Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Vladimir Marinković.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ovde se kada je u pitanju ovaj amandman ove koalicije ili poslaničke grupe koja se veoma čudno zove i moram da budem otvoren i iskren – nije mi jasno šta znači i koje je značenje „Doline“? Jasno mi je koje su stranke u pitanju, ali ne znam šta znači „Dolina“? Valjda je to aludiranje na nešto što stvarno u našem geografskom, geopolitičkom ili bilo kom aspektu ne postoji, a to je ta tzv. preševska dolina, kao sinonim za Preševo i Bujanovac i, kako to neki umeju da kažu, Medveđu, koja apsolutno ni geografski, ni na bilo koji drugi način ne pripada i nije povezana sa gradovima, odnosno opštinama sa većinskim albanskim stanovništvom, odnosno Preševom i Bujanovcem.

Ovde se, uvažene kolege, dame i gospodo narodni poslanici, ne radi o tome šta je ovde „racio legis“, ovde se radi o političkoj volji i ovde se radi o prosto potrebi i pristupu određenih narodnih poslanika, u ovom slučaju poslanika opozicije. Meni je žao što gospodin Imamović nije sada u sali da malo polemišemo oko toga, ali o političkoj volji da budete državotvorni, da budete deo države i da pomognete i date maksimalan doprinos kako bi ta država mogla da se razvija i kako bi pored političkog razvoja, ekonomskog, socijalnog, mogla da razvija svoju politiku po pitanju ljudskih i manjinskih prava.

Smatram da je Srbija u tom domenu, na čelu sa SNS i predsednikom Aleksandrom Vučićem jednostavno šampion, i to na nivou Evrope, pa čak prevazilazimo i mnoge zemlje EU kada su u pitanju ljudska i manjinska prava. Kada je u pitanju poštovanje prava manjina u ovoj zemlji, imamo mnoge svetle primere za to – sjajna saradnja sa mađarskom manjinom i sa njihovim predstavnicima i gotovo istorijska saradnja i odlična saradnja između dve države, između Srbije i Mađarske, koja se ogleda u maksimalnoj političkoj, ali i u ekonomskoj i svakoj drugoj podršci.

Ja bih savetovao uvaženom kolegi koji je branio ovaj amandman iz redova opozicije da malo pogleda oko sebe, da pogleda region i mesto u kojem on živi i da vidi da postoje i oni ljudi i da većinski bošnjačko stanovništvo u regionu Raške ili kako oni to kažu – Sandžaka je opredeljeno za državu Srbiju, opredeljeno je da se razvija i opredeljeno je da ostvaruje sva svoja prava u saglasnosti sa zakonima i sa najboljom mogućom praksom poštovanja ljudskih i manjinskih prava u ovoj zemlji. I može se ugledati i na predstavnike stranke gospodina Ljajića i predstavnike stranke gospodina Zukorlića i predstavnike stranke gospodina Mirsada Đerleka. Dakle, jako je važno da u tom domenu se razmisli samo u vezi tog pristupa i samo je u pitanju politički aspekt i koliko neko želi da se u stvari domogne fotelje i koliko neko na taj način, boreći se, navodno, za prava nacionalne manjine ili manjine u kojoj on pripada, u stvari želi da uceni vlast i želi da uceni vladajuću partiju i stranku, kako bi ostvario partikularna ili neka bilo koja druga prava.

O tome kako SNS i kako predsednik Vučić razmišlja u tom domenu govore škole, govori infrastruktura, govori ekonomija. Nikada niko nije postavio pitanje i nikada niko nije pitao nekoga kako se zove i kako se preziva, kojoj naciji i kojoj veri pripada, kada se on zapošljavao, kada se gradio auto-put, kada se gradila škola. Ne, nego su svi građani Srbije posmatrani i smatraju se i dan-danas podjednako i upravo ta različitost kada je u pitanju nacionalna struktura u našoj zemlji predstavlja upravo to bogatstvo koje su predsednik Vučić i SNS maksimalno iskoristili za naš narod i za našu zemlju.

