde slušamo. Zašto je šuplja konstruktivna? Suština, sadržaj je šupalj, a ima konstrukciju.

Mi ovde imamo komisiju koja treba da se bavi hartijama od vrednosti. Ta komisija, na osnovu ovog finansijskog plana za 2020. godinu, trebala bi da oprihoduje ne tako mala sredstva. Deo tih sredstava, kako smo ovde čuli u ranijem periodu, uplaćivali su kada je to bilo, kako bi se moglo prevesti, preko potrebno državi, ali nije napomenuto da je to i zakonska obaveza. Zakonska obaveza je da se ta sredstva jednim delom uplaćuju u budžet Srbije.

Kada je u pitanju funkcionisanje Komisije hartija od vrednosti, to je čista jedna formalnost. Mi živimo u realnosti u Srbiji u kojoj su najveći broj finansijskih institucija strane banke, kada Centralna narodna banka treba da sačeka MMF da bi donela bilo kakvu odluku ili da bi predložila bilo kakvu meru. Kada kurs dinara i inflacija najmanje zavisi od nas samih u smislu da će bilo koja institucija, pa samim tim i Centralna baka, imati odlučujuću ulogu. To je potpuno jasno. Možemo mi ovde da pričamo priče, da stavimo neki uslovno rečeno uspeh, ali činjenica i suština je da što se tiče finansija Srbija može da se posmatra kao prava kolonija. Dok ne odobri MMF, dok ne dozvoli Svetska banka, od toga nema ništa. To smo svedoci.

Kada je u pitanju REM, ovo što smo čuli sasvim je dovoljno da svaka iole ozbiljna vlast stavi prst na čelo i da razmisli šta se to radi u državi Srbiji i ko to radi, ko ima pravo na ovakav način protivzakonito, kada su u pitanju elektronski mediji, da postupa i ponaša se u Srbiji.

Odavno je poznato da monopol u tome jednim delom drži Džordž Soroš. Kada je u pitanju kablovska televizija, kada je u pitanju uopšte takav način emitovanja preko kablova, to je jasno da je Džordž Soroš uložio ogromna sredstva i da drži monopol.

Bilo je ranije protivljenja, bilo je primedbi, međutim utihnulo je onoga trenutka kada je Soroš postao gospodin, ne onaj stariji, nego onaj mlađi koji je napravio posetu Srbiji. Matična država iz koje je taj milijarder američki, Mađarska na čelu sa predstavnicima svoje Vlade, vodi beskompromisnu bitku protiv Soroša tvrdeći da je Soroš jedan obični politički manipulant koji želi samo profit da uveća svoju korist, odnosno svoje bogatstvo, a ovde se to tumači kao neko ko je dobronameran i jedino je Srbija maltene izuzetak kada je u pitanju ponašanje Soroša i njegova kompanije.

Sve je to jasno široj javnosti da se ovde manipuliše kada je u pitanju kontrola elektronskih medija, da je to još od RRA koji je uspostavljan kao neki kontrolni organ, a na čelu tog kontrolnog organa je bilo svešteno lice, što je bio nonsens, a da bi bio još veći, svim i svačim su se bavili u to vreme, samo se nisu bavili osnovnim zadacima koji su bili pred RRA, već su se bavili kako, na koji način da prihoduju što više sredstava, da podele sebi što veće plate, da prime svoje prijatelje poznanike i tada su nastali ti tzv. dilovi i politički i finansijski između tadašnjeg predsednika RRA, koji je crkveni velikodostojnik, i čoveka koji danas ima svoju privatnu agenciju koja se na neki način slično bavi kao što to radi REM i kao što to rade Soroš i ostali. Iz toga može se zaključiti da se ništa nije promenilo, promenilo se samo u sastavu personalnom i u nazivu, umesto RRA sada je REM.

