Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.12.2020.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Siniša Mali.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Siniša Mali

| Ministar finansija
Hvala puno.
Uvaženi gospodine Markoviću, najpre da vam čestitam na svim investicijama koje ste privukli u Jagodini. Mislim da su to veoma važne stvari. Ali, to je slika koju imate priliku da vidite i u celoj Srbiji.
Predsednik Vučić kada je juče bio na polaganju kamena temeljca za japansku fabriku, najveću japansku investiciju u Srbiji ikada, dakle, Tojo tajers. Ukupna vrednost investicije je 382 miliona evra, 560 novih radnih mesta u Inđiji.
U doba kada ceo svet ima problema i sa korona virusom, kada je najveća ekonomska kriza ikada u celom svetu, dovoljno vam ovi podaci govore koliko je Srbija ostala i postala atraktivna za investicije i koliko smo postali sigurni, jer da nije bilo mera Vlade Republike Srbije, da nismo podržali našu privredu, da nismo pokazali da nam je stopa rasta BDP-a najveća u Evropi i da imamo najmanji pad u Evropi ove godine, da se nismo pokazali kao država koja sve svoje obaveze ispunjava u dan i u dinar kao što je definisano i propisima i zakonom, dakle, ne kasnimo, pokazali smo se, uvaženi poslanici, uvaženi građani Srbije, kao veoma ozbiljan partner, kao pouzdan partner.
Ja očekujem i do kraja godine 2,3 milijarde evra stranih direktnih investicija u Srbiju, 2,3 milijarde evra u najtežoj ekonomskoj godini ikada. Preko 60% stranih direktnih investicija koje dolaze u ceo region Zapadnog Balkana dolaze u Srbiju i to za građane znači i nova radna mesta, nove fabrike, za nas obaveza da još više autoputeva gradimo, novih industrijskih zona, novih zdravstvenih objekata i vrtića i škola i svega onoga što čini progres i napredak Republike Srbije.
Jedno od pitanja koje ste postavili odnosi se na poljoprivrednike, uvaženi gospodine Markoviću. Ono što je veoma važno da svi znate i ako već niste znali, dakle, poljoprivredna gazdinstva imaju različite načine pravnog statusa, dakle, različit pravni status. Mogu da se organizuju kao preduzetnici, kao mikro, mala, srednja preduzeća i u tom slučaju sve mere koje je Vlada Republike Srbije sprovela, koje sprovodi i koje je planirala odnose se i na njih.
Dakle, poljoprivredna gazdinstva, još jedanput, kao mikro, mala ili srednja preduzeća, ukoliko su tako organizovana, ili kao preduzetnici, ukoliko su tako organizovani, imaju prava na sve vrste pomoći na koje imaju i ostala preduzeća iz, da kažem, privrede, ako je ovo poljoprivreda, i to smo organizovali još, ako se sećate, u martu i aprilu mesecu ove godine.
Oni koji nisu bili obuhvaćeni ovom garantnom šemom su individualni poljoprivredni proizvođači, dakle, ne poljoprivredna gazdinstva. Za individualne poljoprivredne proizvođače paralelno i istovremeno sa programom ekonomskih mera definisali smo i uredbu za njihovu pomoć preko Ministarstva poljoprivrede.
Ono o čemu želim da vas obavestim je da smo do današnjeg dana preko ove uredbe ukupno plasirali tačno 12.741 kredit za 12.741 pojedinca. Ukupna vrednost ovih kredita koja su plasirana iz budžeta Republike Srbije su 17 milijardi dinara. To su krediti za likvidnost i za nabavku traktora i grla.
Dakle, razmišljali smo o svima, o poljoprivrednim gazdinstvima, kako god da su organizovana, kao preduzetnik, mikro, malo, srednje preduzeće. Malo pre ste vi, gospodine Markoviću, rekli porodično itd, što je apsolutno tačno, ali ako su registrovani kao individualni poljoprivredni proizvođači onda kroz uredbu koju je definisalo Ministarstvo poljoprivrede, kroz njihovu Agenciju za agrarna plaćanja, ako se ne varam tako se zove ta institucija, dakle, plasirano je već 17 milijardi dinara povoljnih kredita za likvidnost upravo tih individualnih poljoprivrednih proizvođača.
Dakle, mislim da nikoga nismo zaboravili. Ukoliko je neophodno još nekome pomoći, naravno da ćemo uvek razmišljati o tome, ali na ovaj način sa pomoći ovom sektorskom, u ponedeljak i još jednom minimalnom zaradom za ugostitelje, za radnike u oblasti turizma, sutra sa isplatom 5.000 dinara penzionerima, preko 700 milijardi dinara je plasirano, je obuhvaćeno, je izdvojeno za pomoć i privredi i poljoprivredi i svima onima kojima je pomoć bila u ovoj najtežoj godini pogođenoj korona virusom potrebna. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, ministre.
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković, pretpostavljam repliku.
...
Jedinstvena Srbija

