Hvala.
Pošto ste spomenuli Đorđa Milićevića, on opet ima pravo na repliku. Pošto sam dugo godina poslanik, znam kako to funkcioniše. Možete svakoga da spominjete po sto puta i da tako dajete mogućnost da neko replicira. Ja sam se sa Čankom sto puta pominjao međusobno da bih mogao da repliciram.
Prema tome, ja znam te, da ne kažem, doskočice poslaničke i poslovničke, tako da ću u određenom momentu zatvoriti ovaj krug replika, ne samo u ovom slučaju, nego i u buduće, jer mi moramo da negujemo diskusiju. Drago mi je da je to na nekom nivou političke kulture, ali moramo da rad parlamenta vodimo tako da ulazimo u faze svođenja rasprave, a ne daljeg rasplamsavanja zbog rokova koje imamo.
Dozvoliću još jednu repliku. Izvolite.

I možda još jednu, predsedniče?

(Predsednik: Ne.)

Dakle, daleko od toga da se meni priviđa Suleman Ugljanin. Verujte meni se priviđaju daleko lepše stvari od toga. Ne razmišljam o Sulejmanu Ugljaninu. Za mene je ovde suštinsko pitanje da li je Sulejman Ugljanin rekao da je do 2000. godine Srbiju nazivao maćehom, a od 2000. godine za Srbiju je rekao da postaje naša zemlja. Sve ostalo nisam ja citirao. Sve ostalo su citirali mediji.

Što se tiče tužbe, nemam nikakav problem, tužite vi koliko hoćete i koga hoćete, ali ovo pričam iz jednog prostog razloga, jer upravo ti mediji i to što vi pokušavate da na neki način kreirate, ne znam kako vam to uspeva i ne znam na koje medije mislite, ali to su svi preneli. To vam je isto ono što se priviđa onom kvazi političaru i predstavniku političke elite Draganu Đilasu. Njemu se priviđa i pre nego što se izabere Vlada da će Vlada loše raditi, pa je sebi dao za pravo da to komentariše, iako je vanparlamentarna stranka, iako još uvek nije shvatio da je bojkot propao i da on može da govori samo ispred parlamenta i da je pluskvamperfekat političke scene Srbije.

Znate šta je suština? Suština svega je, suština tih izjava i svega onoga što se dešava od te kvazi političke elite, da se iscrtavaju mete na čelu ljudima koji vode ovu državu. Konkretno, predsedniku države, pa imate onda ovakvu situaciju, kada predsednik države pokaže hrabrost i kaže – vodićemo odlučnu borbu protiv kriminala i korupcije, a onda u nekim medijima imate ovakve pojave, ovakve fotografije. Kaže – još jedan rat mafiji. Ovo je direktno crtanje mete, ne samo predsedniku države, već ono što niko od nas ne bi trebao u ovoj sali da koristi, a to je porodica i predsednika države i svakog člana Vlade, ali i svakog od nas. Mi to nikada nismo činili, uvek smo poštovali dostojanstvo i ugled Narodne skupštine Republike Srbije.

Dobro, Đorđe, nemoj da zloupotrebljavaš situaciju, završena je replika.
Ne znam kakva pravila imate ovde, ko je izazvao repliku, ko ima poslednju, ali da ne bih produžavao dalju raspravu na ovu temu, idemo na sledećeg govornika.
Reč ima Ivana Popović.

Dobar dan.

Poštovani predsedavajući, poštovani građani i poštovane kolege narodni poslanici, danas se javljam po amandmanu na član 2. i posebno mi je drago da moj prvi govor u Narodnoj skupštini je upravo posvećen onoj temi koja je meni vrlo bliska, vrlo bliska zbog toga što sam ja neko ko je grad zamenio za selo, ko je sebe i svoj posao premestio i preselio iz jedne urbane sredine u ruralnu. Baš zato ja znam šta znači biti žena u selu, šta znači pokrenuti posao u jednoj ruralnoj sredini i šta znači postati deo političke scene jedne lokalne samouprave.

Tako nešto kada osetite na svojoj koži onda shvatite koliko je ta naša ruralna sredina i koliko su svi ti ljudi koji žive u njoj jako bitni i možda nedovoljno pažnje je usmereno spram njih. Zbog toga meni je jako drago što je Zakon o ministarstvima upravo koncipiran ovako kako je i predloženo prvobitno našao na toj listi mesta za jedno vrlo važno ministarstvo, a to je Ministarstvo za brigu o selima.

