Zahvaljujem, predsedavajući.

Da uozbiljimo malo ovu raspravu, takva je tema. Niko ovde nije rekao da je presrećan ili prezadovoljan kako je to pokušao da iskarikira prethodni govornik, ali je istina u tome da se država Srbija danas daleko odgovornije i daleko dostojanstvenije odnosi prema borcima, boračkim organizacijama, palim borcima, invalidima rata i ostalim kategorijama o kojima danas raspravljamo.

Uostalom, da je istina ono što ja sada govorim to potvrđuje i ovlašćeni predstavnik stranke čiji je prethodni govornik malopre govorio ovde. Dakle, ovlašćeni predstavnik stranke čiji je prethodni govornik malopre govorio je rekao – da smo dugo čekali na ovaj zakon, a da su ovim zakonom čak neke stvari urađene i više od očekivanja – citiram. Zatim, da je ovo prvi zakon u kome se borci pojavljuju i kojima su praktično data neka prava, to je rekao ovlašćeni predstavnik njegove stranke. Idemo dalje. Bolje da je slušao i bolje da je bio tu nego što je vreme provodio u kafićima, ali to je sada druga stvar.

Idemo dalje. Kada je reč o zdravstvenoj zaštiti i tu imamo pohvalu kako smo to regulisali ovim Predlogom zakona, a ta pohvala stiže od ovlašćenog predstavnika njegove stranke. Kada je reč o ostalim kategorijama, ovde se kaže i da je dobro što se u članu 96. i 94. što je pomenuto pravo bora na stan. Dakle, i ovde imamo pohvalu od ovlašćenog predstavnika njegove stranke. Pa, imamo još nekih pohvala, a u pitanju je deo koji se odnosi na boračke spomenice koje se uvode ovim Predlogom zakona.

Idemo dalje. Ovde se pohvalno izražava o pravu na legitimaciju koja se uvodi ovim Predlogom zakona. Imamo i deo gde se tretira postraumatski sindrom, takođe se ovlašćeni predstavnik njegove stranke pohvalno izražava kada je reč o svim ovim kategorijama. Dakle, neko je ovde trebao da provede vreme tako što će slušati šta njegov ovlašćeni predstavnik stranke govori, umesto da sedi po kafićima ili šta je već radio.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo, zaista, o velikom broju važnih predloga zakona, sporazuma, ugovora ali svakako da je najveću pažnju javnosti, upravo izazvao ovaj Predlog zakona o kome raspravljamo, a u pitanju je Predlog zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Mi smo čuli jutros, moram da kažem u iscrpnom izlaganja gospodina ministra, zbog čega je važno da usvojimo Predlog zakona. Kakvi će efekti biti ovog zakona, koje probleme ovaj zakon treba da reši i konačno koji će se ciljevi ovim zakonom postići.

Ono što je važno istaći, iako je to nekoliko govornika već istaklo, to je da se po prvi put jedinstveno za teritoriju Republike Srbije uređuje čitava oblast boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata, pogotovo ako znamo da je dosadašnju zaštitu boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata, kao i članova njihovih porodica uređivalo nekoliko različitih zakona i podzakonskih akata. Dakle, čak propisa različitih nivoa vlasti. Tu imamo ranije savezne propise, pa imamo republičke propise, pa imamo propise nekadašnjih autonomnih pokrajina Vojvodina i Kosovo i Metohija i imamo propise lokalne samouprave.

Kao što rekoh ovaj zakon će uticati na borce, vojne invalide, civilne invalide rata, članove porodica boraca vojnih invalida, civilnih žrtava rata i civilnih invalida rata, jer će oni moći potpuno da regulišu sva prava predviđena ovim zakonom.

Posebno bih istakao kategoriju korisnika koja do sada nije postojala, a to su borci koji su učestvovali u ratovima 90-ih godina i u ratu 1999. godine i nova prava koji se propisuju ovim zakonom. Pravo na borački dodatak o kome smo i malopre govorili, pravo na poseban penzijski staž, pravo na legitimaciju borca, pravo na boračko spomenicu, pravo borca na uniformu. Sva ona prava o kojima se pozitivno izrazio ovlašćeni predstavnik stranke prethodnog govornika, koji je ovde malopre pokušavao da ospori ovo.

Pored ovih prava, propisuju se i druga prava, pravo na rešavanje stambenih potreba, pravo na legitimaciju, osim, boraca i vojni invalidi, civilni invalidi rata, roditelj, supružnik i dete palog borca, vojnika umrlog ili poginulog u vojsci, palog borca, civilne žrtve rata, umrlog vojnog invalida i umrlog civilnog invalida rata.