Kolegi Enesu Imamoviću savetujem da se malo vrati u bližu istoriju i da se malo ugleda i na neke ljude koji su predstavljali bošnjačku ili muslimansku zajednicu, recimo i pre Drugog svetskog rata, svetli primeri Muhameda Spaha, Jugoslovenske muslimanske organizacije koja je u jednom trenutku, 1935. godine, postala deo Jugoslovenske radikalne zajednice, tzv. „Jereze“, bila deo države i borila se zajedno sa predstavnicima srpskog naroda, slovenačkog naroda i drugih naroda koji su činili tadašnju strukturu Kraljevine Jugoslavije, nešto što je za glavni cilj imalo razvoj te zemlje, što je imalo ekonomski, politički i svaki drugi prosperitet.

Prema tome, spočitavati SNS bilo koji aspekt koji se tiče ljudskih i manjinskih prava ravno je kao da nam sad to spočitavate i kažete da naši ekonomski rezultati nisu dobri, da privredni rast nije toliki koliki jeste.

I, evo ovo što se juče pojavilo i to je jako značajno u „Blumbergu“, dakle američki portal koji je veoma čitan i cenjen, da je Vlada Republike Srbije, odnosno predlog i za sastav nove Vlade toliko izbalansiran i toliko ide ispred svog vremena i ide ispred mnogo bogatijih država kada je u pitanju zastupljenost žena u samoj toj Vladi da jednostavno mi danas imamo situaciju da ovom državom rukovode ljudi koji imaju viziju da rukovodi lider i predsednik koji ima viziju i po pitanju politike, geopolitike, ekonomije, ljudskih, rodnih, sindikalnih i svih drugih prava. To je SNS, to je predsednik Aleksandar Vučić i tako ćemo naravno i nastaviti u tom aspektu i tako u budućnosti, vodeći računa naravno o svim građanima naše zemlje, ali vodeći i rukovodeći se interesima Republike Srbije i srpskim interesima prioritetno, za razliku od nekih drugih vremena. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Marinkoviću.
Pošto više nema prijavljenih na ovaj amandman, prelazimo na sledeći.
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 2. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Šaip Kamberi, Enis Imamović, Selma Kučević, Nadije Bećiri, Mirsad Hodžić i Arđend Bajrami.
Da li neko želi reč?
Po amandmanu, Đorđe Milićević ima reč.

Ja se izvinjavam, maločas smo govorili o članu 2. ja mislim da sada govorimo o članu 11.

Mislim da govorimo o amandmanu na član 11. Jel tako, jesam u pravu?

E, sada, da ne bi bilo da mi politizujemo čitavu priču i da ne bi bilo da nismo analizirali i da se nismo na pravi način studiozno i sistematski bavili amandmanima koji su podnele kolege, ja ću najpre da govorim o samom amandmanu, kao što je maločas kolega rekao da smo svi posvetili dužnu pažnju svakom podnetom amandmanu, bez obzira što on dolazi iz redova opozicije.

Dakle, ovim članom 11. oni koji sebe nazivaju Ujedinjenom dolinom ili već kako, se predlaže promena naziva Ministarstva za državnu upravu dodatkom za - i manjinsku samoupravu.

Traži se da ministarstvo određuje plate u organima manjinske samouprave, tj. u nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Dakle, oni žele da se njihovi saveti smatraju organima lokalne samouprave što po prirodi stvari i nisu. Oni imaju poseban status, posebna ovlašćenja i to u skladu sa zakonom o kojem sam maločas govorio, a to je Zakon o nacionalnim savetima i Zakon o nacionalnim manjinama.

Ako bi njihov predlog prošao, praktično bi značilo da bi mi u nekom narednom periodu, da bi nacionalni saveti bili neka vrsta paralelne vlasti u lokalnim sredinama gde ima manjina. To svakako ne bi trebalo dopustiti. To nije ni logično, to nije ni prirodno.

Osim toga, postoji i posebno ministarstvo koje se formira, a to je ministarstvo za ljudska manjinska prava, društveni dijalog koji će se takođe baviti pitanjima nacionalnih manjina i o tome smo već govorili i shvatamo predlagača i naravno podržavamo stav predlagača da se i ovaj amandman ne prihvati.