Dragan D. Marković

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zadovoljan sam vašim odgovorom, posebno 5.000 za svakog penzionera i tu će imati najveću korist poljoprivredni proizvođači, čije su penzije najmanje.

Želim da vas pitam nešto, ja za sebe mogu da kažem da ne znam ili da znam, šta je bitkoin? Čije su to pare? Kako to kupi mašinu i kopa i sad, ne znam, zarađuje ovoliko, onoliko, ode se na ličnu kartu, podigne se novac u banku, bez da on ima neke knjige, bez da se plaća porez itd? Možete li da mi objasnite šta je to? Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Slušajte, ja bih vas zamolio, to nije tema na današnjem dnevnom redu. To je juče bilo na dnevnom redu, ali pošto je gospodin Marković juče opravdano bio odsutan, ako želite, gospodine ministre, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Siniša Mali

| Ministar finansija
Hoću, ako se ne varam, imam samo dva minuta, tako da je to relativno kratko vreme.
Gospodine Markoviću, drago mi je što ste pokrenuli ponovo ovo pitanje o kojem smo imali priliku juče da diskutujemo. Dakle, radi se o jednoj potpuno novoj oblasti, nečemu što je potpuno novo.
Imate alternativne izvore finansiranja, imate tradicionalne izvore finansiranja. Mi stariji obično smo vezani za ove tradicionalne. Dakle, ako vam treba kredit, odete, uzmete kredit u banci, imate novac na računu itd. U razvoju neke digitalne ekonomije, u razvoju nekih inovativnih delatnosti, opet neki ljudi koji su možda korak, dva ispred nas, razmišljali su da kreiraju nešto potpuno novo, potpuno novu valutu, potpuno novu imovinu, potpuno novo sredstvo plaćanja. To su kripto valute. Bitkoin je najpoznatiji. Imate više tih kripto valuta i rekli su, laički ovo sad govorim da bi razumeo veći broj ljudi, hajde da iskoristimo ovaj bitkoin kao sredstvo plaćanja i našli su dovoljno ljudi, dovoljnu kritičnu masu ljudi koja je to prihvatila i krenula da pravi alternativu tzv. tradicionalnim izvorima finansiranja. To se proširilo u uslovima…
(Dragan Marković: Čije su pare?)
Svako ima svoj novac. Dakle, način na koji je to urađeno, imate više tih vrsta. Imate, prvo, dve su podele, na privatne i na javne mreže. Drugo, imate podelu na one koji su pod kontrolom svih učesnika ili one koji su privatne i pod kontrolom samo onih koji su umreženi u tu jednu mrežu. Nije baš tako jednostavno objasniti, ali to su pare, svakome pripadaju. Pripadaju onome na čije se ime i prezime vodi.
Upravo zakon koji je pred vama – Zakon o digitalnoj imovini, reguliše tu oblast, gospodine Markoviću, na način koji ne može da se trguje sa tim ili ne može da se koristi ta digitalna imovina ili digitalna valuta, kako god hoćete, a da nemate ime i prezime i da niste registrovani, pa da se zna sa koliko tih kripto valuta vi raspolažete. Ako hoćete kripto valute, daću vam primer, i tu ću završiti.
Dakle, imate 100 nekih bitkoina, nije važno, i vi hoćete da platite sa tim bitkoinima. Neko to prihvata kao način plaćanja, neko ne. Sa novim zakonom koji ćemo doneti postoje institucije, organizacije, preduzeća koja se bave trgovinom tih bitkoina. Dakle, vi razmenite bitkoine kod njih, oni to prihvataju i vama daju novac, dinare i vi sa dinarima platite ono što treba da platite.
Nije jednostavno razumeti, gospodine Markoviću, a to su neke novine. Moja želja je bila da sa ovim zakonom ne zaostajemo, s obzirom da je to jedan veoma rastući segment digitalne ekonomije o kojoj svi pričaju i da tim mladim, inovativnim ljudima, koji žive u Srbiji, koji rade u Srbiji, damo mogućnost da te izvore finansiranja, tu vrsta finansiranja, način finansiranja iskoriste u Srbiji, da ne moraju da odlaze u inostranstvo, nego da to urade ovde, ali pod kontrolisanim uslovima, regulisanim uslovima i od strane Komisije za hartije od vrednosti i od strane NBS.
U bilo kom trenutku sam na raspolaganju da malo razgovaramo oko ovoga. Nije to tako jednostavno.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Znam da je ovo dosta komplikovano, jer malopre sam pitao ministra Vulina kako će policija da zapleni nelegalno stečene bitkoine, ali to sada već ulazimo u metafizičke rasprave, a to nije danas na dnevnom redu.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Muamer Bačevac

