Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Ja ne znam, ovaj poslanički klub pošto predsedavajuća i uz pomoć sekretara je morala da mi objasni naziv poslaničkog kluba koji je podneo ove amandmane, ali prosto smatrao sam da će prisustvovati današnjoj sednici što ne menja situaciju.
Ja ću govoriti o ovim amandmanima, jer osećam potrebu da kažem nešto.
Dakle, konkretno kada je reč o amandmanu koji je podnet na član 2. Predloga zakona kojim se traži da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu se zove Ministarstvo za državnu upravu, lokalnu i manjinsku samoupravu.
Šta su to manjinske samouprave? To je veliko pitanje. Dakle, traži se da manjinska samouprava bude regulisana Zakonima o nacionalnim savetima nacionalnih manjina uvrsti u naziv ovog Ministarstva.
Istina je da je do sada ministarstvo vodilo, kako, to je zakonom definisano. Ja sam to vrlo precizno izvukao iz zakona, registri nacionalnih saveta, posebne biračke spiskove za izbor nacionalnih saveta nacionalnih manjina, ali se sada formira posebno ministarstvo u čiju nadležnost prelaze sva pitanja vezana za položaj i prava nacionalnih manjina, a to je Ministarstvo za ljudska, manjinska prava i društveni dijalog. Tako da, nije potrebno niti ima smisla menjati naziv ovog ministarstva, obzirom da imamo novoformirano ministarstvo o kojem smo već govorili tokom rasprave o ministarstvima i ja se u potpunosti slažem sa predstavnikom predlagača da ovaj amandman treba odbiti.
Sa druge strane, treba istaći da Srbija takođe shodno svojim zakonima spada u proces i spada u red država, zapravo sa najvećim obimom i sadržajem zaštite manjinskih prava i to ne samo u regionu, već kada je reč u Evropi.
Manjine u Srbiji, po zakonu, imaju pravo na obrazovanje na svom jeziku o trošku države, na svoje nacionalne savete koji brinu o kulturnom identitetu manjina, a čije su nadležnosti uređene Zakonom o nacionalnim savetima, nacionalnih manjina. Ovi saveti se biraju neposredno, što takođe organizuje i finansira država. Manjine imaju pravo na službenu upotrebu svog jezika, u ostvarivanju svojih prava pri državnim organima, a u svim sredinama gde živi više od 15% pripadnika nacionalnih manjina, manjinski jezik je u ravnopravnoj upotrebi.
Zatim, u izbornim procesima zakonom je obezbeđeno učešće stranaka nacionalnih manjina i na lokalnim i na parlamentarnim izborima zahvaljujući kome ste, i poštene kolege koje su podnele ovaj amandman, učestvovale i iz manjinskih partija danas narodni poslanici.
Pri tome, za nacionalne manjine ne postoji taj prag koji postoji za nas političke stranke od nekada pet, sada tri posto, već postoji prirodni prag, odnosno dovoljno je da osvojite onoliko mandata koliko vredi jedan mandat.
Za nas ostale to pravilo ne važi. To je, kako bih rekao, pozitivna diskriminacija. Ja ne bih nazvao „diskriminacijom“, naprotiv, to je privilegija nacionalnih manjina u Srbiji.
Šta bi više trebalo obezbediti, postavlja se pitanje? Manjine imaju obrazovanje na svom jeziku od predškolskog do univerzitetskog, uprkos tome neke manjine i dalje nisu zadovoljne.
Takođe, podnosilac ovog amandmana govori o tome da se novoformirano Ministarstvo za brigu o selu spoji sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiji. Mi smo govorili koliki je značaj formiranja ova dva ministarstva i smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer upravo ovim Predlogom zakona se želi dati akcenat i na demografiju, porodicu, na brigu o selu. To su dva odvojena društvena pitanja i nemaju nikakve logike i nikakve veze za objedinjavanje.
Naprotiv, ova Vlada želi da potpuno ojača strateške mere za borbu protiv „bele kuge“ i to je prepoznato i tokom formiranja prethodne Vlade Republike Srbije.