Zatim, pravo na invalidski dodatak ratnog vojnog invalida koji je navršio 65 godina života, pravo na porodično invalidninu članova porodice umrlog civilnog invalida rata prve grupe, koji je koristio dodatak za negu i pomoć.

Pored svih ovih prava povećavaju se iznosi dosadašnjih prava i to lična invalidnina, porodična invalidnina, pravo na invalidski dodatak nezaposlenih ratnih vojnih invalida, pravo na besplatnu i povlašćenu vožnju.

Takođe, neka prava, osim pomenutih, se menjaju u odnosu na postojeće propise, borački dodatak, naknada za vreme nezaposlenosti za ratne vojne invalide, banjsko i klimatsko lečenje, pravo na putničko motorno vozilo, dodatak za negu i pomoć i mnoga druga prava da ne čitam baš sve ono što je predviđeno ovim predlogom zakona.

Dakle, predsedavajući, sve ovo govori da je predlagač zakona imao u vidu važnost da se zakonom obuhvate sve kategorije korisnika, da se iskaže poštovanje i oda priznanje borcima, palim borcima, invalidima rata i ostalim kategorijama koje tretira ovaj zakon ili da kažem koje su obuhvaćene ovim zakonom, jer su oni podneli najveću žrtvu i Srbija je dužna da to poštuje i ceni.

Poruka koju šaljemo usvajanjem ovog zakona je da visoko cenimo iskazani patriotizam, spremnost da se brani zemlja i državni suverenitet, kao i to da će država znati da brine i nagradi ljude koji su spremni da se odazovu na poziv otadžbine i da brane otadžbinu.

Iz svih ovih razloga želim da pozovem da usvojimo predlog zakona. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Markoviću.
Troje poslanika se javilo za repliku.
Može da dobije jedan, meni je logično da to bude general Božidar Delić.
Izvolite, generale Deliću.

Sve što sam govorio kao ovlašćeni predstavnik apsolutno ništa tu nije sporno. Ja sam rekao da i dosadašnji Zakon o pravima boraca, ratnih invalida i porodica poginulih boraca je u delu koji se odnose na ratne invalide i na porodice poginulih boraca bio relativno dobar i imao je samo nekoliko problema koje je trebalo rešiti.

Ovim zakonom su ti problemi rešeni na jedan apsolutno kvalitetan način tako da kada je u pitanju ovaj zakon i taj deo koji se odnosi na ratne invalide i na porodice poginulih boraca, tu mi nemamo nikakvu primedbu i mi bi glasali za taj zakon.

Međutim, tačno je i to da se prava boraca praktično prvi put pojavljuju u ovome zakonu i da u svim nacrtima koji su bili pre ovoga, oni su bili u znatno manjoj meri. Međutim, ako govorimo o nacionalnom priznanju, ono što je nedopustivo je da se uzima najniža, zakonski najniža penzija i da se to uzima kao osnov i to posle napunjenih 60 godina uz vrlo restriktivne uslove koji, kada ovako razmišljam, možda će zadovoljiti nekoliko stotina ili baš da ne preteram, nekoliko hiljada boraca.

Ovde je rečeno – prihvatljivije bi bilo da je uzeta prosečna penzija u Srbiji, koja je negde oko 24.000 dinara.

Kada se govori o nacionalnom priznanju, i ovo sad što je govorio Miljan, o nacionalnom priznanju za sportiste, koji su inače u svojoj karijeri, jedan broj njih, zaradili ogroman novac, onda se stvarno može govoriti o tome da borci nisu ispoštovani onako kako je trebalo i da je država Srbija sigurno morala da nađe određena sredstva, znatno viša, i da to ne bude ovako baš ponižavajuće.

Ako ste čitali zakon, vi ste onda pročitali i podatak da za sprovođenje ovog zakona treba dodatnih dve milijarde 620 hiljada 175 dinara, a ako ste nekada čitali onaj zakon koji sam ja predložio pre tri godine, tamo je trebalo šest i po milijardi dinara. Verovatno da je taj zakon ili da su elementi tog zakona ušli u ovaj zakonski predlog, koji je u svim ostalim elementima apsolutno za nas prihvatljiv, ne bi došli u situaciju da ipak taj iznos bude manji od socijalne pomoći i da borci razmišljaju da li je bolje da imaju socijalnu pomoć ili da imaju borački dodatak.

(Predsedavajući: Hvala.)

Ali ono posebno, još samo jednu rečenicu, to je tih 60 godina. Znači, treba živeti bez ičega do 60. godine i onda dobiti taj borački dodatak ili tu crkavicu koja je od 7.000 do 13.000 dinara.

Hvala, generale Deliću.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, povreda Poslovnika.
Izvolite.