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministri, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama su jako bitni zakoni i krenuću redom da o svakom po nešto kažem.

Pre svega, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije. Devetog novembra u Beogradu je potpisan jedan bilateralni sporazum između Republike Srbije i Republike Albanije o tome da se građani slobodno kreću preko granica, između granica naših zemalja samo sa ličnim kartama. Takav jedan sličan ugovor, odnosno Sporazum Srbija je potpisala i sa Republikom Makedonijom.

Sporazum je zaključen jer je postojala obostrana volja dve države da se omogući lakši i jednostavniji prelazak i ljudi i roba, čime će se unaprediti i olakšati kretanje građana, ali i ekonomije u obe države. Istovremeno je održan i mini samit na kome su učestvovali premijeri. Bila je naša premijerka, gospođa Brnabić, kao i ministri zdravlja triju zemalja.

Ono što je najbitnije Srbija, Albanija i Severna Makedonija potpisale su Memorandum o razumevanju o stanju Kovida i borbi protiv Kovida 19, čim je uspostavljen osnov za zajedničku saradnju protiv korone, koja bi se pre svega odnosila na oblast medicinske saradnje, odnosno na dobavljanje, zajednička saradnja u oblasti dobijanja vakcina, kao i do formiranja tzv. „zelenih transfernih linija“ kojima bi mogli da građani Republike Albanije ili Severne Makedonije se leče u našim bolnicama i obrnuto, što je zaista ne samo plemenito već izuzetno važno, funkcionalno i istovremeno jedna poruka da i u teškim vremenima, sigurno i u lakim vremenima ove zemlje mogu i moraju sarađivati na najbolji način.

Za nas u SDP-u je veoma važno da smo se dogovorili da jedni drugima, naravno, nikako ne zatvaramo granice, već da se zajednički borimo protiv pandemije i da nastavimo da unapređujemo našu trgovinsku razmenu dodatnim uprošćavanjem procedura, olakšanjem protoka robe i kapitala možemo da učinimo mnogo za rast naših ekonomija.

Srbija će podržati i Tiranu i Skoplje u njihovim nastojanjima na evropskom putu i tražiti od EU da krene u pregovore za članstvo i sa Albanijom i sa Severnom Makedonijom. Time mi pokazujemo našu ozbiljnost, time mi pokazujemo iskrene želje da ne samo mi, nego kompletan region i svi naši susedi budu deo EU, onoga čemu i kulturološki i civilizacijski pripadamo.

Mini šengen. Naravno, reč je o odličnim inicijativama, ali smatram da za njihov potpuni uspeh je neophodno učešće i uključivanje svih država zapadnog Balkana. Mini šengen bi u praksi trebalo da ostvari one četiri velike evropske slobode -kretanje ljudi, kapitala, roba i usluga. To bi bila velika korist za sve građane, ne samo za privrednike, ne samo za ekonomiju, jer kada se govori o benefitu uglavnom se govori samo o ekonomskoj koristi.

Povezivanje sa Republikom BiH, Republikom Crnom Gorom za mene zaista ima poseban značaj jer je od izuzetne važnosti i olakšava komunikaciju i jača povezanost sandžačkih Bošnjaka koji žive sa jedne i sa druge strane ovih granica.