Kolege moje, poslanici možda smatraju da je tri miliona ljudi i više od tri miliona ljudi, koliko živi u našim ruralnim sredinama, mali broj ili možda mala grupacija da se njoj posveti posebna pažnja i posebna briga. Smatram da ti ljudi treba da iskažu šta njima treba. Treba da shvatimo koje su njihove potrebe i na koji način najbolje i najadekvatnije njima možemo da pomognemo.

Mislim da je u prethodnom periodu politika Aleksandra Vučića zaista izuzetno doprinela unapređenju ruralnih sredina. Njegov predan rad, posvećenost se zaista vidi u svim aspektima našeg društva, a dovoljno je da pomenem samo da je u opštinu, u kojoj ja trenutno živim, Opština Krupanj on dolazio čak 12 puta za vreme svog predsedničkog mandata. Ta posvećenost, ta predanost, ta borba i rad se upravo vide na delima, a to su zaista unapređena infrastruktura, to su novi putevi, lokalni putevi, to je otvaranje fabrika i naravno samim tim otvaranje novih radnih mesta.

To je nešto što je zaista od velike važnosti i izuzetno dragoceno za svakog građanina koji živi u ruralnoj sredini i ne smemo na to nikada da zaboravimo, jer Srbija nije samo Beograd. Srbija je apsolutno država koja treba ravnomerno da se razvija i takođe bih rekla da je i ministar Nedimović u prethodnom periodu zaista puno doprineo razvoju ruralnih sredina, ali selo nije isključivo poljoprivreda. U selu imate sveobuhvatni život i puno drugih aspekata na koje se do sada možda nije polagalo dovoljno pažnje, ali meni je lično izuzetno drago što se nadam da će kroz Ministarstvo za brigu o selu upravo taj aspekt biti u fokusu.

Takođe, želela bih da kažem da taj ravnomerni razvoj i mogućnost da ne dođe do centralizacije naše zemlje jeste nešto što je meni lično meni važno. Mi imamo veliki odliv stanovništva takođe iz naših sela i to nije slučajno, to je iz prostog razloga što živeti na selu nije uopšte lako. Vama mnogo više stvari treba, vama je mnogo više stvari neophodno i ja bih volela da mi čujemo sve te građane i da čujemo šta je to za šta se oni zalažu, za šta se bore i da ih upravo u ovom parlamentu i podržimo.

Ono što je meni kao ženi jako bitno jeste da želim da se zalažemo da se žene u ruralnim sredinama mnogo više poštuju i da se njihov standard života podigne na drugu lestvicu, na višu lestvicu. Takođe, žena je stub porodice, žena je stub društva, žena je neko ko upravo u tim poljoprivrednim domaćinstvima nosi ogroman deo tereta, ogroman deo truda na svojim plećima. To su žene koju su vrlo vredne, vrlo inteligentne, vrlo sposobne i nekada je zaista samo mali vetar u leđa potreban da tim ženama pomognemo i da svi zajedno unapredimo našu ruralnu sredinu.

Takođe, smatram da je selo povezano i sa privredom, selo povezano i sa preduzetništvom i da je svaki poljoprivrednik, svaki seljanin na neki način vlasnik jedne male firme gde on svojim rukama upravo stvara sebi posao i da on svojim rukama zarađuje novac za egzistenciju svoje porodice. Zato je vrlo bitno da vidimo šta je tom poljoprivredniku, šta je tom građaninu naše ruralne sredine potrebno i kako mi njemu na najadekvatniji način u svetu tome možemo da pomognemo.

Na kraju bih želela da kažem da ne smatram da je briga o selu nešto što bi trebalo da stoji iza poslednjeg zareza jednog ministarstva sa dugim imenom. Smatram da ta grupacija ljudi zaslužuje posebnu pažnju i smatram da iako se izborimo danas ovde da to ministarstvo bude zasebno biće neophodno da sinhrono sva ministarstva, Ministarstvo saobraćaja, Ministarstvo finansija, Ministarstvo turizma, da svi sinhrono radimo na tome da naša ruralna sredina se podigne na respektabilan nivo i da mi održimo naše selo. Hvala.