Kada su u pitanju sredstva koja se prihoduju, ona su i te kako značajna, da ne kažemo ogromna. Plate su upravo ovakve kako je i prethodni govornik govorio. Plate su za uslove u kojima mi živimo iznad svakog očekivanja, iznad normale. Za posao koji se obavlja onog trenutka kada ih aktivira vlast, tada se aktiviraju visoko pozicionirani funkcioneri u REM-u i onda krenu sa svojim političkim pamfletima, svojim političkim stavovima, a ono što je bitno za sve nas kada je u pitanju kontrola, kada je u pitanju objektivno informisanje, kada je u pitanju sankcionisanje onih koji se ne pridržavaju zakona to potpuno izostaje.

Pogledajte u Izveštaju o radu REM-a, videćete koliko je opomenuto emitera, koliko je kažnjeno, a koliko je isključeno. Opomenuto je, istine radi, nekoliko emitera, koliko je kažnjeno – nijedan, koliko je isključeno – nijedan, to je nula. Mi svega i svačega se nagledamo kada je u pitanju elektronski medij, kada je u pitanju pljuvanje i blaćenje pojedinaca, kada je u pitanju omalovažavanje ne samo pojedinaca, nego i države, sve se to gleda na pojedinim elektronskim medijima. REM reaguje ako ga aktivira, pežorativno, ako ga aktivira vlast. Ako vlast ne podigne glas i na neki način napravi uzbunu u REM-u ćute. Gledali smo nemali broj puta kada predstavnici REM-a stupaju u političku polemiku sa onima koji se bune oko funkcionisanja REM-a. Nema veze da li su to, u ovom slučaju, predstavnici opozicije ili neke druge grupacije. Nedozvoljivo je i nedopustivo je da se predstavnici REM-a tako ponašaju. Pa čak ne libe se ni prema narodnim poslanicima da se ponašaju arogantno, da se ponašaju drsko, a za to su i te kako plaćeni, dobro plaćeni.

Pogledajte kakva je obrazovna struktura, pogledajte koliko je njih sa sumnjivim diplomama i sve će vam biti jasno. Najbolje je na čelo ovakve jedne nezavisne organizacije staviti nekog ko je iskompromitovan, da li po pitanju finansija, da li po pitanju nekih ranijih političkih stavova ili nečeg drugog, nema veze, bitno je da je iskompromitovan, veoma je bitno, jer je lak za kontrolu.

Ovde se na divlje emituje program televizije koja ne plaća nikakve ni poreze, ni dažbine, ni takse i čitav obračun po pitanju funkcionisanja takve jedne televizije prebacuje se na politički nivo. Niko da kaže – pa čekajte, gospodo, vi to emitujete ovde program, taj program se gleda u određenom delu ove države, vi treba da postupate onako kako zakoni ove države to nalažu. Ne, kreće medijska kampanja, u toj medijskoj kampanji polarizuje se javnost itd. i izgubi se ono što je glavno, izgube se znatni prihodi kada su u pitanju finansije za ovu državu. Privatni džepovi se pune, ali kako će to da ukaže neko iz REM-a kada, istine radi, pogledate, niko od njih nije dovoljno sposoban, moralno ili na drugi način čist, da upre prstom i da kaže – gospodo, vi morate da plaćate obaveze koje predviđaju zakoni, vi niste reemiteri, vi ste neko ko ovde svoj program plasira, vi ste neko ko na ime toga zarađuje pare, vi morate ovoj državi da platite.

Ono što je veoma bitno, a ne treba u ovoj raspravi zaboraviti, to je finansijski izveštaj Agencije za energetiku. Nije on sporan, tu je sve predviđeno i kada je u pitanju rebalans za 2019. godinu i kada je u pitanju projekcija Finansijskog plana za 2020. godinu, nego je sporno funkcionisanje i postavlja se pitanje uopšte postojanje svih agencija maltene u ovoj državi.