Ono o čemu sam želeo još da govorim, dakle nama je potpuno jasno odakle potreba da se podnose ovakvi amandmani, pa čak i naredni amandmani na koje se nećemo javljati iz jednog prostog razloga, jer smatramo da su amandmani napisani čisto da bi se dobio prostor za priču, kao što su amandmani na član 20, 23, 24. itd, što opet potvrđuje da smo ipak pročitali amandmane i da smo se sistematično bavili ovim amandmanima.

Ono što želim da kažem, potpuno nam je jasno da oni koji su podneli ove amandmane, žele sebe da predstave opozicijom i niko im ne može oduzeti to pravo, niko im ne može oduzeti pravo da imaju kritički osvrt u radu vladajuće koalicije. To je njihovo legitimno pravo, ali kritika zarad kritike i ovakva vrsta amandmana da bi samo dobili medijski prostor, ne vidim da će to doneti političke poene. Građani Srbije pragmatični i jedino rezultati danas donose političke poene.

To vam je kao, imaćete kratkoročno naravno, bićete kratkoročno prisutni na medijima, ako to nešto znači u redu je, ali to vam je kao ono kada zakažete konferenciju za štampu i kažete da maske povećavaju smrtnost. Onda ste na pravi način aktuelni, pod znacima navoda, na pravi način aktuelni taj jedan dan u medijima.

Od opozicije se očekuje da ponudi alternativu, da ponudi koja su to alternativna rešenja. Ako Zakon o ministarstvima nije dobar, dajte da čujemo predlog opozicije, šta je to što opozicija konkretno predlaže, a ne samo kritika zarad kritike.

Postavlja se, znate, pitanje kome vi pokušavate da budete opozicije? Da budete opozicija državi u kojoj živite, narodu sa kojim živite i koji vas je prihvatio kao svoje, jer njima pokušavate sve vreme da budete opozicija, a sebe nazivate nekakvom Ujedinjenom dolinom.

Složio bih se sa kolegom i njegovom malopređašnjom konstatacijom. U potpunosti ste u pravu, shvatamo mi šta je suština svega ovoga, suština svega ovoga je Srbija. Suština svega ovoga je destabilizacija Srbije. Suština svega ovoga je ono što pripremaju za 2022. godinu, a to je destabilizacija Srbije, a prva tačka destabilizacije Srbije su predsednički izbori. Vi vidite šta rade i njihovi mediji, i šta rade oni koji sebe nazivaju opozicijom, i vi jako dobro vidite da se ujedinjuju oni za koje niste mogli ni da zamislite da će se ujediniti, ali eto ujedinjuje ih interes i želja za vlast i da što pre dođu do vlasti i do privilegija i ako je moguće da to učine bezu izbora.

Dakle, prvi korak u svemu tome svakako jesu predsednički izbori i otuda i ovakvi naslovi. Još jednom ću podsetiti, otuda kada predsednik Srbije hrabro i odlučno izađe i najavi borbu protiv kriminala i korupcije, otuda njihovi mediji izađu sa ovakvim, ne bih rekao fotografijama, ispravite me koleginice vi ste bili u medijima, sa pozadinom u studiju da tako kažem, što je krajnje sramno i krajnje licemerno.

Još jednom kažem, crtanje mete na čelu porodici predsednika Republike Srbije ja lično i poslanički klub SPS osuđuje crtanje mete na čelu porodici bilo kojih poslanika, bilo kojeg političara. Mi se bavimo politikom, na nas sručite kofu fekalija, nemamo ništa protiv, ali mora da postoji jedan prag političke tolerancije i političke kulture, a to je porodica. To moramo svi da poštujemo.

Ja vas molim da se u narednom vremenskom periodu ne bavimo onim što se želelo postići na današnjoj sednici, a to je upravo ovo, da se izađe iz sale i da se kaže – eto, mi smo manjine, nama se osporava i onemogućava da podnosimo amandmane, što naravno nije tačno, jer ovaj izlazak nije znak mudrosti i nije znak snage, već znak slabosti i nemogućnosti da kroz demokratsku, argumentovanu raspravu pokažete svoju snagu i kažete da ste u pravu. Ali, mi nećemo poslati takvu sliku i nećemo kao vladajuća koalicija poslati takvu poruku u javnosti.