Želim da kažem da su Bošnjaci bili i da će Bošnjaci biti faktor povezivanja i zbližavanja naroda na Balkanu. Lakšim protokom ljudi i roba ostvariće se i ekonomska dobit za ovaj kraj, a podsetiću da je glavna privredna grana u Sandžaku trgovina, transport i u novije vreme turizam, tako da ovo olakšano prelaženje granica od izuzetnog je značaja za kraj iz kojeg ja dolazim.

Naravno, mislim da je to jako dobro i za Republiku Bosnu i Hercegovinu, tu nema dileme, kao i za Crnu Goru. Nadam se da će oni što skorije ući i potpisati ovakve ugovore i biti integralni deo ovog mini šengena, obzirom da se otvara mogućnost da i Bosna pokaže svoju konkurentnost, dobiće sigurnije tržište na jednom prostoru koje bi bilo teže osvojiti ako ne bi bilo olakšanog prelaza i olakšanog transporta.

Takođe, Crna Gora, kojoj je verujem to neophodno iz razloga što veliki deo svog nacionalnog dohotka baštini na turizmu, a tradicionalno olakšavanje tradicionalni turisti su iz ovih zemalja. Najčešći turisti u Crnoj Gori i olakšavanje prelaza, roba i usluga su od velikog interesa i za Republiku Crnu Goru i mislim da je ovo trenutak da se ujedinimo oko zajedničkih interesa i dobrobiti svojih građana i mislim da je to zaista jedna dobra inicijativa. Bitno je da je to jedna autohtona, regionalna inicijativa i da nije nametnuta spolja. Na taj način bi sve ove zemlje pokazale se kao izuzetno dobar partner EU, kojoj sve ove zemlje zajednički teže.

Zajednički nastup bi svakako bio bolji od pojedinačnih nastupa, mala tržišta nemaju šta da traže na velikom jedinstvenom evropskom tržištu. Benefiti ovog vida saradnje svakako postoje, međutim često nailazimo i na neka osporavanja i zamerke, jer se mini šengen neretko doživljava, doživljava i kritike. Na kosovskoj političkoj sceni, na primer, ta buduća zona slobodne trgovine i prometa podrugljivo se naziva „mini Jugoslavijom“, i veruje se da bi omogućila srpsku ekonomsku dominaciju u regionu.

Smatram da ovakve kritike nisu osnovane, da dolaze, pre svega, zbog nedostatka poverenja i zbog predrasuda.

Ekonomski niko nema šta da ospori ovoj inicijativi, a predrasude i nepoverenje najbolje se otklanjaju ako se korak po korak ide u ostvarivanju onoga što je dogovoreno. Mini šengen bi trebalo da bude nešto što CEFTA nije uspela da ostvari, jer se videlo da CEFTA kada se pojave nekakvi bilateralni nesporazumi, ne može da ih reši, već se traži neko ko mora da rešava ove sporove.

Socijaldemokratija svakako podržava otvaranje država, kao i pospešivanje bolje saradnje, pre svega sa susedima u regionu. Konkretan primer dobre saradnje, kvalitetne saradnje i praktično ovih dogovora u mini šengenu je ukidanje naknade za roming koje bi među Zapadnobalkanskim zemljama trebalo da se postepeno ukine do kraja 2021. godine. Eto, jednostavne, jasne ali konkretnog boljitka i za sve građane koji žive u ovim zemljama.

S toga ćemo podržati ovaj sporazum. Mislimo da je jako kvalitetan i dobar. Mini šengen podržavamo i prihvatamo ne kao neku stanicu na koju ćemo čekati, već kao poseban kolosek koji će dati dodatno ubrzanje svim zemljama regiona ka punopravnom članstvu u EU.

Imamo takođe i Zakon o utvrđivanju garantne šeme, kao mera podrške privredi ublažavanjem posledica pandemije protiv Kovida 19. O tome je već govoreno, prethodnici pre mene su rekli nekoliko značajnih stvari. Povećanje, zaista, likvidnosti privrednih subjekata je nešto što je ovoj Vladi bio fokus i očuvanje radnih mesta, tako da je jedan od koraka, prvih koraka koje je Vlada započela u ovom teškom vremenu pandemije bilo i to praktično garantovanje za kredite koje će obezbediti firmama likvidnost i to je nešto što je jako dobro.