Populaciona politika, briga o porodici moraju obuhvatiti i seoske i gradske porodice, zaposlene majke, majke koje se bave poljoprivredom. Stimulativne mere populacione politike takođe moraju obuhvatiti sve. „Bela kuga je problem i gradskih, kao što sam rekao, i seoskih sredina i strategija podsticanja rađanja koja je usvojena i koju je usvojila prethodna Vlada sadrži brojne populacione mere i obuhvata različite oblasti u kojima se mora stimulisati politika rađanja, promovisati vrednosti i značaj porodice za zdravo društvo i predvideti ekonomske mere podrške porodici i mladim bračnim parovima. Osim toga, podrška rađanja se odnosi i na gradske i na seoske sredine. S druge strane, pitanje srpskog sela već decenijama zaslužuje posebnu pažnju i o tome smo govorili tokom rasprave o Zakonu o ministarstvima.
Kada već govorim o amandmanu koji je podnet na član 2. želim da iznesem nekoliko konstatacija. Kada smo kod Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koliko je meni poznato, a tu su kolege koje dolaze iz tih sredina, od 2016. godine do 2020. godine predsednici opštine Sjenica i predsednici opštine Tutin su upravo bili predstavnici nacionalnih manjina. Ispravite me ako grešim. Sad, postavlja se pitanje, da li su ove dve opštine bile u nekakvom ne privilegovanom položaju naspram drugih lokalnih samouprava u Srbiji?
Ja ću samo neke podatke da vam iznesem koji govore u prilog konstataciji da nije tako. Konkretno, Sjenica 2019. godine od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu dobija 10,5 miliona dinara za projekat investicionog održavanja zgrada. Godine 2020. četiri miliona i 300 hiljada dinara projekat „Sjenica otvorenog srca“, Tutin 2018. godine 12,5 miliona dinara za projekat izgradnje upravne zgrade opštine Tutin, a 2020. godine 14 miliona za projekat izgradnje upravne zgrade.
Nakon izbora 2020. godine u opštini Tutin predsednik opštine je ponovo predstavnik nacionalne manjine, uz podršku koalicionog partnera iz SNS i tada im ne smeta ni SNS i tada umeju da budu veoma kooperativni.
Dakle, šta je ovde suština? Sve zavisi sa aspekta kakve političke pozicije govorite, da li ste vlast ili ste opozicija. Nemojte da mi kažete da vam nije stalo do vlasti.
Ne znam gde je kolega Krsto Janjušević, nadam se da je u sali ili će nam se pridružiti, ili kolega Muamer Zukorlić, pa ako ja nisam u pravu, neka oni u nastavku sednice kažu da je drugačije. Navešću primer Sjenice i načina na koji upravo oni koji danas podnose ovaj amandman su želeli da preuzmu lokalnu vlast mimo volje građana. Ja to ne mogu drugačije nazvati osim političkom trgovinom.
Sa druge strane, kaže – albanski predstavnici razgovaraju sa predsednikom Republike, što je potpuno normalno, prirodno i logično. Kao ozbiljan, odgovoran državnik, predsednik Republike razgovara sa predstavnicima albanske nacionalne manjine. Albanski predstavnici insistiraju da budu integrisani u državne organe i da budu integrisani u naš sistem. Predsednik, opet kažem, kao ozbiljan i odgovoran državnik, pozitivno se izjasni o tome i kaže da nema problema, da će razmisliti, a onda već sutradan odu u Albaniju i tamo im kažu, formiraju vlast bez 42% Srba.
Podsetiću vas, devedesetih godina je u ovoj lokalnoj samoupravi živelo 65% Srba. Četiri albanske stranke dogovorile su vlast u Bujanovcu, bez učešća srpskih partija, pa je koalicija okupljena oko SNS, koja je osvojila 10 mandata, SPS, koja je osvojila tri odbornika, ostala u opoziciji.
Jedan od kolega narodnih poslanika kaže – država ne treba da se meša u stranačke koalicije u višenacionalnim sredinama, kako bi se izbegle tenzije, već da se angažuje na rešavanju njihovih problema. Pa, ja ne vidim ni jedan način da se predsednik države, država i Vlada mešaju u ova pitanja, već vidim da se oni sami mešaju i da pokušavaju da kroz političku trgovinu pošto-poto dođu do vlasti u određenim lokalnim samoupravama.
Još jednom kažem, mislim da je predstavnik predlagača u potpunosti u pravu kada kaže da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Zahvaljujem.