Mi prihvatamo, maločas smo govorili, na koji način vodimo računa o manjinama u Srbiji, ali isto tako smo rekli i na koji način sagledavamo svaki amandman koji podnese svaki poslanik manjina u Srbiji. Tako ćemo raditi i u narednom vremenskom periodu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima Aleksandar Mirković.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, moram da se nadovežem na izlaganje gospodina Milićevića, da zaista svaki amandman koji su podnosili liči na onaj prethodni i ima za cilj jedino da iskaže nekakvu njihovu prividnu borbu za prava, koja im nikako nigde i nisu ugrožena. Zaista ne mogu da shvatim da ljudi koji žele ozbiljno da se bave politikom ovde nam morališu, države nam slovo kako bi mi morali da se ponašamo i pričaju nam o nekakvim svojim ugroženim pravima. Evo, treću sednicu za redom završavaju svoje bitisanje u ovoj sali nakon svega sat i po ili dva sata vremena.

Mislim da svaki dalji dijalog, monolog ili diskusija o njihovim amandmanima negde u suštine gubi svrhu, jer oni koji su podnosili ove amandmane nisu u sali da saslušaju, da nam odgovore ili eventualno da nam pojasne šta su hteli određenim amandmanom da postignu. Hipotetički govoreći, ja sam možda imao pitanje da nam uvažene kolege pojasne šta su hteli da postignu ovim amandmanom ili nekim sledećim, ali ja sada to pitanje nemam kome da postavim jer se oni ne nalaze u sali.

Kako ne bih želeo da svaku narednu diskusiju obesmislimo, ali opet ne našom krivicom, i opet se vraćam na to da za predstavnike SNS i vladajuće većine nikad dijalog nije bio problem, sada se u praksi to pokazuje. Jer evo, mi smo tu, sedimo, želimo da diskutujemo o svakom amandmanu koji su oni podnosili, ali, nažalost, oni se u sali ne nalaze.

Što se tiče samog ovog amandmana, a vezuju se jedan za drugi, iako sam materijal pročitao i spremao se, nisam shvatio suštinu ovog amandmana, kao ni jednog sledećeg. Opet ponavljam, kao neko ko ima prijatelje različitih veroispovesti, koji pripadaju različitim nacionalnim manjinama, nisam osetio sa njihove strane da su im bilo koja prava ugrožena ili da se osećaju negde diskriminisani.

Politika SNS, pre svega Aleksandra Vučića, uvek je bila i biće da su svi građani jednaki, bez obzira gde da žive, koje su nacionalne pripadnosti ili verske pripadnosti. Ne mogu da verujem da danas neko, kada smo na pragu da usvojimo zakon kojim će se otvoriti i širi dijalog među svima nama, opet pokušava da neke stvari spočitava i da sve ove predloge nekako unizi, a to čini samo radi proste kritike.

Da ne bih oduzimao vreme nekim budućim govornicima i da se ne bih javljao po svakom amandmanu, iako bi o svakom amandmanu imao svašta nešto da kažem, držaću se samo jednog amandmana koji mi je zaparao i oči i uši, a tiče se i Ministarstva unutrašnjih poslova koje će svakako doći na red. Ne mogu da verujem da neko toliko neodgovorno pristupa ovome, bez da razmisli o čemu se radi i u Ministarstvu unutrašnjih poslova i posebno o ovom amandmanu.

Oni su ovde podvukli da žele da se zapošljavanje pripadnika nacionalnih manjina, usaglašavanje strukture zaposlenih sa strukturom stanovništva u naseljenim mestima. Dakle, ja ne mogu da verujem da neko ko predstavlja nacionalnu manjinu ovim želi da broji krvna zrnca ljudima u okolini gde žive. Dakle, šta je sada neophodno, da donosite uverenje ili potvrdu da ste pripadnik neke nacionalne manjine, ja ne znam ko bi tu potvrdu i dao, da biste se negde zaposlili? Prosto mi je šokantno da na taj način želite da kreirate strukturu ili atmosferu, da je neko poželjan ili nepoželjan u odnosu na to kojoj naciji pripada ili koje je veroispovesti. Prosto mi je neverovatno.