Ove mere su aktivirane sa samim početkom pandemije. Imali smo u junu, kao što sam video, negde 24. juna izveštaj gde su zaista, odziv privrede je bio jako velik na ovakve kredite i da je već u tom trenutku, samo do kraja juna u bankama je stigao zahtev za oko milijardu evra kredita u okviru garantne šeme kojom država obezbeđuje pomoć i likvidnost i obrtna sredstva preduzetnicima, mikro i malim preduzećima usled pandemije korona virusa.

6/3 DJ/CG

Prema ovim zahtevima, jasno se videlo da je najviše izazova sa kojim se suočavaju preduzetnici, mala i mikro pravna lica i da je ovo vid pomoći koji je njima najpotrebniji i koji i najbolje stabilizuje biznis. Cilj Vlade je bilo da osigura njihovo poslovanje.

Usvajanje ovog zakona treba da inicira sve druge preduzetnike, koji se još uvek razmišljaju o ovoj vrsti pomoći, da se prijave i iskoriste ovu šansu, jer je zaista reč o jako dobrim kreditima, povoljni su, jeftin novac koji je već u opticaju, period otplate je 36 meseci, a grejs period od 12 meseci, dok država garantuje do 80% iznosa zaduženja.

Mi socijaldemokrate imamo zaista senzibilitet za probleme zaposlenih kako u javnom, tako i u privatnom sektoru, te jasno prepoznajemo i podržavamo značaj podrške privredi, posebno u ovim teškim vremenima. Pre svega, ono što je za nas socijaldemokrate najbitnije, očuvanje radnih mesta, to je imperativ, jedan težak zadatak u ovom teškom vremenu, ali zaista ovakvim potezima Vlade možemo da na tom polju učinimo boljitak.

Najvažnije da mi kao ozbiljna i stabilna država, koja je u prvom kvartalu pokazala izuzetno visoku stopu rasta, bili smo među najboljima u Evropi, pomognemo našoj privredi na pravi način. Jačanjem privrednog sektora jačamo i finansije države, kreiramo bolje uslove za poslovanje, ali i život naših građana. Stvaramo povoljno tlo za uvećanje plata i penzija.

Mi želimo da gledamo unapred, u bolje sutra i to možemo samo ako smo stabilni na svim poljima, pre svega na poljima ekonomije. Naravno, sa onim velikim imperativom i onim što je obećano i onim na čemu ćemo mi insistirati da prosečna plata bude 900 evra, a prosečna penzija 430 evra u jednom kratkom periodu. Stoga ćemo mi ovakvu podršku Vlade privatnom preduzetništvu zaista podržati.

Mislim da je za nas jako značajno nešto više reći o ovom zakonu o projektu, odnosno potvrđivanju kredita, usvajanju zakona o kreditu za projekat „Povezane škole“.

Mi smo kao država 2018. godine započeli ovaj projekat „Povezane škole“ kako bi sve škole u Srbiji dobile brzi internet. Postojanje bežičnog interneta je zaista preduslov u školama za uvođenje digitalnih nastavnih sadržaja i primenu potpuno nove metodike u svim nastavnim predmetima, koji će dovesti do razvoja digitalne pismenosti učenika i nastavnika, boljem pripremanju mladih za zanimanja budućnosti.

Projekat „Povezane škole“ započet je, pre svega, sredstvima Vlade Republike Srbije i prošao je kroz dve faze do sad. Praktično, u 400 matičnih školskih objekata je već uspostavljen brzi internet, tako da su ove faze prepoznate od Evropske banke koja je to i prihvatila kao nacionalno kofinansiranje projekta i odobrila nam jedan zaista povoljan kredit od 65 miliona evra koji će omogućiti da bude izgrađena lokalna računarska mreža u još 930 školskih objekata. To znači da u Srbiji neće biti škole bez lokalnog interneta, odnosno bez dobre lokalne vajles mreže.

Mi u SDPS podržavamo snažno reformu obrazovnog sistema kako bismo pripremili mlade za digitalne veštine koje dolaze za 21. vek, ali i kako bi sam ekonomski sistem zemlje bio spreman da odgovori na izazove koje nam donosi ova digitalna era u kojoj se trenutno nalazimo.

Ovo je način kako mi investiramo u budućnost. Divno je rečeno da je obrazovanje najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da bi promenili svet.