Sećamo se i dan-danas kako su obećali ovi koji su na vlasti da njihovim dolaskom na vlast, njihovim izborom da vode ovu državu, ukinuće mnoge agencije. I šta se desilo? Evo, u proteklih osam godina svedoci smo ne samo da nije ukinuta nijedna agencija, nego su povećali broj agencija. Tadašnje obrazloženje bilo je potpuno logično, utemeljeno u realnosti. Tvrdili su i iznosili opštepoznatu tvrdnju da su agencije bespotrebne kada je u pitanju funkcionisanje vlasti, to je jedan paralelni sistem koji su manje-više 2000. godine uveli ovi sa Zapada, po nalogu Amerikanaca, da bi kontrolisali izvršnu vlast, da bi se slivala nemala finansijska sredstva preko tih agencija u različite fondove, na različite načine nestajala iz vidokruga i kontrole itd. I sve je to bilo tačno. I kada je trebalo da se realizuje videli smo obrazloženje – ne može to da se uradi sada ovog trenutka, kako su nam objašnjavali ovi iz vlasti, zato što je to suprotno načelima Evropske unije i zato što nećemo moći određena poglavlja da otvaramo, da pristupamo otvaranju poglavlja ako ukinemo određene agencije, što je notorna laž, potpuna neistina.

Ovde kada je u pitanju kontrola i kontrolna uloga agencija, Evropa i čitav taj normalni svet insistira da se spreči korupcija, da se spreči zloupotreba, a ne da se stavi paralelni sistem vlasti koji će povećati korupciju, koji će povećati kriminal itd. Agencija za energetiku je jedan od pravih primera gde javnosti treba skrenuti pažnju.

Mi već duži period, da ne kažemo godinama, slušamo i čitamo izveštaje iz Elektroprivrede Srbije gde se Elektroprivreda Srbije žali na velike gubitke prilikom prenosa električne energije. Elektromreže Srbije obaveštavaju javnost da ti gubici su dostigli dvocifren procenat. Sada gledajte, svugde u svetu kada se gubitak u prenosu električne energije, konkretno ovde, pojavi veći od 5%, to znači automatizam, da se upali crveno svetlo, to je alarm, da se pretrese kompletno rukovodstvo svih sistema elektrosistema jedne države na svim nivoima i da se utvrdi šta je razlog toliko velikih gubitaka. Ovo govorim za procenat veći od 5%. A kod nas u sistemu Elektroprivrede Srbije, Elektromreže Srbije odavno je dvocifren procenat.

Kako čovek da razmišlja, nego na način što je i logika da u stvari to nisu gubici, jednim delom jesu zbog zastarelosti opreme, zbog ne investiranja na vreme, ali većim delom su, ono što se zove, neka korist. Da li je to državna korist, da li je lična korist, da li je korist neke grupe, to treba utvrditi? Ali, u ovoj državi ima dovoljno obrazovanih ljudi, stručnih ljudi iz te oblasti koji apeluju već dugi niz godina da to nešto nije u redu.

Drugo, mi imamo situaciju da sada kada je aktuelizovana zagađenost čovekove sredine, odnosno našeg okruženja, da razmišljamo o tzv. prljavoj tehnologiji. Srbija je podigla ogromne kredite, zadužila se da bi krenula u projekte, kao što su termoelektrane, podizanje novih termoelektrana.

Mi iz SRS mi vam ukazujemo, evo više od četiri godine, da vodite računa jer dosta je simptomatično kada zapad upozorava da su termoelektrane Srbije zagađivači najveći u ovom regionu. Ne govore oni to iz razloga što je jednim delom to možda i tačno, nego govore iz razloga da bi takav način proizvodnje električne energije proglasili za prljavu tehnologiju. Kada proglasite nešto za prljavu tehnologiju ili pada cena proizvedene električne energije ili je to osuđeno na zatvaranje.