Zamislite, hipotetički, da smo došli u situaciju da je neko iz vladajuće koalicije predložio ovako nešto. Pa, izbio bi skandal. Ovo vam je tipičan primer jedne vrste diskriminacije. Zapravo sam šokiran da je neko ko predstavlja nacionalnu manjinu, opet ću podvući, ovako nešto predložio.

Smatram da se ljudi isključivo dele, ako je posao u pitanju, na one koji dobro obavljaju svoj posao ili koji ga ne obavljaju dobro. Smatram da nigde nema mesta da se sudi ili se neko zapošljava u bilo kojoj strukturi na osnovu toga koja mu je nacionalna pripadnost ili verska. Ne mogu da verujem da smo danas i to čuli, ali to nam pokazuje sve ono što su prethodni govornici iz vladajuće koalicije pominjali, a to je činjenica da su ovi amandmani predloženi samo da bi im poslužili kao pozornica za njihovo sitno politikanstvo i prikupljanje jeftinih političkih poena.

U prilog tome govori i to da su na deset imali jedno isto obrazloženje, a to je da smatramo da je predloženo rešenje svrsishodnije od onog u Predlogu zakona. Ne znam zaista šta je ovde svrsishodnije, ne znam zaista šta ovde pogađa suštinu i apsolutno ne mogu da shvatim šta su hteli ljudi ovim da postignu.

Za sam kraj, s time završavam, Vlada koju ćemo usvojiti tokom ove nedelje ima jasno zacrtane ciljeve i to su onih šest tačaka o kojima su pričale moje kolege. Ali, kada govorimo i ovim amandmanima, ne mogu da se ne osvrnem još jednom na činjenicu da je politika SNS, politika predsednika Aleksandra Vučića uvek bila razvitak svakog dela naše zemlje, razvitak mogućnosti da svako od ljudi, gde god živeo, kojoj god naciji da pripada, ima jednaku šansu da živi, ostvaruje se, radi, doprinosi boljem životu u svom okruženju i u svojoj zemlji i uveren sam da će naredna Vlada, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, omogućiti da svi zajedno od naše Srbije stvaramo još lepše i još bolje mesto za život i za generacije koje dolaze. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Adam Šukalo.

Samo nekoliko stvari, da se nadovežem na cenjenog kolegu Milićevića, kome se zahvaljujem što je spomenuo stvari koje još mi u SNS nismo stigli, pripremajući se za ovu tačku dnevnog reda, da istaknemo, a koje su danas u eteru. Naravno, reč je o napadu na porodicu gospodina Aleksandra Vučića.

Da se vratim kratko na amandman o kojem raspravljamo. Kao što vidite, predlagač je uneo konfuziju i mi sada u ovoj vrsti priče ne znamo više o kom amandmanu raspravljamo, iz prostog razloga zato što on nije numerisao amandmane, pa se malo ova priča, u smislu zakonske regulative ili amandmanskog delovanja, razlila. Ali, možda je mnogo važnije iz tog razloga govoriti o suštini.

Pa, zar upravo današnja rasprava i rasprava iz subote o Zakonu o ministarstvima, o novom ministarstvu za ljudska prava, za manjine, za dijalog, sukcesivno govorim iz prostog razloga da bi se razumeo značaj, ne pokazuje na pravi način stratešku odrednicu buduće Vlade Republike Srbije u kom pravcu želi da ide? I vi dođete ovde i to napadate?! Pa, ovo je jedna od strateških odrednica, upravo uvođenje tog ministarstva.

Šta je jedno od ključnih ili novih termina u tom ministarstvu? To je dijalog. Izuzetno će biti teško novom ministru koji bude rukovodio tim ministarstvom, jer, kao što vidite, čini mi se da se agenda sada malo pomera, pa da li ćemo sada i na političkoj i na javnoj sceni u Republici Srbiji imati tu priču o tzv. ugroženim manjinskim pravima. Pogotovo ove priče o tzv. Sandžaku.