Hvala.

Kolega Marković malopre je govorio suprotno odredbi člana 107. Poslovnika i nekako vas je kratko držala demokratija.

Govorite o zakonu gde se uređuju prava boraca, a na dnevni red ste pored ovog zakona stavili, zamislite, igre na sreću i još 27 nekih sporazuma itd. Dakle, čim su vam ovi EU činovnici okrenuli leđa, vi se vratili na staro.

Ali, gospodin Božidar Delić je objasnio sve vezano za stavove naše, i u prethodnom javljanju i sada, vezano za ovaj zakon i za prava boraca. Uostalom, on je svakodnevno sa svojim saborcima, jer mnogi od njih koji sada tamo štrajkuju već danima u parku su njegovi saborci.

Vrlo je interesantno da se ovde govori, ovi poslanici iz vlasti, na njih mislim, da hvale toliko ovaj Predlog zakona. Što su onda borci ispred Skupštine? Što protestuju? Ne vidim da čekaju da izađu ovi iz vlasti da im aplaudiraju.

Još nešto, tri puta je kolega u toku svoje rasprave pomenuo da naš kolega nije sedeo ovde, već da umesto da sedi u Skupštini šeta po kafićima. To je nedopustivo.

Sad ja moram njemu da odgovorim i da kažem, da čuje javnost i da čuju borci koji nas slušaju, koji sad štrajkuju ispred i protestuju protiv vlasti ispred Narodne skupštine, da iz vlasti, iz kompletne koalicije, u ovom momentu sedi 26 narodnih poslanika. Evo, javljeno mi je malopre da su svi skoro mrtvi pijani, polupijani po kafićima u okolini Skupštine. Zaista nedopustivo.

Koleginice Radeta, da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković, pravo na repliku.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Ponoviću svoj apel, da pokušamo da uozbiljimo malo ovu današnju raspravu, u skladu sa temom koja je na dnevnom redu.

Predsedavajući, ja samo želim da se zahvalim na korektnosti uvaženom generalu Deliću i na tome što ste rekli da se pitanje boraca prvi put, praktično, rešava upravo ovim Predlogom zakona, i to na sistematski način.

Važno je reći da su predstavnici raznih boračkih udruženja, invalidskih udruženja podržali ovaj zakon i kako oni sami kažu da je ovo značajno povećanje za njih. A vama svakako hvala što ste ocenili da je ovo i više od očekivanog, i tu se potpuno slažemo. Ja verujem da ćete i vi podržati ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.
Generale Deliću, izvolite. Želite repliku? Izvolite.

Gospodo, prvo trebate shvatiti da smo mi normalni ljudi i da nikad nećemo reći za nešto što je dobro da to nije dobro.

Znači, dosta toga što smo mi tražili je dato ovim zakonom. Mi smo tražili uniformu, u jednom članu se pominje da će ministar propisati kako izgleda ta uniforma. Ja znam da će verovatno u tom pravilniku biti o tome da će je borci nabavljati svojim sredstvima. Ni to nije sporno.

Gospodin Erić i ja smo razgovarali davno jednom prilikom o tome koliko je važna ta spomenica i gledao sam kakav je taj predlog i tu se apsolutno slažemo, to je u redu. Većina stvari o kojima smo nekad govorili na neki način je ušla u ovaj zakon, pominjan je i posttraumatski sindrom. Ja sam zadovoljan što smo se izborili, ja verujem da će samo nekoliko stotina boraca na osnovu toga dobiti status ratnog invalida i moći će da nastave kakav-takav život dalje. Nismo mi Amerikanci pa da posle borbenih dejstava 65% oboli od posttraumatskog sindroma. Na kraju krajeva, mi smo branili svoju zemlju, a oni napadaju na tuđe zemlje.

Ali, ono što je ključno da kažem, nekome je ovaj borački dodatak važan. LJudima koji nemaju druga sredstva da prežive. Jer videli ste kakvi su ti restriktivni uslovi nametnuti, i 60 godina. To 60 godina nije trebalo da postoji. To je trebalo, recimo, da se odmah po zahtevu ljudi koji ispunjavaju te uslove da se da i to ne bi bila neka mnogo velika sredstva, verovatno ne bi prevazišli ono što sam ja predvideo u onom zakonu od pre tri godine. Nama je cilj da se na taj način iskaže poštovanje prema borcima, da ne moraju borci da na nivou svojih opština traže socijalnu pomoć, a imamo ih ovde u parku koji žive od socijalne pomoći. Nedopustivo je, ako je to nacionalno priznanje, da imamo ljude koji žive od socijalne pomoći.

Hvala, generale Deliću.
Reč ima Miodrag Linta.
Izvolite.