Hvala Ivana.

Rekli su mi da je ovo vaš prvi nastup. Ja vam čestitam i pozivam vas da se stalno javljate. Imaćete kod mene prioritet.

Reč ima Dragan Marković Palma.

: Poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo, želim nekoliko rečenica da kažem vezano za amandman koji je podneo gospodin kao predstavnik nacionalne manjine i naravno da svako ima pravo u ovom parlamentu da podnese amandman i da smatra lično da neko pravo njegove manjine je ugroženo u delu Srbije gde živi, a mi koji smatramo da nije da činjenicama i argumentima kažemo da nisu u pravu.

Prvo, moramo da se podsetimo kada je u pitanju ravnomerni razvoj Srbije, to je bio program prethodne Vlade, da se posebno vodilo računa za Rašku oblast i za Bujanovac, Preševo, Medveđu i da siguran sam da Novi Pazar kao veliki grad dobio je više nego neki drugi gradovi. To je dobro, ali ne možemo mi da sada kažemo da Sujelman Ugljanin, koji je dobio manje od 1%, da je u pravu i da on sve vreme šalje militantne poruke, a ja ga vrlo dobro poznajem. Godine 2004. on je neposredno izabran na izborima za gradonačelnika Novog Pazara kada sam i ja izabran za gradonačelnika Jagodine i organizovali smo sastanak gradonačelnika u Jagodini. Ja sam ga pozvao da dođe i on je bio posebno iznenađen prijatno. Posle toga on je organizovao skup gradonačelnika u Novom Pazaru. Bio je veoma dobar domaćin i poruke tada nisu mu bile kao poruke danas koje šalje, i poslednjih godina, odnosno od kada nije na vlasti.

Narod u Raškoj oblati, dobio sam da je dobio 24.676 glasova na poslednjim izborima, toliko od njegovih sunarodnika koji su glasali za njega, a šta ćemo za one druge.

Dame i gospodi, i Bošnjaci i Albanci i sve nacionalne manjine u Srbiji žele da rade i da žive od svog rada. To upravo ova država radi, dovodi investitore i pomaže maksimalno.

Da ovo nije 20 vek ili 19 vek i da ponovo neki političari misle preko militantnih ratnih poruka da vrate jedan deo biračkog tela i da kažu - evo mi smo sada postali moćna politička partija u Raškoj oblasti, oni kažu Sandžak, za mene je to Raška oblast. Ako pogledamo i ko je bio poslednjih godina gradonačelnik Raške oblasti i u Novom Pazaru, moram posebno da pohvalim Rasima Ljajića koji stvarno na neki način predstavlja politiku u Raškoj oblasti kao što je politika u Srbiji i za svakog čoveka u Srbiji.

Isto tako, ministar inostranih poslova, kad to kažem da neko misli sada ministar inostranih poslova kakve on veze ima kada je u pitanju Raška oblast i jug Srbije, i naravno predsednik Aleksandar Vučić su mnogo doprineli. Dolaskom Erdogana u Srbiju, odnosno u Sarajevo, koji je poslao poruku svojim sunarodnicima, odnosno, ne, svojoj muslimanskoj braći, ne muslimanskoj braći onoj koja postoji kao neka separatistička grupa, već Bošnjacima i Albancima da treba sada jedna drugačija politika da se vodi, drugačija saradnja, da ne možemo da zaboravimo ono što je bilo, ali mora da se ide napred. Čak i neko kod koga su oni išli po savet sada govori, kako je vreme prošlo, da je Srbija u pravu i da nije to baš tako kako su veliki svetski mediji prikazivali.

Mnogo sposobnih privrednika ima u Raškoj oblasti i u Novom Pazaru. Ja sam do prošle godine organizovao odlazak privrednika. U preko 15 zemalja smo bili. Nikada se u delegaciji nije desilo da nema nekog od privrednika iz Novog Pazara. Dva, tri privrednika su uvek bila u delegaciji. Posebno, kada sam ih vodio u San Petersburg, tamo su napravili veliki posao. Ne znam kako se ta firma tada zvala, ali, evo, dobio sam sada, poslao mi je moj kabinet, Edin Emrović iz Novog Pazara je bio sa Mehom Mahmutovićem u Rusiji, u San Petersburgu, u Beču Enes Biševac. Tog Biševca znam, on je jedan od najvećih distributera mercedesovih vozila, jedan veoma uspešan i sposoban privrednik i zapošljava veliki broj radnika. Da ne ponavljam sad sva ta imena ljudi koje smo tada vodili.