Iz tog razloga, ja ću reći jedan predlog svoj i lično za šta ću ja apelovati i kao narodni poslanik, ali i na šta ću apelovati ovom ministarstvu, a to je da se na pravi način povede dijalog između Srba i Bošnjaka. Upravo onaj dijalog koji stalno i u kontinuitetu ponavlja predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Stalno pozitivna poruka – na uvredu nećemo da odgovorimo, na poniženje, s druge strane, ćutimo, nećemo da odgovorimo jer nećemo zlu krv da posejemo. Sve uvrede koje dolaze iz Sarajeva i iz Zagreba mi prećutimo. Predsednik Republike prećuti, pa onda i mi svi redom prećutimo. Zašto? Zato što znamo šta je naša odrednica, a ta nova srpska politika koju predstavlja predsednik Aleksandar Vučić strateški se opredeljuje upravo sa pruženom rukom prema Bošnjacima.

Dragi prijatelji, Bošnjaci, ja ih mnogo imam, na pruženu ruku se ne uzvraća tako kako vaši tobože predstavnici nekih političkih partija koji imaju sedište u Sarajevu danas predstavljaju u ovom visokom domu. Na pruženu ruku se pruži ruka. Na pozivanje na dijalog se sedne za sto, pa se razgovara. Dijalog između Srba i Bošnjaka treba da uđe u novu fazu, višu fazu.

Ako bih govorio o bilateralnim odnosima sa Turskom, onda i politika Erdogana ide u tom pravcu i ne podržava ovakve separatističke poteze koji imaju tu ideološku pozadinu.

Iz tog razloga ja ću još samo terminološki nešto što je ovde kroz ove amandmane provučeno, a što je izuzetno važno da se razume, to je opet jedno od načela koje bi trebalo shvatiti. Ne možemo mi u znak jednakosti stavljati konstitutivnost i pravo nacionalnih manjina, a prvi temeljni princip konstitutivnosti bi trebalo valjda da bude da gradite državnost jedne države, institucija itd, a vi sa pozicije nacionalne manjine ovde amandmanski predlažete i tražite pravo konstitutivnog naroda.

Takođe, ja ću se složiti sa kolegom Mirkovićem, koji je rekao – zašto se

ograničavate? Pravo državljana Srbije nije diskvalifikovano time kako se neko nacionalno opredeljuje, kako se opredelio kao narod. Mi identitet svakog naroda, svakog građanina u Republici Srbiji shvatamo kao prednost, kao bogatstvo. Deo njihove kulturne baštine smo usvojili kao deo naše baštine, a kada pričamo o srpskoj kulturnoj baštini, ako vam nije jasna paralela, onda možete, ako se nađete blizu Neuma, pa na petnaestak minuta, da odete do nekad sedišta Zahumsko-hercegovačke eparhije u gradu Stonu i na poluostrvo Pelješac, pa ćete videti da tamo ne postoji nijedan informatički, materijalni ili životni trag da je to bilo naše sedište.

To su paralele i to su slike u kojima mi živimo i to je naša pozicija za koju mi moramo da se izborimo da naš identitet opstane, a identitet Bošnjaka i poruke koje dolaze sa ovih govornica upravo potvrđuju, ne da je ruka pružena, pružena je i stolica, pružene su i pozicije, pružena je i volja i, kao što vidite, i danas pozivamo na dijalog, sa pruženom rukom i sa željom da svi zajedno radimo u interesima Republike Srbije. Toliko i hvala.

Zahvaljujem.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Jako je važno da povodom ovog amandmana kažem nešto o tome koliko je u stvari SNS i koliko smo u prethodnih nekoliko godina, ne samo na rečima, jer naša politika apsolutno nije i nije zasnovana na rečima i praznim obećanjima nego na konkretnim rešenjima, uradili na samom ravnomernom regionalnom razvoju, na unapređenju standarda i kvaliteta života običnih građana, i ponavljam to još jednom, bez obzira gde žive, u kom gradu žive i kojoj nacionalnoj zajednici, kojoj verskoj zajednici ili bilo kako pripadaju.