Istovremeno, podržavamo i modernizaciju administrativnih postupaka u školama kako bismo uštedeli vreme ljudima koji rade sa decom, praktično profesorima i nastavnicima, dali više vremena za učenike, za nastavu, za pripremanje nastave i na taj način obezbedili kvalitetnu nastavu.

Zakon koji je pred nama omogućava nam da ovaj posao završimo, da uzmemo 65 miliona evra za realizaciju ovog projekta. Reći ću da ukupan budžet za ovaj projekat iznosi 111 miliona 290 hiljada dinara. Zaista je reč o jednoj ozbiljnoj cifri. Naravno, dobićemo je i od zajmova, ali i iz sredstava budžeta Republike Srbije, jer, svako ulaganje u znanje je investicija i investicija u znanje donosi zaista najbolje kamate.

Projekat je podeljen u nekoliko komponenata, ja ću samo navesti da obuhvata obuku nastavnika, mentorstvo, monitoring kojim se predviđa obuka 250 trenera i 50 hiljada nastavnika, digitalno opremanje koje podrazumeva obezbeđivanje oko 50 hiljada laptopova, opremanje i uvođenje velan mreže u preko 1.900 škola, nadogradnja akademske mreže u smislu stvaranja uslova za povezivanje i opsluživanje ovih mreža u ovih 1.900 škola. Znači, jedan obiman posao, ali izuzetno vredan.

Ovo vreme pandemije kada je nastava na daljinu ili onlajn nastava realnost i svakodnevnica pokazalo nam je na koliko smo bili dobrom putu, ukazalo nam je da smo imali dobru viziju da na pravi način modernizujemo svoje školstvo i da u ovom jednom teškom trenutku sprovodimo onlajn nastavu na jedan kvalitetan način i naravno to nam je dokaz da treba da insistiramo i nastavimo na ovom polju jer bez digitalizacije, bez digitalnog društva, informatičkog društva, nešto u čemu Srbija lider, mi možemo ravnopravno učestvovati u ekonomiji budućnosti.

Želim na kraju da kažem da cilj ovog projekta je jasan, jeste unapređenje obrazovanja, uspostavljanje kvalitetnih uslova za nastavu i učenje, dostupnost znanja svima i potpuna primena novih tehnologija u školi.

Socijaldemokratski pogled na svet oduvek je počivao na shvatanju obrazovanja u funkciji stvaranja slobodnih, solidarnih ljudi koji u društvu uživaju jednake mogućnosti.

Na kraju ću spomenuti još jedan projekat koji sprovodi Ministarstvo za trgovinu i telekomunikacije, a obzirom da je ono jedan od nosilaca i ovog projekta „Povezivanja škola“, a to je da je u ovo pandemsko vreme ovo Ministarstvo trgovine i telekomunikacija nastavlja sa projektima izgradnje infrastrukture. Tu pre svega mislim na jedan jako dobar projekat izgradnje širokopojasnog interneta u ruralnim područjima naše zemlje. Šta to znači? Ovaj projekat će omogućiti da se u preko 600 naselja u ruralnim delovima Srbije, u seoskim delovima Srbije u kojima ne postoji komercijalni interes izgrade mreže, informatičke mreže i da ti ljudi na selima u ruralnim područjima dobiju fiksni telefon, brz i kvalitetan internet, kvalitetan televizijski signal.

Gospodo, danas je internet veza sa svetom i izvor svih potrebnih informacija. Hiljade mladih na selu u ruralnim oblastima dobiće mogućnost savremenog obrazovanja, ali i kvalitetno provođenje slobodnog vremena, dok će privrednici u tim oblastima moći da unapređuju svoj rad i uspešnije posluju. Ovaj projekata omogućava i razvoj preduzetništva u oblasti poljoprivrede, usluga, ali i domaćeg turizma i kulturne baštine.