Upravo ti ljudi i građani Raške oblasti i juga Srbije, Albanci i Bošnjaci nisu za militantne poruke i da se mi vraćamo u neko vreme, da mrzimo jedni druge.

Novi Pazar je imao utorkom najveću pijacu na Balkanu gde su iz cele Srbije odlazili na pijacu u Novi Pazar. Sada toga više nema, ali Novi Pazar je grad koji je uvek poštovan od srpske vlasti.

Posebno želim još jednom da pošaljem poruku Sulejmanu Ugljaninu da takvim porukama ne može ništa da doprinese. Niti će on dobiti više glasova na sledećim izborima, niti će imati koristi od toga. Da prestanu više političari nacionalnih manjina da svađaju nacionalne manjine sa većinskim srpskim narodom, jer sva prava koja imaju nacionalne manjine i uživaju u Srbiji, ta prava nikada nije kritikovala ni jedna međunarodna zajednica. Nikada.

Kada su u pitanju Bujanovac, Preševo i Medveđa, mnogo fama tamo je urađeno, mnogo puteva, mnogo asfalta. Urađen je i autoput. Nije isto za razvoj neke opštine kada imate autoput i kada nemate. Prvo vas pita strani investitor koliko ste udaljeni od aerodroma, da li imate autoput, pa onda dolazi u vaš grad da vidi šta mu vi nudite, kada je u pitanju izgradnja fabrike, itd.

Ako pogledamo Mađare koji su većinska nacionalna manjina u Vojvodini, kako su Mađari zadovoljni, kako su one druge nacije koje žive u Vojvodini svi zadovoljni, a ovi ovamo nisu? Iz poznatih razloga nisu zadovoljni. Ali, evo i klinika se pravi u Novom Pazaru, Novi Pazar je postao i univerzitetski centar za decu iz Raške oblasti, Novog Pazara, Sjenice, Tutina, da njihova deca idu na taj fakultet. I tu Srbija pomaže.

Tako da, poštovane dame i gospodo, političari nacionalnih manjina, odnosno stranaka nacionalnih manjima samo treba da budu realni i da njihovi zahtevi ne budu zahtevi usmereni kako je, ne znam, Srbija maćeha prema vama.

Sećam se da kada smo bili u Novom Pazaru da nas je Sulejman Ugljanin, nas četrdeset i nešto gradonačelnika, vodio u manastir Sopoćani, čime smo svi bili iznenađeni. Šta se to promeni, Suljo, u tvojoj glavi odjednom? On nam je pričao o freskama i o manastiru, itd. Još uvek sam u mislima i pamtim taj događaj kada smo bili kod njega u Novom Pazaru, da je bio izuzetno dobar domaćin.

Da li će neko od predsednika partija nacionalnih manjima biti u vlasti ili ne, o tome ne odlučuje Aleksandar Vučić, Ivica Dačić ili ne znam ko, o tome odlučuju građani i njegovi sunarodnici, da li će dati poverenje njemu ili nekom drugom.

Tako da, Suljo, vrati se u normalu, da sarađuješ sa Srbijom i da ne može Srbija pet godina, odnosno sedam godina ti bude majka, a posle maćeha, a kasnije fašistička tvorevina. Nisi u pravu. Narod Raške oblasti ili Sandžaka, kako vi nazivate Rašku oblast, hoće da živi od svog rada, da radi, da izvozi ono što proizvodi, da kada dođu delegacije, kao što se i dešava, nije Srbija samo Beograd, da se vodi u Novi Pazar, da vide kako žive građani Bošnjaci u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici.