Srbija nije toliko ekonomski jaka kako se ovde to prikazuje da bi mogla da izdrži ili jednu ili drugu meru. Umesto da se krene u tzv. zdravu tehnologiju, tehnologiju koja je ekološka za proizvodnju električne energije, evo vidite čime se bavila Agencija, recimo, krajem prošle godine. Prosto čovek fasciniran treba da bude. Agencija je objavila u jednom svom izveštaju preporuke stanovništvu Srbije koje je grejanje najefikasnije i koji sistem grejanja omogućava najmanju potrošnju novca.

Evo, ja vam samo u pojedinim delovima iz tog kako kažu velikog naučnog stvaralaštva, samo da vam pročitam. Agencija za energetiku kaže – za grejanje stana od 60 m2 na temperaturu od 20 stepeni u periodu od 180 dana potrebno je 150 kilovat sati po metru kvadratnom ili 9.000 kilovat sati ukupno. Možda ove cifre nekoga zamaraju, ali veoma je interesantno dokle je doseglo ovo naučno delo. Onda kaže ovako – da će najniže troškove grejanja imati oni koji se greju na drva. Zamislite kakvo dostignuće, kakvo otkriće. Prosto čovek da ne veruje kako ovo nije za više naučno zvanje kandidovano.

Kaže ovako – ko uzima drva nižeg kvaliteta po ceni, zamislite i ovaj podatak koji je veoma dragocen, od 4.650 dinara po m3 puta 180 dana, kako to grejna sezona, to je 38.300 dinara. Onaj koji se greje na drva nižeg kvaliteta. Ovo sve radi Agencija zapošljava preko 50, gde imate ljude koji su doktori nauka, imate i onih koji su u magistarskom zvanju, ali i onih koji pretpostavljam da su stvarno doktorirali.

Kada se greje na skupo drvo, zamislite kakvo poređenje, kakva preporuka, koje košta za razliku od ovog jeftinijeg koje košta 4.650 dinara ovo košta 6.350 puta 180 dana. Ja se samo pitam koliko je trebalo ovu matematičku operaciju da sprovedu. To je 62.000 dinara. Onda daju uporedne podatke koliko će koštati ako se grejemo na gas, koliko će koštati ako se grejemo na struju.

Ni jednu jedinu reč Agencija nije progovorila zbog čega su gubici, zbog čega je neekonomično korišćenje i mreže i elektrana i svega onoga što se bavi proizvodnjom električne energije. Ni jednu jedinu reč Agencija nije dala, da iskomentariše kakve su to prednosti korišćenje prirodnog gasa u odnosu na ponuđenu mogućnost korišćenja tečnog gasa koji nam nude iz Amerike.

Ni jednu jedinu reč Agencija nije saopštila kada je u pitanju isplativost gasovoda koji je sada Turski tok, a ranije je bio Južni tok, nigde nemate da su se oni osvrnuli. Znate kolike su im plate? Direktor Agencije i njegovi saradnici imaju blizu 3.000 evra mesečno. Pošto uplaćuju 50% svog prihoda u budžet, od viška koji su ostvarili, zamislite šta planiraju? Jednu kapitalnu investiciju. Toliko se toga odriču, što kaže odvajaju od usta, kupuju nove automobile, kažu ovi su im dotrajali. Stvarno svaka im čast. Ali, mogu tako da rade, mogu da se ponašanju zato što je opšti haos kada je u pitanju funkcionisanje i elektroprivrede Srbije i svih sistema koje snabdevaju sa energentima.

Hvala, gospodine Mirčiću.
Reč ima Aleksandra Tomić, kao predlagač.

Zahvaljujem.

Na neke stvari zaista mora da se odgovori određenim činjenicama. Kada imate zadatak da kao regulatorno telo obaveštavate javnost, onda morate i da javnosti date određene informacije koje se odnose, kao što je na primer korišćenje određenih energenata kada je u pitanju stanovništvo.

