Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Po amandmanu, narodni poslanik Srbislav Filipović.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, još je i Albert Kami lepo rekao da nema ništa ogavnije od poštovanja koje se bazira na strahu. Tako i pojedini predstavnici nacionalnih manjina pokušavaju da poštovanje kod svojih birača, dela svojih birača zasnuju i utemelje na strahu od nekakve strašne i opasne srpske države, nekakve strašne srpske hegemonije, nekakve strašne srpske politike koja želi da oduzme sva moguća prava nacionalnim manjinama, nacionalnim zajednicama u Republici Srbiji, ma na celom svetu.

Nema, naravno, ovde nigde se nije, da prodiskutujemo o tome, pa da nam kažu koja su to prava uskraćena nacionalnim manjinama u Srbiji? Koja prava? Da jedan pripadnik nacionalne manjine, bilo koje u Srbiji, a da nije političar ili politikant ili da nije plaćen od Đilasa, Šolaka i ostalih kriminalaca koji su harali Srbijom 12 godina, ni jedan od njih da izađe i da kaže šta mu je to u Srbiji uskraćeno. Nema.

Kada razgovarate, a svako od nas ima komšiju bar koji je pripadnik neke nacionalne manjine, svi su oni ljudi koji su lojalni građani Republike Srbije, koji poštuju Republiku Srbiju kao državu i nemaju nikakav strah od nje jer im Srbija omogućava sve ono što omogućava i pripadnicima srpskog naroda i bilo kog drugog, a to je da se školuju, da žive, da stvaraju svoje porodice u Republici Srbiji pod jednakim pravima i mogućnostima kao što to imaju i pripadnici srpskog naroda.

Nema tu za nas nikakve dileme iz SNS, mi jesmo za poštovanje svih prava nacionalnih manjina i zajednica, da proširimo ta prava, da razgovaramo sa njima, a ne da nas bilo ko ucenjuje, ne da bilo ko vređa sprsku državu. I nije nas sramota da kažemo srpsku državu, to je srpska država, država srpskog naroda i svih ostalih naroda koji u njoj žive i žele u njoj da žive. Zato kažem srpska država je uvek bila otvorena za sve one koji žele u nju da dođu, da posete našu državu, da upoznaju našu kulturu, jezik, naše običaje, da vide kakav je to divan srpski narod, koji se uvek borio i žrtvovao ne samo za svoj sopstveni, sprski narod, već i za druge narode u regionu.

Zaboga, oni nazivaju srpsku državu fašističkom državom. Pa, srpska država je položila najveće žrtve, i Srbi, oslobađajući i okolne države u regionu i bivše Jugoslavije od fašističke nemani. Pa, sram bilo onoga ko se usuđuje da govori o tome i o srpskoj državi na takav način da joj zalepi etiketu fašističke.

Naravno, zašto je potrebno stvoriti takvu sliku o Srbiji danas i kome je to u interesu? Čuli smo i od nekih spolja, ali to je i u interesu onih koji nisu bili sposobni da na izborima dosegnu taj cenzus od 3%, i to smo im omogućili, hajde, evo, da se spusti na 3%, ne bi li probali da uđu u Skupštinu. Nisu uspeli to, zato što su bojkotovali izbore, jer su bili svesni da nemaju dovoljnu podršku i utemeljenje kod građana Srbije da mogu da uđu u poslaničke klupe.

Naravno, potrebno je Srbiju rušiti i spolja i iznutra. Iznutra su za to tajkuni spremili veliki novac, predvođeni Đilasom, Šolakom, onim nesrećnim Đorđevićem, i ostalima. Oni su spremni sve da ulože ne bi li srušili srpsku državu, jer jedino urušena i Srbija na kolenima je ona Srbija koja je podobna za tajkune, ona koja je podobna za upravo za te fašiste, koji bi hteli ponovo da haraju državom Srbijom, i koji bi hteli onu punu kasu, koju danas imamo, da isprazne, oni kojima ne odgovaraju Kovid bolnice koje se prave, onima kojima ne odgovara kad srpska država spremno dočeka takvu pandemiju kakvu danas imamo u svetu, onima kojima ne odgovara to što je Srbija među najboljima u Evropi, kada je u pitanju, u ovom momentu, stabilnost zdravstvenog sistema. Njima ništa od toga ne odgovara. Ne odgovara im, zato što svaki uspeh Srbije njih spušta jednu lestvicu dole, jedan procenat dole.