Mnogo prijatelja imam Bošnjaka i mnogo prijatelja imam Albanaca na jugu Srbije. Niko on njih ne misli tako kao što misli Sulejman Ugljanin. Ne da će on politički da propadne, ali stvara jednu ružnu sliku kod nekih srbomrzaca u Evropskom parlamentu i u nekim drugim institucijama gde se odlučuje o građanima Srbije. Raška oblast, Bošnjaci i Albanci su građani Srbije i da poštuju ono što se zove Ustav u ovoj državi, ako im nešto ne odgovara, da to iskažu, ali na jedan civilizovan način i siguran sam da ukoliko su u pravu, ta greška ako postoji biće ispravljena. Hvala.

Hvala.
Ja bih zamolio da, pošto pretpostavljam da se gospodin Imamović javio za repliku, jel tako?
(Enis Imamović:Da.)
Dobro.
Samo bih zamolio molim vas, pošto imamo zasedanja odbora, gospodine Imamović, ako može Milisav Vujadinović prvo, da bi stigao na sednicu odbora koji počinje u 11.00 časova.
(Enis Imamović: Javio sam se malopre da repliciram.)
Dobro, evo daću vam reč posle gospodina Vujadinovića. Izvolite.

Hvala predsedniče.

Izvinite na ovome, jer odbor počinje za nekoliko minuta, pa ću iskoristiti priliku, samo nekoliko stvari vezanih za amandman.

Naime, na početku odmah da kažem da mi iz SNS predlažemo da se amandman odbije, pre svega iz onih razloga koji su navedenim u samom obrazloženju mišljenja predlagača samog zakona.

Ako ulazite u suštinu svega toga, mislim da je potpuno jasno da je zaštita manjinskih prava u Srbiji nešto što može poslužiti kao primer mnogim razvijenim demokratijama i u Evropi i u svetu.

Naime, uloga nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji je od velikog značaja i kada bi naša srpska zajednica u nekim drugim sredinama u kojima živi, pre svega u regionu, uživala toliki stepen zaštite, verovatno bismo izgubili u odnosu na to pitanje i temu za razgovor sa našim susedima, verovatno bi i stvari u regionu i u ekonomskom i političkom smislu krenule u mnogo boljem pravcu, što bi bilo na korist svih nas koji ovde živimo.

Da li svi isto mislimo? Naravno, da ne, i uvek postoji većinsko i manjinsko mišljenje. Siguran sam da ljudi u Novom Pazaru, u Raškoj, Sandžaku, zovite ga kako god hoćete, dele ovo mišljenje većinske Srbije, a kuda ćete bolju potvrdu od toga da je na poslednjim izborima u Novom Pazaru SNS sa svojim partnerima, koji da kažem, autohtono potiču iz tog kraja, osvojila 20.506 glasova. Stranka predlagača, naravno, ne možemo svi isto misliti, stranka predlagača ovog amandmana je u Pazaru osvojila, pazite, dva i po puta manje, 8.208. glasova.

Nije drugačije bilo, poštovane kolege i građani Srbije ni 2017. godine, 2017. godine je Aleksandar Vučić, kao kandidat za predsednika Srbije u Raškoj, osvojio preko 70% glasova. Verovali ili ne, verovatno je to jedna od oblasti u kojoj je Aleksandar Vučić kao kandidat za predsednika ostvario najbolji rezultat u odnosu na čitavu Srbiju. To dovoljno govori da li ovo mišljenje sa nama dele ljudi u Raškoj i u Pazaru. Naravno, postoji jedan deo ljudi, manjinski, koji misli obrnuto i koji misli dosta slično sa predlagačem amandmana.

To je ono što se tiče, da kažem, nekih suštinskih stvari, a ako bih govorio o nekim drugim razlozima, postavlja se jedno moralno pitanje, da li uopšte i verujte mi sam sam ga sebi postavio, da li uopšte treba da raspravljamo o amandmanu kada je predlagač amandmana sam zakasnio u početku, a vi ste to predsedniče dobro uvideli, sam na početku zakasnio na raspravu o ovom amandmanu.

S druge strane, suština, sama suština amandmana je borba za politički ostanak i opstanak i dnevno političke poene Sulje Ugljanina iznad svega, a reći ću vam nešto i u prilog tome, jer je to u stvari, samo to, i apsolutno to.