Ono što donose kao određene informacije, a ne kao stručne analize u smislu naučnog rada, kao što smo to imali prilike da čujemo, da je to naučni rad, to je višu smislu informisanosti javnosti, upravo ljudi i stanovništva koje se možda i ne razumeju u ovu oblast. Zato je vrlo važno reći da 52% stanovništva koriste drvo kao osnovni energent preko zime, za šta su svi stručni ljudi iz oblasti šumarstva govorili, mi smo imali ovde u Skupštini Srbije i javna slušanja i forume po tom pitanju, da Srbija ne koristi na adekvatan način ovaj energent i ne postiže maksimalnu energetsku sposobnost koju bi mogla da koristi. Zato upravo ta analiza oko toga kako mi koristimo drvo kao ogrevno sredstvo pokazuje da mi mnogo više koristimo to na ne adekvatan način nego što bi trebali, recimo, kao što je pelet ili drvena sečka.

Znači, to je ono zbog čega mi u stvari treba da edukujemo naše stanovništvo koje možda nema prilike uopšte da se informiše o ovom funkcionisanju načina na koji je Srbija navikla da funkcioniše do sada, gde negde i nove tehnologije nas guraju u taj ekonomski rasta i razvoj. Zbog toga sve ono što vama možda izgleda jako čudno i logično da možda ne treba da stoji u javnosti, kao što je upravo ovo što je kolega Mirčić naveo, pokazuje u stvari da mi moramo da se nosimo sa novim tehnologijama na određene nove načine, a to je obaveštavanje javnosti, jer smo u obavezi i potpisali smo negde kao treći paket usvajanje direktiva EU uopšte kada je u pitanju energetika i Zakon o energetici koji je usvojen u decembru 2015. godine.

Upravo radimo na svešću građana Srbije, kako ćemo se u budućnosti koristiti obnovljive izvore energije, a kako ćemo one koji su ne obnovljivi, a tu spada i drvo i ugalj. Znači, kako ćemo to koristi u budućnosti. Zašto je važno da Agencija za energetiku radi određeni posao za koji možda vama predstavlja sada neobičnost?

Na kraju krajeva, sve ono što do sada, koje smernice mora da poštuje, osim tih direktiva za koje je zadužena, radi i na osnovu smernica koje Vlada Republike Srbije usvaja, kada je u pitanju energetska politika i koje Ministarstvo energetike šalje određenim svojim aktima kao obavezu koju Agencija mora da sprovodi.

Mnogi detalji koji su navedeni u ovom finansijskom planu koji se vama možda i ne dopadaju pokazuju u stvari koji je taj put. Jeste to evropski put, uopšte korišćenja energenata, i ono što oni nisu, kako kažete, dali neku komparativnu analizu između ponuda koje imamo na energetskom tržištu, kao što je tečni gas, kao što je prirodni gas, da li je to ponuda istoka, zapada, ne može da radi Agencija ukoliko Vlada Republike Srbije ne donese tu odluku.

Ukoliko Ministarstvo ne traži tu vrstu analize, jer, znate šta, mi imamo odluke koje su od strateškog značaja za ovu državu, ako je naša odluka bila da gradimo određeni deo Turskog toka i to sredstvima iz budžeta koji iznose, podsetiću vas, 70 miliona dinara, kojim treba da prođe prirodni gas, na osnovu čega će država prihodovati samo od naknadi i taksi za transport tog gasa, onda je to isključivo odluka Vlade Republike Srbije, iako možda mi trpimo određene pritiske kada se govori u odnosu na energetsku zajednicu koja je možda imala drugačiju platformu kada govori uopšte o učešću Srbije u vidu određenih konekcija kada je u pitanju prirodni gas.