Zato je danas srpska država nešto što smeta mnogima koji su na toj tajkunskoj strani. Zato imamo sinhronizovane napade.

Kolega Veroljub Arsić je govorio o onima spolja, iz država bivše Jugoslavije. Imamo sinhronizovano i ovde. Jedni su njihovi predstavnici kroz Skupštinu i kroz lažno pokretanje pitanja statusa i položaja nacionalnih manjina. Oni daju vetar u leđa Đilasu, Šolaku, njihovim medijima, onima koji ne znaju još da li su iz Luksemburga ili iz Beograda, N1 i Nova S, Olji Bećković i ostalima, da nedeljom u devet, i svakog dana iz sata u sat, uživo pljuju i ruše ugled srpske države, a to sigurno nećemo njima dozvoliti, naravno.

Takođe, taj sinhronizovani napad na Srbiju ne ide samo kroz Skupštinu. On ide i odvija se tendenciozno iz dana u dan, iz časa u čas, i kroz njihove medije, da bi završna faza tog njihovog udara na Srbiju bilo rušenje predsednika Republike Aleksandra Vučića na ovaj ili onaj način, kroz to što mu crtaju metu na čelu, kroz to što pozivaju ne samo putem društvenih mreža, tamo svaki idiot može da napiše šta god hoće i da za to apsolutno ne snosi nikakvu odgovornost, ali njihovi političari, njihovi analitičari, takozvani, nezavisni, njihovi nezavisni novinari, kako ih oni nazivaju, oni svakog dana pozivaju otvoreno na likvidaciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, zato što tu mafija vidi jedini spas za sebe. Jedina mogućnost da opstane u Srbiji mafija jeste da nema na čelu države Srbije predsednika Aleksandra Vučića. E, za to je najveća brana i najjači stub odbrane i podrška Aleksandru Vučiću ovde u Skupštini Republike Srbije. Svakog dana će ovde čuti reči podrške predsedniku Republike od strane narodnih poslanika, narodnih, jer ih je birao narod, jer narod stoji iza ovih ljudi koji ovde sede, narod je dao podršku tim ljudima, narod je dao podršku predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.

Ja sam siguran da će Srbija predvođena upravo Aleksandrom Vučićem i Vladom koju ćemo izabrati ovih dana ostati slobodna.

Kao što je Perikle rekao – tajna slobode počiva u hrabrosti. Mi ovde, poslanici SNS, imamo dovoljno hrabrosti i dovoljno čestitosti i poštenja da iz sve snage, svim srcem, još jače i još više budemo uz našeg predsednika i uz državu Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem.
Sada bih zamolio narodne poslanike koji su trenutno prijavljeni u elektronskom sistemu da svoje prijave za reč ponove nakon 15.00 časova, kada će im biti omogućeno da govore. Svakako, gospodina Glišića da pozovem da ostane sa nama i u popodnevnom delu rasprave. Biće tu dobrih stvari da se čuju i da se o njima razgovara.
Sada dajem pauzu u trajanju od 60 minuta. Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom u popodnevnom delu naše sednice.
Pre nego što nastavimo sa ovom tačkom dnevnog reda, primili ste ostavke narodnih poslanika dr Nebojše Marjanovića, Jasmine Palurović, Dalibora Radičevića, Miloša Vučevića, Maje Gojković, Branislava Nedimovića, Marije Obradović, Radomira Dmitrovića i Milana Krkobabića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaje Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ovih ostavki, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavki nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. st. 3. i 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i st. 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koji su izabrani, narodnim poslanicima dr Nebojši Marjanoviću, Jasmini Palurović, Daliboru Radičeviću, Milošu Vučeviću, Maji Gojković, Branislavu Nedimoviću, Mariji Obradović, Radomiru Dmitroviću i Milanu Krkobabiću, danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo diskusiju povodom ove tačke dnevnog reda u pojedinostima.
Za reč se javio, prvi na ovom spisku koji ja imam, Nebojša Bakarec.
Izvolite, gospodine Bakarec.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospodo poslanici, poštovani građani, trudiću se da budem kratak.

