Hvala gospodine Šaroviću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Da.)
Hvala.
Reč ima Vladimir Orlić, povreda Poslovnika, član 103.
Izvolite.

Član 103. gospodine predsedavajući i slobodno ga primenite, što se kaže, sa istim merilima, istim aršinima i na Nemanju Šarovića, odnosno njegovu poslaničku grupu, a evo sada i na mene, odnosno poslaničku grupu kojoj pripadam.

Taj član 103. između ostalog kaže – da kada se desi nešto poput ovoga malopre, da ustane narodni poslanik da reklamira nešto u vezi Poslovnika, a u stvari samo replicira. Vi onda postupite shodno tom članu, po pitanju preostalog vremena za raspravu njegove poslaničke grupe.

Mislim da je to ovde bilo neophodno zato što je to upravo uradio Nemanja Šarović. Poželeo je da priča o tome šta je radio Aleksandar Vučić vezano za skup koji je organizovala Fondacija „Klinton“, a koji se ticao Srebrenice.

Dakle, da se podseti Nemanja Šarović i svako drugi ko želi da nam pokaže koliko je pametan ili nije pametan, to je samo njegova stvar, ali koliko je u stanju da vređa i Aleksandra Vučića i Srbiju kojoj bi trebalo valjda da pripada.

Dakle, tu se govorilo o dešavanjima u Srebrenici i da tu nije bilo Aleksandra Vučića da kaže našu istinu i da kaže da nisu u pravu oni koji su tvrdili da su Srbi tamo počinili genocid, ko bi drugi to rekao? Da ne bi Nemanja Šarović otišao možda tamo da saopšti istinu o Srbima?

Znamo svi koliko je veliki politički činilac u pitanju, znamo svi kolika je ta hrabrost kojom se razmeće. E baš zato, nikada, ali bukvalno nikada, njega ili nekog njemu sličnog, nismo videli da u situaciji gde je teško, gde je tvrdo, zastupa interese srpskog naroda.

To može ovde u Narodnoj skupštini gde je tako velika diktatura, da se čovek pojavi posle kapućina i priča šta mu padne na pamet, a sve na račun i na teret Vlade Srbije koju podržava SNS. Da ode tamo gde je otišao Aleksandar Vučić, pa to je apsolutno nemoguće.

Dakle, dok se mi bavimo zaštitom naših interesa, dok mi branimo istinu za naš narod, ovi i ovakvi se reklamiraju, to oni samo misle, na naš račun, pokušavajući da nas optuže za sve ono što nisu u stanju ni da izgovore sa poluglasom, a kamoli da učine tamo gde je potrebno.

Za razliku od njih Aleksandar Vučić može, za razliku od njih SNS može. Pokazujući to na tim mestima gde je teško, mi smo zaslužili da danas tog Aleksandra Vučića poštuju politički predstavnici Srba koji žive tamo gde je Srbima bilo najteže u ovim vremenima o kojima pričaju. Njega poštuju, njega cene, znaju da je on u stanju da za njih izbori nešto od njihovih interesa.

A ove i ovakve, znate ko ceni? Ne ceni ih ni njihova poslanička grupa, evo, vidite koliko ga pažljivo slušaju.

Hvala dr Orliću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Hvala.
(Nemanja Šarović: Poslovnik.)
Prekinućemo ovde jer smo otišli daleko.
Nema Poslovnika, nema zloupotrebe Poslovnika.
Nije tema apsolutno gde će dozvoliti bilo ko od nas predsedavajućih da se vodi neki rat ovde u sali i da potpuno odemo od teme.
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.
Marinkoviću, dužni ste da mi date reč.)
Možete dobacivati koliko god hoćete, ja sada određujem pauzu.
Nastavljamo sa radom u 15.00 časova. Hvala.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima gospodin Aleksandar Marković.
Izvolite.
(Nemanja Šarović: Poslovnik.)
Ne može posle puze.
(Nemanja Šarović: Kakve veze ima pauza sa Poslovnikom?)
Ne možemo sada da se vraćamo šta je bilo.
(Nemanja Šarović, dobacuje bez mikrofona)
Ja sam je prekinuo upravo zbog toga.
Javite se posle Markovića.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Odmah da vam kažem, meni neće trebati deset minuta kao prethodnom govorniku da shvatim da kada je reč o ovoj temi, da ne treba praviti stranačke podele.

Tužno je kada neko čak i ovakvu temu pokuša da iskoristi u dnevno-političke svrhe. Kako da vam kažem, to dosta govori i o njegovom vaspitanju i o njegovoj pristojnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ne postoji niko ko neće podržati današnji Predlog zakona, dakle Predlog zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ koje se predviđa stvaranje ustanove kulture, a kojom negujemo kulturu sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru „Starog sajmišta“, kao i prostorima nacističkog logora „Jevrejski logor Zemun“ i „Prihvatni logor Zemun“.