Ali, s druge strane, sve to smo u daljim pregovorima sa EU zaista uspeli na određeni način da mi kao Republika Srbija implementiramo u naš sistem, kada govorimo, i u energetsku politiku, ali i određene investicije kroz infrastrukturne projekte koje je Vlada Republike Srbije podržala. Ali, vi imate prilike da čujete da je izvršena i tzv. diverzifikacija tog, recimo, dela deonice Turskog toka. Što znači da smo se mi uskladili sa određenim evropskim politikama, da mogućnost prihvatanja u smislu ulaska kroz Srbiju, pristupa prirodnog gasa, može biti iz različitih mreža i tokova. To znači da mi svojom politikom ne želimo uopšte da se stavljamo na određene strane, da ulazimo u određene sukobe koji su trenutnog karaktera kada je u pitanju energetika između EU i Rusije, već želimo sa svima da sarađujemo.

Nacionalni interes Srbije je da koristi prirodni gas, zbog svoje privrede, da koristi, da prihoduje određene takse od gasovoda koji će proći u delu Srbije između ulaska iz Bugarske, izlaz iz Mađarske, i da taj deo u našem ekonomskom smislu štiti interese Republike Srbije. To je za nas od velikog značaja.

Agencija za energetiku u svakom trenutku treba da štiti interese Republike Srbije. Ona, izvinite molim vas, do 2015. godine nije isključivo štitila interese Republike Srbije, jer je mnoge takse, uredbe i naknade koristila isključivo iz zakonodavstva EU, čime smo mi kao Srbija trpeli velike pritiske, pogotovo kada su određeni finansijski planovi bili, ne samo Agencije za energetiku, već kada je uopšte zakonodavstvo koje se odnosilo na energetsku politiku Republike Srbije imalo problem.

Mi smo zbog toga, izvinite molim vas, bili kolateralna šteta kada je u pitanju projekat Južnog toga, ja ću vas podsetiti na to. Znači, taj projekat je zaista bio jedan od projekata koji je trebao takođe Srbiji da donese veliko unapređenje u smislu energetske politike. Do toga nije došlo, naravno, zato što su pregovori između Rusije i EU propali, kada je u pitanju bio taj projekat, i tada se pristupilo potpuno jednom novom redizajniranju pregovora kada je u pitanju gasna politika. Jednostavno, Srbija je čekala da se velike sile dogovore kada je to u pitanju. Drugo, za to vreme, kada su u pitanju evropske integracije, mi smo zaista gledali da se uskladimo sa tom evropskom politikom.

Podsetiću vas na nešto što možda danas i nije toliko popularno da se priča u javnosti, ali energetska zajednica i EU upravo idu u smeru usvajanja novog, četvrtog, tzv. Zelenog paketa, kada je u pitanju energetika. To je ono što jako mnogo košta. To Nemačka zove, recimo, za svoju državu, energetska tranzicija, ali mi kažemo da sve zemlje zapadnog Balkana, takođe, moramo da idemo u smeru te energetske tranzicije koja će podrazumevati veću primenu, odnosno korišćenje zelene energije.

Srbija do sada, iz obnovljivih izvora energije, koristi 23% učešća u električnoj energiji, što pokazuje suštinski da mi sa Đerdapom, koji je 21,2% učešća, u stvari idemo ka tom našem strateškom cilju jer smo se mi obavezali 27% da koristimo obnovljive izvore energije.

Kada pogledate da ćemo imati prilike da implementiramo i to korišćenje prirodnog gasa, kada krene praktično taj deo Turskog toka kroz Srbiju da funkcioniše, videćete da jednostavno Srbija će zaista biti na putu korišćenja zelene energije koja, naravno, u budućnosti neće moći da podrži ovu socijalnu cenu električne energije.

Zašto to govorimo? Zato što Agencija u javnosti o tome priča već poslednjih 10 godina. Mi imamo najmanju cenu električne energije od svih zemalja zapadnog Balkana, zato što naša ekonomija može da podrži jednostavno u ovom trenutku ovu cenu električne energije. Usklađivanje koje radimo je uvek usklađivanje na osnovu onoga što je mogućnost kada su u pitanju prihodi i rashodi budžeta Republike Srbije, ali ono što je i naša negde komparativna prednost kad govorimo o stranim direktnim investicijama. Investitori se negde i odlučuju na osnovu te cene električne energije da zaista ovde otvore svoje fabrike i nova radna mesta.