Naravno da je nesporno pravo i opet mi je žao što gospoda iz jedne poslaničke grupe koji su podneli ove amandmane koji su, nažalost, neprihvatljivi nisu tu, ali smo danas dosta govorili uopšte o pravu, naravno da je to nesporno pravo i te manjine, čak da podnese jedne ove, da tako kažemo, tehnički manjkave amandmane. Ali, da bi zaštitili pravo i te manjine i te poslaničke grupe koja broji šest poslanika, da bi zaštitili njihovo pravo, potrebno je da konstatujemo da u ovoj Skupštini postoji opozicija, o čemu smo takođe danas govorili. Zato što četiri meseca postoji jedna mantra koja potiče od Đilasa koji kaže - opozicija, to sam ja, pa kad ja nisam u parlamentu, onda nema opozicije.

Znači, četiri meseca ide priča da u parlamentu nema opozicije. Naravno da u parlamentu ima opozicije, imamo tačno sedam opozicionih poslanika, što je meni drago i treba da ih gajimo. Mi ćemo da ih uvažavamo, to je jedna cela poslanička grupa i jedan poslanik koji ne pripada ni jednoj.

Sa žaljenjem mogu da konstatujem da ovi amandmani koje je podnela ova poslanička grupa, koja prosto ima jedan, moram da kažem, ekstreman narativ. Kada posmatrate ono o čemu oni govore, to su dve stvari. Jedno je ekstremni nacionalizam koji napada većinski narod, tj. Srbe. Mi smo imali prilike da čujemo neke priče o nekim navodnim zločinima od pre 20, 30, 40 godina. To su sve potpuno bespredmetne priče.

Drugi narativ je potpuno Đilasovski. Dakle, moramo da konstatujemo da Dragan Đilas, koji nije učestvovao na izborima, danas ima jedan svoj poslanički klub i on se sastoji od šest ovih poslanika. E, sada, zašto oni pristaju da budu njegov poslanički klub? Prosto, mogu da kažem da ovaj jedan poslanik, sedmi, on ne pripada Draganu Đilasu. Jer, znamo, imamo svedočenje jednog bivšeg predsednika političke stranke kako gospodin Đilas rešava probleme. Pa, keš kredit. Znači, brzi keš, kešira problem. Ja se nadam da gospodin Đilas nije iskeširao ovih šest poslanika, pa da to nije razlog zbog koga oni imaju taj drugi narativ osim ovog ekstremno nacionalističkog, pa da zbog toga ne štite prava Dragana Đilasa, nemaju potrebe jer su oni istovremeno i manjina.

Druga stvar koja je važna, gospodin Milićević je takođe, veoma sam mu zahvalan, danas govorio o tome, on je pokazao jednu sliku. Znači, mi da bi zaštitili manjine, mi moramo da zaštitimo i predsednika Republike. Naravno, tu sada dolazimo do jednog pitanja koje smo danas ovde čuli u Skupštini. Jedan poslanik nas je pitao - zašto branite Aleksandra Vučića? Prvo, zato što je to potrebno. Drugo, zato što je to časno i čestito. Treće, kada tokom osam godina 365 dana, svakog dana u tih osam godina imate desetine napada dnevno na predsednika Vučića i njegovu porodicu, svakog člana njegove porodice pojedinačno, uzmite tu akumulaciju i matematiku, to su stotine hiljada napada za sve ovo vreme o kojem govorim, onda vidimo da je potrebno nekoga braniti od tih bestijalnih napada koji idu dotle da se ugrožava nečije pravo na život.