Iz Predloga zakona možemo videti da je predviđeno da će Memorijalni centar „Staro Sajmište“ između ostalog obavljati poslove prikupljanja, sređivanja, čuvanja, izlaganja, održavanja i korišćenja, zatim stručne obrade, istraživanja i prezentovanja muzejskih arhivskih i filmskih dokumenta i predmeta, zatim obrazovno-vaspitne, naučno-istraživačke i izdavačke poslove, kao i organizovati manifestacije i akcije negovanja sećanja na žrtve „Jevrejskog logora Zemun“, „Prihvatnog logora Zemun“ i „Jevrejskog prolaznog logora Beograd – Topolske šume“.

Važno je istaći da ćemo osnivanjem ovog Memorijalnog centra očuvati uspomene na žrtve Srbe, Jevreje, Rome i ostale u prošlosti i podsećati da se stradanja ne smeju ponoviti. Takođe, donošenjem zakona obezbeđujemo prikupljanje podataka, obrađivanje i obezbeđivanje tih podataka na jedinstveni način na jednom mestu. Ako postoji narod koji zna šta je to empatija ili saosećanje kada je reč o žrtvama, onda je to upravo srpski narod. Ako neko zna šta je stradanje, onda je to srpski narod koji je među najstradalnijim narodima na svetu.

Ne bih posebno navodio koliko smo žrtava podneli u balkanskim oslobodilačkim ratovima, Prvom svetskom ratu, Drugom svetskom ratu, ratovima 90-ih godina. Ne moram ni posebno isticati koliko je Srba stradalo u oba svetska rata. U svakom slučaju previše, kao ni to da smo u oba svetska rata bili na strani pobednika. Ne moram ni da podsećam koliko je Srba stradalo u tzv. NDH – nezavisnoj državi Hrvatskoj, koliko je Srba stradalo u logorima Jasenovcu i ostalim logorima.

Ne moram da podsećam da smo u Drugom svetskom radu imali čak dva antifašistička pokreta. Zato ističem važnost negovanje kulture, sećanja na žrtve, kao izuzetno značajno. Jer kako kaže izreka – onaj ko zaboravi istoriju osuđen je da mu se ponovi. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Markoviću.

Izvolite gospodine Šaroviću.

Pravo na repliku.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Jeste da sam morao dugo da čekam, ali nisam zaboravio gde smo stali.

Dakle, kao što vidite, mene napadaju iz vladajuće koalicije, kažu – nisu me videli u Srebrenici, nisu tamo videli nikoga poput mene. Ja se upravo time i ponosim. Ne samo što me nisu videli, nego me neće ni videti, pogotovo dok oni koji lažu o navodnom genocidu u Srebrenici, čine sve da satanizuju srpski narod i ne priznaju zločine koje su oni napravili.

Vi mene možda nećete videti u Srebrenici, ali ćete me videti redovno i u Bratuncu, na obeležavanju stradanja Srba, i u Kravici, a tamo, gospodo, ja neću videti nikoga poput vas. I to je upravo ono u čemu se mi razlikujemo.

Još jedna stvar. Vi kažete - nećete me videti u Srebrenici, ali, evo, videćete me, na primer, u četvrtak, u 18.00 časova, u opštini Novi Beograd, na promociji knjige "U Srebrenici nije bilo genocida". Nije naš zadatak da se posipamo pepelom. Nije naš zadatak da oplakujemo tuđe žrtve, a da držimo zatvorene oči pred svojima, nego upravo suprotno. Zar vi mislite da se odnos nekoga u Srebrenici promenio nakon što je tamo otišao Boris Tadić ili Aleksandar Vučić? Zar vam nisu dovoljno jasno pokazali šta o tome misle?

Ne možete time što ćete se dodvoravati drugima, oplakivati lažno tuđe žrtve, napraviti nešto dobro za srpski narod. Srpski narod je taj koji je najviše stradao u proteklim ratovima. Srpski narod je taj koji nije želeo rat, već je u rat bio uvučen i treba jasno i glasno konačno reći, bez obzira na političku opredeljenost, da što se tiče srpskog naroda da su za rat i za svaku žrtvu, bez obzira na to čija je, krivi oni koji su rat započeli. A započeli su Alija Izetbegović, Tuđman i oni slični njima, kao i njihovi mentori sa zapada.

Hvala, kolega Šaroviću.

Uz samo jednu opasku i molbu, nije nam ovo tema danas.

Nije to tema dana, ali to je ono o čemu su pričali ovi iz vladajućeg režima. Ja zato odgovaram.

Danas nam je tema Memorijalni centar "Staro sajmište".
Molim vas, samo da znate, neću dozvoliti dalje da se širi tema, uz svo poštovanje vašeg stava i svega što govorite.
Reč ima Aleksandar Marković, pravo na repliku.