Ono što mora da se napomene, ono što možda neki ljudi, a nažalost i neke kolege neće da kažu, iz čistog sopstvenog političkog ili partikularnog interesa, je to da je Aleksandar Vučić, da je SNS sve ove godine gradila i radila i konkretno bez neke velike pompe, bez marketinga, bez bilo čega i bilo kakvih aktivnosti koje su bile usmerene na golu političku reklamu i bolji politički marketing, gradila škole, gradila dijagnostičke centre, gradila kliničke centre, gradila puteve, ulagala u seoske i zemljoradničke zadruge, u investicije u poljoprivredu, u investicije u fabrike, dovodila strane investitore, pomagala i podsticala domaće investitore, domaća mala, srednja i mikro preduzeća.

Zašto? Kako bi svaki građanin Srbije mogao dostojanstveno i dobro da živi od sopstvenog rada. To je ona razlika i to je ono što razlikuje Vučića i SNS i sve nas ovde koji sedimo kao poslanici SNS od onih koji su vodili državu do 2012. godine. To su konkretni rezultati i to je ono što mi svi ovde imamo i trudimo se da tako radimo, kao sluge građana i u interesu građana, a to je da imamo ovo, to je da imamo obraz, to je da budemo zainteresovani da svi građani Republike Srbije žive dobro i kvalitetno. Ali oni ne mogu da žive dobro i kvalitetno od priče. Oni ne mogu da žive dobro i kvalitetno ukoliko neko sa neke druge strane u okviru dijaloga ne želi taj dijalog i želi stalno samo ne da kritikuje, nego da se ponaša kritizerski, da se ponaša kibicerski i da iz kafića, kako to naš predsednik kaže, pijući kapućino, kritikuje sve ono što je ova država i što je naša vladajuća struktura uradila prethodnih godina.

Kako možete da kritikujete ono što može da se vidi golim okom? Ne morate da budete pripadnik i poslanik ili simpatizer SNS da vidite da je ova država samo u poslednjih nekoliko godina izgradila preko 250 kilometara auto-puteva. Ne morate da budete pripadnik SNS da vidite i da možete da kažete da je u 2019. godini u našu zemlju došlo preko 3,5 milijarde evra stranih direktnih investicija, da bukvalno na nivou od samo sedam dana svake nedelje imamo neku novu investiciju sa različitih svetskih meridijana. Ovde u Srbiji danas ulažu kompanije i iz Evropske unije i iz Nemačke, iz Italije, iz Francuske i to prijateljstvo smo uspeli i savezništvo da obnovimo, zahvaljujući predsedniku Vučiću i zahvaljujući predsedniku Makronu. Imamo investicije iz Južne Koreje, Japana, Narodne Republike Kine, Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država.

To je ono što je politika SNS, ekonomija, i za to smo se zalagali i za to se predsednik zalagao sve ovo vreme i kada je u pitanju rešavanje nekih regionalnih, ali i unutrašnjih konflikata. Pri tome mislim na pitanje Kosova i Metohije. Godinama su nas pritiskali, godinama su govorili onu floskulu „status pre standarda“, da bi danas došli na ono što jeste Vučićeva ideja još od 2014. godine – ekonomska integracija, trgovina, biznis, investicije, nova radna mesta. To su preduslovi koji mogu da dovedu do toga da bude boljeg razumevanja, koji mogu da dovedu do onoga o čemu je Vučić govorio sve ove godine – slobodni protok roba, ljudi i kapitala. To je život običnih građana, to su njihova radna mesta, to su njihove porodice, to je socijalna politika, to je kulturna politika, to je svaka druga javna politika koju mi ovde u SNS pokušavamo da podignemo na najviši mogući nivo, ne gledajući ko dolazi iz kog grada i, ne daj bože, ne gledajući ko kom narodu pripada.