Branimo ga zbog toga što, znate, kada se akumuliraju sve ove bestijalnosti o kojima govorim tokom osam godina, jer juče me je zvala jedna novinarka, pa pita da li je to jednako pretnjama Zoranu Đinđiću? Nije. Zoranu Đinđiću su pretili samo dve godine i nikada niko nije pretio članovima porodice Zorana Đinđića, te je to neuporedivo. Dakle, kada imamo ovu akumulaciju bestijalnosti koja traje osam godina, jako se povećava verovatnoća da će neka mentalno obolela ličnost pokušati da ubije gospodina predsednika Republike ili nekog člana njegove porodice i zbog toga ga branimo.

Stoga, zaista ne razumem politiku, sa tim ću da završim, ove poslaničke grupe koja je podnela ove neprihvatljive amandmane. Dakle, oni su tu samo kada treba da kažu nešto, da iznesu svoj stav, ali kada treba da saslušaju, jer, evo, već je 15.00 časova, a oni su bili manje od sat vremena. U tome oni, izgleda, podsećaju na Dragana Đilasa i to je kraj.

Znači, Dragan Đilas, da vas podsetim, šest godina ima mandat u Skupštini grada, pošto za više nije ni dobar, ali on šest godina ne dolazi na sednice Skupštine grada. Tako će i ovi, izgleda, dolaziti samo po apanažu, eventualno kad se otvori restoran i eventualno, kao što smo danas videli, kada oni imaju šta da kažu i onda odlaze. Pa, to nije demokratija. Morate da saslušate, jer u ovom trenutku nemamo ni jednog predstavnika opozicije. Evo, jedan ulazi, to je pohvalno.

Eto, toliko. Hvala vam, gospodo.

Hvala.

Reč ima Uglješa Mrdić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege poslanici, svedoci smo jakih udara na Srbiju, kako spolja, tako i iznutra, zato što mnogima ne odgovara jaka i stabilna Srbija. Na sreću, na prethodno održanim izborima u Srbiji narod je rekao svoje i rekao je veliko da politici Aleksandra Vučića i koalicionim partnerima i SNS-u. Potom su krenuli udari. Znamo ko radi te udare iznutra, iz kojih to tajkunskih i kriminalnih centara moći dolazi, o čemu su više govorile moje kolege, ali činjenica je da kada imamo situaciju da imamo ovde sedam opozicionih poslanika, pojedini poslanici pokušavaju da sruše ugled i Republike Srbije i ovog parlamenta.

Imali smo prilike da čujemo od poslanika koji sada, nažalost, ovde nisu prisutni, a pripadaju opoziciji i dele slične stavove kao i pojedine vanparlamentarne opozicione stranke, da su ugrožena prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

Kao prvo, to nije tačno. Zašto? Ako se igde poštuju prava nacionalnih manjina na Balkanu i jugoistočnoj Evropi, to je u Republici Srbiji, a nema Bošnjacima bližeg naroda od srpskog naroda, kako u Srbiji, tako u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i svim onim državama gde u slozi živi srpski i bošnjački narod.

Meni je samo žao što pojedini mediji su u manjini, koji istinito saopštavaju o svemu ovome što mi danas govorimo, a većina medija u Srbiji, dok opozicija govori o nekom medijskom mraku, je u rukama tajkuna, kriminalaca i onih stranih i regionalnih centara moći koji podržavaju mafiju i podržavaju sve medije i političke stavove protiv predsednika Vučića.