Prema tome, energetska politika direktno utiče na politiku, ekonomsku politiku zemlje, na naš rast i razvoj, i to je ono što mislim da je pogrešno bilo vođenje uopšte politike do 2012. godine, zato što oni koji su vodili Srbiju, nisu na odgovoran način vodili uopšte ovu politiku, nisu hteli jednostavno da na krajnje odgovoran način, sve korisnike električne energije i priključaka na određeni način obaveste i naplate svoja potraživanja, i uključe u sistem održivosti, već su zatvarali oči pred određenim socijalnim kategorijama, pa smo mi do toga došli da 2012. godine, milijardu dinara je bilo neplaćenih računa, što od privrede što od građana Srbije.

Znači ta količina novca koju je budžet trebalo da prihoduje, danas jednostavno ne stoji i to je ono što pokazuje da je odgovornom politikom i Vlade Republike Srbije, ali i onih koji su vodili energetski sektor na određeni način smo popravljali.

Da li je to sada idealno, naravno da uvek do 10% u svakoj državi imate problema u tom sektoru. Agencija za energetiku je dužna da svojim obaveštavanjima, svojim određenim informacijama obaveštava sve građane Srbije, stanovništvo o korišćenju energenata na adekvatan način.

Priznaćete da nismo svi u mogućnosti da dođemo do tog načina obaveštavanja i tih analiza i da ih sagledavamo na određeni, podjednako onih ljudi koji se nalaze na jugu Srbije, onih koji se nalaze na severu, upravo zbog toga što ekonomska razvijenost naravno nije podjednako ista na jugu, severu, istoku i zapadu Srbije, zato što korišćenje energenata nije na određeni način isti, zato što ekonomska sposobnost korisnika i privrednika i fizičkih lica nije ista i to je ono što možda vama danas izgleda čudno, što imamo ovakve informacije, brošure koje je dužna Agencija da izdaje, jer se ona obavezala i mi kao država i prema direktivama EU da ćemo to poštovati, obaveštavati javnost, obaveštavati stanovništvo, o svemu onome što je novo u ovom sektoru, i da zbog toga mislim da zaista treba podržati ovu Agenciju u mnogim svojim poslovima.

Danas je jako teško naći prvo ljude koji rade iz ove oblasti. Oni po zakonu moraju da imaju minimum 10 godina provedenih sa visokom stručnom spremom u oblasti energetike da bi radili u ovoj Agenciji, prvo da bi se kandidovali za ove ljude koji vode, članove Saveta i predsednika Saveta.

Druga stvar, plate o kojima govorite, ako pogledate ova javna preduzeća od kojih naplaćuju određene takse menadžeri koji rade na određenim mestima u energetskom sektoru imaju mnogo veće plate nego ljudi u samoj Agenciji. Jako je teško naći ljude koji se bave ovim poslom, da bi imali uopšte i radili ovaj posao.

Zbog toga mislim da ne treba na ovaj način uopšte razgovarati o Agenciji, u smislu neke socijalne kategorije, jer mnogi stručnjaci iz ove oblasti u saradnji i sa Energetskom zajednicom imaju zaista mogućnosti da rade. Reći ću vam da u Energetskoj zajednici ima dosta ljudi koji su potekli iz Agencije i rade tamo kao stručnjaci, bivaju posle toga zaposleni kao savetnici ljudi koji donose određene politike.

Zbog toga, nama nije cilj da te ljude pustimo na određeni način da rade za te međunarodne organizacije, nego da ostanu u Srbiji, da daju svoj pun doprinos, da ovde kreiraju politiku koja će biti u interesu svih građana Srbije.

Hvala.