Naime, kako ste rekli, za nekoliko trenutaka počinje konstitutivna sednica odbora za dijasporu. Neki dan je moj uvaženi kolega Muamer Bačevac, koji dolazi iz Novog Pazara, govorio o značaju dijaspore, koja dolazi iz te oblasti, verovatno ako bismo gledali procentualno, dijaspora koja potiče iz te oblasti zauzima možda i najveći deo, po oblasti najveći deo dijaspore. Čuli smo i o značaju te dijaspore, pre svega u Zapadnoj Evropi, pogotovo u Nemačkoj, o značaju te dijaspore pre svega u građevinskoj industriji, ali i o vezama te iste dijaspore sa glavnim gradom Srbije, sa Beogradom i sa našim društvom uopšte.

Pazite samo nonses i jednu pojavu, stranka Sulejmana Ugljanina je odbila da učestvuje u radu Odbora za dijasporu. Toliko o tome koliko je stranci Sulejmana Ugljanina bitan narod u Raškoj oblasti, odnosno u Sandžaku, toliko o njegovoj brizi za tim građanima. Bitno je samo njegovo puko političko preživljavanje. Mislim da su to građani u Raškoj prozreli.

Mi se nadamo da će, kada je u pitanju ovaj odbor, konačno, da kažem, taj deo političkog spektra dozvati pameti i uzeti učešće u Odboru za dijasporu, jer to je u najboljem interesu ljudi koji žive van Republike Srbije, pogotovo onog dela koji žive po Zapadnoj Evropi, Nemačkoj, obavljaju ozbiljne poslove i koji predstavljaju ozbiljan segment našeg društva, i koji su veoma, veoma važni, kako za samu oblast iz koje dolaze, ali, verujte, i za našu državu i za naše društvo u celini. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Samo bih hteo da vam krenem pažnju da morate da imate u vidu da sa mesta na kome ja ovde sedim, ja nemam uvid u to da li se neko od vas javlja za reč po osnovu replike. To je verovatno nedostatak ovog sistema, apropo onoga što je malopre gospodin Đukanović rekao, da taj ko se javlja verovatno ima prioritet u odnosu na nekog drugog ko se javio.
Tako da, molim vas da to imate u vidu da ne ispadne da neko namerno neće nekome da da reč, ali evo ja sam razumeo da se gospodin Imamović javio za repliku i zato sam zamolio da ustupi to mesto prethodnom govorniku, a sada njemu dajem reč.

Hvala, predsedniče.

Voleo bi da mi objasnite kako ja mogu u dva minuta da repliciram koleginici iz SNS koja je govorila šest minuta, kolegi Draganu Markoviću koji je govorio deset minuta i drugom kolegi iz SNS koji je govorio sedam minut? Kako ja u dva minuta da odgovorim na sve ono što su oni ovde rekli?

Dakle, naše učešće, samo malo tiše molim vas, na ovim izborima, pošto predsednik neće da vas utiša, pokušaću ja. Naše učešće na ovim izborima kao manjinske stranke je trebalo da pruži građanima Sandžaka mogućnost izbora. Iako smo znali kakvi su uslovi u Sandžaku kada su izborni uslovi u pitanju, i ne samo u Sandžaku nego u čitavoj Srbiji, mi smo odlučili da kao manjinska stranka učestvujemo i da uđemo u parlament kako bismo ovde predstavljali Bošnjake i sve građane Sandžaka.

To u kakvim uslovima smo mi održali izbore i kakvi su rezultati u takvim uslovima na kraju ispali, mene bi bilo sramota da kažem. Mene bi bilo sramota da se time ponosim. Ovde se kolege ponose time što su na izbornim uslovima koji su bili apsolutno pod kontrolom režima, u kojoj su učestvovali svi državni organi i javni i tajni, i na razne načine vršili pritiske, ucene, pretnje na građane Sandžaka, da se hvali tim rezultatima kako je on porazio jednu manjinsku stranku. Očigledno je da je to bio jedini cilj i krajnji cilj učešća na ovim izborima.

(Narodni poslanici dobacuju da je isteklo vreme.)

Vreme, nije ni bitno vreme, bitno je ima li smisla učestvovati u ovakvom političkom životu, sa ovakvim iživljavanjem na jednu manjinsku stranku bez mogućnosti da odgovorimo jedan na jedan. Čak nisam tražio ni da mi produžujete pravo na repliku, tražio sam dva minuta nakon svakog govornika koji je spomenuo ovde moje ime, ime stranke i ime predsednika moje stranke.