Ali, ono što me posebno boli i što nismo imali prilike da vidimo u novijoj srpskoj istoriji, jedan orkestrirani, umobolan i bolestan napad na porodicu predsednika Republike Aleksandra Vučića. Oni su krivi samo zato što su najbliži srodnici predsedniku Republike i SNS i tima koji bolesno i sramno napadaju porodicu predsednika Vučića, njima nije sveta ni Srbija, njima nije sveta ni nečija porodica. Oni napadaju i trogodišnjeg Vukana, oni napadaju i Danila i Milicu i Andreja, oni su krivi samo zato što su srodnici predsednika Republike. A napad onoga što se dešava u parlamentu, onoga što se dešava izvan parlamenta i onoga što se dešava u ovim tajkunskim medijima je jasan – slabljenje pozicije Republike Srbije i predsednika Vučića.

Ja sam ubeđen u snagu nas, narodnih poslanika i buduće Vlade Srbije, da ćemo svi zajedno dati još jaču podršku predsedniku Vučiću, kao što sam i rekao pre neki dan, i da će naš predsednik, uprkos ovim sramnim napadima, imati dovoljno snage da nastavimo da Srbiju vodimo u sigurnu i bolju budućnost, zajedno sa svim građanima i srpske i bošnjačke nacionalnosti. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima Olja Petrović.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Skupštine, kako je ovo moje prvo obraćanje, na samom početku iskoristila bih priliku da se zahvalim predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS koji su dali šansu nama mladim ljudima da se po prvi put nađemo u poslaničkim klupama. Trudiću se da svojim radom, zalaganjem, kao, verujem, i sve ostale moje kolege, kao i svakodnevnim razgovorima sa građanima, to poverenje i opravdam.

Kao neko ko dolazi iz Pirota, pograničnog okruga u kome žive i nacionalne manjine, posebno u Dimitrovgradu, gde je pretežno stanovništvo bugarske nacionalnosti, imala sam potrebu da se danas javim za reč.

Nekada se moglo čuti – što južnije, to tužnije. Ali, danas to ne možemo reći. Srbija se razvija ravnomerno.

Svedoci smo novoizgrađenog Koridora 10. Svedoci smo da će se u narednom periodu rekonstruisati i železnica.

Danas sam ja nekih dva i po sata stigla od Pirota do Beograda, za šta je do pre par meseci trebalo čak četiri. To će našoj deci biti normalno, ali svi znamo da do skoro nije bilo tako.

Osim puteva, svedoci smo i mnogobrojnih rekonstruisanih i novoizgrađenih škola, vrtića, bolnica, uređenih parkova, izgrađenih sportskih centara.

U vreme epidemije Kovidom-19, koja je zahvatila ceo svet, pa i našu državu, doneli smo niz mera za koje možemo već danas reći da su se pokazale kao delotvorne. Od pomoći u vidu 100 evra svim punoletnim građanima, preko pomoći malim, srednjim i mikropreduzećima, do ciljne pomoći hotelijerima. Da smo radili dobro i usled epidemije pokazuje i stopa nezaposlenosti, koja je danas na rekordnom istorijskom minimumu oko 7%. Uz to, beležimo i najveći privredni rast u Evropi.

U Srbiji su plate i penzije nastavile kontinuirano da rastu. Već sada, prosečna plata u Srbiji je iznad 510 evra, a nastojaćemo da ostvarimo cilj koji je predviđen Nacionalnim investicionim planom – „Srbija 2020-2025“, u kojem se predviđa da prosečna plata iznosi čak 900 evra do kraja 2025. godine, a prosečna penzija 440 evra.

Sve ono što smo radili pokazalo se kao dobro, jer je dalo rezultate. Nastavićemo tim putem radeći još više i razvijajući našu Srbiju još bolje, brže i jače.

Zato su nam značajna i ova tri ministarstva, koja još sistematičnije mogu sagledati potrebe ljudi na selu, koji će ulagati u porodicu, koja predstavlja stub svakog društva, koje će brinuti o ljudskim i pravima nacionalnih manjina i koje će društveni dijalog uvrstiti u političku praksu.

Želimo Srbiju u kojoj mladi žele da žive, u kojoj svi građani vide sigurnu budućnost. Hvala.

Sledeći govornik je Dragoljub Acković. Izvolite.