Stalno pričamo da su nam sela prazna. Ovo je još jedan potez Vlade kojim se olakšava i povećava kvalitet života na selu, ali i daje oruđe, odnosno daje alata ljudima na selu da su stalno informisani i da su stalno uključeni u procese novih poljoprivrednih saznanja, ali i u modernizovanje i ubrzavanje onoga što je kod nas započelo, a to je seoski turizam, to je nešto što ima jako veliku perspektivu jer će naš turizam i ove godine biti okrenut seoskom turizmu, odnosno turizmu koji se obavlja u našoj državi i kvalitetan internet i u selima je imperativ za nastavak tog razvoja. Stoga ćemo mi zaista podržati sve ove zakone koji su danas pred nama.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem dr Muameru Bačevcu, ovlašćenom predstavniku Poslaničke grupe SDPS.
Pošto u sistemu vidim jednog od predlagača, reč dajem ministru Vulinu.
...
Pokret socijalista

Aleksandar Vulin

| Potpredsednik Vlade
Hvala lepo.
Želim da se zahvalim gospodinu Markoviću i gospodinu Bačevcu na razumevanju za predlog koji je danas pred vama i na tome što ćete ga podržati u danu za glasanje.
Da li će Srbija biti član EU, kada će biti član EU, to niko ne može da kaže. Ja to ne mogu naravno da kažem, jer to je nešto što ne zavisi svakako samo od nas. Da je po kriterijumima, da je po merili kako su primane druge zemlje u EU Srbija bi odavno bila član EU, ali pred nas se obično stavljaju neki pomični ciljevi, pred nas se obično stavljaju nekakvi zahtevi koji imaju vrlo malo ili nimalo veze ni sa vladavinom prava, ni sa ekonomijom, ni sa razvojem naše zemlje. Tako da ne mogu da kažem kako će se odlučivati u EU, ali mogu da kažem da postoje stvari koje jednostavno su dobre za Srbiju i treba ih uzeti iz prakse EU – putovanje sa što manje formalnosti tržišta koja su što otvorenija.
To je dobra praksa i dobro iskustvo i za nas je kao građane ove zemlje dobro da svoj prostor učinimo rasterećenim od bilo kakvih prepreka i obaveza, kad god je moguće i gde god je moguće.
Problemi na Balkanu uvek počinju i nikad se ne završavaju bez volje velikih sila. Da smo mi Balkanci kroz svoju istoriju bili u mogućnosti da sami odlučujemo o sebi, ne bi bilo ni ratova, ne bi bilo ni sukoba, ali nažalost, o nama su uvek odlučivali drugi, uvek su uspevali vrlo efikasno da nas podele, posvade i zavade, i zahvaljujući tome bile su reke krvi na Balkanu. Kad god stranci odlučuju o našem prostoru oni ne odlučuju sa željom da naša deca bolje žive, nego odlučuju u skladu sa potrebama sebe i svoje dece.
Ovo je naš način da Balkan učinimo mirnijim, sigurnijim prostorom sa više međusobnog poverenja. Ovo je naš način da smanjimo, koliko god je moguće, mogućnost velikih da odlučuju umesto nas. Oni koji se protive ovom sporazumu se protive mogućnosti da se Balkanci dogovaraju. Oni se protive mogućnosti da mi odlučujemo o svojoj sudbini, mi, mi koji živimo ovde. Mi koji živimo ovde znamo da nam je mir najveći interes i znamo da ne može ni biti mira bez ekonomskog razvoja, i znamo da kada je Srbija ekonomski snažna i razvijena da je na Balkanu mir. Oni koji ne razumeju to, ili neće da razumeju, ili ne žele takvu Srbiju. Kada Balkanci sami odlučuju o sebi ovde ima i mira i prosperiteta.
Zato sam veoma zahvalan na onome što ste rekli, na vašem razumevanju i na tome što pokazujete da Srbija nema razloga da se plaši bilo koga. Mi smo ti koji smo u ekonomskom usponu. Mi smo ti koji imamo šta da ponudimo, mi smo ti koji hoćemo otvaranje granica, zato što hoćemo da naši poslovni ljudi mogu da putuju, ulažu, investiraju, zapošljavaju. Prošla su vremena kad se Srbija sklanjala od drugih, kada je stalno imala kompleks niže vrednosti, kada nije smela da kaže ni da ima svoje interese ni da ima svoju ekonomiju. Srbija koju vodi predsednik Vučić je Srbija ima hrabrosti da kaže – ovo je naš interes i borimo se za naše interese. Gde god žive predstavnici našeg naroda i tu je naš interes, i tu ćemo se boriti da žive bolje.
Dakle, onaj ko je protiv ovog sporazuma ili ne razume, ili ne voli. Hvala.