Želim još da kažem da smo mi sasvim otvoreni za bilo koju vrstu dijaloga, znajući da šta god radili možete i da pogrešite, šta god radili, možda neko ima neku novu, pametniju ideju i spremni smo na to da saslušamo sve te ideje i da radimo zajedno sa predstavnicima i drugih građana Republike Srbije i sa partijama za koje su drugi građani Republike Srbije glasali, iako, naravno, ne prenebregavamo nikada činjenicu da je SNS danas na istorijskom maksimumu podrške, sa 66% podrške građana Republike Srbije, i da imamo pravo da diktiramo i da vodimo politiku, ali naravno da vodimo računa i o onima koji ne glasaju za SNS, već kao jedna saborna, kao jedna državotvorna partija vodimo računa o svima, pružimo ruku svima i vodimo računa o tome da svako danas može da ima pravo izbora, da svako danas može lako da se zaposli, da svako danas ima pravo na dobro i kvalitetno obrazovanje.

To je ono za šta se mi godinama zalažemo, želeći da stvorimo jedno društvo ne egalitarizma, jer naravno mi smo stranka desnog centra, nego društvo jednakih šansi, gde će upravo kao glavni aspekt uspeha i razvoja ove zemlje biti ljudsko znanje, biti rad, biti upornost, posvećenost, a kada su u pitanju političari ili politika – patriotizam i posvećenost nacionalnim, ekonomskim i svim drugim interesima naše zemlje.

Prema tome, moram opet da kažem da je jako značajno kakav pristup prema državi imamo i mi smo pokazali to u godinama koje su prethodile i ovom sazivu, da smo veoma voljni da radimo sa svima, ali na konstruktivnim predlozima.

S obzirom da smo pokazali ogromno pregalaštvo, ogromnu posvećenost i pokazali da radimo konkretne stvari, sa 27% nezaposlenih ljudi 2012. godine danas smo na ispod 10%, sa nekoliko hiljada gradilišta 2012. godine danas u Srbiji ima 61.000 gradilišta. Srbija je zemlja kranova, Srbija je zemlja bagera za koje mora da ima mesta, i ima mesta i za Bošnjake u Raškoj, i u Novom Pazaru, i u Tutinu, i u Sjenici, i u Novoj Varoši, i u Prijepolju, ali i za našu braću i prijatelje Mađare u Subotici, Somboru, u celoj Vojvodini, u celoj državi i sve one koji poštuju ovu zemlju i koji žele zajedno sa nama, koji imamo najveće poverenje građana da gradimo ovu zemlju i da stvorimo jednu državu koja je moderna, u kojoj se lepo, u kojoj se bogato živi od sopstvenog reda, u kojoj možete normalno i dobro i kvalitetno da se obrazujete.

To će biti glavni doprinos onoga što jeste naš cilj kroz formiranje ovog ministarstva za demografiju, da naši mladi ljudi, da oni koji su visokoobrazovani, visokokvalifikovani, koji mogu najviše da doprinesu razvoju ove zemlje da oni ostanu ovde, da im ovde bude dobro. Mislim da i mi snosimo, naravno, jednu ogromnu odgovornost da napravimo takav zakonski okvir, takav ambijent za poslovanje, za biznis, za ostanak ovde, za demografiju, za rađanje, za socijalnu, za demografsku politiku takav da ljudi rado ostanu ovde i da budemo konkurentni ne samo na one zemlje u regionu, ne samo u odnosu na naše komšije, već u odnosu na članice EU.

Ako možemo da ih pobeđujemo u ekonomiji, ako možemo da imamo ekonomski rast i za vreme pandemije, ako možemo i za vreme pandemije da dovodimo investitore, onda možemo da ih pobedimo i u demografiji. Možemo i to je ono što je ključno, što je vododelnica, što je prelomna tačka, što je Vučić uradio 4. septembra kada se naša delegacija vratila iz Vašingtona. Pobednički duh ovog naroda, vratili smo to, vratio nam je pobednički duh, vratio nam je veru u to da smo dobri, da nismo ništa gori od drugih i da samo jakim i velikim radom možemo da napravimo sjajne rezultate. To pokazujemo u svim domenima i to pokazujemo u svim segmentima društvenog života. A onima koji, naravno, paušalno kritikuju sve i svašta poručujem da postanu i da budu mnogo konstruktivniji, obzirom da je naša ruka ispružena i da mogu zajednički sa nama da rade na interes Srbije, na interes naših građana i na interes budućnosti naše dece. Hvala.